ШАНГАЈ, 30. октобра / ТАСС /. Русија се нада да ће вјерску интеракцију с Кином довести на ниво сличан оном који тренутно постоји у сарадњи двије земље уопште, изјавио је у сриједу шеф Федералне агенције за национална питања Игор Баринов на састанку са Гуом Веипингом, замјеником директора Кинеске државне комисије за етничка питања, у Шангају. 
"Велика већина руских грађана исповиједа православно хришћанство. Било је добро знати да су власти Шангаја нашим сународњацима поклониле зграду некадашње православне митрополитске катедрале у Шангају за васкршње службе. То је био врло добар сигнал и вјерујем да је ово искуство заслужује пажњу и развој. Било би добро када би вјерска сарадња достигла општи ниво интеракције између Русије и Кине, "рекао је он, указујући на потребу да се тим напорима даје нови подстицај. 
Осврћући се на билатералну сарадњу у другим областима, Баринов је истакао потребу да се фокусира на размену стручности у међуетничким и међувјерским односима и на напорима за спречавање вјерског и етничког екстремизма. Према Бариновим ријечима, Кину би могла занимати и искуства Русије у социолошким студијама. 
"Наш обим активности, односно спровођење националне политике, напори усмјерени на јачање међуетничког мира и склада, једно су од најрелевантнијих подручја међународне сарадње данас. То се такође дешава захваљујући глобално признатим трендовима, расту и активном ширењу. радикалних религиозних идеја, као и снажни и слабо вођени миграциони процеси. У тим околностима, наше земље се прилично успјешно суочавају са овим изазовима, али могу успоставити ближи дијалог не само за размјену искуства, већ и за заједнички рад на спречавању етничких и вјерски екстремизам ", рекао је Баринов.

Осло - Норвешки бродовласник и један од најбогатијих Норвежана Ејнар Јохан Расмусен уложио је 1,6 милиона долара у Фондацију "Биокосмос" која намјерава да негира Дарвинову теорију еволуције, промовишући псеудонаучну теорију интелигентног дизајна.
Фондација је позвала на отворенију дебату о биологији и космосу, а циљна група су сви они који су заинтересовани за науку и велика питања, посебно млади, укључујући ученике. Промовисањем теорије интелигентног дизајна, фондација велича врлине псеудонаучне теорије да је природа толико прецизно подешена и добро направљена да се није могла развити природном селекцијом и да се њоме морало управљати. 
Расмусен /81/ је изјавио за норвешку телевизију НРК да жели да што већи дио овог модерног истраживања буде доступан јавности.
"На значајне начине се коси са Дарвином", објаснио је Расмусен. 
Он се сагласио са члановима Фондације, коју чине дански професор, љекар, цивилни инжењер и теолог, да се еволуција више не може објаснити као резултат случајних промјена или природне селекције, пренијела је "Раша тудеј". 
Руска агенција пише да је умијешаност Расмусена изазвала оштра реаговања оних који сматрају да моћни бизнисмен покушава да утиче на образовни систем у Норвешкој. 
Норвешки посланик Торстин Твет Солберг изјавио је да је потпуно погрешно да богаташи покушавају да купе приступ норвешким учионицама.
"То је превише алтернативно и прилично је близу бесмислице", истакао је Солберг. 
Поступак Расмусена прокоментарисао је и истраживач са Теолошког факултета "Ансгар" у Кристијансанду Мартин Јакобсен, који је рекао да о природи треба питати научнике, а о Богу – теологе. 
"Када се питате како се развила природа, треба да разговарате са научником. Када се питате како функционише Бог, онда можете разговарати са теологом", истакао је Јакобсен. 

​Дана 24.октобра 2019.године у Центру за културу ''Филип Вишњић'' у Угљевику одржано је предавање на тему: Превенција наркоманије. 
Предавање су одржали духовник терапијске заједнице ''Земља живих'', која дјелује при манастиру Светих арханђела Михајла и Гаврила у Ковиљу у Епархији бачкој, протојереј Бранко Ћурчин, координатор заједнице Андреј Јовановић и штићеници Ђорђе и Милош. 
Организатори трибине су Светосавска омладинска заједница и Центар за културу у Угљевику.
​Заједница ''Земља живих'' представља својеврсну хришћанску породицу, која је настала са идејом да буде свјетло у тами,нада онима који су је изгубили, рука спаса и пријатељства , да помогне онима којима је помоћ потребна да се извуку из канџи дрога , да НЕ дозволе да дрога има посљедњу ријеч. Уз молитву, рад, дисциплину и одрицање могуће је пронаћи свој унутрашњи мир, а то је у суштини и циљ заједнице. 
Штићеници заједнице испричали су своје потресне приче како су уништили себи и својим ближњим  живот а затим како су се поново ''родили'' уз помоћ духовника и васпитача  у заједници. Предавање је намјењено ученицима основних и средњих школа, који су се одазвали у великом броју. Координатор Светосавске омладинске заједнице Угљевик
Протојереј-ставрофор Милан Топић ​https://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-eparhije//2040.odrzano-predavanje-o-prevenciji--narkomanije.html

