Самостална изложба 10-огодишње Уне Кецојевић

Поводом имендана своје школе, Светог Василија Острошког, а након обрађене тематске јединице о крсним славама код Православних Срба, ученица петог разреда Уна Кецојевић је организовала изложбу својих
ликовних радова. Изложба је постављена у петак 28. априла текуће године у холу школе
"Свети Василије Острошки"  у Требињу. Иначе на изложби је представљено 8 икона, а изложба има назив : " Мој прозор између неба и земље". Први гости на изложби били су њени другари из разреда који су се
изнова дивили њеном таленту и труду.

У манастиру Клисина у селу Ништавци код Приједора, епископ бихаћко-петровачки Атанасије служио је Свету архијерејску литургију, уз 12 свештеника Оружаних снага БиХ.
У манастиру посвећеном Светој великомученици Марини, у народу познатијој под називом Огњена Марија, православно војно свештенство, њих 12, састало се са епископом бихаћко-петровачки Атанасијем.
Улога православних свештеника у ОС БиХ је вишеструка, прије свега очување духовности и снаге православних војника.
"Осим што се бринемо о духовном стању човјека у систему одбране,  војни свештеници имају и хуманитарне обавезе", истиче Милорад Милинковић, настојатељ Канцеларије православног душебрижништва у Министарству одбране и Оружаних снага БиХ .
Овакве службе и састанци војног свештенства с епископом, организују се најмање два пута годишње. Црква и војска су најстарије, најчвршће, најистрајније, најчасније и неотуђиве институције српског народа, поручио је епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

"Наша војска увијек је увијек била патриотска и увијек је посвећена одбрани отачаства, одбрани ближњих, чувању ближњих, тако да православни војник треба да оличава и увеличава оне најузвишеније јевађељске врлине. Управо тим врлинама препоручујем војним свештеницима да уче оне којима служе", рекао је владика Атанасије. 
Манастир Клисина у епархији Бихаћко – петровачкој заузима посебно мјесто међу вјерницима, који овдје проналазе душевни мир и утјеху.
Вјерници долазе из свих крајева Српске, неријетко и из иностранства. У кругу манастира изграђена је црква, али предстоји још радова, као што је израда иконостаса и престолних икона.
Манастир Клисина данас је једно од најзначајнијих духовних средишта православних вјерника на сјеверозападу Републике Српске.

​ | Аутор: РТРС |

​ЈАПАНАЦ СЕ КРСТИО И ПОСТАО ПРАВОСЛАВАЦ НА ВЕЛИКУ СУБОТУ НА СВЕТОЈ ГОРИ

40-годишњи Јапанац, примљен је у Свето Православље, Светом тајном крштења у  атонском манастиру Дохијару,  на Велику суботу ове године, преноси АгионОрос.ру. Свету тајну крштења извршио је игуман манастира, архимандрит Григорија. Кум је био студент светогорског манастира.

Новокрштени је узео име Анастасиос, што у преводу значи "васкрсење" на грчком. Он је објаснио да је упознао хришћанство у Канади, гдје је живио дуги низ година. Суочен са одлуком да ли да постаане православац или католик, он је на крају схватио да прави пут ка Богу лежи само у Православној Цркви.

Посјећујући Свету Гору по први пут, схватио је да жели да се крсти управо ту, на Светој гори Атос.

​                                               Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Мјешовита комисија разматрала однос Степинца према СПЦ
 
ИЗВОР: БЕТА
Састанак Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције (ХБК) и Српске православне цркве (СПЦ) тематски је био посвећен односу хрватског надбискупа Алојзија Степинца према СПЦ од 1941. до 1945. године, саопштено је из ХБК.

Мешовита комисија Хрватске бискупске конференције и СПЦ, чији је задатак да заједнички размотре лик кардинала Степинца пре, за време и после Другог светског рата, састала се у Бискупском двору у Пожеги у Хрватској 20. и 21. априла, јавила је Хина.

На састанку је учествовао и у име Римокатоличке цркве председавао Бернардо Ардура, председник Одбора за историјске науке, у својству представника Хрватске бискупске конференције учествовали су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, научни саветници с Хрватског института за историју Јуре Кришто и Марио Јареб.

Као представници Српске Православне Цркве учествовали су митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић, митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, епископ бачки Иринеј Буловић, епископ славонски Јован Ћулибрк.

Стални представник Србије при Унеску Дарко Танасковић био је спречен да учествује у раду, наводи Хина.

Као позвани стручњаци српско-православног дела Комисије састанку су присуствовали саветница на Институту за новију историју Србије у Београду Радмила Радић, професор на Филозофском факултету у Београду Љубодраг Димић и виши научни сарадник на Институту за савремену историју у Београду Милан Кољанин.

Пети састанак Мешовите комисије биће одржан у Подгорици, 7. и 8. јуна 2017. на тему "Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.", наведено је у саопштењу.

  

БЕОГРАД, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк рекао је да је 22. април 1945. године, када се посљедња група логораша пробила из Јасеновца, један од најбитнијих датума у српској историји када Срби треба да се окупе на том мјесту, које је симбол свеколиког страдања у Другом свјетском рату. 
 
Он је за Срну истакао да 22. април има посебно мјесто и у календару Српске православне цркве, јер се тада, баш као и 28. јуна на Видовдан и 24. марта на дан почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, служи заповједни парастос.

Према његовим ријечима, 22. април је суштински прерастао првенствено у црквени литургијски празник, као и 13. септембар када цијела Православна црква обиљежава Мученике јасеновачке. 

"То је било видљиво прошле године када је цариградски патријарх, са већим бројем архијереја из разних помјесних цркава, из Пољске, Румуније, Русије и наравно са нашим патријархом Иринејом и бројним српским архијерејима дошао у Јасеновац", подсјетио је владика Јован. 

Он је поновио да Срби треба да се поводом годишњице пробоја из логора Јасеновац окупе на мјесту страдања. 

"Ми ћемо у недељу, 23. априла, у Доњој Градини служити Свету архијерејску литургију. Ту ће бити и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, загребачко-љубљански Порфирије и надам се још неколицини епископа", рекао је владика Јован. 

Он је навео да је најважније да ће тог дана бити представљена зграда усташке болнице, која је уз Кожару, једина преостала из тог периода, а коју је недавно Епархија пакрачко-славонска откупила за Манастир Јасеновац.

Владика Јован је истакао да је јако важно да онај ко дође у Доњу Градину види и Јасеновац и Манастир и спомен-плочу.

"Нема разлога да не долазе. Ту су мостови. Све је слободно и сви треба да виде све. Апсолутно треба долазити. Оно је најгоре, ако ће нам само 22. април бити дан када се сећамо тога", рекао је владика Јован.

Он истиче да је важно учити о Јасеновцу, али и о страдању у Другом свјетском рату уопште.

