Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је данас саучешће Његовој Светости Папи Фрањи, поводом упокојења његовог претходника Папе емеритуса Бенедикта XVI. Блаженог спомена папа Бендикт XVI у историји Цркве Христове остаће упамћен као архипастир који је све мерио Христом, одакле потиче и његова отворености и разумевање за васцели хришћански свет, а посебно за православно богословље и предање. Упућујемо молитве Исусу Христу, Првосвештенику будућих добара да душу папе Бенедикта упокоји са светима, где нема бола, туге, уздисања, него где је живот вечни, стоји у писмо предстојатеља Српске Православне Цркве. Изразе саучешћа Патријарх Порфирије је упутио и апостолском нунцију у Србији, Надбискупу Санту Ганђемију и надбискупу и метрополиту београдском Ласдиславу Немету. Извор: СПЦ

​Многи светитељи приказани су на иконама са књигом или свитком. Штавише, за неке свеце свитак је отворен и текст је видљив, док други једноставно држе затворену књигу у рукама. Зашто таква разлика?
Ако отворимо календар и видимо како су приказани светитељи, које прослављамо у децембру, видјећемо да су, са затвореним књигама или смотаним свицима, изображени: Свети Филарет Московски (2. децембар), Николај Чудотворац (19. децембар), Спиридон Тримитунтски (25. децембар); као и апостол Андреј Првозвани (13. децембар), Свети Стефан Урош, краљ Србије (15. децембар). Са отвореним свицима – Преподобни Нектарије Печерски (12. децембар), Сава Сторожевски (16. децембар), Јован Дамаскин (17. децембар), пророци Наум (14. децембар), Софонија (16. децембар), Агеј (29. децембар).
Затворена књига увијек је јеванђеље. А у рукама га, на овај начин, најчешће држе светитељи – епископи, које Црква прославља као свете. Њихова директна одговорност била је да своју паству просвете свјетлошћу Јеванђеља. Такође, са смотаним свитком у рукама, изображени су неки апостоли и кнезови-просветитељи. Другим ријечима, затворена књига на икони симболизује да је приказана личност проповиједала Јеванђеље због, да тако кажем, својих професионалних обавеза.
Раширена књига или свитак је друга ствар. Ово може бити лично учење човјека који је изображен на икони. Најчешће ће то бити икона преподобног (светог монаха). Ако је на икони изображен пророк, онда ће његове пророчке ријечи бити написане на свитку. Трећа опција: светитељ – преподобни или мученик – имаће на свитку цитат из Јеванђеља, који наглашава да је подвиг извршио у испуњењу Спаситељевих ријечи.
И са затвореним и отвореним Јеванђељем изображавају и самог Христа. Ако је Јеванђеље отворено, онда најчешће можемо прочитати редове: „Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге“; или „Дођите к мени сви уморни и натоварени и ја ћу вас одморити“. Ово су можда неке од најутјешнијих и умирујућих ријечи у Новом завјету. Извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет

Његово преосвештенство еписком зворничко – тузлански Фотије уручио је данас, у Дрињачи код Зворника, предсједнику Владе Републике Српске Радовану Вишковићу Орден Светог краља Драгутина за оданост Цркви, и несебичну хришћанску љубав, труд и жртву исказану приликом обнове храма Светог преподобног мученика ђакона Авакума.
Премијер Вишковић је по преузимању ордена рекао да је част сваког човјека, па и предсједника Владе, да у свом мјесту, у својој регији, прими овако високо признање на овако велики празник, јер храм прославља крсну славу Светог преподобног ђакона Авакума.
,,Епископ Фотије и људи који раде и залажу се у светој цркви за оно што је више него важно за опстанак и останак православног народа на овим просторима, су оцијенили да заслужујем ово признање за оно што сам чинио у протеклом периоду као предсједник Владе Републике Српске", навео је премијер Вишковић.
Истичући да је са Српском православном црквом од рођења и да је од својих родитеља, који су исто тако били посвећени цркви и вјери, наслиједио из куће и породице све што је Богом добро дато, Вишковић је рекао да признање није због тога што је предсједник Владе, већ зато што је са светом црквом од када се родио.​,,Право да кажем, импонује сваком човјеку, па и мени, да црква препозна наше напоре, труд и залагања, као што је епископ Фотије рекао шта сви заједно треба да радимо - црква свој дио посла, институције Републике Српске свој, како бисмо заједно штитили наш народ да опстане и остане на овим просторима", нагласио је предсједник Владе Републике Српске Вишковић.
Он је исказао велику захвалност епсикопу Фотију, свештенику ове цркве Марку Данојловићу и свим људима који су оцијенили да треба да добије ово значајно признање од Српске православне цркве. Епископ Фотије је позвао вјерни народ да чува и сачува своју цркву и историју на овим просторима, на којима вијековима живи српски народ, од времена Немањића и Светог Саве.
Претходно је премијер Вишковић присуствовао Светој архијерејског Литургији и литији поводом црквене славе Светог ђакона Авакума. Извор

Предговор издању написао је Његово Блаженство Митрополит Сава.
Варшавска митрополија представила је званични црквени превод Светог писма Новог завјета на пољски. Ово је постало могуће након што је Комисија за превод Библије коју је основао Свети архијерејски сабор Пољске православне цркве завршила рад на Апокалипси, посљедњој новозавјетној књизи, преноси orthodox.pl 29. децембра 2022. године.
„Не би било претјерано рећи да је ово велики догађај за православље у Пољској“, пише на сајту Цркве. „Ни свештенство ни мирјани више неће морати да бирају између бројних неправославних превода Новог завјета за литургијску употребу или кућно читање. 
Његово Блаженство Митрополит варшавски и цијеле Пољске Сава написао је предговор издању подсјећајући на значај библијских текстова за духовни живот и спасење вјерника.
„Бог се обраћа људима кроз Свето писмо, ово је „Божје писмо људима“, у коме морамо пронаћи садржај истине, који одговара степену нашег духовног и интелектуалног развоја“, каже се у предговору.