​БЕОГРАД, 30. ОКТОБРА /СРНА/ - У Храму Свете Недеље у Софији српски и бугарски свештеници служили су литургију током које је обављен свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина које почивају у том светом храму у нове одежде, дар Епархије нишке. 
Управа Саборне цркве у Нишу организовала је поклоничко путовање у Софију, па је, осим свештенства светом чину присуствовало и мноштво вјерника из Епархије нишке, објављено је на сајту Српске православне цркве /СПЦ/. Свету архијерејску литургију јуче је служио епископ белоградчишки Поликарп, викар патријарха бугарског, уз саслужење софијских свештеника и свештеника епархија Нишке, Тимочке и Београдско-карловачке. 
Према званичним историјским подацима, мошти српског краља Милутина су пред турским рушилачким бијесом, одмах послије Косовске битке 1389. године склоњене у село Трепча, а послије пропасти српске деспотовине, због епидемије куге, митрополит Силуан однио их је 1460. у Бугарску. Мошти су данас изложене у Цркви Свете недеље у Софији, познатијом као Краљева црква у Милутинову част. Култ Светог српског краља Милутина у Бугарској је изузетно јак још од 16. вијека, a у Краљевој цркви свакодневно се одржава служба њему посвећена, док вјерници стално долазе да цјеливају мошти, којима се приписује огромна моћ. 
С друге стране, краља Милутина славе и други словенски народи, од којих у првом реду Руси. 
Бугарски историчари наводе да је први захтјев за враћање моштију краља Милутина из Софије у обновљену Пећку патријаршију поднио први руски цар Иван Грозни, који је био дубоко везан за српску традицију јер га је након смрти родитеља одгајила бака Ана Јакшић /послије удаје Глинска/ из чувене српске племићке породице. Краљ Милутин подигао је више цркава и манастира у Србији него сви Немањићи прије њега. Зна се да је подигао и обновио 42 цркве у Србији, али је градио и храмове на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији, Јерусалиму. Владао је од 1282. до 1321. године. Смрт га је задесила у Неродимљу, на Косову, одакле је пренесен у манастир Бањска. 
У Србији се култ Светог краља Милутина одржава од 1324. године, а још га је Стефан Дечански назвао светитељем. Римокатоличка црква је била против канонизације краља Милутина. Међутим, ни Турци, ни хеленизована Охридска архиепископија нису дозволили да се Милутин чак и мртав врати у Србију јер је био сувише снажан симбол њене државности, моћи и самосталности.

​Данас је министарство правде Републике Летоније регистровало „Летонску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије“. ​
У Летонији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Летонска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Летонска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина). Све време је постојала, током обновљене независности Летоније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као „Литванска аутономна православна црква“ која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи. 
Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха. 
С друге стране, летонски закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Летонска православна црква Московске патријаршије. 
Данас се то промијенило. У Летонској православној цркви страхује се да би регистрација „аутономаша“ могла да доведе до ситуације сличне украјинској. Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Летонији. Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља. Извор: СПЖ/Поуке

Рига, 7. новембра, Интерфакс - Синод Летонске православне цркве (ЛПЦ) негирао је медијске извјештаје о његовом прелазу из Московске патријаршије у Цариградску патријаршију. "Сви извјештаји о наводном преласку или премјештању наше Цркве под Цариградску јурисдикцију  представљају неистомишљеничку лаж. Измислили су је непријатељи православне вјере и репродуковали је у масовним медијима", рекао је Синод ЛПЦ-а у изјави објављеној на веб страници ЛПЦ
Синод је рекао да су гласине почеле након што је 24. октобра у регистру предузећа у земљи регистрована нова организација која је названа Летонска православна аутономну црква у надлежности Цариградске патријаршије. Води је Виктор Контузоров, кога је Скупштина ЛПЦ-а екскомуницирала године 1997. Одлука је призната широм православног свијета. 
"Виктор Контузоров од тада није православни хришћанин и нема везе са светим православљем", каже се у саопштењу. 
Чланови Синода рекли су да је тренутна ситуација следећа: ЛПЦ је регистрована у Летонији, а Летонска православна аутономна црква регистрована је у Цариградској надлежности на иницијативу Контузорова. "То су два различита правна лица која немају ништа заједничко. Нова регистрација нема везе са Летонском православном црквом Московске патријаршије и нема утицаја на ситуацију наше Цркве и њеног имена", саопштио је Синод. Сходно томе, јерарси канонске Цркве позвали су своје стадо „да не вјерују овим провокативним идејама“, рекавши да „све ове приче нису усмјерене само против Летонске православне цркве, већ против сваког православног хришћанина у Летонији“. Превод: вјеронаука.нет

Предсједник Хеленске Републике, Прокопис Павлопоулос, поклонио се моштима Светог Великог мученика Димитрија, током доксологије која је, у суботу, службено одржана у Солуну поводом обиљежавања 107. годишњице ослобађања града од османске власти. Прослава у част Светог заштитника Солуна започела је у петак, 25. октобра, када су мошти и икона Светог Димитрија ношени у литији улицама града, уз учешће неколико хиљада људи. У суботу, 26. октобра, митрополит Пантелејмон предводио је божанску литургију у цркви Светог Димитрија, уз саслужење неколико јерарха Грчке цркве, Цариградске, Александријске и Јерусалимске патријаршије. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / Извор

Тренутно у свијету постоји око 7.100 језика, од чега више од 3.700, укључујући језик знакова, нема преведено Свето писмо.

Различити преводи Библије могу бити веома корисни за обогаћивање и продубљивање нашег разумијевања Светог писма, вјерује немачки теолог Александар Маркус Швајцер, који је своје мишљење о изазовима повезаним са преводом Библије изразио у интервјуу објављеном на веб страници Свјетског савјета цркава поводом недавног међународног Дан превода, који је УН установио на дан литургијског сјећања на светог Јеронима, који је превео Свето писмо на латински.

