У ОШ „Вук Караџић“ Лозница, кад се помене реч пројекат, то подразумева учешће не само ученика, родитеља и наставника, него свих запослених, као и максималан ангажман спољашњег окружења. Божићни и новогодишњи пројекат смо осмислили кроз цео месец децембар, а овим желимо да покажемо и докажемо да се марљивим радом и добро осмишљеним активностима све може уклопити у наставни план и програм, само је потребно мало маште, креативности и добро организоване међупредметне сарадње. Божићним и новогодишњим празницима посветили смо цео месец децембар и сваки наставник је то усагласио са својим планом рада. Многи се питајуу, на пример, какве везе има математика и Божић?! Размислимо, нижи разреди, рачунске операције, једначине, н пример колико је ко добио поклона, затим јединице мере код прављења новогодишњих посластица, затим пирамида- одлична за прављење јелке. А физичо! Па ваљда су санкање, скијање, грудвање неке физичке активности... Има толико идеја, а наш посао захтева креативност и колико год се љутили на ту констатацију она је истинита- дете зна онолико колико му наставник пренесе. Свакако, ми у нашој школи се трудимо да деци пренесемо знање на све могуће начине, користећи се свим расположивим средствима. С тим у вези, поред наставника које ћу поменути, битно је нагласити да смо у свим овим пројектима имали велику подршку директорке Анете Ракић, затим шефа рачуноводства Милорада Јовичића, секретара Милене Максимовић, благајнице Верице Деспотовић и помоћног радника Славка Тешмановића, педагога Јелицу Павловић и психолога Ђурђину Симић који нам увек асистирају у сваком пројекту. Реализатори овог пројекта су учитељи Миланка Васиљевић, Светлана Ђурић,Владан Андрић, Мирјана Ћосић, Гордана Симић, Зорица Јањић и Жељка Дејановић, затим вероучитељи Бранко Поповић и Тијана Васић, наставнице математике Јелена Трипковић и Мирјана Милићевић и наставница енглеског језика Сања Симић де Граф.
​
Наш пројекат смо реализовали кроз интегративну наставу на следећи начин:
ВЕРОНАУКА

• Пројекат започињемо Божићним постом, а ученици са својом вероучитељицом учествују на Светој литургији и причешћују се
• Вероучитељи су деци одржали низ предавања о празницима који су следили почевши од Ваведења Пресвете Богородице, Никољдана па све до Божића кроз интерактивне презентације које је урадила наставница енглеског Сања Симић де Граф
• Ученици су на веронауци  старом дрвету, дисковима, теглама, филцу, картону успели уз много труда и љубави да дају нови сјај. Кроз ове активности увидели смо да без много новца можемо улепшати наше домове како би Божић учинили још лепшим.
• Интерактивне презентације

СРПСКИ ЈЕЗИК

•  На српском језику учитељи вежбали су правопис и граматику везано за празнике

МАТЕМАТИКА

• на математици ученици нижих разреда су осмишљавали текстуалне задатке са Божићном тематиком- од једначина колико је ко добио божићних поклона до јединица мере које су нам биле потребне за спремање посластица за Божић.
• ученици виших разреда вежбале су површину и запремину геометријских тела која су била саставни део  јелке и новогодишњих украса
• израда јелки и украса од геометријских тела

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

• Ученици трећег и четвртог разреда вежбају личне заменице, присвојне придеве, глагол CAN и TO BE, времена The Simple Present tense The Present Continuous Tense користећи божићни и новогодишњи вокабулар
• Ученици осмог разреда вежбали су пасив и индиректан говор кроз божићни и новогодишњи вокабулар. Такође су преводили божићни тропар и кондак, основне хришћанске молитве, као и хришћанске врлине и грехе
• Панои кроз пројектну наставу
• Интерактивне презентације