"Јасеновац је само симбол страдања. Он је само делић тог страдања. Њиме се не исцрпљују бројни други логори као што су Јадовно, Ђаково, Крушчица код Травника, Логорград, затим стратишта - Гаравице, Шушњар и друга места... Крагујевац, Краљево, Лозница, Крупањ. Доли и Велика у Црној Гори. Све су то места стравичног страдања. Јасеновац је само њихов заједнички симбол", рекао је Ћулибрк.

Он је додао да је јако важно све ове чињенице уврстити у школске програме и поручио да дио тог програма мора бити посјета тим мјестима страдања и васкрснућа.

Дан пробоја логораша из Јасеновца у Другом свјетском рату утврђен је у Србији као Дан сјећања на жртве геноцида, жртве Холокауста и жртве антифашизма.

Као датум обиљежавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе. 

Логор Јасеновац био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста и пола. Жртве су били и антифашисти. Тачан број страдалих никада није утврђен.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.

ПОДГОРИЦА: ОПЉАЧКАНА И ДЕМОЛИРАНА ЦРКВА СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА

ПОДГОРИЦА, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Вандали су опљачкали и демолирали Храм Светог Архангела Михаила у Дољанима, крај Подгорице, што је пети напад на светиње Митрополије црногорско-приморске у околини главног града Црне Горе у протеклих 20 дана, рекао је Срни старјешина овог храма протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић. 
 
Он каже да су вандали развалили врата храма, извршила преметачину у цркви, украли прилоге вјерника и причинили велику материјалну штету. 

Тапушковић је рекао да је о свему обавијештена подгоричка полиција чији припадници су одмах изашли на лице мјеста и обавили увиђај.

Он је изразио наду да ће полиција открити и ухапсити починоце ове несвакидашње пљачке православне светиње. 

"Забрињава чињеница да је ово пети покушај пљачке и скрнављења светиња Митрополије црногорско-приморске у околини Подгорице у протеклих 20 дана", рекао је Тапушковић.

Храм Светог Архангела Михаила у Дољанима, крај Подгорице, стар је више од 130 година.

​САРАЈЕВО, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије преузео је данас у Сарајеву дужност предсједавајућег Међурелигијским вијећем у БиХ од надбискупа врхбосанског кардинала Винка Пуљића. 
 
Владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, рекао је да је на сједници Међурелигијског вијећа, као и протеклих 20 година, разговарано у духу отворености, међусобног уважавања и повјерења.

"Међурелигијско вијеће БиХ добија све јасније обрисе и показује се као важна организација која доприноси унапређењу живота свих људи у БиХ", оцијенио је владика Григорије. 

Владика Григорије је најавио да ће у наредних неколико дана бити посјећена мјеста страдања "свих од свих" у БиХ, тако да ће у понедјељак, 24. априла, бити посјећени Казани, Крушчица, Крижанчево Село и Корићанске стијене.

"На тим мјестима ћемо, свако по свом обичају и свако на мјесту гдје су страдали људи из његове вјерске заједнице, служити молитву за њихове душе", рекао је владика Григорије, те истакао да ће чланови Међурелигијског вијећа самим изласком на мјеста страдања и одавањем поште показати да се клањају свакој жртви и противе сваком злочину. 

Владика Григорије је нагласио да се овим чином жели послати порука да је дошло вријеме да се сви у БиХ искрено постиде због онога што се догодило међу народима ове земље, али и да се извуче поука да се то више никада не би поновило.

Владика Григорије је најавио да ће 29. јуна у Народном позоришту у Сарајеву бити обиљежено 20 година рада Међурелигијског вијећа БиХ када ће бити престављен рад ове организације који доказује да припадници различитих вјерских заједница у БиХ могу да се разумију и поштују. 

"Ускоро ћемо посјетити и Брисел гдје ћемо говорити пред Савјетом Европе о нашем раду, напорима, жељама, стремљењима. Надам се да ће бити користи од тога", рекао је владика Григорије, те додао да ће боравити и на скупу у Берлину од 21. до 23. маја.

Владика Григорије каже да се у наредном периоду очекује интензивнији рад Међурелигијског вијећа, који је и до сада био за сваку похвалу.

Епископ је нагласио да у многим градовима БиХ почињу да раде нови одбори Вијећа, тако да се све више организују културни догађаји, али и међурелигијски, који су искрени и отворени, што је велики успјех. 

"Интересантно је да ти сусрети наших вјерских лидера, као и вјерника показују невјероватну спремност за дијалог, али и то колико људи постају отворенији тек када се сусретну и упознају једни друге. Та отвореност је једини пут да упознамо једни друге", поручио је владика Григорије, те додао да изолација у коју људе гурају разне околности производи неповјерење.

​Врховни суд Русије: Јеховини свједоци су екстремисти и забрањују им се све активности

Према тужби руског Министарства правде, Руски Врховни суд оцијенио је данас Јеховине свједоке као екстремистичку организацију те забранио било какве активности ове групе на територији Русије.
"Врховни суд подржава тврдње Министарства правде Русије како је Административни центар Јеховиних свједока у Русији екстремистичка организације због чега им забрањујемо све дјелатности у Русији", рекао је судија Yури Иваненко.

Судија је наредио потпуно затварање главног Центра и још 395 локалних организација Јеховиних свједока, а сва њихова имовина ће бити одузета и пребачена у државно власништво.

Адвокатица руског Министарства правде Светлана Борисов казала је у суду како Јеховини свједоци представљају "опасност за грађане, очување јавног реда и мира те сигурности".

Адвокати који су заступали Јеховине свједоке казали су како ће се жалити Европском суду за људска права на одлуку Врховног суда, која још званично није ступила на снагу.

"Учинит ћемо све што је могуће", рекао је Сергеј Цхерепанов, заступник Јеховиних свједока.

Подсјећамо, прошлог мјесеца због наводних "екстремистичких" активности привремено је затворен Административни центар Јеховиних свједока у Русији који има више од 175.000 чланова. Министарство правде Русије почетком априла ставило је овај Центар на попис забрањених установа заједно са Ал Каидом и ИДИЛ-ом.

Јеховини свједоци као вјерска организација су активни у Русији више од 100 година.

