​Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан су служили свету Литургију у Саборној цркви Светог Димитрија у Битољу.
Саслуживали су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: преспанско-пелагонијски и администратор аустралијско-новозеландски Петар, михаловско-кошицки Георгије, зворничко-тузлански Фотије, крушевско-демирхисарски Јован, црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, европски Пимен, тетовско-гостиварски Јосиф, кумановско-осоговски Григорије, дељадровско-илинденски Јоаким, делчевско-каменички Марко, бивши кумановско-осоговски Јосиф, јегарски и изабрани лондонско-ирски Нектарије, хераклејски Климент, хвостански Алексеј новобрдски Иларион, топлички Петар, дремвитски Давид, стобијски Јаков и велички Никола.
На крају торжественог богослужења патријарх Порфирије је, поред осталог, истакао: – Саобраћајући међусобно језиком тела у озрачју и радости Педесетнице, ми засигурно – будући да смо једно Тело и једна Крв, да смо Тело Христово, да смо Црква Његова – разумемо једни друге језиком вере и језиком љубави, баш онако као што су три хиљаде људи сабраних у Јерусалиму, који су дошли са свих страна и нису знали јеврејски језик, разумевали апостола Петра који им се обраћао на јеврејском језику као да им говори на њима разумљивом језику. То је било због тога што су имали веру у живог Бога, што су имали љубави према Богу, што су трагали за истином, пуноћом, савршенством и светошћу, а онда је Дух Свети говорио кроз апостола Петра и сви су се међусобно разумели. Тако и ми, браћо и сестре, говорећи истим језиком, језиком Духа Светог, говорећи језиком православним, говорећи језиком Цркве, говорећи језиком љубави, не само да се разумемо, него и истински јесмо једно, јер се причешћујемо истим Телом Христовим и истом Крвљу Његовом.
Беседу патријарха Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
Снимак свете Литургије можете погледати пратити на Јутјуб каналу ТВ Храма – ОВДЕ.
У току свете Литургије обављен је свечани чин канонизације Свете преподобномученице Стефаниде Битољске и Скадарске. Ова Божја угодница је рођена као Стевка Ђурчевић у Враци код Скадра 1887. године. Из родног места њена породица и многобројни Срби из тог краја бивају 1933. године протерани у Дреновац код Клине на Косову и Метохији. Од ране младости посвећује се живој љубави према Господу Христу. Мученички је пострадала од окупатора у Битољу 1945. године. Из неиздрживе љубави и радости Божје Света Стефанида је писала исповедна писма свом духовном оцу, викарном Епископу скадарском Виктору Дечанцу (Михаиловићу), која је својевремено (1963) у библиотеци Високих Дечана пронашао блажене успомене Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Трудом сестара манастира Ћелија Пиперска и дечанске братије писма су периодично објављивана у часописима, а затим обједињена у књигу Христе мој животу.

Тропар, глас 8: Кћери Тишине, главу твоју венац нетљени краси Христа љубљеног Женика твога. Њему се од детињства сва предајући небеску мудрост си задобила и схвативши трулеж и сујету света Њему си се, Стефанидо, свим срцем и крвљу приљубила, појући: „Па нека се чини што год хоће на овоме свету, нека се обрће – преврће, мене с Христом нико раставити неће.
Кондак Кондак, глас 8: Богомудра мати преподобномученице Стефанида, језик вечности заволевши и трулежна уста своја затворивши, ти Боголику душу своју испуни сладошћу тајног разговора са Христом, једином утехом и љубављу твојом, исповедајући: „Оволико са Христом живим колико са Њим слатко разговарам“.

Министарство образовања Оклахоме /САД/ саопштило је у четвртак да би све јавне школе у ​​држави требало да имају Библију у свакој учионици и да је уграде у своју наставу. Ову одлуку саопштио је Рајан Волтерс (Ryan Walters), шеф јавног образовања Оклахоме који је приликом преузимања дужности најавио борбу против лијевих идеологија. Као највиши државни дужносник за образовање наредио је школама да "одмах" уврсте кришћанску свету књигу. "Библију" у наставни план и програм од 5. до 12. разреда. Ова директива долази убрзо након што је гувернер Луизијане, такође републиканац, ратификовао закон који захтијева да Десет Божијих заповијести буду изложене у свим учионицама јавних школа..
„Сваки учитељ, свака учионица у држави треба да има Библију и да учи из ње“, рекао је Волтерс, наглашавајући да се посебан фокус треба ставити на изучавање Десет Божијих заповијести. Он каже да је Библија „историјски текст неопходан да бисмо нашу дјецу научили историји ове земље, да би они у потпуности разумјели западну цивилизацију и да би разумјели основе нашег правосудног система“. 
Волтерс је раније изразио подршку закону Луизијане, наводећи своју намјеру да га примијени у Оклахоми. „Морамо вратити Бога у школу и не дозволити екстремној љевици да претвори наше школе у ​​центре за атеисте који говоре о нашој земљи не узимајући у обзир вјеру“, рекао је за Фокс њуз. Његове коментаре убрзо је подржао и предсједнички кандидат Доналд Трамп.
Оклахома, дио америчког „Библијског појаса“, недавно је покушала да издвоји јавна средства за подршку функционисању приватне вјерске школе, прве у земљи. Главни државни синдикат наставника критиковао је ово као неуставно, истичући да државни закон даје школским окрузима овлашћење да одлучују које књиге су доступне у учионицама.

У Софији су 30. јуна одржани избори за новог патријарха  Бугарске православне цркве, уз директан пренос на званичној Фејсбук страници БПЦ. Гласање се одвијало у два круга. Током првог, митрополит Григорије врачански је добио 64 гласа, митрополит Данило видински - 51, митрополит Гаврило ловчански - 19.
У другом кругу, учесници Патријаршијског изборног црквеног сабора изабрали су новог предстојатеља између митрополита врачанског Григорија и видинског Данила.
Усљед тога је митрополит видински Данило изабран већином гласова за новог патријарха бугарског и митрополита софијског. Добио је 69 гласова. За митрополита врачанског Григорија гласало је 66 учесника Сабора. 3 гласачка листића су проглашена неважећим.
Новоизабрани патријарх Данило*, епархијски митрополити и епископи потом су отишли у Патријаршијски храм Св. Александра Невског, гдје су их сачекали пристигли поглавари и представници Помјесних Православних Цркава. У 15.00 часова је обављено устоличење новоизабраног бугарског патријарха и молебан.
„Вјерујем да ће Господ, који гледа у срце и зна да нисам тежио овом положају, изабравши ме за ову службу, бити и мој помоћник, јер Господ не само да бреме, већ и спасава". рекао је у свом првом обраћању новоизабрани патријарх бугарски Данило.