ЛИКОВНА КУЛТУРА

• Креативне радионице учененика- прављење украса, новогодишње јелке, украшавање учионице
• Учитељице Мирјана Ћосић и Гордана Симић имале су креативну радионицу са родитељима и децом где су правиле новогодишње украсе које су излагале на новогодишњем базару

МУЗИЧКА КУЛТУРА

• Певање божићних и новогодишњих песама

ЧАС ОДЕЉЕЊСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

• Реализован у одељењу VI1 са одељењским старешином Јеленом Трипковић. Ученици су имали задатак да извуку папириће са именима. Свако је извукао по једно име и он је тајни Деда Мраз за то дете за које је извукао. Тај дан су сви донели поклоне и ставили испод јелке. Одељењски старешина је донео сокиће, крем бананице, и делио поклоне. Тако су сви добили поклоне не знајући од кога

ПРЕДУЗЕТНИШТВО:
ПОСЛАСТИЧАРСТВО- Захваљујући родитељима ученика ИО Зајача, на креативан начин смо кроз посластичарство правили јелке од палачињака и новогодишње украсе од медењака и марципана
НОВОГОДИШЊИ БАЗАР- Ученици 2. и 4. Разреда су учествовали на новогодишњем базару у сарадњи са Туристичком организацијом Лознице
ПРИРЕДБЕ:

• Учитељица Жељка Дејановић је са својим одељењем IV2 имала једну лепу приредбу посвећену Божићу где су ученици фантастично одглумили једну поучну причу о врлинама, Светом оцу Николају Мирликијском и Божићним жељама коју су нашли у Светосавском звонцету.
• Учитељица Зорица Јањић са својим одељењем IV1 одржала је приредбу коју је сама осмислила где су до најситнијих детаља приказани наши обичаји везани за Бадње вече и Божић.

 
 
Сања Симић де Граф
​

Сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске указао је на неповољне околности за извођење вјерске наставе доношењем Закона о слободи вјероисповијести и апеловао да државни органи Црне Горе врате вјерску наставу у школе. Вјероучитељи 60 школа Српске православне цркве /СПЦ/ у Црној Гори, који образују 2000 ученика, подсјетили су да СПЦ већ три деценије говори о неопходности увођења вјерске наставе у редовни школски систем, али да је тај вапај наишао на вишедеценијско игнорисање државних институција.
Они истичу и како ће се на њих рад односити и Закон о слободи вјероисповијести, који се уз бројне дискриминаторне норме супроставља постојећој пракси већине држава.
Као неповољне околности за извођење вјерске наставе доношењем тог Закона, вјероучитељи Митрополије црногорско-приморске напомињу да се тим документом додатно отежава и садашњи облик вјеронауке кроз ригидне и ограничавајуће одредбе које садрже и новчане казне за вјероучитеље.
Закон о слободи вјероисповијести, како наводе, ограничава постојање и рад школа вјеронауке о питању простора одржавања наставе, нарочито забрањујући одржавање часова ван Цркава и пратећих објеката. Исти законски акт, наглашавају, угрожава и родитеље и њихово право да одлучују о образовању своје дјеце до петнаесте године. Високим новчаним казнама запријећено је вјероучитељима да не смију организовати наставу више од 260 дана у години. Они су указали да је веома значајна мисија вјероучитеља међу дјецом која одрастају у старатељским породицама ограничена неоправданим изостављањем старатеља из корпуса оних који могу дати сагласност дјеци за похађање вјерске наставе.
Сетом норми садржаним у члановима Закона о слободи вјероисповијести прописано је, како наглашавју, мноштво дискриминаторних нетипичних ограничења за оснивање и функционисање вјерских школа. Њима је нарочито погођена Богословија Светог Петра Цетињског, најстарија средњошколска установа у Црној Гори, претеча Универзитета Црне Горе. Читав низ отежавајућих околности за вјерску наставу које су се могле избјећи веома лако, вјероучитељи сматрају доказом да није вођен суштински и институционалан дијалог са Православном црквом.
"Умјесто да актуелна власт помогне да се наш простор дјеловања прошири у овом тешком времену, када су моралне вриједности у друштву пољуљане, они желе да нам ускрате и оно што је Црква с великом муком вијековима стицала", поручили су вјероучитељи Митрополије црногорско-приморске. Вјероучитељи подсјећају да се Црква Христова се кроз двомиленијумско трајање суочавала са најтежим искушењима и нападима, који, упркос свему, нису успјели да спријече ширење ријечи Божије међу дјецом.