Библија је у потпуности преведена на само 700 језика. Поред тога, постоје преводи само неких његових дијелова на отприлике 1.100 језика. Данас више од 1.500 језика има превод цијелог Новог завјета, а превод одабраних књига, попут јеванђеља или псалама, извршен је на отприлике 1.100 језика.

Као што је напоменуо Александар Маркус Швајцер, упркос чињеници да је за комплетан превод Библије потребно доста дугог рада, често током многих година, око стотину превода Светог писма објављено је на нове језике сваке године. Комплетни преводи Библије направљени прошле године укључују дијалекте и језике који се говоре у Уганди, Кенији, Боцвани, Индонезији и Индији. Нови завјет преведен је прошле године на дијалекте и језике Филипина, Еритреје, Индије и Мјанмара. Током 2018. године библијска друштва у свијету превела су Библију на 66 језика, којима говори око 440 милиона људи.

Као што је напоменуо њемачки теолог, превод Библије наилази на изазове на различитим нивоима. Прије свега, говоримо о културном изазову, јер понекад одређене концепте „изабраног народа“ није увијек лако превести на неки други језик. Стога су преводиоци приморани уложити велике напоре да сачувају културну основу семитског народа као основе Светог писма и истовремено пренесу суштину текста тако да буде разумљива народу који припада потпуно другачијој култури.

Након превођења библијског текста на нови језик, започиње друга фаза - његово објављивање, што такође захтијева много времена и труда.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Зашто свештеници држе жене даље од олтара? Зашто у цркви постоје места која су женама забрањена? Да ли је жена гора од мушкарца? – одговара Архимандрит Алпије (Светлични).
У очима Цркве, жена се не сматра нечистом, како се то претпоставља у неким либералним ставовима. У супротном, Црква не би толико величала Дјеву Марију! Црква не би одала почаст мноштву светих жена и девица.
Штавише, не постоји значајна разлика између мушкарца и жене, између лаика и свештеника у моралној теологији. Теологија признаје да смо ми сви људска бића! Постоје људи који траже спасење, и људи који себе осуде на пропаст. То је једина разлика. У свом тумачењу 15. Правила Васељенског сабора у Халкидону, Валсамон пише: „ Оно што је речено у датом правилу у потпуности је избачено из употребе; јер се данас не рукополажу ђаконисе, иако би се неке испоснице могле назвати ђаконисама мада не у правом смислу; јер постоји једно правило којим се одређује да жене не треба да улазе у свети олтар. Па, онда, ако ђакониса не може да уђе у свети олтар, како ће она да обави ђаконске  улоге?“ И то је место нашег спотицања! Испоставило се да постоји правило које одређује да жене не треба да улазе у олтар... Изгледа као да ту почиње дискриминација...Хајде да нађемо то правило да бисмо разумели зашто жена не сме да уђе у свети олтар. Хајде да се окренемо Синтагми и да погледамо Главу 22:„ Да жена не треба да улази у Свети олтар“. Каже се: „ 44. Правило Лаодикијског Сабора сматра да је неприкладно за жене да имају приступ светом олтару, чак иако им је некад то било дозвољено. Јер ако је то забрањено за мушкарце лаике (69. Правило 6. Васељенског сабора), онда тим пре треба да буде забрањено и женама. Женама није дозвољено (улазак у свети олтар), како неки кажу, због њеног нехотичног месечног циклуса“. Значи то је проблем! Испоставило се да је и мушкарцима лаицима такође забрањен приступ уласку у олтар! То је оно што се наводи у 69. Правилу Шестог Васељенског сабора; „Нека се никоме од лаика не дозволи да уђе у свети олтар. Ипак, према неком старом обичају, приступ олтару није забрањен цару или његовим достојанственицима кад цар жели да донесе дарове Творцу“. На тај начин, само је цар могао да уђе у олтар јер је помазан, и то само онда кад доноси дарове, односно царски ритуални дар цркви. Хајде да покушамо да разумемо зашто се овим правилом не дозвољава улазак лаицима у олтар. Мислим да нам није потребно да тражимо икакво појашњење, јер је све довољно јасно! Олтар (*светилиште)  је намењен да буде место божанске службе. 
Олтар треба да буде место дубоке молитве и беспрекорног мира. Ово је нарочито важно, јер се на светом столу налази Свети Путир са Крвљу Господњом! У светом олтару нема простора за немар. Напротив, то је место страхопоштовања и побожности у свим стварима. Ако би лаицима био дозвољен улазак у олтар, он би постао нека врста проласка, и сасвим убрзо, неред и пометње би настали.

Данас често виђамо лаике који узнемиравају свештенике излазећи из олтара. Сви имају потребу да нешто кажу, да поставе питање, уруче папир са доста објашњења свештенику или чак да му дају неки дар, или понекад коментаришу или се жале негодујући. Неки људи покушавају да успоставе сопствене обичаје на том месту где они стоје... Замислите какав б то метеж био у олтару!

Према томе, мудра је одлука Светих Отаца да само они који служе Светим Тајнама треба да буду у олтару.
Ипак, временом су се промениле одредбе које су прописане Васељенским саборима, и данас можемо видети неке лаике у олтару. Шта они раде тамо?

