Крстоклона недјеља.
Прошле недјеље, сам покушала да пребројим са колико приказивања крста сам се сусрела у неком простору храма: крст у рукама светаца, крст који крунише иконостас, крст на свештеничкој одежди, крст у књизи у рукама свеца на фресци, на икони Распећа Полагања Христа у гроб, крст у дуборезу и тако даље.

Још пре Хришћанства крст је био један мистичан символ код многих народа. Само у хришћанству он је добио једно ново значење, символишући Исуса Христа и поставши сигуран знак људског спасења.
Хришћани су избегавали осликавање крста пре цара Константина, нарочито не са Распетим Исусом на крсту, али то не значи да сам символ није тад постојао. Постоје древне незнабожачке карикатуре која представљају ништа друго него пародију на хришћанску слику Распећа.
Једна таква карикатура је цртеж који је откривен у 19.веку на рушевинама Палатинске палате у Риму. Цртеж датира негде око 200. године. На њему је приказан човек са магарећом главом распет на крсту. Још једна особа је одсликана поред њега; он подиже руку, вероватно да се прекрсти. Такође постоји и натпис на лошем грчком језику: „Алексаменос служи свом богу“.

​
Крст је, такође, алегоријски одсликан као сидро или трозубац, као што се види на предметима нађеним током ископавања у Риму и Помпеји, и слово Х, као прво слово речи Χριστός и остатак крста у облику Х (crux decussatа), који је део светог монограма Христа (Хи-Ро).
 
Тертулијан, Ориген и други сведоче о древном обичају клањања крсту почетком 3.века.

Према Понтију, живописцу Св. Кипријана Картагинског, неки хришћани у 3.веку одсликали су крст чак и на својим челима, што им је олакшавало да буду примећени и да буду изложени мучењу током прогона. Постоји једна слика (на једном броду) људског лица са крстом на челу из средине 3.века.
Речи аостола Павла „А ја, Боже сачувај, *да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету.“ (Гал 6, 14), и других апостола, сведоче да је крст и крсно знамење на самом почетку Хришћанске Цркве би не само један од символ, већ је служио као главна суштина Хришћанске вере, изражавајући своју праву суштину.

​Хајде да се не стидимо да сведочимо о Распетом, и да одважно руком насликамо „крсни знак“ на челу и на свему: на хлебу који једемо; на шољама из којих пијемо; хајде да га насликамо кад излазимо; кад идемо у кревет и кад се будимо, кад смо на путу и кад се одмарамо. То је велика заштита дата сиромасима као дар и слабима без потешкоће.
Св.Кирил Јерусалимски, 4.век
​
Непознато је кад се тачно прва „реалистична“ слика распећа појавила: још постоје различита мишљења о овој теми. Најранија сачуване слике распећа потичу из четвртог и петог века, као што је минијатура Рабуловог јеванђеља, написана 586.године, која представља Христа распетог на Крсту обученог у хаљине без рукава; а са његове обе стране налаже се распети разбојници. Композиција укључује и слике  Мајке Божје, Јована Богослова, светих жена, војника, једног који пробада Искупитељево ребро копљем и другог који му даје сунђер (*наквашен оцтом). Сунце и месец су на врху крст; детаљи пејзажа одсликани су у позадини.
 
Постоји доста сличности између прве сачуване слике распећа и оних каснијих, чак и савремених, али такође постоје и значајне разлике. Тако, на раним иконама (палестинске, сиријске и кападокијске) одсликан је Спаситељ али не мртав, већ жив: његове очи су широм отворене, руке широко раширене и његово тело је постављено вертикално. Христос је приказан као човек који још није доживео смрт. Гледајући право испред себе, Он објављује своју победу над паклом и смрћу; штавише, Христос је приказан у стању молитве: „Оче, опрости им јер не знају шта чине“ (Лк 23, 34).
 