​   Иконографија је јединствена појава у средњовековној уметности која преноси нечију свест у духовни свет. Све је битно: не само само слика по себи већ и семантички садржај. Штагод да је одсликано је символ, а детаљи и боје одеће нису изузетак. 
  Традиционално, Господ Исус Христос, Богоматер и свеци су одсликани на иконама у одећи која је типична за доба Римског царства, а касније у Грчком и византијском стилу. Христос, на пример, носи хитон, одевни предмет који изгледа као дуга кошуља или хаљина и химатион који је преко. Заправо, химатион је само правоугаони део одеће који се ставља на хитон  као огртач. Овај огртач служио је као ћебе за сиромашне кад су они спавали (Излазак 22,26—27).Чињеница да је он био позамашне величине може се извести из тога кад су војници који су распели Христа поделили његову одећу онда су поделили огртач на четири дела: по део за сваког војника (Јн 19,23).

  Многи старозаветни и јеванђељски свеци носили су хитон и химатион, али Спаситељева одежда има неке посебне карактеристике: латиклава (вертикална пруга) на предњем делу хитона, што указује на царску власт. У иконографији Спаситеља, латиклава указује на царско достојанство, чистоту, и савршенство  Христове човјечанске природе.
   Боје су такође символичне: Спаситељев хитон је обично црвен, а химатион је плав. Ове боје символишу Христову човјечанску и божанску природу. Док је плава такође и боја чистоте и чедности која нас подсећа на небо, црвена је боја Господње крви проливене за рад нашег спасења. Још је и одежда ове боје још један указатељ на Спаситељево царско достојанство због тога што су само цареви могли да носе љубичасту или пурпурну одећу у античко доба. 
  Понекад је Спаситељ одсликан са одевним предметима различитих боја да би се нагласили Његови божански квалитети. Одећа Богомладенца на иконама Богородице скоро је увек златножута, различитих тонова и нијанси и украшена је златним шрафирањем. На тај начин Света Црква издваја ово Новорођенче од оних којима су слични сви људи и указује на Његову вечну и владарску природу зааједно са Богом Оцем. Спаситељева обућа, као што је случај код пророка и апостола, су сандале које се састоје од кожног ђона који је припијен уз стопала помоћу ремена (каишева). Постоје иконе на којима је одсликан Христос као Цар славе како седи на престолу. Као Цар над царевима, Господ је портретисан у византијској царској одежди, на престолу са круном на глави. Као Велики Владика, Господ је одсликан како носи сакос и омофор. 

​  Обичај је да се Богородица приказује на иконама како носи плашт, који су, према јеврејској традицији носиле удате жене. Он се носио на врху мале танке мараме која је покривала косу и био је правоугаоног облика или огртач који је био довољно велик да прекрије главу или скоро цело тело жене. Аутентичан плашт Преблагословене Дјеве Марије чува се у Цркви Пресвете Богородице у Влахерни у Цариграду од 474. године.
  Боја плашта Богородице је тамно црвена која нас подсјећа на њено царско наслеђе и њене  патње. Још и царска тамно црвена боја плашта истиче чињеницу да је Дјева Мајка Христа Цара.
Плашт је украшен златним крајевима и ресама у част Небеској Царици. Злато символише Њено пребивање у божанској светлости и Њено учешће у слави Господњој. Она је обично портретисана како носи тунику, која је део одеће који се носи испод, углавном уских рукава. Она је дуга и досеже до пода. Њена боја на иконама Пресвете Богородице је плава и символише њену дјевственост. Међутим, она може бити различитих нијанси, чак тамно плава или тамно зелена.
Плашт Пресвете Богородице на иконама је украшен трима символичним звездама- на челу (символ девствености у време Спаситељевог рођења), на Њеном десном рамену (символ дјевствености пре Спаситељевог рођења) и на Њеном левом рамену (символ Њене дјевствености после рођења Исуса Христа). На истим иконама, лик Богомладенца прекрива једну од ових звезда, указујући на оваплоћење Сина Божјег, Другог Лица Свете Тројице.