Да ли они ту нешто беспосличаре? Не, они врше неке дужности тамо. У књизи Крмчија од свештеника се тражи да никад не почне Литургију уколико нема помоћника на располагању.
​
Онда се одједном овде сусрећемо са другом чудном ствари: да можете видети монахиње у олтарима манастира! Њима је дозвољено да уђу у олтар из истог разлога: оне помажу свештенику у служби.
Треба имати умереност у свему, и треба да постоји разум и ред у Божјој Цркви.

За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор

Ове недјеље свештеници Патријаршијског храма у Букурешту носе посебне одежде са традиционалним мотивима како би указали на значај румунског села као чувара традиције, културе и духовности земље.

Ово је започело прошле недјеље када је Његова Светост румунски патријарх Данило служио Божанску литургију обучен у јерархијску 'народну ношњу'.

"Будући да су већина храмских служитеља људи из села, сматрали смо да је неопходно имати комплетан одјевни предмет с народним мотивима", објаснио је патријарх.

Тридесет таквих одеждаа направљено је у радионици везења архидијацезе у Букурешту за потребе свештенства у патријаршијском Саборном храму.

Његова Светост најавила је да ће Саборни храм обиљежавати Дане румунског села до четвртка, 24. октобра.

Патријарх је рекао да ће, у петак, почети прославе посвећене Светом Димитрију Новом и да ће мошти свете Филотеје и Дионисије Ерхан бити донесене у Букурешт.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

​ТОКОМ 12 ГОДИНА ИСТОРИЈСКУ ЦРКВУ "СВ. СОФИЈА"У ИСТАНБУЛУ ПОСЈЕТИЛО 31 МИЛИОН ЉУДИ

Свету Софију, једну од најважнијих локалитета историјске и културне баштине у свијету, током посљедњих 12 година посјетило је скоро 31 милион људи, чиме је надмашен број становника у многим земљама.

Православна црква "Света Софија" у Истанбулу, која је претворена у музеј 1935. године, сматра се једним од свјетских архитектонских чуда, у првој половини године дочекала око 1,8 милиона посјетилаца, док би та цифра  требало да пређе три милиона до краја године, објавила  јуче агенција Demirören News (DHA).

Историјска црква оборила је рекорд 2014. године, када је привукла 3,5 милиона посјетилаца. Стари храм је уживао сличну популарност од 2009. до 2015. године, прије него што је прошао кроз две изазовне године 2016. и 2017., због покушаја пуча и више терористичких напада у Истанбулу. Прошле године ју је посјетило око 2,92 милиона посјетилаца.

"Света  Софија“ саграђена је у 6. вијеку, за вријеме хришћанског Византијског царства и служила је као сједиште Грчке православне цркве. Претворен је у царску џамију османским освајањем Истанбула 1453.године. Храм је 1935. године претворен у музеј, али се расправља о његовом враћању у џамију. Током 2015. године, муслимански свештеник рецитирао је Куран у згради коју је УНЕСКО прогласио свјетском баштином, први пут у 85 година.
​
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /Извор

24. октобра 1909., Грчка је,  док је премијер био Кириакоулис Мавромицхалис, купила је Авероф бојни брод за 24 милиона драхми, од чега је 8 милиона дошло из насљедства Георгија Аверофа (грчки бизнисмен и филантроп. Jедан је од великих добротвора Грчке).

Ратни брод "Георгиос Авероф" је брод - легенда грчке морнарице. Питање је да ли ћемо у свјетској поморској историји наићи на још један ратни брод који је одавно повезан са историјом једног народа. Слава и поштовање које уживају сви Грци стижу до данашњих дана.

Свети  Никола сматра се заштитником морнара, јер се његов живот односи на чуда повезана с морем. Није случајно да се на бродовима, комерцијалним и ратним, налази његова икона. У борбеном броду Авероф, постоји капелица посвећена Светом Николају. То је једини ратни брод с храмом и одувијек је, у њему, служио свештеник.

За неке је то био заштитник брода и разлог зашто нису изгубили ниједну борбу. „Хришћанска осјећања грчког друштва у то вријеме, али и лична увјерења официра морнарице, а не само П. Коунтоуриотис-а, осигурали су да у новој флоти, бојни брод„ Г. Авероф ", има цркву на палуби, мада то није било предвиђено првобитним плановима брода, који су били прилагођени жељама и наредбама морнарице", објашњава архимандрит Јустин Мармаринос, пуковник. 

Капела је постављена тамо гдје је камин пројектован.

"Црква Светог Николе имала је велики утицај на психологију посаде и допринијела је успјеху њене мисије. Кроз Балканске ратове, војни свештеник, је служио као редовни члан посаде и богослужио је недјељом и празницима".

У капели Светог Николе вршене су Св.тајне вјенчања и крштења, посебно за исељену дјецу током њихових ратних путовања у Сјеверну Африку.  Свједоци кажу да је Свети Никола увијек штитио брод.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / ​извор

Представници Васељенске патријаршије посјетили су данас Београд како би разговарали о православним питањима са патријархом српским  Иринејем и јерарсима СПЦ.

Неки од представника Васељенске патријаршије били су митрополити Јован Пергамски, Емануил Француски, Максимос Силиври, амфилохије Адријанополски и замјеник секретара Светог синода Григориос.

​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ извор

Политичари увијек гурају Цркву да служи њиховим интересима, стварајући кризе међу нама, изјавио је владика Нектарије.

Правјашчиј архијереј једне од најстаријих епархија Јеладске Православне Цркве, митрополит керкирски и паксијски митрополит Нектарије (Довас), претпоставља да је цариградски патријарх Вартоломеј извршио озбиљан притисак на Грчку Цркву поводом признавања ПЦУ.