                                           Извор: Кликс.ба

​Породица руског свештеника прави роботе и моћи ће да их представи у САД
Москва. 20. април. Интерфакс - Породица свештеника Антонија Соловјева из  Јекатеринбурга, освојила је друго јместо на националном такмичењу у роботици "Робофест".
Овим резултатом су се квалификовали да учествују на  међународној конкуренцији за изградњу робота "FERST FLL", која ће ускоро бити одржана у САД-у, пише "Росијскаја газета".
Прављење робота је хоби, не само свештеника и његове супруге Катарине, него и њихове петоро дјеце,  од којих намјлађи Никита има пет година (најстарија Доминика, има 14 година, 12-годишњи Артем, 10-годишњи Коља, 8-годишња Софија).
На такмичењима у Москви, они су представили посебно корито за  свиње, створене на захтјев једне јединице шумског газдинства. То је посебан сензор, који реагује на тежину животиње. Када свиња улази аутоматска хранилица  се отвара, а када излази корито се затвара. Једноставно, вране не добијају ни мрвицу.
Према ријечима свештеникове жене Катарине (она је стручњак за информационе системе у привреди и наставника-логопед), њихов тим није освојио прво мјесто само зато што нису имали одлично знање енглеског језика, па дјеца нису била у стању да без оклијевања дају одговоре  на сва питања на енглеском језику.
Сам свештеник каже да је, његов хоби, роботика божанска ствар, јер све измишљено је за добробит народа.
Да ли бављење роботиком од Бога? Да, јесте божанско, јер је све за добробит народа, као и све што је измишљено за добробит читавог друштва. Да, и то помаже у образовању децу. Они раде, они су страствени. Дакле, ово је божанска активност.
Иначе. отац Антоније сада служи као свештеник у Ново-Тикхвинском женском манастиру у Јекатеринбургу.

Сада, ова породица развија машину за садњу дрвећа, а планирају да направе робота за чишћење стана.

                      превод: вјеронаука.нет;   извор: агенције

БРАТУНАЦ, 20. АПРИЛА /СРНА/ - У Храму Успења Пресвете Богородице у Братунцу сутра ће бити прослављена слава Епархије зворничко-тузланске, Источни петак.
 
Славски програм ће почети у 9.30 часова Светом архијерејском литургијом коју ће служити Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом уз саслужење свештенства ове епархије. 

Након вјерског обреда и ломљења славског колача услиједиће културно умјетнички програм чији је почетак планиран за 12.00 часова. 

У том дијелу програма наступиће чланови Српског културно-умјетничког друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић" из Сребренице и Српско просвјетно културно-умјетничко друштво "Свети Василије Велики" из Братунца. 

Источни петак или Петак Свијетле седмице посвећен је прослављању Пресвете Богородице.

Од наредног понедељка стручне екипе из Ниша почињу постављање електроенергетског, а у наредном периоду реализоваће и радове на изградњи телекомуникационог и оптичког кабла на Светој Гори

Ниш – Ових дана делегација Ниша, у којој су били представници градског руководства и више успешних нишких привредника, на Светој Гори договорила је почетак великих радова на обнови и уређењу Хиландара, најзначајнијег средишта српске културе и духовности.

После пожара катастрофалних размера у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године манастир се још обнавља и неопходно је много урадити и помоћи како би поново постао оно што је вековима био. Братство манастира је уз помоћ донатора до почетка ове године успело да обнови око 70 одсто светиње, а највећу помоћ у обнови Хиландара до сада су дали влада наше земље, Српска православна црвка и грађани Србије, Републике Српске и дијаспоре, али и становници Грчке и Русије.

                                                             Политика Online

У новосадској касарни „Александар Берић” је освећен богослужбени простор Речне флотиле посвећен деспоту Светом Стефану Штиљановићу, саопштила је Војска Србије. Свету литургију, уз саслужење новосадског свештенства, служили су епископ шумадијски и војни господин Јован и епископ Бачки Иринеј. На крају Свете литургије, честитајући велики хришћански празник Васкрс, владика Јован се пригодном беседом обратио присутнима.

– Данас смо овде да прославимо најрадоснији празник Васкрсења Христовог, и да у тој Васкршњој радости осветимо и ово богослужбено место, и то је радост на радост – рекао владика Јован.

Изградња богослужбеног простора у касарни „Александар Берић“ започета је током протекле године заједничким снагама припадника Речне флотиле и њених бројних пријатеља. У знак захвалности за ангажовање током изградње и опремања богослужбеног простора епископ Бачки Иринеј уручио је Архијерејске Грамате Признања Речној флотили, Граду Новом Саду и Академији Српске православне цркве за уметност и консервацију.

Значајно место у новоосвећеном храму припало је иисторијском артефакту, ковчегу са Покретном капелом Шајкашког батаљона чије традиције настављају припадници Речне флотиле.

Освећењу богослужбеног простора поред бројних припадника Речне флотиле и чланова њихових породица присуствовали су и командант Прве бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Петровић, командант Речне флотиле капетан бојног брода Андрија Андрић, представници градских структура и бројни гости, наводи се у саопштењу Војске Србије. 

                            Политика Online

Сваки завојевач који је кроз историју хтео да покори било Русију било Србију, на првом месту ударао је на веру, каже протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев, старешина Подворја Руске православне цркве у Београду.

Увек се ударало на веру и на оне који су је представљали, био то неки московски митрополит, или владика Николај Велимировић, који је био у концентрационом логору, подсећа отац Виталиј. Гостујући у васкршњем издању емисије Свет са Спутњиком, Тарасјев упозорава да се то дешава и у последњих двадесетак година.

Ко је највећи русофоб у историји
„Српска црква и дан-данас трпи велике нападе и то раде смишљено они људи који желе духовно, па последично и на сваки други начин да поробе Србију и српски народ. Није то нека политичка парола, него је заиста суштина онога кроз шта ми пролазимо сваки дан — читамо новине, гледамо телевизију, то је увек тако. Да ли се то ради на мало отворенији, баналнији начин или суптилно, то је друго питање, али да се ради — ради се свакодневно“, констатује отац Виталиј.

Притиске на Србе и српску цркву на Косову и Метохији, па и у Хрватској где је, како каже, присутан „распомамљени фашизам и усташтво“, види као ситуацију у којој „неко жели физички да вас уништи“, али скреће пажњу да поред те претње и угрожавања православља постоје и напади на православну цркву који су се догађали у последњих 18 година кроз медије у Србији.

„То је та нит да ако хоћеш да поробиш Србију или Русију, онда удараш на цркву“, наводи наш саговорник.

Према мишљењу оца Виталија, постоји синергија између религиозне припадности и нације.

„То не можемо негирати, без обзира на све савремене филозофске декларације које можемо да чујемо у наше време. Мислим да је позитивно да се припадност нацији идентификује кроз религију зато што је религија нешто што је дубље, трајније и глобалније“, објашњава он, напомињући истовремено да је хришћанство као и ислам глобална религиозна мисао и убеђење која не подразумева припадност некој нацији.

Отац Виталиј за себе каже да је Рус, али „мало, или мало више Србин“ јер се овде родио и провео читав свој живот.

„Све оно што сам доживео и кроз шта сам пролазио као дете, младић, све је то било овде у Србији. Породица, на првом месту родитељи, заслужна је што имам велику дозу нечег руског, то је кућно васпитање, то је црквено васпитање. Али наравно да нисам само Рус него имам и неких српских одлика, и у менталитету и у начину размишљања“, каже наш гост додајући да се никада није непријатно осетио због чињенице да је из руске породице, да је Рус који се родио у Србији.