Распет Господ у смртном часу је одсликан на основу правила које постоји у православној иконографији: на Његовој десној страни налази се рана од копља која крвари, Његове очи су затворене, Његове руке благо висе, Његова глава је спуштена, али- за разлику од Западњачке иконографије- православне иконе су лишене екстремног, гломазног натурализма. Спаситељева смрт је приказана на православним иконама не као прости свршен чин (fait accompli), већ у директном складу са својим главним символима- дубок сан, који символише спокој. Такође, смрт је представљена као сан, што наглашава њену привремену природу, и према томе неизбежност Васкрсења.
Иди од мене, ђаволе, или ћу те оборити Крстом пред којим се све тресе. Носићу Крст у својим припадницима; крст на свом путу; Крст у свом срцу; Крст је моја слава.
Св. Григорије Богослов, 4.век
Аутор: Дарија Чечко, Каталог добрих дјела
За вјеронаука.нет превела: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ

Архиепископ  је, наводећи да су јерархија и држава донијеле исправне одлуке, поново позвао вјернике да се придржавају мјера самозаштите како би се спријечило ширење вируса корона и послао посебну поруку здравственим радницима који се боре у болницама, и истраживачима који су у потрази за лијеком.
„Наша Црква је поред вас. Са Вама, поред Вас. Она воли све вас и моли се за све вас.
Ми, сви вјерни, своје домове можемо претворити у цркве и молити се, уједињујући своје срце, тражећи огромну Божју милост и милост за човјечанство...
Такође, позвао је вјернике да „сваку кућу претворе у малу цркву. Јер волимо Бога чак и кад га не можемо срести у његовом дому. Јер волимо свог ближњег. Бог је свуда. Свугдје га срећемо у молитви. Дакле, говорим са вама као ваш духовни отац и имајте то на уму. Ускоро ће свако тешкоће проћи. Понашамо се одговорно јер волимо, а не зато што страх куца на наша врата. Радујемо се молитви за Васкрс. Доћи ће! Неће дуго бити и тада ће цјелокупна творевина заблистати у свјетлу васкрсења, радости, наде. Одважите се, браћо моја драга дјецо! Господ је с Вама "
Молитвени кутак
Сличан позив објавила је и канцеларија Светог синода румунске православне цркве:
Будући да вјерници не могу физички учествовати у црквеним службама, од њих се тражи да у својим домовима организују молитвени кутак са иконама, Светим писмом (Библијом), молитвеном лампом или свијећом, молитвеним књигама и духовним читањима, поштујући духовно правило успостављено заједно са њиховим духовним отцем.