​  Има још један детаљ на руху Богородице- манжетне, које символишу оданост Богородице (и кроз Њу такође целе Цркве) Глави Цркве, Првосвештенику- Господу нашем Исусу Христу.
Икона је медиј између људског бића и невидљивог царства, па ако научите да пажљиво гледате и проучите детаље, она вам може одшкринути духовни Рај.

​За сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор

​Радост и ишчекивање долазећих празника посебно су узбуђење за дјецу. Један од најважнијих догађаја за малишане који са нестрпљењем чекају је долазак Светог Николе, који никада не долази празних руку. Посебна радост овог празника данас се осјетила у Продуженом боравку Основне школе "Вук Караџић". Управа школе за дјецу из продуженог боравка је организовала сценски приказ доласка Светог Николе међу дјецу, дружење и фотографисање са њим. Да сва дјеца добију пакетиће потрудили су се њихови родитељи. На само празнично јутро дјечица су нашла пуне чизмице које су креативно припремили и оставили ту ноћ изнад камина. Једна велика чизмица била је пуна слаткиша уз поруку да је то за учитељице јер су дјеца јавила да су у овој години биле добре. Вјероучитељица Жанела Пажин

У Основној школи "Јован Дучић" у Бијељини опремљен је кабинет Православне вјеронауке средствима Катихетског одбора Српске православне цркве /СПЦ/ у Републици Српској и Федерацији БиХ, објављено је на интернет страници Епархије зворничко-тузланске. Православна вјеронаука један је од најбитних стубова мисијске дјелатности СПЦ на овим просторима и сваке године издвајају се значајна средства за опремања кабинета вјеронауке, а ове године новац је посредством Канцеларије за вјерску наставу добила бијељинска школа. Кабинет је опремљен магнетном таблом и музичком линијом, купљено је 20 примјерака Новог завјета, четири примјерка комплетног Светог писма, књиге за дјецу "Из ја града у ти град", књиге Владике Николаја Велимировића "Молитве на језеру", сликовнице и пјесмарицу "Добро дошо' Христе", иконе, библијске мапе, као и витрина са полицама и тракасте завјесе. Овај кабинет од раније посједује и велики ЛЦД телевизор који је добио као донацију од Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске.
"Све ово у многоме ће олакшати извођење часова Православне вјеронауке и на тај начин је учинити много занимљивијом и пријемчивијом за ученике", оцјењује се у тексту.

​У владичанском двору у Бањалуци одржана је редовна сједница Епископског савјета православних епископa у БиХ. ​Сједници је предсједавао митрополит дабробосански Хризостом уз учешће и присуство бањалучког епископа. Јефрема, зворничко- тузланског Фотија, бихаћко- петровачког Сергија и захумско- херцеговачког  Димитрија. Савјет се бавио текућим питањима у Српској православној цркви, питањем јубилеја осам вијекова СПЦ, питањем православне вјеронауке у основном и средњем образовању и другим битним темама за живот наше Цркве. ​ | Извор: РТРС

​Значење различитих натписа на православном Крсту

Средином Часног поста, у трећу недељу славимо Часни крст (*Крстопоклона недеља). У Православљу, Крст је одувек био символ велике победе и моћи, јер је кроз Христову добровољну жртву на крсту смрт побеђена и свима нама омогућено је спасење. Према томе, крстови и крстови са распетим Господом су јако чести и широко се користе.
 Православни крстови су често детаљно украшени, као овај горе приказани, што је савремена верзија дрвеног крста са налепницом залепљеном на његову површину. Овај тип крстова, у суштини представља икону Распећа у облику крста. Међутим, на крстовима се обично налазе натписи- често на грчком или словенском- које вреди протумачити, јер они јасно објављују хришћанско учење о Христу на крсту.

                                                         Руски православни крст (или Крст Распећа)
„Најпотпунији“ Крст Распећа је такозвани оссмокраки крст, на коме је приказан разапет Христос. Обратите пажњу да Христос није приказан са трновим венцем, већ са ореолом славе, и да није приказан у муци и патњи већ у мирном починку. Као што је обично случај са иконама, словенски натписи на крсту су некад скраћени, са кривудавим линијама изнад слова која су изостављена. У тумачењу испод, дајем вам углавном потпун натпис.
                                                                               Горња пречка
Горња пречка крста је написана плоча за коју је Пилат наредио да се окачи као нека врста поруге над Христовом главом. На тој плочи је написано: „Исус Христос, Цар Јудејски“, скраћено грчким иницијалима „ИНБИ“, или латинским иницијалима “INRI”. На савременим руским крстовима, као што је овде случај, користи се руска скраћеница ,,І.Н.Ц.І.”. У горњем делу, овај натпис обогаћен је насловом „Цар славе“ (Царь славы).

​​На врху Крста је слика Христова „нерукотворена“ (Нерукутвореному образъ). 
​
Крстом је Христос устао из мртвих, па се за Крст верује да је извор чуда и исцељења. Према томе, погодно је да је на врху крста платно са ликом живог Христа, за кога се такође верује да је чудотворац.

Ту су два анђела која служе Распетом Господу, са натписом између њих „Анђели Господњи“  (Ангели Господни).

Код ногу се налазе слова: Г Г значи гора Голгота  (Гора Голгота);то је брдо изван градских капија где је Христос разапет. Скривена у пећини под земљом је Адамова лобања, назначена словима: Г А (глава Адама). Понекад се кости руке приказују прекрштене, десна преко леве, као што верници прекрсте руке кад примају свето причешће. Овде није приказано, али често се испод ногу Христових налазе четири словенска слова: М.Л.Р.Б., што значи: Место лобање, где беше Адам (Место лобное рай бысть). То нас подсећа да је Адам наш праотац изгубио Рај кроз погрешно кушање са Дрвета познања добра и зла, а да је Христос нови Адам, који нам доноси Спасење и Рај кроз Дрво Крста.
 ​

За сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ /извор

Празник Светог Порфирија обиљежен је, у понедељак, 2. децембра, у првој православној цркви која је саграђена у Танзанији, у дубинама Африке. Божја литургија служена је у православној цркви на надморској висини од 2.000 метара, у веома удаљеном подручју у Источној Африци. На челу са епископом Арушким и Средње Танзаније, Његовим Преосвештенством Агатоником, постављене су иконе Арханђела са обје стране улаза у Цркву Светог Андроника и Атанасија, прва православна црква у Танзанији. "Они стоје тамо, чувари Цркве, подсјећајући све нас када их видимо и оне који уђу у Цркву да наши животи морају бити" анђеоски ", у духу еванђеља и придржавајући се заповијести Христових", рекао је отац Агатоник. Након божанске литургије, вјерницима је понуђен оброк у који је било укључено и много дјеце сирочади која су присуствовала служби. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