„Не знам да ли је архиепископ Јероним био под притиском и како је вршен притисак на њега. Ипак, мислим да је свакако дошло до неког озбиљног уплитања васељенског патријарха Вартоломеја", рекао је митрополит Нектарије у разговору са Антонисом Агасом, новинаром веб издања „Енимероси“.

По мишљењу епископа Јеладске Цркве, иза настале кризе у Православљу стоји висока политика, а црквени расколи и несугласице заједно с геополитичким промјенама представљају велику опасност за Грчку.

„У историји је увијек иза црквене кризе стојала политика. Нажалост, политичари увијек гурају Цркву да служи њиховим интересима и, стварајући кризу међу нама, добијају прилику да доведу до кризе и на другим нивоима“, примијетио је владика Нектарије.

Он је исто тако скренуо пажњу на чињеницу да ниједна друга помјесна Православна Црква, осим Јеладске, није признала ПЦУ.

Подсјетимо, 12. октобра 2019, патријарх Вартоломеј је, у телефонском разговору, захвалио предстојатељу Јеладске Православне Цркве, архиепископу атинском и све Грчке Јерониму на одлуци о признавању ПЦУ.
Патријарх Вартоломеј се 19. октобра 2019. поново захвалио архиепископу Јерониму, овога пута на подршци Константинопољу.

Истог дана у САД  је награђен поглавар ПЦУ-е Епифаније Думенко за заштиту привилегија Фанара. „Предстојатељ“ нове црквене структуре примио је награду патријарха Атинагоре за људска права. „Митрополит Епифаније био је активни поборник вјерске слободе и кључни заштитник црквених и канонских прерогатива Васељенске патријаршије", објаснили су на веб страници оснивача ове награде.

​За сајт вјеронаука.нет превео вјероучитељ ДАЛИБОР ЂУРИЋ / извор

Сродне вијести: 

-ПОГЛАВАР ОСЦП РПЦ СЕ САСТАО СЕ ПОГЛАВАРИМА ГРЧКЕ И АНТИОХИЈСКЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ 

-ПОГЛАВАР ТЗВ. ПЦУ-Е ЗАХВАЛИО СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТУ САД-А НА ПОДРШЦИ

Представници Московске, Цариградске и Антиохијске патријаршије су се састали  у Енглевооду (Њу Џерзи, САД).

У сриједу, 23. октобра 2019, предстојатељ Антиохијске Православне архиепископије Сјеверне Америке, архиепископ њујоршки и митрополит Сјеверне Америке Јосиф (ал-Зехлауи), поглавар Грчке Православне архиепископије у Америци, архиепископ американски Елпифидор (Ламбриниадис) и предсједавајући Одјела за спољне Црквене послове Руске Православне Цркве митрополит волколамски Иларион (Алфејев) састали су се, у сједишту Антиохијске архиепископије, у Енглеводу. Ово је објављено на званичној веб страници Антиохијске археипископије.

До сусрета је дошло на позив митрополита Јосифа. 
Након ручка, који је предложио митрополит, архијереји Цариградске, Антиохијске и Московске патријархшије одржали су приватни разговор током кога су подијелили  мишљења о тренутној међуправославној ситуацији.

По завршетку састанка архијереји су размијенили  пригодне поклоне за успомену.
Подсјетимо, да је за уторак, 22. октобра, у Стејт департменту био најављен сусрет између поглавара ОСЦП РПЦ, митрополита Илариона и Мајка Помпеа. 

За сајт вјеронаука.нет превео вјероучитељ ДАЛИБОР ЂУРИЋ /Извор: Савез прав.новинара

Сродне вијести:

-ПОГЛАВАР ТЗВ. ПЦУ-Е ЗАХВАЛИО СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТУ САД-А НА ПОДРШЦИ

-​КРФСКИ МИТРОПОЛИТ О ПРИЗНАВАЊУ ПЦУ-Е: МИСЛИМ ДА СУ ИЗ ФАНАРА ВРШИЛИ ПРИТИСАК НА ПРЕДСТОЈАТЕЉА

Думенко је разговарао са америчким државним секретаром Мајклом Помпеом о изазовима са којима се суочава ПЦУ.
​
Поглавар ПЦУ-е Епифаније Думенко захвалио је америчком државном секретару Мајклу Помпеу на дугогодишњој подршци. Поглавар новоосноване вјерске организације објавио је ово на својој Фејсбук страници.

Конкретно, 22. октобра 2019. године, у оквиру посјете САД, поглавар ПЦУ-е се састао са Мајклом Помпеом, гдје је Думенко „изразио захвалност за дугогодишњу солидарност и поуздану обостраначку подршку из САД, што је изузетно важно за јачање независности Украјине“.

Поред тога, по ријечима поглавара ПЦУ-е, он је „обавијестио америчког државног секретара о изазовима са којим се сусреће Православна црква Украјине“, а такође му је говорио и о стању ПЦУ-е на Криму и у Донбасу.

Изјављено је да је „са своје стране, Мајкл Помпео нагласио да су Сједињене Државе штитиле и штитиће право свакога човјека на слободу вјероисповијести и могућност да се свако моли у складу са властитим избором“.

СПН је раније писао да је Фанар, по ријечима "архијереја" ПЦУ-е Макарија Малетића, издао Томос зато што су били увјерени у подршку САД.