​Господе Помилуј је, вероватно, најчешће употребљавана фраза у православном богослужењу. Кадгод неко уђе у цркву-ујутру или увече, током Великог поста или на Васкрс, на празнике или радним данима- он ће увек чути ову молитвену прозбу Богу. Зашто је ова молитва постала најпопуларнија и кад се појавила у божанској служби? Какво је њено место међу другим молитвама?
Господе помилуј у историји -антика
Фразе сличне Господи помилуј познате су још из незнабожачке литературе. На пример, постоји натпис са призивањем богиње Немезије: Κυρία Νέμεσι ἐλέησον (енгл. Lady Nemesia, have mercy; српски: Госпо Немесија, смилуј се). Постоји и једна фраза у Разговорима стојичког философа Епиктета (2. половина 1. века- рани 2. век), коју је забиљежио Аријан (Lucius Flavius Arrianus; 2. вијек), којом се исмијавају људи који се ослањају на врачаре: „Ослањамо се на врачара, и призивамо га, ако је он бог- Господе, смилуј се“ (Епик. дис. II 7. 12). Реч κύριος (Господар, Господ) коришћена је у древном незнабожачком свету и у обраћању боговима и у обраћању световним владарима. Хришћани првих векова пролили су своју крв да би се изборили за право да се само Исус Христос може Господом назвати и нико други: „ Јер ти си једини свет, једини Господ Исус Христос, у славу Бога Оца“ (Велика Доксологија)
Древна Јудеја
Реч κύριος је у широкој употреби у текстовима Седамдесеторице као превод јеврејске речи Adonai (Господ) и као замјена за Свети Тетраграматон Имена Божјег. Већ у библијским текстовима налазимо много различитих употреба Господе помилуј, нарочито у Псалтиру: "Господе, смилуј ми се“, „Смилуј нам се, Господе" итд (Пс 6,2; 9,13; 31,9 и др.). Молбе за Божју милост на свој народ, такође, су се користиле у древним јеврејским богослужењима, као и током ритуалних оброка и благословених гозби, што је служило као срж и основа за постепено увођење хришћанског богослужења. У Новом завјету, Исусу Христу се често обраћају сличним терминима за исцељење и опраштање :,, Исусе, сине Давидом, помилуј ме“ (ЛК 18,38) обраћање Јерихонског слепца; „Смилуј се на ме, Господе, сине Давидов“ (Мт 15, 22), обраћање Хананејке. Није изненађујуће да је овај израз  у својој најосновнијој форми (Господе помилуј) био такође укључен у рано хришћанско богослужење.
Хришћански Исток
Молитвени проглас или клич Господе помилуј био је већ добро успостављен у Источњачком хришћанском богослужењу крајем 4. вијека. И док не налазимо нигде код раних Црквених Отаца да се спомиње ова пракса певања или читања Kyrie eleison (*Господе помилуј) у току боголжења, Свети Јован Златоусти у више наврата свједочи о томе у својим Беседама. Први пут је употреба овог призива нађена у познатом литургијском канонском документу који се зове „Апостолска правила“. Забележено је да на сваку ђаконову прозбу народ одговара „Господе помилуј“ (види Апостолска правила, том VIII, 6, 9). Захваљујући значајном ауторитету  Апостолских правила, многи елементи богослужења описани у овом документу, нарочито текстови прозби, још су присутни у византијској божанској служби. Ми користимо Господе помилуј у православној литургијској пракси и као одговор на ђаконове прозбе и као независан елемент у дневном циклусу божанске службе. Стално понављање ове молитве креће се од 3 до 12, 30, 40, или чак и више пута,  као што је током литије код свеноћног бдења или у славу Часног Крста на празник Воздвижења Часног Крста.
Kyrie Eleison (*Господе помилуј), такође, била позната молитва на Западу
Гај Марије Викторин († 364), говорник и философ, преобраћен у хришћанство, компоновао је химну Христу где постоје бројни Miserere Domine и Miserere Christe (Господе помилиј и Христе, смилуј се). Међутим, Господе помилуј није се појавила на Западу се до почетка 5. века као редовни дио богослужења, и кад се појавила то је било под Источњачким утицајем. Сачувано је Етеријино сведочанство, западачка ходочасница која је ишла за Јерусалим, која је рекла својим сународницима о обичајима божанске службе у Јерусалиму: „И кад ђакон објави име свакога, многи дечаци стално одговарају Kyrie eleison (*Господе помилуј) или како бисмо ми рекли, Miserere Domine” (Егер. Итинер. 24, 5). Постепено, грчко Kyrie eleison заменило је латинско Miserere Domine, што је омогућено на Другом Ваисонском Сабору († 529), којим је пресједавао Свети Кесарије Арлешки († 542). Његово треће правило регулисало је увођење Kyrie eleison ...следећи пример Рима, италијанских регија, и целог Истока са  великом наклоношћу и благошћу“ (Манси Т. 8. П. 727). Од тада, Kyrie eleison, Christe eleison, Kyrie eleison  постала је саставни део древне римске литургије.
На крају можемо закључити да је образац молитве Господе помилуј утицао на Исусову молитву, кључну појаву за православне аскезу и духовност, која се развијала у египатским манастирима. Многострука и широка употреба молитве Господе помилуј током црквене службе литургијског циклуса доноси редовно јавно богослужење ближе пракси непрестане Исусове молитве и уводи верне у богатство духовног живота Светих Отаца, учећи их да побожно и неуморно призивају Господа.
Аутор:​ Јован Ничипорук/ За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ  /извор

​У снажном земљотресу који је погодио Загреб оштећена је и Саборна црква Преображења Господњег на Цветном тргу.