У сарадњи са Катихетским одбором Српске православне Цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ, ЈУ Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске издала је аудио уџбенике вјеронауке за основну школу. Уџбеници, снимљени у дигиталној техници у mp3 формату намијењени су основношколцима оштећеног вида – слијепој и слабовидој дјеци. Осам књига, од 2. до 9. разреда прати библијску историју Старог завјета, вријеме прије Христовог рођења, Христов живот, Новозавјетне законе, Свете тајне и друге теме којима је циљ да се најмлађима, кроз поучне приче и историју приближи хришћанство, православна вјера и Црква. Аудио уџбеници, снимљени у тонском студију Специјалне библиотеке у потпуности прате штампана издања, која су издата  с благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског господина Хризостома, предсједника Катихетског одбора СПЦ у РС и Федерацији БиХ. Текстове из уџбеника прочитала је Жана Вукосављевић, а тонски обрадиле библиотекарке Драгана Божић и Јелена Радаковић. 
У наставку послушајте два фајла из (аудио) уџбеника православне вјеронауке за основну школу.

Владика бањалучки господин Јефрем, освештао је јуче у манастиру Гомионица музејску поставку, тзв. „Кочићеву школу“, у оквиру које су изложена најзначајнија сачувана умјетничка дјела из историје овог манастира, међу њима и она из XIII и XIV вијека. “Манастир је сам по себи национално благо, јер је толико вијекова проживо под ратовима, окупацијама и разним изазовима. Више пута спаљиван, више пута исељаван, тако да је све оно што је сачувано из тих турбулентних времена од данас доступно грађанима Бањалуке”, казао је градоначелник Игор Радојичић, који је присуствовао освештењу и отварању музеја.mОн је подсјетио да је Град подржао отварање ове музејске поставке која представља дио наше националне историје. “Поред реконструкције Кочићевог огњишта, отварања Кочићеве собе у Народној и универзитетској библиотеци и овдје у Гомионици имамо један простор који нас подсјећа на његово дјело, а с обзиром да је његов отац Герасим у манастиру био сабрат, постоји историјска веза Кочића са овим простором”, казао је Радојичић. Историчар умјетности Љиљана Шево, прецизирала је да се у овој ризници могу наћи изванредни примјери српског, грчког и руског иконописа, рукописи од непроцјењиве вриједности из XИВ вијека као и примјерци из најстаријих српских штампарија из XVI вијека, те други вриједни предмети. Извор: АСБЛ

Настојник Подворја Српске православне цркве /СПЦ/ у Москви владика Антоније сматра да православљу данас пријети велики раскол и да ће пут изласка из кризе бити дуг. Владика Антоније је објаснио да односе у православном свијету погоршава то што је расколнике у Украјини признала Грчка црква, као и александријски патријарх. 
Он је за "Вечерње новости" рекао да би цариградски патријарх Вартоломеј требало да призна грешку што је признао украјинске расколнике, који су основали тобоже нову цркву, и признао им аутокефалност, те да је својим понашањем дао аргументе онима који га одавно критикују да жели да постане "источни папа". 
"Патријарх Вартоломеј не може да буде `источни папа` јер су православне цркве самосталне, имају своје патријархе. Вартоломеј може да буде само први међу једнакима, дакле први по части, али не и по власти", прецизирао је владика Антоније. 
Он је истакао да је патријарх Вартоломеј очигледно под јаким притиском Американаца и богатог грчког лобија који живи у САД. 
"Американци су распиривали конфликт у Украјини и директно вршили притисак на цариградског патријарха да подржи расколнике", рекао је владика Антоније.
Он је појаснио да одлука Руске цркве да се у молитвама више не помиње цериградски патријарх дипломатским језиком значи прекид сарадње. Говорећи о свом боравку у Русији, гдје је декан Филозофског-богословског факултета на Руском православном универзитету, владика Антоније је испричао да се са Србима на Косову и Метохији солидаришу и за њих брину не само у Московској патријаршији и Кремљу, већ и обични људи широм братске Русије. Он је указао на чињеницу да су људи у унутрашњости непосреднији, да је био у Магаданској области, на Далеком Истоку, у Иркутској области и да га свуда питају како данас живи српски народ.