Превод за сајт вјеронаука.нет ДАЛИБОР ЂУРИЋ / извор: Савез православних новинара

Сродне вијести: 
​-ПОГЛАВАР ОСЦП РПЦ СЕ САСТАО СЕ ПОГЛАВАРИМА ГРЧКЕ И АНТИОХИЈСКЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ

-КРФСКИ МИТРОПОЛИТ О ПРИЗНАВАЊУ ПЦУ-Е: МИСЛИМ ДА СУ ИЗ ФАНАРА ВРШИЛИ ПРИТИСАК НА ПРЕДСТОЈАТЕЉА

​TРЕБИЊЕ, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - У Требињу су данас, у организацији Удружења "Јасеновац-Доња Градина", промовисани Зборник седме Међународне конференције о систему усташког логора смрти Јасеновац и публикација "Демографски проблеми Републике Српске", који су у значајном дијелу иницирани геноцидом над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату.

Оснивач Удружења "Јасеновац-Доња Градина" Владимир Лукић рекао је, уочи промоције, да ће данас бити представљено све најважније из Зборника, као и да ће, осим осврта на протекли округли сто, бити организован још један о овој теми.

"Цијенимо да је остало пуно тога што треба рећи о злочинима у источном и западном дијелу Херцеговине", рекао је Лукић.

Предсједник Извршног одбора Удружења "Јасеновац-Доња Градина" Саша Аћић подсјетио је да ово удружење већ двије деценије ради на расвјетљавању истине о догађајима у концетрационом логору Јасеновац.

"Суштина је да кроз наше дјеловање и одржавање међународних конференција прикупимо свједочења. На тај начин смо већ расвијетлили значајан број злочина који су се десили на овом простору и геноцида који је начињен над Србима, Јеврејима и Ромима", навео је Аћић.

Он је рекао да је Декларација о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима усвојена у Народној скупштини Републике Српске, те да је упућена у Скупштину Србије.

Аћић је истакао да се од Србије очекује да усвоји ту декларацију и упути је у УН како би цијели свијет сазнао за размјере злочина који се десио на простору Независне Државе Хрватске.

"Осим тога, наше дјеловање иде у правцу тога да изградимо меморијални комплекс у Доњој Градини и очекујемо од влада Србије и Српске да у наредном периоду интензивирају активности на том пољу и изграде меморијални комплекс у што краћем року", рекао је Аћић.

Говорећи о публикацији "Демографски проблеми Републике Српске", Аћић је истакао да је значајан дио демографског проблема у Српској инициран геноцидом над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату.

"Сматрамо да у том погледу морамо учини више у смислу дефинисања националног програма обнове нашег народа", рекао је Аћић.

Промоцију је организовало Удружење "Јасеновац-Доња Градина", а о издањима је поред професора Владимира Лукића и Саше Аћића, говорио и Славољуб Лукић.

Зборник садржи 34 рада-излагања са међународне конференције који говоре о злочинима почињеним у Јасеновцу, са свједочењима и причама преживјелих логораша, стручним анализама и истраживањима о том злогласном логору смрти.

Ватикан о миси у Н.Брду: избећи напетости коjе штете суживоту

БEOГРAД - "Света Столица ће учинити све да се избегну било какве напетости коjе могу да начине штету богатоj хришћанскоj традициjи присутноj на Балкану, као и верским слободама неопходним за миран и темељан саживот", одговор jе коjи jе добио министар Владан Вукосављевић из Ватикана због дешавања у Новом Брду.
Вукосављевић jе 9. августа упутио писмо кардиналу Ђанфранку Равасиjу, председаваjућем у Папском Савету за културу, због одржавањем римокатоличке мисе на остацима православног храма у Новом Брду. 

Танjу​г

Mеђу споразумима коjи ће данас, током посете руског премиjера Дмитриjа Mедведева, потписати српски и руски званичници jе и споразум о примопредаjи 166. странице Mирослављевом jеванђеља, као и седам слика руског уметника Николаjа Рериха, с краjа 19. и почетка 20. века, коjе чува Народни музеj у Београду. 
БEOГРAД – Mеђу споразумима коjи ће данас, током посете руског премиjера Дмитриjа Mедведева, потписати српски и руски званичници jе и споразум о примопредаjи 166. странице Mирослављевом jеванђеља, коjа се налази у Националноj библиотеци у Санкт Петербургу, као и седам слика руског уметника Николаjа Рериха, с краjа 19. и почетка 20. века, коjе чува Народни музеj у Београду. Kако Танјуг сазнаjе, ова примопредаjа би требало да се догоди до краjа године у Mоскви.
Извор: Танјуг.рс

Бројанице се често виђају на руци свештеника или монаха, а некад и на руци лаика. А, да ли је у реду да се лаик користи бројаницом у молитви?

Бројаница у монаштву се зове духовни мач и уручује се монаху на постригу као оруђе непрекидне молитве и једно од главних оружја против ђавола, тако да призивајући Божје име монах се пење мердевинама духовног раста и задобија Духа Светога.

Свети Пајсије Светогорац имао је обичај да каже: „ Постоје машине које се покрећу коришћењем  ручице са ужетом на крају; кад желиш да покренеш машину, узмеш уже и повучеш снажно неколико пута  док се смрзнуто уље не разлије. Бројаница је такође уже које ми повучемо једном, два пута, пет, десет пута; уље се разлива и духовна машина непрестане молитве почиње са радом, тако је и са самим срцем које се покреће у молитви“.