Ђакон Драган Радић рекао је да међу свештеницима Српске православне цркве и члановима њихових породица нема повријеђених.

​Загреб је јутрос погодио снажан земљотрес, за којим је уследио други, нешто слабији. Међу оштећеним објектима је и Загребачка катедрала са које је пао врх торња.

​Извор: РТС

Послије одлуке Васељенске патријаршије да затвори храмове и манастире под својом јурисдикцијом, манастири на Светој Гори Атос су у четвртак, према ексклузивним извјештајима православне новинске агенције, одлучио да затвори монашку заједницу вањским ходочасницима и посјетиоцима.
Одлука је  услиједила након брифинга од стране цивилног гувернера заједнице и чланова грчке владе.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Завршена је обнова једне од најславнијих цркава брвнара са Руског Севера, а црква ће бити отворена овог лета први пут после 30 година.
Црква Преображења Господњег на острву Кижи у Републици Карелији у комплексу је Државног музеја историје, архитектуре и етнографије Кижија, такође је призната као локалитет светског културног наслеђа Унеска.
Планирано је да се црква поново отвори 1. јуна 2020, а представници Музеја се надају да ће цркву на њен храмовни празник, 19. августа, осветити Његова Светост патријарх руски Кирил, преноси ТАСС.
Унутрашњи радови су тренутно готови, приметила је Жаринова.
Музеј се такође нада да ће патријарх Кирил и председник Владимир Путин присуствовати освећењу 19. августа. „Надамо се да ће Патријарх богослужити 19. августа. Преговори су у току, а Патријарх је већ дао претходну сагласност. Црква је била затворена дуже од 30 година и сада је поново отварамо. Припремамо се и веома смо узбуђени,“ објаснила је Жаринова.
Постепена обнова цркве почела је 2009. године, за шта је издвојено 6,5 милиона долара (508 милиона рубаља). Важна фаза у раду била је обнова 16 од 22 дрвене куполе које красе чувену цркву.

Москва, 18. марта, Интерфакс - У случају даљњег ширења вируса корона, Руска православна црква може почети да користи једнократне пластичне кашичице за причешћивање, рекао је митрополит Иларион, шеф Синодалног одјељења за спољне црквене односе. "Питање тренутно не стоји, али не можемо да искључимо да ће се оно постављати у будућности, барем у одређеним регионима. С једне стране, вјерујемо да се инфекција не може пренијети кроз Свето Причешће. Са друге стране, материјални предмети, попут кашичице за причешће или путира, не могу бити 100% заштићени од инфекције ", рекао је у интервјуу Россијској газети.
Упутство патријаршијске синоде објављено у уторак каже да треба користити уобичајену кашику, али да је након сваке комуникације треба дезинфицирати етанолом. Митрополит Иларион каже да временска употреба пластичних кашика није нешто у основи ново у црквеној пракси. Такве кашике се користе када свештеник даје причешће болесним људима слабог имунитета након операције, у заразним одјељењима.
Руски синод је наредио појачане санитарне мере у свим епархијама
Москва, 18. марта, Интерфакс - Свети Синод Руске православне цркве одобрио је смјернице које је патријарх Кирил издао раније за свештенство московског града и региона у вези са пријетњом од ширења вируса корона. Документ препоручује мјере које су без преседана у историји цркве послије 1917. године. Посебно, док коронавирусна пријетња и даље постоји, кашичица након сваког узимања причешћа обрисаће се алкохолним раствором. Такође је препоручило да се љубљење крста и свештеничких руку привремено зауставе. Смјернице је у, уторак, одобрио Синод, који се састао видео-везом, а односе се на све епископије које су забиљежиле случајеве вируса корона и суочене су са ризиком његовог ширења. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Једна од потешкоћа у разумевању иконографске слике, нарочито на древним руским иконама, је посебан начин осликавања простора и предмета на њој. Многе ствари на икони изгледају смешно, неисправно, и неприродно за особу која није упозната са појмом обрнуте перспективе. То је у великој мери због чињенице да смо навикнути на линеарну перспективу, која је постала један од темеља ренесансне уметности, па ми једноставно не разумемо никакав други начин приказивања простора.​
Принцип конструкције обрнуте перспективе је у супротности са принципом директне (линеарне) перспективе: што је предмет даљи, он је већи. Док код „класичних“ паралелних линија цртањем паралелних линија оне се састају иза предмета, на хоризонту, код обрнуте перспективе оне се састају испред предмета, изнад плана слике, што ствара утисак да је тачка у којој се састају линије унутар гледаоца. 