*Новоизабрани патријарх Бугарске православне цркве Данило (Атанас Трендафилов Николов) рођен је 2. марта 1980. године у Смољану, гдје је завршио основну и средњу школу, а 1996. године уписао је англистику на Софијском универзитету, да би већ сљедеће године своје образовање продужио на Богословском факултету при истом универзитету. Почев од 1997. године он је послушник у Хаџидимовском манастиру Светог великомученика Георгија, а 7. августа 1999. године пострижен је у монаштво. Наредног дана рукоположен је за јерођакона. Године 2002. завршио је Богословски факултет. Дана 27. децембра 2004. године рукоположен је за јеромонаха, док је 2006. године произведен за архимандрита.
Одлуком Светог Синода 20. јануара 2008. хиротонисан је за викарног Епископа драговитијског и постао је викар Митрополита неврокопског. Дана 15. јуна 2010. године постављен је за викарног Епископа у САД, Канади и Аустралији. На овој дужности остао је до 4. фебруара 2018. године када је изабран за Митрополита видинског.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас честитку Његовој Светости новоизабраном Патријарху бугарском г. Данилу следеће садржине:
Ваша Светости, драги Нам у Христу брате и саслужитељу,
У име Сабора архијерејâ Српске Православне Цркве и у Наше Лично име, братољубиво Вам упућујемо срдачне честитке поводом Вашег избора и ступања у најсветији Трон патријарахâ бугарских. Пуноћа васколике Цркве Христове, Тела његовог, данас кличе и радује се заједно са клиром и верним народом сестринске Нам Бугарске Православне Цркве, препознавајући благоизвољење Пресветог Духа и сатрудништво отаца Архијерејског Сабора, који су у лику Ваше Светости препознали достојног наследника њених богомудрих предстојатеља, изабравши Вас за новог поглавара Бугарске Патријаршије.
Ваша Светости, Божја воља је да сви народи света познају Онога који је прави Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6) и да кроз Њега дођу у познање истине (1Тим 2, 4). Верујући у ове речи, уздамо се да ћемо носећи Христовo бреме и благи јарам (Мт. 11, 30) као предстојатељи, заједничким снагама, неућутно и без оклевања, проповедати Истину, сведочећи Јеванђеље Христово и веру једне, свете, саборне и апостолске Цркве, нарочито данас када су на испиту јеванђелски системи вредности.
Молимо се Господу нашем Исусу Христу да Вам подари обиље своје милости, пастирске мудрости и духовне снаге у новом послушању за које Вас је Дух Свети призвао.
С љубављу у Христу Господу,
АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
Порфирије

​Манастир Осовицу посјетило шест фолклорних друштава из Колумбије, Мексика, Пољске, Грчке, Србије и Републике Српске. Флклорниадруштава са три континента дошла су на фестивал "Љевчанска Бошча" у Разбоју Љевчанском у суботу, 29. јуна: Фолклорно друштво “Fundacion Cultural Colombia Folklore” из Калија у Колумбији, “Cultura y tradicion Mexicana” из Керетара у Мексику, “Song and Dance Ensemble “Silesianie” University of Economics in Katowice из Катовица у Пољској, “Research Аcademy in Тraditional Dances” из Еласоне у Грчкој и КУД “Јединство” Марадик-Инђија из Србије као и све секције АНИ “Лијевче” Разбој.

„То је путовање које желим да одем свим срцем“, рекао је папа, поздрављајући делегацију Цариградске патријаршије која је, 28. јуна 2024. године, боравила у Риму на празник Светих Петра и Павла. Делегација Католичке цркве традиционално узвраћа посјетом Истанбулу на празник Светог Андреја, за којег предање каже да је основао цркву у Цариграду, пренио је „Ватикан њуз”.
Папа је у обраћању делегацији указао на „дубоке везе“ које уједињују двије Цркве, као и на „чврсту ријешеност за заједнички напредак“ ка обнављању јединства међу њима.
„Дијалог између наших Цркава не представља опасност по интегритет вјере, већ је неопходност која произилази из наше верности Господу, који нас води ка пуној истини кроз размјену дарова и под руководством Духа Светога, “, рекао је папа Фрања.
Он је у својим молитвама позвао православне цркве да прате и подрже предстојећу Свету годину „да не изостану обилни духовни плодови“, напомињући да је пут Господњи „увијек пут љубави, помирења и милосрђа“.
Папа Фрања је подсјетио на бројне сусрете са актуелним Цариградским патријархом Вартоломејем I, посебно на њихов сусрет у Јерусалиму 2014. године поводом 50. годишњице историјског сусрета папе Павла VI и Атинагоре I.

Свети синод Кипарске православне цркве је, у свом саопштењу након засиједања, одржаног 20, јуна под предједавањем Архиепископа кипарског Георгија, строго забранио један обичај, који је на Велику суботу поштован у многим црквама на острву. Кипарске цркве биле су познате по томе што су у суботу пред Васкрс, током јутарњег богослужења, многи свештеници у одређеном тренутку почињали да трче по храму, изражавајући тиме радост због васкрсења Христовог. Богослужење на јутрењу Велике суботе је празничног карактера, управо у ово вријеме пева се појање „Воскресни, Боже“, када се јавља буран израз радости свештенства.
Свети Синод је строго забранио свештеноцима да трче по црквама и врше било какве друге радње, изузев разбацивања ловоровог листа. Пјевање „Воскресни, Боже“ не треба да поништи позив „Да молчит всјакаја плот“ (Да ућути свако људско тијело) и не треба да води ка пародији богослужења“, наводи се у саопштењу Светог Синода Кипарске православне цркве.
Истовремено, у документу се напомиње да се забрана не односи на мирјане, који обично у истом тренутку богослужења почињу гласно да ударају по клупама. Кипар има више празника и викенда него остатак Европске уније. Од 15 празника, девет су вјерски. Кипрани у цјелини су најрелигиознија нација у ЕУ.
Овако је то изгледало у једном од храмова Паралимнија: 

На Метеорима* се у овом периоду дешава посебан догађај, тачније у манастиру Свете Тројице (Агиа Тријада) сјевероисточно од града Каламбаке, подиже се нови храм посвећен Ваведењу (Увођењу Пресвете Богородице у храм).
Високопреосвећени митрополит стагонски и Метеора господин Теоклит импресиониран је напретком радова и ако све буде како треба, завршетак храма и освећење биће за око годину дана. Црква је прва која је подигнута у Светој општини Метеори након око 500 година, пошто су у вијековима који су од тада прошли мале цркве подигнуте на светим стијенама, заједно са манастирским комплексима, остале без икакве нове интервенције у изградњи нових цркава.
Припрема вјеронаука.нет на основу писања trikalaola.gr.
​
* Манастири Метеори (грч. Μετέωρα — лебдеће камење) је скупина православних манастира у близини грчког града Каламбаке, у западној Тесалији. Манастири су изграђени на каменим литицама у делтастој равници Метеора. Литице су високе и преко 400 метара.Налазе се на списку културне баштине УНЕСКО. 

Вијетнам*, често засјењен својом бурном историјом и економским изазовима, тихо свједочи дубоком духовном препороду који доводи у питање уобичајена схватања. Усред доминације будизма и римокатолицизма, православно хришћанство се појавило као тихо растућа вјера, пркосећи конвенционалним вјерским нормама.
Основане првенствено напорима Руске православне цркве, православне заједнице су се укоријениле у значајним урбаним центрима као што су Вунг Тау, Хо Ши Мин, Ња Чанг и Ханој од раних 2000-их. Упркос томе што нису званично признате као државна религија, ове заједнице су напредовале кроз напоре и лична истраживања, а не кроз агресивну евангелизацију.
„Изабрао сам православно хришћанство због свог искуства у вјери у прошлости“, рекао је Атанасије. „Рођен сам као римокатолик и истраживао сам римокатоличку теологију и литургију. Нашао сам нека питања у римокатоличкој теологији кроз њену историју. Затим сам пробао лутеранска учења, али ме то није у потпуности задовољило. Коначно сам открио православно хришћанство и његово богословље је дубоко испунило мене и моју душу. Доживио сам православље и заволио га заувијек.”
Савва, вођа Вијетнамске православне омладинске групе, рекао је: „Бог је освојио срца вијетнамског народа. Православље се појавило у право вријеме, не принудом већ љубављу! Понекад своју вјеру чак и не називамо православном; имамо свој термин „Đạo Thương“, што значи „пут учења љубави.“
„Одабрала сам православно хришћанство можда првенствено због његове необичности и љепоте“, рекла је Gia Hoa, млада вјерница из провинције Лонг Ан. „Одувијек сам имала страст за истраживањем религија, тако да ме је православно хришћанство заиста фасцинирало од самог почетка. Штавише, имала сам много проблема у животу који су захтијевали чврсту верску основу, и можда ми ништа није одговарало боље од православног хришћанства. Постепено сам схватила основне вриједности и основе православне вјере, њену светост и љепоту древне вјере. Православно хришћанство у Вијетнаму није само религиозна алтернатива, већ пут обележен његовим нагласком на љубави и духовном расту, који дубоко резонује у друштву које се креће брзим економским и друштвеним променама. 
Димитрије, посвећени млади православни вјерник, тренутно се бави његовањем православних музичких пројеката на вијетнамском. Свој пут ка Православљу он артикулише са убеђењем: „Примарни мотив моје одлуке да прихватим Православље је укорењен у мом уверењу да оно представља праву Цркву, чувајући традиције које је установио сам Христос. У православној цркви доживљавам дубок осјећај божанске љубави, како од Бога тако и од суверника, стварајући изузетно топло и гостољубиво окружење. Поред тога, моје поштовање према православној умјетности и музици одиграло је значајну улогу у мојој одлуци; естетика и духовна дубина ових израза одјекнула је у мени, подстичући дубок осјећај припадности и страсти. Штавише, препознао сам своје моралне пропусте и осјећао се као да се даље удаљавам од праведности. Предајући се Богу, тражио сам Његово вођство да ме врати на прави пут и да ме све више приближи себи.”
У урбаним центрима као што је Хо Ши Мин, православна заједница није само бројчано порасла, већ је постала и живо културно и духовно средиште за вијетнамске вјернике. Редовна богослужења, образовни програми и догађаји у заједници служе разноврсној групи трагалаца, доприносећи ширем дискурсу о духовности и идентитету у савременом Вијетнаму.
Иако и даље постоје изазови, укључујући правно признање и културну асимилацију, присуство Руске православне цркве у Вијетнаму наглашава универзалну потрагу за духовном истином и испуњењем међу њеном омладином. Како овај покрет наставља да расте, обећава да ће преобликовати верски пејзаж Вијетнама, нудећи значајну алтернативу традиционалним вјерским праксама и подстичући дубље разумијевање духовног идентитета у глобализованом свијету.
Православље у Вијетнаму стоји као свједочанство о трајној потрази за духовном истином и преображајном снагом вјере, као што се то каже у Књизи пророка Исаије 40, 31 „Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се“. Припрема вјеронаука.нет на основу извора:orthochristian.com

*​Вијетнам или званично Социјалистичка Република Вијетнам је тринаеста најмногољуднија земља на свијету са 90 милиона становника. Што се тиче религије статистика изгледа овако:
локална религија 45.3%
Будисти 16.4%
Католици 6.5%
Протестанти 1.6%
Остали 0.6%
Неопредјељени 29.6%

У грчком граду Верији, од 26. до 29. jуна 2024. године, Митрополија веријска Грчке Православне Цркве организује тридесети Међународни научни скуп "Павлија" који носи име по оснивачу древне хришћанске заједнице у Верији, Светом Апостолу Павлу. На скупу су присутни представници свих помјесних православних Цркава осим Руске и Украјинске. У име Српске Православне Цркве скупу присуствује Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј, викар Његове Светости у чије ће име прочитати поздравно писмо.