Руско и српско православље је, додаје, потпуно једнако и по учењу и по богослужењу и црквеном животу, а једино их разликује фолклор, али то не може да буде сметња њиховом јединству.

Отац Виталиј је испричао и како се определио за свештенички позив. Делом је за то заслужна чињеница да је седмо колено у породици Тарасјев свештеника по мушкој линији, делом породично васпитање, а делом га је животни пут спонтано довео до тога.

„Родитељи ме нису држали под стакленим звоном, растао сам у Титовој Југославији и прошао васпитање у друштву играјући фудбал са децом у парку, у школи, као и сваки други Београђанин. Са друге стране, био сам свестан своје породичне традиције“, присећа се он. Уписао је прво Филолошки факултет, али, како је паралелно завршио и музичку школу, са 14 и по година постаје хоровођа код оца у цркви, а касније преко музике иде ка свештеничком позиву. Постаје диригент хора жичких свештеника с којим је и снимао, и учествовао у прославама важних црквених догађаја као што су осам векова Студенице, шест векова Косовске битке…

„Али то није била само музика, за мене лично то је био и боравак у манастиру Жичи и осталим манастирима. И тај сегмент мог живота је ипак дао неку своју духовну последицу по мене, тако да сам сваким даном био све ближи свештеничком позиву“, открива отац Виталиј.

Након што је једно време предавао теорију музике у Карловачкој богословији, светом месту за сваког Руса јер је то град где је био митрополит Антоније Храповицки, духовни предводник руских у избеглиштву и Синод руске заграничне цркве, Тарасјев је 1990. рукоположен од стране владике Стефана жичког и уз благослов руског патријарха у чин ђакона.

Отац Виталиј се осврнуо и на значај Васкрса као највећег хришћанског празника, који је победа љубави над мржњом и живота над смрћу. Ту, по његовим речима, посебан значај има пост, који треба да буде пре свега духовни, што подразумева одбацивање грешних мисли, речи и дела, па тиме и неког злог односа, не само према себи самом него и према ближњима.

То, како каже, суштински мења човека који кад прође макар један делић пута који је описан у свим текстовима и химнама које читамо и певамо за време великог поста доживи лични духовни препород.

Наш саговорник истиче да на изазове с којима је суочено хришћанство, па и православље, треба одговорити — милосрђем.

Како је гроф Чарторижски закаснио у Америку и завршио у Сенти
„Ми заиста живимо у атмосфери отуђености човека од човека, а у таквој атмосфери нема ни М од милосрђа, не зато што је човек толико зао него зато што је несвесно упао у колотечину која суштински не припада хришћанском организму. Говорити о постојању милосрђа, то су нажалост неке мале оазе које су створене на неким местима као што су цркве, манастири, где постоје свештенослужитељи који су смогли снаге да окупе неки број верника. Једна од последица јесте да имамо много топлији однос према другом човеку“, поручује отац Виталиј.

Говорећи о улози Руске православне цркве на Балкану, Тарасјев истиче да су руска и српска православна црква, без обзира на неповољне околности у којима живимо већ дуже време, не само сачувале дубину и квалитет својих веза него их чак и развиле.

„Не ради се само о добротворном аспекту помоћи, рецимо, манастирима на КиМ од стране руских верника, РПЦ и руске државе него се ради о томе да сведочећи Христа ми заиста јесмо једно, како се каже у Јеванђељу“, напомиње он, додајући да када смо сложнији онда смо међусобно у већој љубави и много јачи.

То је суштина мисије РПЦ свуда па и на овим просторима, каже и илуструје примером руске духовне мисије у Јерусалиму која је је успела да изгради добре односе не само са Јерусалимском патријаршијом него и као руска црква, и као Русија и са државом Израел, и са Палестином.

„Увек наступамо са аспекта Јеванђеља, и наши саговорници увек знају које су нам намере, да немамо никакве сакривене жеље да учинимо неком зло или неког да преваримо. Зато и имамо успеха у тим контактима без обзира што је на Светој земљи и на Блиском истоку увек било превруће“, констатује наш саговорник, а на питање како то изгледа на Балкану, кратко примећује:

„На Балкану последњих 200 година ништа ново, и никад нам није досадно“.

                            Спутњик

Више од 70 посто грађана БиХ себе сматра вјерницима

У истраживању које је провела највећа аналитичарка агенција “Галлуп Интернатионал”, више од 70 посто грађана Босне и Херцеговине изјаснило се да се сматрају вјерницима. То је изнад свјетског просјека, који износи 62 посто.  

- Традиционално, велики број вјерника је у сиромашним и државама у развоју, као што су Бразил, Аргентина, Колумбија, Панама, Румунија, Македонија, БиХ, Бангладеш и друге – наводи се у истраживању.

Од анкетираних, 25 посто изјаснило се да не вјерује, а тек је девет посто за себе казало да су атеисти. Идентично истраживање проведено је и прије пет година, а постотак вјерника био је 59 посто, а атеиста 13 посто. 

На Тајланду се 98 посто становништва изјаснило да су вјерници, а затим слиједе Нигерије са 97 посто, Индија, Гана, Обала Слоноваче, Папуа Нова Гвинеја и Косово са 94 посто. Кина је земља у којој се најмање становништва изјаснило да вјерује, и то мање од десет посто. 

Према мишљењу аналитичара ове агенције, подаци о броју вјерника у директној су корелацији с висином прихода. Укупно 66 посто људи с ниским приходима изјаснило се као вјерници, док је овај постотак испод 50 посто у категорији људи који имају високе приходе. Слична тенденција примијећена је и кад је у питању степен образовања. Вјерницима се изјаснило 83 посто људи с ниским степеном образовања, док је, с друге стране, код високообразованих тај постотак 49.       

Замјеник предсједника “Галлуп Интернатионала” Андреј Милехин сматра да је у посљедњих неколико година дошло до промјене у релацији нивоа примања и вјере.  

- Наставља се тренд да су становници сиромашнијих држава више религиозни, док су они у развијеним државама мање склони религији. Религија помаже да се лакше поднесе тежина сиромаштва – истакнуо је Милехин. 

Процват науке
Социолог и политички аналитичар Срђан Вукадиновић казао нам је да је ријеч о очекиваним резултатима, који потврђују тренд присутан већ деценијама. 

- Процват науке узрокује драстично опадање утјецаја религије. Очито је да религија губи утјецај у урбаним срединама и код високообразованих људи, али није спорно да има велики процент и таквих вјерника. У бх. амбијенту примјећујемо да религија излази из своје сфере и улази у политику, гдје се баш и не сналази – сматра Вукадиновић. 

Додао је да разлог за то може бити и гушење религије у бившој држави, али да то не смије бити разлог да религија покушава бити арбитар у свим битним питањима. 

- Подаци о сиромашним и мање образованим вјерницима у складу су и с ангажманом одређених политичких странака у БиХ. Странке које имају национални предзнак, користе религију у мање урбаним подручјима наше земље како би регрутирале присталице и добиле гласове на изборима. То није добро за друштво, а најгоре је за саму религију, јер она губи своје припаднике међу образованим грађанима који живе у урбаним дијеловима државе – појаснио је Вукадиновић.

Највише вјерника у хиндуизму
 Када је ријеч о резултатима анализе конфесија, највише вјерника је забиљежено у хиндуизму, и то 91 посто, а слиједи будизам са 88 посто. У католичанству и исламу 74 посто припадника ове конфесије себе сматра вјерницима. Најнижи број вјерника забиљежен је међу људима који исповиједају јудаизам, и то 45 посто.

У БиХ 27.853 атеиста
На попису становништва у БиХ 2013. године веома мали број становника изјаснио се да не припада ниједној религији. Ово су неки подаци о вјероисповијести из пописа:

50,7% - Ислам (1.790.454)
30,7% - Православље (1.085.760) 
15,1% - Католичанство (536.333)
0,7% - Атеисти  (27.853)
0,9% - Не изјашњава се  (32.700)
0,3% - Агностик (10.816)
0,03% - Јеховини свједоци (1.171)
0,1% - Непознато (6.588)
0,08% - Остали (2.870)

.ОДЛИКОВАНА  РЕБЕКА МЕКДОНАЛД ЖЕНА КОЈА ФИНАСИРАЛА ИЗГРАДЊУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ТОРОНТУ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је данас у Бањалуци, одликовање угледној привредници и хуманитарки Ребеки Мекдоналд из Канаде.

Предсједник Републике Српске одликовао је Ребеку Мекдоналд Орденом части са златним зрацима, за признати јавни рад и резултате, допринос у области хуманитарног рада и помоћи српском народу и Српској православној цркви у обнови, као и допринос развоју билатералних односа између народа Републике Српске и Канаде.
Предсједник Републике нагласио је да му је изузетна част да може Ребеки Мекдоналд да уручи орден и захвалио јој на свему што чини на промоцији Републике Српске и српског народа у Канади.
Додјели одликовања присуствовао је и епископ бањалучки Јефрем.
Ребека Мекдоналд финасирала је изградњу Српске православне цркве у Торонту, помаже српске организације и манифестације и стипендира младе Србе у Канади.
Ребека Мекдоналд, поријеклом са простора бивше Југославије, је угледна привредница и хуманитарни радник која посебно помаже Српску православну цркву и српски народ.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 18. АПРИЛА /СРНА/ - У Илијашу ће данас бити одржана васкршња академија на којој ће се пригодном бесједом обратити администратор Митрополије дабробосанске владика Григорије, изјавио је Срни архијерејски замјеник у Митрополији дабробосанској протојереј-ставрофор Борис Бандука. 
 
Васкршњу академију, у оквиру које ће бити одржан и трећи васкршњи концерт, организују Српска православна црквена општина у Илијашу и Удружење гуслара и епских пјесника Републике Српске. 

На васкршњој академији, која ће бити одржана у Спортско-културном центру у Илијашу са почетком у 18.00 часова, требало би да наступи београдска група "Легенде". 

Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије ће сутра у Цековића кући на Палама у 18.00 часова уприличити васкршњи пријем за представнике јавног и политичког живота са подручја Сарајевско-романијске регије.

ТРАДИЦИОНАЛНА ВАСКРШЊА ТУЦИЈАДА ОДРЖАНА У ЛОПАРСКОЈ ШКОЛИ

        На Васкршњи уторак 2017. године Господње у просторијама Основне школе „Свети Сава“ у Лопарама, одржана је традиционална Васкршња туцијада и избор за најљепше нашарано васкршње јаје. Ово пригодно такмичење, које је заинтересовало и  окупило велики број ученика, одржано је и у подручним одјељењима ове школе у Јабланици и Мачковцу. Вјероучитељ Бошко Максимовић водио је рачуна о регуларности такмичења, док ће за избор за најљепше јаје бити оформљена посебна комисија састављена од ученика и наставника ове школе. 
    Био је ово скромни допринос најмлађих мајевичана да се свијетли празник Васкрсења Христовог прослави у духу вјере наше светосавске. 

                                                                                       Вјероучитељ Бошко Максимовић

Свештеник Јован Бабић завршио је Војну гимназију, а затим је после три године студија напустио Војну академију, да би дипломирао на Теолошком факултету и постао вероучитељ Војне гимназије, први професор тог предмета у њеној историји. За Спутњик говори о томе како га је та „прекоманда“ натерала да приближи два света, војску на земљи и ону на небу.

Као трећи син из скромне породице из Врдника Јован Бабић морао је, као и његова браћа, чији је то био избор, у војну школу. Али, како човек не може да побегне од себе, данас је свештеник при Храму Светог Арханђела Гаврила у Београду. Иако већ неко време не предаје веронауку у Војној гимназији, његови ђаци, његова духовна деца, и даље га посећују, јер оно што су једни од других добили у Војној гимназији превазилази сваку институцију.

Захваљујући оцу Јовану, ученици Војне гимназије имали су прилику да посете место српског страдања, острво Видо на Крфу и гробље Зејтилник код Солуна.
Захваљујући оцу Јовану, ученици Војне гимназије имали су прилику да посете место српског страдања, острво Видо на Крфу и гробље Зејтилник код Солуна.
Како су изгледали први часови веронауке у Војној гимназији, да ли је постојао неки план, програм или сте ослушкивали радозналост и потребе деце због специфичности средине, ђаци живе у интернату, без породице? 

— У том истом интернату живео сам само десет година раније. Мислим да смо се најбоље погодили на том обичном, људском нивоу. Црква је у мени препознала у том тренутку најбољу личност за тако нешто и наравно постојао је план и програм који је прописан за православни катихизис који сам пратио, али та врста наставе је је крајње специфична, није егзактна као математика, овде се бавимо људским душама и срцима, најширим спектром животних питања. Нашли смо се. Када је стигла друга генерација ученика, пењао сам се степеницама на пети спрат интерната где сам и сам живео. Ђаци, њих двадесетак, када су видели да ја идем, рекли су: „Ево га иде наш човек“. Мислим да то довољно говори шта је ту било пресудно. Они су заиста мене сматрали једним од њих, а не да сам са оне професорске стране, мислим да је то било пресудно за успех.

Имали сте још једну велику срећу, чињеницу да је интернат Војне гимназије поред цркве у којој и данас служите. Колико сте то користили, да ли су деца била редовна на служби?

— То је био велики благослов. Викарни владика Атанасије Ракита, који је био задужен за ова питања, сматрао је да онај ко се бави верским васпитањем младих питомаца Војне гимназије мора да буде везан за храм који је у непосредном комшилуку интерната. Показало се као пресудно што сам у исто време и вероучитељ и свештеник који има функцију духовника, да доприноси изграђивању њихових личности. Деца су била редовна у цркви.

Кажу да сте непосредним приступом успели да на часове веронауке доведете и децу који нису православне вероисповести. Како сте то успели?

Отац Јован каже да су му речи Светог апостола Павла: „Зарад приближавања Бога човеку, свима ћу бити све: Грку Грк, Јеврејину Јеврејин, Римљанину Римљанин“, помогле да се приближи ученицима, али и чињеница да је ишао у исту школу. У разговору са новинарком Спутњика Сенком Милош. 
© SPUTNIK/ Ј. КРИВОКАПИЋ
Отац Јован каже да су му речи Светог апостола Павла: „Зарад приближавања Бога човеку, свима ћу бити све: Грку Грк, Јеврејину Јеврејин, Римљанину Римљанин“, помогле да се приближи ученицима, али и чињеница да је ишао у исту школу. У разговору са новинарком Спутњика Сенком Милош.
— Поштовањем слободе. Породица једног ђака са прве године ми је пришла и рекла: „Ми смо римокатоличке вероисповести, професоре, али ми смо хришћани, не желимо да наше дете иде на грађанско васпитање“. Није било могућности да се формира посебна настава за једног ђака, рекао сам: „Како да не, имамо ми много тога заједничког у нашој историји, али морам да вас упозорим, у трећој и четвртој години постоје догматске разлике. Увек ћу те упозорити да твоја црква тебе тако не учи“, рекао сам ђаку и додао да може да се крсти на начин како су га васпитали родитељи, да циљ овог курса није да се то промени. Тај дечак није пропуштао ни једно поклоничко путовање у Студеницу, на Хиландар за Светог Саву. Увек је долазио на богослужење, а ја би замолио пар његових другара Срба православаца да пођемо са њим за римокатолички Божић, да му чинимо љубав, да седимо поред њега на служби. Знам како је тешко кад је неко по нечему другачији, ту сам баш много водио рачуна. Резултирало је тако да је тај ученик касније у трећој и четвртој години учествовао на свим такмичењима из православног катихизиса и био један од мотора, покретача дивних резултата.

А шта је са атеистима, било је и деце која тврде да нема Бога, а ипак су одабрали веронауку? Како сте с њима изашли на крај?

— То су атеисти условно речено, питање је колико је та идеја утемељена када имате 15 година. Уписивали су се са жељом да провоцирају, да минирају часове. То су ми и признали, ја сам се заиста трудио да не вређају оне који имају верска осећања и да не вређају час на којем се налазе. Али далеко од тога да не могу да кажу да Бог не постоји или да не оспоравају нешто што мисле да може да се оспорава. Имам дивна искуства, сада већ три године не предајем тамо, али остале су живе везе са тим, сада већ младим људима, они су данас кадети Војне академије којима сам постао духовни отац. То је трајна категорија, нема везе са институцијама, то је лични однос свештеника и верника. Неки од тих „атеиста“ су постали моја духовна деца која и данас долазе код мене на исповест и духовне разговоре.

Употребили сте реч курс, то је више војнички, него теолошки термин. Колико Вам је војно знање помогло у настави, уосталом, војска је војска, било пешадија или небеска, устројство јој је заједничко, ред, рад, дисциплина, војници се хришћански ослањају једни на друге, посебно у рату?

— Свака институција мора да има и своју организацију, војно образовање ми је помогло да се много боље уградим у црквену субординацију. Генерално, наш велики проблем је што немамо осећај за ред и поредак, исто тако немамо смирења да препустимо ономе коме је у том тренутку на положају да носи ту одговорности и терет. С друге стране, са ђацима сам разговарао о рату, али као духовник, шта би било, кад би било. Желео сам да их убедим да у рату треба да буду људи и да моћ коју имају ако су пилоти, артиљерци, ако имају пушку, бомбу, користе искључиво да штите све оне који су им иза леђа. Ако их покрене било шта испред њих, као хришћани су у рату промашили. 

У страдалној недељи пред празник Васкрсења имали смо два терористичка напада на хришћане, на Копте током службе у Египту, то је само један од напада. Је ли ово што сада живимо неко велико искушење, или су искушења увек иста, само се времена мењају?

На месту где се чувају српска духовност и култура. Ђаци Војне гимназије и отац Јован на Хиландару.

На месту где се чувају српска духовност и култура. Ђаци Војне гимназије и отац Јован на Хиландару.
— Људи су склони да своје време увек проглашавају најгорим, највише фаталним, проглашавају да је смак света ево одмах сутра, а кроз дугу историју наше хришћанске вере је таквих тачака било много. Верујући Руси 1917. године, у поређењу са нашим временом, дотакли су саму љуту ватру пакла, срж пакла. Убијани су, мучени, прогањани. Ми ипак уживамо много другачије време. Оно што је другачије је да информације много брже теку и има их све више у све краћим временским интервалима. Долази до медијског презасићења. Кроз медијски утицај, посебно преко интернета, много се лакше шири паника, планетарни страх. Људи се сигурно много плаше трећег светског рата, а можда смо ми од њега много даље него што можемо да замислимо. Ми православни не треба на тај начин да размишљамо о другом доласку Христа, већ треба да сваког тренутка живимо као да је тај дан сутра.

                                                  Извор: СПУТЊИК

У свим храмовима Епархије бањалучке свечано је прослављен Празник над празницима  – Васкрс. У поноћ, на платоу испред Саборног храма Христа Спаситеља, сабрао се велики број вјерника, који су узели учешћа на Васкршњем јутрењу са трократним опходом и Светој архијерејској Литургији, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем. 

Преосвећени Владика је свим вјерницима честитао најрадоснији хришћански празник, а потом је  прочитана Васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја наше помјесне Цркве.

Мјешовити хор СПД „Јединство“ је, као и претходних година, узео учешће на богослужењу. 

                  Извор: http://hhsbl.org

У интервјуу за АА епископ бихаћко-петровачки, Атанасије, говорио је о Васкрсу, примјерима заједничког живота у БиХ кроз обнову храма у Бихаћу и православне цркве на подручју Велике Кладуше, немогућности да дјеца у школама говоре својим језиком...

БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ (АА) - Васкрсење Христово је највећа побједа за човечанство, највећа извојевана битка, рекао је у интервјуу за Анадолу Агенцy (АА) поводом Васкрса епископ бихаћко-петровачки, Атанасије. 

Стога, рекао је владика Атанасије, за сваки празник Васкрса, то значи и за ову годину, најважније је да се концентришемо на сам догађај васкрсења господа Исуса Христа. 

Јер, тај догађај, наводи владика Атанасије, сам у себи већ има довољно поруке, довољно инспирације, довољно значења за човјека и за заједницу, и то не само у једном времену, него за сва времена, јер је то такав догађај.

"То је побједа већа од сваке побједе Александра Македонског, Наполеона или неког другог војсковође. Да би смо то схватили потребно је направити неко поређење. У побједама које су добили Наполеон или Александар Македонски или неко други од великих војсковођа многи људи су изгубили своје животе. Христова побједа за разлику од њихових је хумана, конструктивна. Христос је учинио нешто позитивно, корисно за човјека и за човјечанство. Христос је пројавио побједу живота над смрћу, над свим људским слабостима, уставши из мртвих. Управо у Јеванђељу се и каже да је Христос устао из мртвих. Баш тим ријечима", истакао је владика Атанасије.

Христос је обећао, каже владика Атанасије, да ће свима онима који вјерују у њега, који се огледају и у начину живота на њега, који држе принципе живота које је он пројавио и проповиједао дати живот вјечни.

"Он је то обећао и ми му вјерујемо. Ми му вјерујемо зато што је он убједљив. Увјерљив је, он није демагог. Он то није само причао, он је и показао силу живота. Он је Лазара, свога пријатеља, који је четири дана лежао као мртав у гробу и већ почео да се декомпонује, подигао, дозвао из мртвих. И, послије тога, обједовао са живим Лазаром. И поклонио га његовим сестрама, Марти и Марији, које је јако обрадовао", каже владика Атанасије.

Христос је, како наводи владика Атанасије, својим васкрсењем из мртвих дао печат свему ономе што је учинио за човјечанство: многе је излијечио од њихових слабости, од њихових болести.

"Многе је људе увео у прави начин живота, извео на Прави пут, многе заблудјеле у току своје проповиједи. Међутим, он то чини касније кроз историју човјечанства, преко свог Јеванђеља и преко оних који њега сљеде досљедно, који такођер у себи пројављују моћ живота. Они који у Христа вјерују, такођер су моћни и кажем да је то најсвјетлији догађај, Христово васкрсење. Као најсвјетлији догађај, Васкрс је због тога најсвјетлији дан у години. И Васкрс је нада човјечанства, јер ако Христови принципи побједе у људским животима, онда човјечанство нема тих опасности које пријете њему и дан данас. Ми смо свједоци многих конфликата у свијету, многих ратова, многи људи губе животе, много је несклада, дисхармоније, неспоразума међу људима, много је зависти, много је мржње. А, све то се може избјећи једино том свијетлом науком коју је господ Христос проповједао. Зато, ми свим срцем прихватамо васкрсење господа Христа као догађај и прихватамо га као наду за нас лично, сваког од нас појединачно који у Христа вјерујемо и за наду човјечанству", каже владика Атанасије.

- Битно је да нам срца говоре истим језиком -

Стога, навео је владика Атанасије, свим срцем позивају свакога да се загледа у тај догађај, без обзира на то да ли је то неко као они који прихватају Христа онаквим какав он јесте, као сина Божијега или некако другачије. Јер, истиче владика Атанасије, "он је квалитетан и као учитељ свакоме, рекао бих", истиче владика Атанасије, "свакоме човјеку, сваком живом бићу на земљи".

С обзиром на то да широм свијета и даље страда на хиљаде људи у ратним сукобима, са владиком Атанасијем смо разговарали о томе да ли то значи да смо се удаљили од ријечи Божијих и шта треба да бисмо се вратили на тај пут.

"Ја сам лично много размишљао о тој теми. Јер, ето, живимо на простору гдје се много страдало кроз историју и у скорашњем времену и у ранијим, давним временима, а видимо да се страдања догађају на цијелој планети. Ми који у Христа вјерујемо наравно да смо покретани оним што је Христос заповиједио, дакле, љубимо једни друге. Још ако Христа слиједимо досљедно, онда ћемо и своје животе принијети у корист, у службу другима, не одузимати туђе, него себе дати у служење другоме. Тако тим размишљањима и патњама које су неминовне у сазнању онога што се догађа. Некако, чини ми се, да би било најбоље апеловати на све људе да имају добру намјеру, да гаје добру намјеру, добру вољу", поручио је владика Атанасије.

На крају, опет је то оно, каже владика Атанасије, што је Христос говорио. Јер, наводи, Христос је позивао на истину, истинољубље, искреност.

"Највише критике је упутио против лицемјерја, односно дволичности, лукавштине. И лицемјерје Хипократа је највише осудио. Када читате Јеванђеље заиста, не зна човјек да ли да се више радује зато што се то увијек односи на оне који воде главну ријеч у некој заједници, зато што некако највише они подлијежу том искушењу", истиче владика Атанасије.

Бит је у томе, наводи владика Атанасије, гајити добру намјеру и ако бисмо сви имали добру намјеру и бити искрени једни према другима ми бисмо успјели да се договоримо.

"Док год немамо добре намјере, нећемо се договорити. Ако ја мислим једно, а говорим друго, а ви такођер. Ми говоримо различитим језицима. Није толико битно да сви говоримо вербално исти језик колико је битно, важно и неопходно, да нам срца говоре исти језик. Можемо ми сви говорити српски, хрватски или неки други језик, али да се не споразумијемо. Ето, да узмемо енглески, један од глобалних језика као примјер. Упркос томе што је глобални, људи се слабо споразумијевају и на енглеском језику. Дакле, треба гајити добру намјеру. То се, дакле, може примијенити и на оно што се догађа у Сирији и на другим мјестима. Ми се молимо Богу да да у срца људска добру намјеру", поручио је владика Атанасије.

Стога се и Српска православна црква кроз своје бројне епархије укључила у помоћ страдалом народу Сирије, не само хришћанском, него и другим народима, али и на бројним другим мјестима и земљама широм свијета.

Руководилац уметничког тима за декорацију ентеријера врачарске светиње, у Москви, за "Новости", открива детаље овог јединственог подухвата. Централни део композиције, лик Христа Спаситеља, спреман за транспорт

НАЈКАСНИЈЕ до краја ове године грађани Србије ће на Врачару моћи да виде највећи мозаик на куполи у свету. Одмах после Ускрса почећемо да припремамо конвој првих теретњака који ће кренути из Москве и превести до сада направљене делове мозаика. Прво смо размишљали да га превеземо авионом у Београд, али смо одустали јер би то било прескупо због велике тежине.
Ово, за "Новости", открива академик Николај Мухин, који руководи захтевним радовима после којих ће заветна богомоља српског народа бити обогаћена јаким уметничким печатом по коме ће, без сумње, бити препозната широм планете. Наш саговорник не скрива задовољство што је урађен велики посао и не оставља нимало сумње да ће српски народ и његови гости бити одушевљени величанственим радом.

* Како ће велики мозаици уопште бити спаковани у камионе?

- Велики делови мозаика биће исечени на мање комаде, а затим ће бити добро заштићени, и тек онда ћемо их натоварити у камионе за превоз до Београда. Централни део композиције, лик Христа Спаситеља већ је спремљен за транспорт до Србије.