Кадгод се суочимо са било каквом општом пропашћу, као што је суша, или поплава, или град, који уништавају наша поља по допуштењу Божјем; или пожарима, клизиштима или било којом другом недаћом; ми обично узмемо свете иконе, крстове, и црквене барјаке и ходамо кроз села, фарме, или баште, и преклињемо Бога за милост. Да ли знате, браћо, одакле потиче пракса ових литија у време невоље и ко је то пренео на нас? Ако не знате, ја ћу вам рећи!   протојереј Виктор Гурев

Пракса организованих верских литија дошла нам је из Грчке, одакле смо примили Православну хришћанску веру. То се може доказати чињеницом да су се верске литије у време општих недаћа одржавале још од далеке прошлости. Тако је у Цариграду био земљотрес кад је преминуо цар Теодосије Млађи, који је почео у недељу и трајао повремено три месеца. У то време, градски зидови су пали, многе куће су биле уништене а многи национални споменици уништени. Цар је, заједно са људима, организовао крсну литију за време ове катастрофе и стално је узвикивао са сузама: „Избави нас, Господе, од твог праведног гнева против нашег греха, ради нашег покајања. Ти си померио земљу и уништио је због наших безакоња да бисмо те славили, јединог доброг и човекољубивог Бога“.
Георгије Кедрин, црквени историчар, помиње још једну верску литију у Цариграду у време пропасти. Он пише: „ Кад је била суша и није шест месеци уопште падала киша, онда су царева браћа одржавала литију у којој је Јован носио свету плаштаницу са нерукотвореним ликом Христа, један племић носио је Христову посланицу у Авгар, а други је носио свете Христове хаљине, док је патријарх и његова пратња ишла од Парламента до Цркве Пресвете Богородице у Бланшернеу, са циљем да се одржи друга литија. (Нове таблице, део IV, стр. 543). Овако су се у далекој прошлости одржавале крсне литије, које су недвосмислено послужиле као пример, или узор, и за наше литије.
Сад знате, браћо, где смо имали почетак наших литија и где се јавила ова пракса. Једина ствар која ми преостаје да урадим је да вам дам једну поуку на крају свог говора. Шта да вам кажем? Прво, запамтите да се верске литије одржавају да би се осветили и људи и све оно што је људима потребно, односно куће, друмови, воде, ваздух и сама земља, јер је изгажена и оскрнављена стопама грешника. То је због тога да би становници градова и села, целе државе могли да учествују у Божанској милости, и да одбаце све што је погубно и штетно (Таблица 545). Друго, не заборавите да смо, у време општих недаћа, у обавези да се молимо посебном усрдношћу за милост и доброту доброг и љубљенога Бога да одврати од нас сав Свој гнев који иде ка нама, и да нас избави од Своје исправне и праведне освете, и да нам се смилује на Своје недостојне слуге. Амин.
Превела за вјеронаука.нет  из Каталога добрих дела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
Извор: https://azbyka.ru/otechnik/Viktor_Gurev/prolog-v-pouchenijah-na-kazhdyj-den-goda/186