Светац је саветовао младе монахе да не испуштају бројанице из руку. „Држите бројанице у рукама да не бисте заборавили на молитву која вам је неопходна да би молитва допрла до вашег срца. Кад изађете из своје келије, сетите се да је непријатељ спреман за напад. Према томе, сетите се да добар војник увек носи пушку у руци кад излази из рова. Бројаница је веома моћна, то је монашко оружје, а њени чворови су меци који убијају демоне“.

Реч „чотки“ (бројаница) долази од руске речи којом се рачуна резултат. То је петља од нити која символише бесконачност и непрестаност молитве. На њој се налазе перле од дрвета или камена; у неким случајевима перле су исплетена од вуне. Она су често подељена у групу од по десет које су одвојене већим или мањим перлама. Круна бројанице је крст са кићанком која се зове „реса“. Одећа старих Јудеја се тако на крају украшавала таквим кићанкама које су их подсећале да они треба да се држе Божјих заповести. Православне бројанице пјавиле су се у 4. веку. Увео их је Свети Пахомије Велики (или према неком другом извору Свети Антоније Велики), а оне су имале и практичну вредност- нису сви монаси знали да рачунају, а монашко правило је предвиђало одређени број молитава и клањања. Свака перла одговар једној молитви, најчешће је то Исусова молитва али такође може се користити и Богородична молитва, молитва Анђелу хранитељу или свецима.

После десет таквих молитава, обично се чита мека нарочита молитва: Верујем, Оченаш или Псалм 51. Ритмичко окретање не само да ослобађа ум од бројања већ нам такође помаже да одржимо ритам молитве. Опште је познато из искуства да ако су руке заузете лакше је умирити тело и сконцентрисати се на молитву. Фасцинација квантитативним постигнућима- било да се користи бројаница или нешто друго- није охрабрујућа. Такође, не тражите узвишена духовна искуства током молитве: молитва са бројаницом захтева пажњу и усредсређеност, а суштина понављања молитве је  размишљање о њеном значењу и да се дође у контакт са самим Господом.

Чињеница  да бројаница није неко пуко механичко средство је даље илустрована једном веома занимљивом епизодом из живота једног Глиншко-пустињшких испосника, јерођакона Серапиона. Овај испосник био је побожан и ревносан човек, који је чак избегао да буде рукоположен за јеромонаха током свог живота, упркос чињеници да је он био тога вредан, а такође није желео да се покопа док не прође три дана после његове смрти. Тако да кад је преминуо, браћа су видела необично чудо: одмах након његове смрти, док му је тело лежало на смртној постељи, његове руке су три сата непрестано окретале перле на бројаници, а то указује на његово најдубље стање ума- све што је било у његовом срцу.

Не постоје строга правила ни канони у црквеном преедању за лаике да ли да користе бројаницу. Наравно, лаици могу користити бројаницу, али прво се мора тражити благослов свог духовника. Идеално би било да то буде свештеник који сам има искуство у молитвама у којима користи бројаницу. Имајте на уму да бројаница није модни детаљ, није ствар за украшавање, и није разлог приказивања сопствене величине. Бројаница се мора третирати с поштовањем. Немојт еје носити око врата нити је качити да виси на ретровизору: бројаница је намењена за молитву, скоро увек за тајну молитву, боље рећи у испосничке сврхе. Због тога неки свештеници препоручују да  њихова духовна деца ако носе бројанице да оне буду покривене.

За сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор

Атински Архиепископ Јероним је, у четвртак, служио на церемонији годишњег благослова у згради Врховног суда у Грчкој, поводом нове правосудне године.

Његово блаженство су, у  врховном суду дочекали предсједник суда Јосиф Цалаганидис, у присуству грчког министра правде Костаса Циараса и бројних правосудних официра.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

Бродска компанија "Агиоритикес Грамес" морала је покренути нови брод који ће ходочаснике превозити до  Свете Горе Атос из Уранополиса, јер број ходочасника и даље расте. Девети брод компаније се упутио у луку Дафне на гори Атос из Уранополиса покренут је данас са капацитетом за 500 путника и камиона, рекао је предсједник компаније "Ригинос Тсанос" атинско-македонској новинској агенцији. 
Нови брод зове се "Панагиа Грант", и изражава нашу жељу да гарантујемо ходочасницима и монасима да буду превезени на гору Атос, "рекао је Тсанос, чија компанија је активна у овом подручју 12 година. На Свету Гору годишње пристигне више од 250.000 ходочасника. изјавио је Тсанос, и нажалост, око 10.000 камиона због обимне обнове, која је у току, широм Свете горе. 
„Посљедњих година примјећујемо значајан пораст ходочасника не само људи који долазе из различитих дијелова Грчке, већ и из иностранства. Из тог разлога, с обзиром на Свету заједницу и повјерење које су нам показали свети Оци, компанија и група непрестано унапређују свој превоз до горе Атос ”, објаснио је Тсанос. 
Прошле године је дошло до пада руских ходочасника, "примијетио је, и то је био ударац, за који можемо рећи да је надокнађен посјетама Срба, Румуна и Бугара". Пад руских ходочасника настао је због прекида у заједништву између Московске и Цариградске патријаршије, јер је Света Гора у канонској надлежности Цариграда. 
У јануару 2017. монах Јелисеј из манастира Сименопетра примијетио је да пораст ходочасника заправо оптерећује манастире.
"Други начин на који свијет данас посеже за животима манастира је масивни прилив ходочасника, који у великој мјери утичу на живот монаха ... Данас је проток ходочасника највећи проблем манастира Свете горе", написао је он у извештају за 25. годиш. Образовна читања у Москви. 
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / ИЗВОР

​Више од 300.000 верујућих војника и официра, чланова њихових породица и обичних верника поклонило се главној икони Оружаних снага Русије „Спас нерукотворени“ за време њеног боравка у централном војном округу.