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил, говорећи пред почетак засиједања Врховног црквеног савјета у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, 26. јуна 2024. године, позвао је на поштовање помена на настојатеља храма Покрова Пресвете Богородице у граду Дербенту, протојереја Николаја Котелникова, којег су терористи звјерски убили у храму 23. јуна 2024. године.
„Желио бих да почнем са трагичном темом - убиством протојереја Николаја Котелникова, који је убијен у храму само зато што је нека зла сила захтијевала ову смрт. То је шокирало становнике Дербента, и не само њих. Мислим да су сви који су сазнали за ово били поражени самом чињеницом, као и мјестом гдје се злочин догодио, и самом могућношћу да се свештено лице убије ни због чега – само зато што је неко сматрао то потребним за себе, а можда чак и корисним.
То, наравно, свједочи о одговарајућем моралном и духовном паду не само оних људи међу којима је убица одгајан, већ и, можда, оног дијела друштва који, нажалост, не пружа адекватан отпор појави оваквих терористичких осјећања која представљају опасност само за некога лично,него и за цијелу нашу државу и сав наш народ.
Предложио бих да се отпјева „Вјечнаја памјат“  новопрестављеном протојереју Николају. 
Његова Светост је саопштио одлуку да убијеног протојереја Николаја Котелникова одликују орденом Светог блаженопочившег великог кнеза Александра Невског 1. степена.  Раније је Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил изразио саучешће породицама и пријатељима погинулих и повријеђених у терористичким нападима у Дербенту и Махачкали. Отац Николај је имао 66 година, служио је у цркви више од 40 година. Предсједник Владимир Путин га је 25. јуна, постхумно одликовао Орденом за храброст. Серија напада догодила се у Махачкали и Дербенту 23. јуна. Наоружани људи напали су двије православне цркве, синагогу и пункт саобраћајне полиције. Као резултат тога, 21 особа је умрла. Пет починилаца је убијено.
О овој теми више прочитај овдје!

У недељу, 23. јуна 2024. године, на празник Педесетнице - Духови, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Митрополита бањалучког, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Николе на Борцима, парохија Масловаре, уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије. Овом приликом прослављен је јубилеј храма и освећено ново црквено звоно. Извор: Инстаграм налог митрополије бањалучке

У недељу, 23. јуна 2024. године, на празник Педесетнице - Духови, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит бањалучки г. Јефрем служио је Свету архијерејску Литургију у Придворном храму Свете Тројице у Бањој Луци уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије. По завршетку Литургије Митрополит Јефрем је осветио кољиво и преломио славски колач у част славе Придворног храма. ​Извор: Инстаграм налог митрополије бањалучке

​Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа и Митрополита зворничко-тузланског, г. Фотија, а у организацији Епархије зворничко-тузланске, 23. јуна 2024. године отворен је VIII Светосавски омладински камп, који ће трајати до 20. јула. Током тих 30 дана, кроз камп ће проћи четири групе деце узраста од 13 до 15 година. Свака група броји највише 20 полазника. У првој групи су деца са простора Републике Српске (Добој, Бијељина, Билећа, Требиње, Угљевик, Челинац и Теслић). Полазници бораве у Конаку Светог краља Драгутина, реновираном и адаптираном одмаралишту Манастира Озрен, где су полазницима на располагању бројни спортски садржаји, друштвене игре, здрава и чиста природа, као и одлична домаћа кухиња. У образовном смислу, сви полазници кампа, који бораве у четири седмодневне групе, имаће прилику да се упознају са животом у манастиру, службама у храму и многим важним културолошким темама које нису обухваћене редовним школским плановима и програмима. Пажња ће бити посвећена и еколошком образовању, важности заштите и очувања природе, као и томе да се кроз музичке и уметничке радионице подстакне креативност код учесника. Бригу о деци, радионице и предавања воде координатор кампа, вероучитељ Александар Цвијановић; ђакон Бојан Јокановић, вероучитељи Стојанка Никчевић, Сања Вуковић, Никола Поповић и теолог Марко Томинчић.
На отварању кампа, учеснике су поздравили и пожелели добродошлицу протојереј-ставрофор Јован Михајловић, игуман манастира Светог Николе Озрен, архимандрит Гаврило Стевановић и координатор кампа, вероучитељ Александар Цвијановић. Светосавски омладински камп на Озрену подржали су Епархија зворничко-тузланска, Катихетски одбор, Општина Петрово и Манастир Озрен.

Торнадо у региону Кахети у источној Грузији оштетио је православни манастир Алаверди*, који датира из 11. вијека. Ово је саопштила Национална агенција за заштиту културног наслеђа Министарства културе Грузије.
За неколико минута торнадо је оштетио куполу главног храма комплекса и другу инфраструктуру. Вјетар је преврнуо и аутомобил паркиран у близини. 
Како наводи агенција, торнадо је нанио штету манастирском комплексу.
​„Усљед катастрофе покидан је лимени кров куполе, Поломљени су прозори на западном дијелу храма и купола, лимени кров на капели, крст је пао са куполе... ”, наводи се у саопштењу прес службе ресора.
У међувремену, на друштвеним мрежама су се појавили видео снимци, као и фотографије очевидаца. На снимку се види како торнадо кружи над манастиром. Нема пријављених жртава. Служба за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Грузије још није дала званичне коментаре.

*Манастир је основао сиријски монах Јосиф Алавердски, који је дошао из Антиохије и настанио се у Алавердију, малом селу и бившем паганском вјерском центру посвећеном Мјесецу. У манастиру се посебно прославља празник Алавердоба, прослава траје неколико дана а врхунац достиже 28. септембра (сматра се да је на тај дан основан манастир). Смјештен у срцу најстаријег винског региона на свијету, монаси такође праве своје вино, познатије као Подрум Алаверди манастира.

​Учесници Светосавског омладинског кампа "Митрополит Николај Мрђа", који се с благословом Његовог Преосвештенства епископа бихаћко-петровачког и рмањског господина Сергија, ове седмице одржава у Смољани код Босанског Петровца, посјетили су јуче спомен подручје Гаравице код Бихаћа. Сттатиште "Гаравице" је мјесто на којем је, у љето 1941 године, од стране усташког режима у НДХ, пострадало више од 12 хиљада Срба. Посјета стратишту Гаравице код Бихаћа почело је служењем парастоса невино страдалим Србима - Гаравичким мученицима. Парастос је служио протпрезвитер-ставрофор Бојан Митрић парох први петровачки и смољански у молитвеном присуству презвитера Славише Милиновића пароха бихаћког. Након парастоса страдалим Србима за све учеснике Кампа одржан је историјско-поетски час гдје су о Гарачким мученицима говорили презвитер Славиша Милиновић и Предраг Вујић, професор Православне вјеронауке у Мешовитој средњој школи Босански Петровац. 
​Учесници Светосавског омладинског кампа - ученици основне и средње школа из Босанског Петровца посјетили су данас Манастир Рмањ у Мартин Броду. У Манастиру Рмањ, који ове године прославља велики јубилеј 580 година од оснивања, ученици су поред историјског часа о историји Манастира Рмањ могли и да науче по нешто о техници фрескописања од фрескописаца који фрескопишу манастирски храм Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца. Учесници Светосавског омладинског кампа су такође имали прилику да помогну у паковању производа из манастирске радионице и упознају се са израдом биљних мелема које се производе у манастиру Рмањ.
У свим образовним активностима Светосавског омладинског кампа учествује 23 ученика основне и средње школе у Босанском Петровцу. Светосавски омладински камп Митрополит Николај Мрђа у Босанском Петровцу реализује се под покровитељством Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије. Медијски покровитељ пројекта је Радио телевизија Републике Српске - РТРС. Благодаримо нашем Епископу Сергију на благословима, као и покровитељима манифестације на свесрдној помоћи. Вјероучитељ Предраг Вујић

Изградња Нојеве барке трајала је три године.

У селу Пољаница, Ивано-Франковска област, напраљена је троспратна Нојева лађа у парку диносауруса. Главни дио древне лађе направљен је од дрвног отпада и дрвета, обрађеног по јапанској технологији - методом гријања.
Нојеве животиње и породицу је „оживио“ један од најбољих свјетских произвођача аниматронике. Фигурице се крећу и звуче као да су стварне!Сваки спрат барке садржи, поред фигура животиња које се крећу, и залихе хране, историјске документе и референце на лађу Божју у различитим културама.
„Унутар барке, аутори су покушали да што више рекреирају догађаје Потопа и створе атмосферу историјских догађаја Старог завјета. И да подсјете људе колико је важно вјеровати у Бога“, написали су новинари.

Аутори пројекта су хуцулски мајстори дрвета под вођством Василија Копчука из села Ричка. Архитекта пројекта је Ростислав Остафиицхук.

Ове године се навршава 450 година од завршетка изградње првог грчког православног храма у дијаспори. 16. јуна одржане су свечане манифестације у част Грчке православне цркве Светог Ђорђа (San Giorgio dei Greci) у Венецији. То је најстарија грчка православна црква ван грчке територије у западном свијету, баш као што је звоник, висок око 45 метара, најстарији грчки звоник у цркви ван граница Грчке. Вриједи напоменути да је грчка православна заједница у Венецији уступила сву своју имовину грчкој држави прије 71 годину.
Црква, коју су пројектовали чувени архитекти Санте Ломбардо, Ђанантонио Хиона и Бернардо Онгарин, саграђена је између 1539. и 1573. године.Током вијекова служила је као центар за грчки православни живот у дијаспори. Од 1991. служи као митрополијски храм Цариградске патријаршије.
Грчке православне заједница у Венецији прославила је годишњицу светом архијерејском литургијом у недјељу, 16. јуна 2024. године, коју је служио митрополит филаделфијски Мелитон (Цариградска Патријаршија). Поводом прославе 450 година од завршетка изградње цркве, у недељу, 16. јуна, Грчка православна заједница Венеција организовала је научну конференцију и вече грчке музике.

​Један од гасталда (тал. gastaldo – управник добара) грчког Братства Св. Ђорђа био је и војвода Божидар Вуковић
​
Грчка црква Св. Ђорђа у Венецији – San Giorgio dei Greci, подигнута у 16. вијеку... Један од гасталда (тал. gastaldo – управник добара) грчког Братства Св. Ђорђа био је и војвода Божидар Вуковић, алијас Dionisio della vechia, штампар и издавач српских књига. Његов син Вицко (Вићенцо) Вуковић у писму од 1546. године, између осталога, пише: "... за успомену на свога поштованога оца, војводу Божидара Вуковића, ради учвршћивања вере Христове, и помоћи народу његовом, да се угледам, према својим могућностима, на претке који потичу од племена побожних владара српске земље, од Белога Константина Првог, почев од побожног и првог хришћанског цара, до времена славнога Вука деспота, и Бранка Вуковића, и Стефана деспота, како се налази у родослову краљева и царева српских... Будући на самртној постељи, пожеле да умре у својој Отаџбини. И тако је, по смрти његовој, с вељим потрошком, из далеке земље, лета Господњег 1540, пренето његово мртво тело у отаџбину, и покопано у цркви Старчеве Горице, на Скадарском језеру."
Пред крај писма пише: "Зато свим срцем молим вашу доброту, ако нађете стару књигу писану у српској земљи, пошаљите ми је, да је штампам, за спомен прецима, и хвалу Христову... (То ми је) циљ. Вићенцо Вуковић. У Венецији, лета 1546."
Вуковић се осим штампарске делатности појављује и као ктитор икона: од досад познатих сачуван је Христов Нерукотворени образ, који се налази у Народном музеју у Београду. Друга позната икона је Тајна вечера коју је цркви Св. Ђорђа Грчког у Венецији поклонио Божидар Вуковић...