​Директор Задужбине манастира Хиландар Миливој Ранђић рекао је да је завршено око двије трећине радова на обнови онога што је страдало у пожару који је манастир Хиландар задесио 2004. године, али да ће бити потребно још пет година да се заврши његова темељна реконструкција, прва још од времена краља Милутина.

Ранђић је за “Спутњик” рекао да, осим државе Србије, највише средстава за помоћ овом манастиру стиже из Русије.

“Радови на дијелу манастира који је горио почели су 2006. године, до када је интензивно рађено на пројекту општег плана обнове. Ми смо тренутно на дијелу који је изгорио извели око 75 одсто радова и надамо се да ће Бијели конак, који нам је био главни циљ, до краја ове године бити завршен. Видјећемо да ли то подразумијева и могућност да га предамо у употребу”, навео је он.

Ранђић је рекао да ће се ове године радити и на два објекта која су угрожена, иако нису изгорјела, а то су манастирска звонара која се налази са југоисточне стране, као и радови на крову трпезарије, док ће посљедњи бити обновљени објекти који су први изгорјели – игуменарија и дохија, али да све зависи од прилива средстава.

Ранђић је рекао да Србија није заборавила манастир Хиландар и од пожара до данас она издваја средства за његову обнову, тако да ће ове године бити издвојено 70 милиона динара, односно више од пола милиона евра.

На питање до које мјере је Хиландар ризница српског идентитета, он је навео да је овај манастир јединствен за српску културу и српски идентитет, јер се у њему налази толико српских владарских повеља и база информација него било гдје у укупном збиру.

“У Хиландару је сачуван и најстарији, па самим тим и најважнији српски рукопис Мирослављево јеванђеље, које је било у манастиру до краја 19. века, па је отуда као дар Србији пребачено у отаџбину”, додао је Ранђић.

Он је навео да су у Хиландару иконе од којих су неке ремек дјела свјетске умјетности свога времена, што је општепознато у византолошким круговима, али, нажалост, недовољно у широј јавности.

Ранђић је додао да дигитализација тог блага траје и да је започет озбиљан подухват формирања дигиталног фонда хиландарског насљеђа са амбицијом да у једном тренутку постоје дигитални записи и у Београду у Задужбини светог манастира Хиландара, а не само у Хиландару.

Он је рекао да се средства прикупљају из донација и да, осим државе Србије, кључна подршка долази од Српске православне цркве, а доста је помогло и Друштво пријатеља Свете Горе из Велике Британије, међу њима и принц Чарлс.

“Оно што бих подвукао је подршка Руса и Срба који живе у Русији и ми смо из оба та извора примили велике износе средстава. Мислим да је, осим Србије, највећа подршка дошла из Русије”, рекао је Ранђић.

Марта 2004. године ватра је прогутала више од половине Хиландара. Захватила је Бијели и Стари конак, параклисе. Све је страдало до Пирга Светог Саве, који је спасио хиландарску ризницу.

Изградио га је грчки монах светогорац Георгије Хеландариос, а манастир Хиландар на Светој Гори Атоској обновили су Стефан Немања и његов син монах Сава 1198. године.

(Срна)

Копти у Египту дочекали Васкрс уз велике мере безбедности
  
Египатски Копти присуствовали су васкршњој миси уз велике мере безбједности након недавних смртоносних напада на двије коптске цркве у тој земљи.

Коптски патријарх Теодосије Други предводио је мису у Цркви Светог Марка, где су вјерници на улазу прошли кроз безбједносне провјере и чак три детектора метала, док су полицајци и војници обезбеђивали околне улице.

„Молимо се за мир у срцима и мислима“, рекао је Теодосије у обрац́ању верницима, преноси АФП.

Полиција је кордонима блокирала путеве који воде до Цркве.

Египатске власти прогласиле су ванредно стање и позвале војску да заштити кључне тачке након два бомбашка напада у Танти и Александрији, у којима је погинуло више од 45 особа.

                                                             Извор: Спутњик

​Само 28 одсто Аустријанаца верује у једног јединог Бога, а 21 одсто у свето тројство, показује истраживање јавног мњења института „Маркет“ поводом Васкрса
Само 28 одсто Аустријанаца верује у једног јединог Бога, а 21 одсто у свето тројство, показује истраживање јавног мњења института „Маркет“ поводом Васкрса.
Међутим, 58 одсто Аустријанаца верује у анђела чувара, а половина испитаних полази од тога да има живота после смрти, те 39 одсто у бесмртну душу.

Такође, свега осам одсто Аустријанаца верује у ђавола који наводи људе на лоша дела, а 35 одсто верује да Бог жели да људи чине добра дела.

Занимљив податак је и да сваки педесети Аустријанац верује да постоје вампири.

Истраживање показује да Аустријанци, према сопственим наводима, нису више такви верници какви су некада били.

Тако 26 одсто за себе говори да нису верници, а на другој страни свега 46 одсто жена и 34 одсто мушкараца тврди да су верници.

Васкршње истраживање бавило се и питањем шта Аустријанци сматрају грехом.

На првом месту листе је крађа, а на дну су рад на недељу и празницима, односно прелазак у другу веру и иступање из цркве.

Сексуални однос међу невенчанима налази се у истој категорији као грехови попут непоштовања забране паркирања или прекорачења брзине, али истовремено већина сматра грехом брачну превару.

Што се католичке цркве и њеног положаја у свету тиче 37 одсто сматра да би требало да преноси вредности и не дозволи да потпадне под модне трендове.

На другој страни 12 одсто тражи и да црква умањи своје активности.

​Московски патријарх освештао васкршњи колач тежак 1,5 тону

Патријарх московски и цијеле Русије Кирил освештао је на Велику суботу, уочи Васкрса, у Храму Христа Спаситеља у Москви "Корпу доброте" са хиљадама васкршњих јаја и велики васкршњи колач од око 1.500 килограма, саопштила је прес-служба патријарха.
Поглавар Руске православне цркве данас је служио свечану литургију у Храму Христа Спаситеља. На овај дан вјерници, према традицији, освештавају васкршње колаче, јаја и друга васкршња јела.

У "Корпи доброте" налазе се хиљаде васкршњих јаја која су обојили штићеници домова за незбринуту дјецу и других дјечијих установа из Москве и Московске области.

Васкршњи колач направљен је од седам дијелова. У његовом украшавању учествовали су представници омладинског огранка Московске градске епархије, волонтери Прехрамбене фондације "Рус", чланови покрета "Православни добровољци" и други.

Патријарх Кирил захвалио је организаторима акције и разговарао са омладином, наводећи да је "најважније да у срцу увијек буде доброта".

Сутра, на Васкрс, освештани васкршњи колач моћи ће да пробају сви који желе. Свечаност ће бити уприличена на тргу испред Храма након васкршњег окупљања које организује омладински огранак Московске градске епархије.