 Више од 70 посто грађана БиХ себе сматра вјерницима
У истраживању које је провела највећа аналитичарка агенција “Галлуп Интернатионал”, више од 70 посто грађана Босне и Херцеговине изјаснило се да се сматрају вјерницима. То је изнад свјетског просјека, који износи 62 посто. - Традиционално, велики број вјерника је у сиромашним и државама у развоју, као што су Бразил, Аргентина, Колумбија, Панама, Румунија, Македонија, БиХ, Бангладеш и друге – наводи се у истраживању. Од анкетираних, 25 посто изјаснило се да не вјерује, а тек је девет посто за себе казало да су атеисти. Идентично истраживање проведено је и прије пет година, а постотак вјерника био је 59 посто, а атеиста 13 посто. На Тајланду се 98 посто становништва изјаснило да су вјерници, а затим слиједе Нигерије са 97 посто, Индија, Гана, Обала Слоноваче, Папуа Нова Гвинеја и Косово са 94 посто. Кина је земља у којој се најмање становништва изјаснило да вјерује, и то мање од десет посто. Према мишљењу аналитичара ове агенције, подаци о броју вјерника у директној су корелацији с висином прихода. Укупно 66 посто људи с ниским приходима изјаснило се као вјерници, док је овај постотак испод 50 посто у категорији људи који имају високе приходе. Слична тенденција примијећена је и кад је у питању степен образовања. Вјерницима се изјаснило 83 посто људи с ниским степеном образовања, док је, с друге стране, код високообразованих тај постотак 49. Замјеник предсједника “Галлуп Интернатионала” Андреј Милехин сматра да је у посљедњих неколико година дошло до промјене у релацији нивоа примања и вјере. - Наставља се тренд да су становници сиромашнијих држава више религиозни, док су они у развијеним државама мање склони религији. Религија помаже да се лакше поднесе тежина сиромаштва – истакнуо је Милехин. Процват науке Социолог и политички аналитичар Срђан Вукадиновић казао нам је да је ријеч о очекиваним резултатима, који потврђују тренд присутан већ деценијама. - Процват науке узрокује драстично опадање утјецаја религије. Очито је да религија губи утјецај у урбаним срединама и код високообразованих људи, али није спорно да има велики процент и таквих вјерника. У бх. амбијенту примјећујемо да религија излази из своје сфере и улази у политику, гдје се баш и не сналази – сматра Вукадиновић. Додао је да разлог за то може бити и гушење религије у бившој држави, али да то не смије бити разлог да религија покушава бити арбитар у свим битним питањима. - Подаци о сиромашним и мање образованим вјерницима у складу су и с ангажманом одређених политичких странака у БиХ. Странке које имају национални предзнак, користе религију у мање урбаним подручјима наше земље како би регрутирале присталице и добиле гласове на изборима. То није добро за друштво, а најгоре је за саму религију, јер она губи своје припаднике међу образованим грађанима који живе у урбаним дијеловима државе – појаснио је Вукадиновић. Највише вјерника у хиндуизму Када је ријеч о резултатима анализе конфесија, највише вјерника је забиљежено у хиндуизму, и то 91 посто, а слиједи будизам са 88 посто. У католичанству и исламу 74 посто припадника ове конфесије себе сматра вјерницима. Најнижи број вјерника забиљежен је међу људима који исповиједају јудаизам, и то 45 посто. У БиХ 27.853 атеиста На попису становништва у БиХ 2013. године веома мали број становника изјаснио се да не припада ниједној религији. Ово су неки подаци о вјероисповијести из пописа: 50,7% - Ислам (1.790.454) 30,7% - Православље (1.085.760) 15,1% - Католичанство (536.333) 0,7% - Атеисти (27.853) 0,9% - Не изјашњава се (32.700) 0,3% - Агностик (10.816) 0,03% - Јеховини свједоци (1.171) 0,1% - Непознато (6.588) 0,08% - Остали (2.870) |