У храму Пресвете Тројице у Теслићу,23. јуна свечано је обиљежен велики Господњи празник Силаска Светог Духа на апостоле – Педесетница, који се слави као храмовна слава. Његово Високопреосвештенство, архиепископ и митрополит зворничко-тузлански, господин Фотије, служио је свету архијерејску литургију, уз присуство многобројних вјерника.
Митрополита Фотија је, у порти храма Пресвете Тројице, дочекао старјешина храма, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намјесник теслићки, заједно са свештеницима, ђаконима и вјерним народом. У својој бесједи, митрополит Фотије је нагласио значај Педесетнице, описујући је као рођендан Цркве. Он је вјернике подсјетио на духовну важност овог празника и позвао их на заједништво и љубав према ближњима.
Часни оци, господине начелниче, уважена господо, представници власти, представници војске и полиције, драга браћо и сестре, драга дјецо, нека је срећан и благословен данашњи дан, наша и ваша храмовна слава овдје у Теслићу. Живјели, Бог вас благословио и срећан вам празник.
Данас је велики дан, толико велики да га је јако тешко описати. Толико је божански и небески, јер смо данас чули из светог Апостола и Јеванђеља о догађају Силаска Светога Духа на Апостоле који се десио на педесети дан по Васкрсењу Христовом. То је Господ обећао својим ученицима, рекавши им да остану у граду Јерусалиму, постојани у молитви, док се не обуку у силу са висине, како каже свето Јеванђеље. У девети час прије подне, када ми обично служимо Свету Литургију у храму, чула се хука са неба, појавила се велика свјетлост, и у облику огњених језика, Свети Дух је сишао на сваког од присутних апостола. Тада се догодило оно што ми називамо Рођендан Цркве. Од тада Црква историјски почиње да постоји и креће са мисијом.
Први који је устао да проповеда после тог чудесног догађаја, за који сами јеванђелисти описују да су Апостоли изгледали као да су се напили младог вина, био је Свети апостол Петар. Они су били у потпуној благодати, у једном измењеном стању, али су почели да говоре новим језицима. Обични људи, рибари галилејски, неуки по земаљским критеријумима, почели су да говоре све језике свијета. Према промислу Божијем, тада су се у Јерусалиму налазили представници скоро свих земаља на свијету како би могли да чују проповијед о Христу и Васкрсењу Христовом на свом језику.
Свети апостол Петар је у својој проповиједи поновио старозаветну историју јеврејског народа, говорећи да ће доћи Месија из царског рода Давидова, да ће се родити у граду Витлејему и да ће бити распет, али да ће једног дана устати из мртвих и вазнети се на небо. Он је десети дан по Вазнесењу ниспослао Духа Светога на своје ученике, апостоле, и обукао их у силу са висине. Они су тада добили божанске силе и моћи да сведоче Јеванђеље Христово.
Јевреји су се договорили да гоне хришћане и апостоле, па су се они скривали у страху од Јудејаца, затворивши се у 'горњу собу'. Међутим, када су добили дар Духа Светога, постали су силни и наставили да проповиједају. Након проповиједи апостола Петра, три хиљаде људи повјеровало је и крстило се у Јерусалиму. Касније, док је настављао да проповиједа, још две хиљаде људи је поверовало и крстило се.
Многи људи су приступили вери, видећи знамења и чудеса која су апостоли чинили, као и чујући их како говоре новим језицима. Међутим, фарисеји, књижевници и старозаветне старешине нису били задивљени. Они су се осећали угрожено, јер нису могли да контролишу новонастале догађаје. Људском логиком су знали Стари Завет, али нису разумели ни проповед Христову, ни Христа, нити су имали љубави, што је суштина проблема.
Стари Завет је заговарао Десет Божијих заповести које је Бог дао преко Мојсија, али су у суштини две заповести најважније: љубав према Богу и љубав према ближњима. То је крстолика љубав која је суштина Хришћанства. Фарисеји су били формални представници, као што понекад и ми будемо, и зато нису препознали Христа и Цркву Христову. Прогонили су Свете Апостоле, али су се они, уз Божију помоћ, ослобађали.
Чудесан догађај је када је Свети Апостол Петар био затворен у тамницу, а Анђео Господњи је дошао и ослободио га како би наставио своју мисију. Стигао је до Рима и пострадао у време злочестивог цара Нерона 67. године, заједно са апостолом Павлом. Град Јерусалим је био препун људи који су говорили нове језике и прорицали. Благодат Духа Светога се ширила и они који су веровали, добијали су дарове и чинили чудеса. Проповед апостола се проширила по васељени. Почели су да проповедају у Сирији, Дамаску, Грчкој и Египту, а касније и у Европи, грчко-римском царству. У првом вијеку, већ је било много хришћана.Словени су се масовно крстили у седмом вијеку, а ми Срби вјерујемо да је у вријеме Светог Саве завршено крштавање Срба.
Црквена историја почиње од Педесетнице и када служимо Свету Литургију, она увијек почиње призивом Светог Духа који претвара хљеб и вино у Тело и Крв Христову. Свака Литургија је Педесетница, као и свако богослужење, јер све почиње призивом Светог Духа. Свети Дух завршава и довршава дјело Божије у историји. Ми смо сви светодуховски људи јер смо крштени и запечаћени силом Духа Светога. Када се дијете крштава, свештеник га погружава у воду у име Оца, Сина и Светога Духа, а потом га помазује на чело, уши и друга чула, да би све било освећено и просвећено Духом Светим. Зато свету Педесетницу, рођендан Цркве, упоређујемо са личном Педесетницом, силаском Светог Духа на сваког крштеног, коју доживљавамо и на свакој Литургији. Свети Серафим Саровски је говорио да је циљ нашег живота да задобијемо Духа Светога, да одуховимо своје биће и будемо људи Божији. Врлински човек кроз љубав, праштање, кротост, смирење, пост и молитву пројављује Божију благодат. Као кад на гробу Светог Јустина Ћелијског осећамо небески мир, а та благодат се шири и преко чудотворних икона. Има много тога да се каже, али не можемо све.
Желим благослов Божији нашем проти Миладину, црквеној општини и граду Теслићу. Треба да довршимо изградњу светосавско-парохијског дома краља Драгутина и то би требало ова генерација да уради.
Хвала вам на стрпљењу, помињите нас у молитвама и молите се за своје упокојене, јер наши упокојени осећају наше молитве.
Желим напредак и граду Теслићу, начелнику и људима који раде са њим. Нека Теслић буде место сабирања Срба, слободе и правде, православне културе и живота. Увек треба да има места и за људе који исповедају другачију веру и културу. Ми православни нисмо искључиви, наша вера није милитантна, а зашто није милитантна? Јер је крстоваскрсна и крстолика. Милитантни могу бити они који немају символ крста. Наш крст је симбол наше вере. Распињемо себе заједно са Христом и васкрсавамо у Његовом васкрсењу. Крстолика љубав је изнад свега и свих.
Желим свако добро приложницима и ктиторима, хору, војсци. Ми мирно спавамо док нас они чувају. Полицији која чува слабијег од силнијег, такође. То је хумана служба, то је благословена служба и потребно је да буде у православном духу, да не чиниш насиље никоме другом, али да штитиш убоге, удовице, сирочад, од безаконика и насилника којих увек има.
Нека је благословен данашњи празник и слава нашега храма. Свако добро од Господа.
Током литургије, Митрополит Фотије је уручио Архијерејску грамату захвалности господину Алекси Касаповићу из Теслића, у знак признања за његову ревност и љубав према Цркви и српском народу.
Након литургије, верни народ је учествовао у литији, крсном ходу улицама Теслића. По повратку у храм, освећени су приноси верника, а славски колач је преломљен са кумом славља, господином Ником Бубићем.​
Славље је настављено уз трпезу љубави и заједничко дружење у порти храма. Молитвеном сабрању присуствовао је и начелник Општине Теслић, господин Милан Миличевић, који је честитао присутнима празник. Извор: Епархијазт