Од августа до октобра икона је боравила у већим градовима Урала – Чељабинску, Јекатаринбургу; Поволжја – Самари и Оренбургу; Сибира – Абакани и Новосибирску, а исто и у градовима Средње Азије – Бишкеку и Душанбеу.

Икона „Спас нерукотворени“ садржи честице моштију апостола Петра и Андреја, Светог Николаја Чудотворца и Светих великомученика Пантелејмона Чудотворца и Георгија Победоносца, Великомученице Варваре, Преподобног Сергија Радоњешког и Светог Праведног Теодора Ушакова.

​Извор: Московска Патријаршија (с руског Информативна служба Српске Православне Цркве)

19. октобра Црква се сјећа светог апостола Тома. Када говоримо о овом свецу у обичном животу, прије свега, наравно, сјећамо се јеванђеоске епизоде ​​када апостол није могао да вејрује без доказа да је Христос васкрсао, па му је Спаситељ чак понудио да положи руке у ране од крста: "... стави руку у моја ребра; и не буди невјеран, већ вјеран" (Јн 20, 27). Али врло ријетко се присјетимо накнадне апостолске службе Светог Тома.

Па ипак, управо је с његовим именом повезано ширење хришћанства у тако тешкој земљи, за мисионара, као што је Индија. Апостол Тома је донио радосну вијест у ове крајеве, овдје је страдао због вјере. И данас, хришћани чине око 2% индијске популације, што је отприлике 25 милиона људи. Ко су сљедбеници апостола Тома у Индији? О томе у нашем фото-есеју говори Николај Рубан, који је дуго живио и радио у малом индијском граду Елуру.

Упркос агресији индијских паганских националиста на хришћане, став званичних власти Индије према хришћанима у то вријеме јасно је назначио Јавахарлал Нехру на једном од својих говора у парламенту: „Хришћанство у Индији старо је колико и ова религија. У Индији се хришћанство укоријенило прије него што је стигло до земаља као што су Енглеска, Португал или Шпанија. Хришћанство је иста религија индијске земље као и свака друга религија Индије".

​У близини лијепог града Аскалона, који се налазио на обали Средоземља, налазио се мали манастир. Било је монаха који су тражили самоћу и жељели су да проведу живот далеко од световне вреве. Убрзо су људи из свих околних мјеста почели да пристижу у у манастир, сазнавши за невјероватну мудрост духовног савјетника братства, Аве Артемона. Старац је горко плакао, јер није могао уживати у миру и спокоју. Ипак, увијек је дочекивао госте и помагао им на најбољи могући начин.

Једног дана у манастир  дошла су три брата. Пали су на кољена испред Аве с таквом побожношћу да су чак и монаси били изненађени њиховом побожношћу.

„Жељели бисмо да проведемо неко вријеме са тобом, оче!“ Рекао је најмлађи брат. „Знамо да вас је Бог обдарио изванредним даровима. Можда ћете нас упутити на прави пут ... ”

Старац се изненадио, појурио је да подигне браћу са кољена и одговорио:

„Могу ли ја, грешник, да Вас научим? Останите у молитви, у заједништву с нашим Господом Исусом Христом и он ће вас водити".

„Уживајмо у милости која долази од тебе!“, инсистирали су младићи.

Ава Артемон се насмијешио и одговорио:

„Ако не желите да се молите, то је у реду! Останите с нама колико желите! "

Браћа су била срећна, а најмлађи је чак рекао:

„Ништа не треба да радимо поред тако блаженога Божјег човека ... Бићемо спашени његовим молитвама. Останимо овдје док нас Господ не позове к себи! “

Он и његова браћа запосјели су једну од слободних ћелија. Прошао је један дан, а онда је прошао још један. Монаси су се молили, радећи у башти, али су тројица браће лежала наоколо, срећна што их нико није послао на посао. Толико су им се свидјеле старчева једноставност и понизност да им је постао попут оца. Нису знали шта да раде, па је на крају средњи брат предложио:

„Да видимо како Ава Артемон комуницира са Богом! Не може бити да се моли као обични грешници. Сигурно сами Анђели долазе к њему да заједно хвале Створитеља! "

Младићи су чекали док служба не заврши и да сви монаси оду до својих ћелија. Сакрили су се иза 

Отац Стефан, игуман једног од фрушкогорских манастира Велика Ремета, поручио је вечерас младима у Новом Граду, на предавању "Млади у 21. вијеку", да се држе јеванђељске науке, те да их не буде страх да ступају у брак. "Они се у данашње вријеме сусрећу са бројним проблемима, економским, стамбеним. Рјешење овоземаљских проблема могу наћи само ако се помире са собом и околностима у којима живе. Размишљају прво о послу, стану, каријери. Без брака, то на крају постаје испразно. Зато без страха треба да ступају у брак и на темељима брака да граде свој будући живот", поручио је отац Стефан. 
Он је рекао да млад човјек, уколико се држи јеванђељске науке, има могућност да изабере вјечни живот умјесто да упадне у опасност. 
"Поручујем им да се држе свете благословене науке која је гаранција у времену, простору и вјечности", рекао је отац Стефан.

Предавање "Млади у 21. вијеку" организовали су Новска парохија, општина Нови Град и Културно-образовни центар, а поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве.