Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Руска православна црква изразила је спремност да помогне у обнављању храмова и парохијских домова Српске православне цркве оштећених у земљотресу у Хрватској, рекао је предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион.
Руски митрополит је у писму Његовом високопреосвештенству митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију изразио жаљење због људских жртава и оштећења православних храмова у разорном земљотресу.
- Ваше високопреосвештенство, драги владико, са болом у срцу сазнао сам за разорни земљотрес у Хрватској, који је био узрок људских жртава и оштећења православних храмова - навео је митрополит Иларион у писму објављеном на сајту СПЦ.
Он је пожелио да Исус Христос, који је васкрсење и живот, пошаље утјеху сродницима и ближњима оних чије је животе однијела стихијска несрећа, а повријеђенима дарује брзо исцјељење.
- Спремни смо да пружимо помоћ у обнављању храмова и парохијских домова СПЦ који су пострадали у земљотресу - наводи се у писму предсједника Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије. Српски православни храмови и парохијски домови у Петрињи и Сиску веома су оштећени у земљотресу који је у уторак, 29. децембра, погодио Хрватску. 

2020. године - један патријарх и петнаест митрополита и епископа Православне цркве умрли су, а претходно су били позитивни  од коронавируса о овоме пише  грузијски сајт ВеНевс.Ге

Руска црква
Митрополит Јона;
Митрополит Исидор;
Митрополит Варнава;
Митрополит Јов;
Митрополит Теофан;
Епископ Петар;
Епископ Венијамин.

Грузијска црква
Владика Лазар

Српска црква
Његова Светост Патријарх Српски Иринеј;
Митрополит Амфилохије;
Владика Милутин;

Румунска црква
Архиепископ Пимен

Бугарска Црква
Митрополит Амвросије

Грчка црква
Митрополит Јован ;
Митрополит Алекса;
Митрополит Серафим.

Нека Господ подари  њиховој души вјечни живот и радост у Царству небеском!
Вјечан им помен!

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Руска православна црква именовала је 12 главних разлика између православља и католичанства. 
Предсједник Одсјељења спољних црквених веза Руске православне цркве, митрополит Иларион (Алфејев), говорио је о главним разликама између двије хришћанске традиције.
​
У вријеме када су католици већ прославили Божић, а православни вјерници посте Божићњи пост, шеф Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије (МП ДЕЦР), митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) подсјетио је на то какве још доктринарне и обредне разлике постоје између и католичке цркве.
У видеу из циклуса „Укратко о главном. Православље и друге традиције “, објављено на јерарховој Фејсбук страници, митрополит Иларион је именовао 12 главних разлика, од којих се првих шест односи на учење, а посљедњих шест на обреде:
1. Присуство једног врховног епископа: „У католичкој цркви папа се сматра врховним епископом за све хришћане, намјесником Исуса Христа на земљи, извором свеколике црквене моћи“, подсјетио је јерарх РПЦ. - У православној цркви не постоји ниједан врховни епископ, већ је свака аутокефална, тј. независном Црквом управља сопствени Архијерејски сабор, на челу са  Предстојатељем - патријархом, митрополитом или архиепископом. Сви предстојатељи Помјесних Цркава међусобно су једнаки, ниједан није подређен другом“.
2. Непогрешивост папе: „У католичкој цркви постоји учење о непогрешивости, тачније о непогрешивости папе, када говори са своје катедрее, излажући црквено учење. Свака саборна одлука, укључујући и теолошка или догматска питања, ступа на снагу тек након што је одобри папа. У православној цркви нема човјека која би имала непогрешив ауторитет, а коначни суд о теолошким питањима доносе Архијерејски сабори. Ове одлуке ниједна особа не одобрава појединачно “, објаснио је митрополит Иларион.
3. Исхођење Светог Духа од Оца и Сина: „Католици вјерују да Дух Свети исходи од Оца и Сина. Одговарајући додатак, тзв. филиокве, уметнули су у Символ вјере. Православци вјерују да Дух Свети исходи од Оца, на основу ријечи Исуса Христа из Јеванђеља по Јовану да „Дух Истине исходи од Оца“.
4. Постојање чистилишта: „Католици вјерују да поред рајаа и пакла постоји и чистилиште - средње стање између блаженства и мучења, које има привремени карактер. Муке које тамо доживљавају грешници су очишћујуће природе. Православни не вјерују у постојање чистилишта, признајући само две посмртна стања, у складу са ријечима Исуса Христа, „И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у вјечни живот“.
5. Догмат  о непорочном зачећу Дјевице Марије: „Према овој догми, блажена Дјевица Марија била је од првог тренутка свог зачећа посебна благодат и расположење Свемогућег Бога, због заслуга Исуса Христа, Спаситеља људског рода, није је задржала никаква мрља првобитног гријеха. Православна црква не признаје ову догму, иако такође вјерује да је Пресвету Богородицу Бог изабрао да постане Његова Мајка и назива Богородицу Пресветом, Пречистом и Благословеном“.
6. 21 Васељенски сабор: „У католичкој традицији сабори одржани од 4. до 20. вијека сматрају се Васељенским, укупно 21. Православна традиција признаје само седам Васељенских сабора одржаних од 4. до 8. вијека“.
7. Католичка и Православна црква имају различите календаре: „Главни црквени празници су уобичајени, али се датуми њиховог слављења не подударају. Васкрс православци и католици само понекад славе исти дан, чешће у различите дане“.