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је, 23. јуна 2024. године, на празник Силаска Светог Духа на апостоле – Духове, свету Литургију у храму Светог архангела Михаила у Хамбургу. Том приликом патријарх Порфирије је обавио чин великог освећења тог светог храма. Саслуживали су: високопреосвећена господа митрополити немачки Григорије и далматински Никодим; преосвећена господа епископи вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј, пакрачки и славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије и хумски Јован; уз молитвеном учешће многобројног верног народа. У току свете Литургије протојереј Синиша Вујасиновић је одликован правом ношења напрсног крста.
​– Дужност нам је да будемо сведоци имена Христовог где год да смо, а нарочито онда када смо у расејању – поручио је патријарх Порфирије и нагласио: Овде, у расејању, неопходно је не само да стичемо материјална блага, него да бисмо живећи Христом у потпуности могли да се интегришемо у простор у којем живимо и истовремено без комплекса и страха могли да се отварамо према онима са којима долазимо у контакт и комуникацију, тако да наша вера и љубав буду мост којим ми обогаћујемо оне због којих нас је Бог довео да будемо овде, али исто тако, изнутра и суштински, бивамо и њима обогаћени.
– Када смо у Христу сабрани, као што је то данас случај, увек је наша душа радосна, мирна и испуњена радошћу. Нема страха, нема осећања самоће, нема изгубљености. Сви то знамо, сви ми које је Бог погледао и свако кога се благодат Духа Светога дотакла то зна. Важно је да и ви, браћо и сестре, који живите у Немачкој далеко од свог родног краја, не само то да знате, него да се у дому Божјем сабирате, јер засигурно све оно што наиђе као искушење, као тешкоћа, са лакоћом ће бити не само изнето и поднето, него ће се са лакоћом и превазићи. Када је корен наш заједно са кореном Христовим, када је у Цркви Његовој, тада ћемо бити у дому своме и где год да смо своји на своме – поручио је патријарх Порфирије, чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ. Извор: Епархија диселдорфска и немачка

Православни свештеник мученички је убијен, 23. јуна 2024. године, у терористичком нападу на цркве у јужној руској (претежно муслиманској) Републици Дагестан и једној од најсиромашнијих области Русије,
Наиме, на велики празник Педесетницу, група наоружаних људи отворила је ватру на цркву и синагогу у Дербенту, док су скоро истовремено други напали другу цркву у Махачкали. Према прелиминарним подацима, погинули су: свештеник, протојереј Николај Котелников (66), чувар цркве, који је био наоружан само ваздушним пиштољем. Чувар, по имену Михаил, жртвовао је сопствени живот, покушавајући да заустави терористе. Иако је умро, дао је вјерницима довољно времена да се безбједно забарикадирају унутра.
Отац Николај је служио као свештеник 40 година, почевши од совјетских времена. Пресјекли су гркљан у храму Покрова Пресвете Богородице у Дербенту, а затим га запалили. Иза о. Николаја је остала супруга, троје дјеце и унуци. Новинска кућа Govorit NeMoskva news разговарала је са мјештанином који је свештеника описао као омиљену личност у заједници. 
„Увијек је био спреман да прихвати и саслуша, дању и ноћу. … Овај град није изгубио свештеника. Град је изгубио оца и остао сироче“, рекао је мјештанин. 
Предсједник Русије Владимир Путин постхумно је одликовао Орденом за храброст свештеника Николаја Котелникова,  објављено је на званичном интернет порталу правних информација Русије.
"За храброст и пожртвованост исказану по цијену сопственог живота приликом спасавања грађана од терористичких напада, одликовати Орденом за храброст Николаја Михаиловича Котелникова, протојереја, настојатеља мјесне вјерске организације Православне парохије Покрова Пресвете Богородице у Дербенту", наводи се у указу.
У нападу је погинула 21 особа, а више од 40 је повријеђено. Руска полиција је ове нападе, оцијенила као „акт терора“. У региону су 24, 25. и 26. јун проглашени данима жалости. 
Ко су били нападачи?
Снаге безбједности убиле су пет терориста, њихов идентитет је утврђен.​
Иако идентитет нападача још није званично потврђен, наводно су међу њима два сина шефа дагестанског округа Сергокалински Магомеда Омарова. Након што су му синови убијени током антитерористичке операције, Омаров је приведен ради даљег испитивања, док су му органи реда претресли кућу. 

У недјељу, 23. јуна 2024. године, на празник Силаска Светог Духа на апостоле (Педесетницу), престолни празник Тројице-Сергијеве лавре, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирило је началствовао служењем Свете Литургије на Саборном тргу обитељи Преподобног Сергија Радоњешког Чудотворца. Том приликом Његовој Светости је саслуживао и Преосвећени Епископ ремезијански Стефан, викар Патријарха српског и старјешина Подворја Српске православне цркве у Москви. На навечерје празника, 22. јуна 2024. године, десио се историјски догађај тј. након 104 године уприличен је свечани повратак иконе Свете Тројице, чији је аутор Преподобни Андреј Рубљов, на њено историјско мјесто - иконостас Тројицког соборау Сергијеву Лавру.
–  Од срца вам честитам на овом великом догађају. За све нас је срећа да учествујемо у овоме што се сада дешава: икона Пресвете Тројице се враћа у свој дом.  Када је изнесена из Лавре, када је манастир оскрнављен, ти зли људи вјероватно нису могли ни да претпоставе да ће доћи вријеме не само за повратак свете иконе на мјесто гдје је првобитно била, већ и за опште оживљавање вјере у нашем народу. И да није било оживљавања вјере, не би било ни овог преношења иконе Свете Тројице. За све ово морамо захвалити Богу, јер се пред нашим очима догодило велико чудо у срамоти безбожне идеје, која је својевремено захватила свијест већине нашег народа. Идеје отпадништва, које су погодиле душе и свијест људи и одвратиле их од Бога. Али сада повратак светиња свједочи о дубоким промјенама у животу нашег народа – о препороду Православља у Светој Русији“ рекао је патријарх Његова Светост патријарх Кирил у свом говору. 
Да подсјетимо, одлуку да се светиња врати на своје историјско мјесто, донио је руски предсједник  Владимир Путин  у мају 2023. године. Припремио вјеронаука.нет на основи извора: Тв Храм,  Патриаршија.ру и ​orthochristian.com

​Свети Синод Кипарске православне цркве је, поред актуелних питања, 20. јуна 2024. године разматрао и проблем канонског статуса жене ђаконисе, коју је, у главном граду Зимбабвеа Харареу, на Велики четвртак 2. маја 2024. године, с благословом Александријског патријарха Теодора, рукоположио митрополит Зимбабвеа (по рођењу Кипранин-примједба прев) Серафим Кикотис (Александријска Патријаршија) Ово је наведено у саопштењу Светог Синода кипарске православне цркве.
Синод је затражио од Александријске патријаршије да је обавијести о канонској оправданости „рукополoжења“ Ангелике Молен  у чин ђаконисе од стране епископа Зимбабвеа.

Поводом овог случаја, руски мисионар који дјелује у Африци, о. Георгиј Максимов изразио је незадовољство и случај сматра великом грешком. Каже да су му многи афрички свештеници писали, посстиђени овом вијешћу. Њихова збуњеност је оправдана, каже, и појашњава да ту нешто дубоко није у реду. 

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је данас на Духовске задушнице помену за српске официре који је служен на гробљу Олсдорф у Хамбургу (Немачка).У главној капели Олсдорф парк гробља највећег на свету које се налази у Хамбургу Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије служио је на Духовске задушнице помен за страдале српске  официре који су сахрањени на овом гробљу.
Уз Патријарха Порфирија, присутни су били и Његово Високопреосвештенство Архиепископ берлински и Митрополит немачки г. Григорије, Преосвећена Господа Епископи: вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј и хумски Јован, свештенство и верни народ.
Након помена Његова Светост у пратњи отачаствених архијереја, свештенства и верног народа обишао је и гробна места српских официра, који су страдали у Другом светском рату.
Након тога посетили су и парцелу која је додељена  у Хамбургу за потребе сахрањивања српских парохијана, као и споменик за убијене у логорима од 1939. до 1945. године.
***
У Храму Светог архангела Михаила у Хамбургу у суботу, 22. јуна у 17.30 часова биће служен свечани чин доксологије. Сутрадан, 23. јуна Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће свету архијерејску Литургију са чином великог освећења храма Светог архангела Михаила у Хамбургу, са почетком у 9.30 часова. Дочек Његове Светости биће уприличен у 9 часова.

Св. Кирило, патријарх александријски (око 376 — 444). Рођен је у Александрији у другој половини 4. вијека за вријеме владавине римског цара Теодосија Млађег. Изучавао је световне науке, укључујући философију, али највише од свега трудио се да стекне знање о Светом Писму и истинама хришћанске вјере. У младости је свети Кирил ушао у скит светог Макарија у нитријским планинама, гдје је боравио шест година под вођством мудрог и побожног старца Серапиона. Његов ујак Теофил, архиепископ Александријски, позвао га је к себи и поставио за ђакона. Кирило је убрзо постао познати проповједник и својим врлим животом стекао је широко поштовање. Послије смрти патријарха Теофила 412. године (385 – 412) једногласно је изабран за патријаршијски престо Александријске цркве и повео је борбу против јереси Новацијана, која се раширила у Александрији.
Св. Кирило је почео са највећом ревношћу да испуњава дужности које су му додијељене и чврсто је бранио  истине хришћанске вјере. У то вријеме било је много немира и неслагања, понекад од сљедбеника лажних учења, понекад од Јевреја, који су из мржње према хришћанима настојали да изазову нереде у граду.
​Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем (презвитер антиохијске цркве, изабран за Константинопољску катедру 428. године) и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику. Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у цркву оне који једанпут отпадну од цркве, па ма се они горко кајали. Кирило њих побиједи и истјера из Александрије заједно са њиховим епископом. С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бијесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирило је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протјерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, ријешио је Трећи васељенски сабор у Ефесу 431. године. Том Сабору предсједавао је сам Кирило, заступајући у исто вријеме и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије буде осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, гдје је и умро смрћу ужасном (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Кирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио „Богородице Дјево радујсја!“
Свети Кирило је управљао Александријском црквом 32 године, а до краја његовог плодног дјеловања стадо је очишћено од јеретика. Свети Кирило је благо и пажљиво прилазио онима који су својом једноставношћу и незнањем запали у лажну мудрост. Једног старцу, подвижника високог живота, који је погрешно сматрао старозавјетног праведног Мелхиседека (Мелхиседек – цар Салимски, свештеник Бога вишњега, помиње се у Књизи Постања, гл. 14, ст. 18) сином Божјим, светац је замолио да се моли Господу како би открио како правилно размишљати о овом праведнику. Три дана касније, старац је дошао код Светог Кирила и рекао да му је Господ открио да је Мелхиседек епископ и обичан човјек.

Бугарска православна црква дала је саопштење уочи геј параде која је у Софији одржана 21. јуна:
Онда када православни хришћани упућују молитвени позив Свемогућем Богу за своје упокојене најмилије и моле се за покој њихових душа, поново ћемо бити свједоци јавног испољавања гријеха и његовог прихватања као начина живота. Света Црква је више пута рекла да савремено друштво, отргнуто од својих хришћанских коријена, нажалост замјењује схватање основних вриједности као што су љубав и слобода. Међутим, вољети особу, цијенити је и поштовати је не значи ћутати и бити равнодушан ако је кренула лажним или деструктивним путем. Зато се према свима односимо са пастирском бригом, одговорношћу и очинском љубављу – противимо се покушајима да се гријех наметне као норма и вриједност у бугарском друштву.
Молимо Свемогућег Бога, Који не жели смрт грешника, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив (Јез 33, 11), да свима подари покајање и разумијевање, да им опрости гријехе и да их спаси по Свом великом милосрђу и човјекољубљу.
Да подсјетимо, у Софији се геј парада одржава сваке године крајем јуна, од 2008. године.