Ученици ОШ“Ристо Пророковић“ у Невесињу опремили су кабинет за Православну вјеронауку захваљујући средствима које је издвојио Катихетски одбор СПЦ у Републици Српској у сарадњи са Епархијом захумско-херцеговачком и приморском. 
Помоћна наставна средства као што су: лаптоп,тв плазма и штампач олакшаће вјероучитељима да наставне садржаје учине дјеци занимљивијим и очигледнијим. Тим поводом угостили смо оца Славка Лаловића који нам је у име ЦО Невесиње уручио на дар три примјерка књиге Псалтир. Дјеци се обратио пригодном бесједом о празнику Христовог рођења и пожелио дјеци да слиједећи Христов примјер израсту у добре људе који ће да воле ближње и међусобно се помажу.Захваљујемо се Катихетском одбору, нашој Епархији као и ЦО Невесиње, а нашим ученицима желимо да учење у новом окружењу буде свима на радост и духовну корист. Вјероучитељица Јелена Кулиџан

На позив Ц.О. Свети Ахилије у Ариљу да се у току Божићног поста сакупи помоћ за све парохијане којима је неопходна, учитељица 2-4, Верица Јеремић и учитељица 2-2, Нена Булатовић, су са својим ученицима и родитељима сакупили помоћ (играчке, одећу, слаткише, креативне игре) за сиромашну децу нашег краја. Деца су веома маштовито и с љубављу украсила своје дарове и положила свој најзначајнији предмет из човекољубља са чистом десетком. Веома сам захвалан колегиницама, деци и њиховим родитељима на показаној љубави и пажњи.
Вероучитељ Станко Аћимовић

Смањио се број парохија, повећао се број свештеника.

2022. година постала је једна од најтежих година у новијој историји Украјинске православне цркве. Али упркос ратним мукама, угњетавању власти и јуришничким нападима расколника, Украјинска православна црква је ове године наставила да свједочи о истинитости вјере Христове у савременом свијету.
Ово се наводи у годишњем извјештају поглавара УПЦ митрополита бориспољског и броварског Антонија.
Према објављеним подацима, у Украјинској православној цркви има 53 епархије и 114 (+6) епископа: 53 епархијска, 54 викарна, 7 пензионисаних.
Као резултат непријатељстава и заузимања цркава, смањио се број парохија УПЦ. До краја извјештајне године има 12.148 (-233). Број синодских институција: 26.
Манастира је више – сада у Украјинској православној цркви има 262 (+2) манастира. У њима се подвизава 4.620 (-10) монаха.
Порастао је број свештеника – 12.551 (+38).
Богословских образовних установа и даље има 18. Редовних студената у високошколским установама УПЦ мање је: 2021. године било их је 1228, 2022. године – 1154 (-74). Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Српска академија наука и уметности (САНУ) је са огромним негодовањем доживјела забрану посјете Његове светости патријарха српског Порфирија Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, утолико прије што патријарх по свом позвању носи поруке мира и толеранције.САНУ дијели идеје тих порука и поздравља све кораке усмјерене ка обезбјеђивању мира, безбједности и нормалног живота свих грађана Косова и Метохије, саопштено је из Извршног одбора Академије.
- А, посебно наших прогоњених сународника, што је забраном посете брутално онемогућено, док су праве намере оних који су ту одлуку донели до краја разоткривене - наведено је у саопштењу.
Патријарху Порфирију је косовка полиција на прелазу Мердаре забранила улазак на Косово и Метохију, а приштинске власти Аљабина Куртија су тражиле да се патријарх огради од српских барикада, на којима Срби на сјеверу Косова протестују против приштинског терора. Извор: ТАНЈУГ

Грузијска православна црква је 25. децембра 2022. године прославила 45. годишњицу устоличења Његове Светости Католикоса-Патријарха Тбилисија и све Грузије Илије II. Чланови Светог Синода, у присуству Патријарха Илије, одслужили су свечану Литургију у Саборном храму Свете Тројице. Предсједник Грузије, премијер и предсједница парламента посјетили су патријарха Илију у његовом патријаршијском дому, поводом годишњице. Патријарх се са своје стране захвалио гостима и благословио народ Грузије. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања ​orthodoxtimes.com

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Сергија, а уз покровитељство и велику помоћ Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ, Епархије бихаћко-петровачке, Општине Рибник, игумана Манастира Трескавац и свештеника са подручја Општине Рибник, опремљен је кабинет Православне вјеронауке у Средњошколском центру "Лазар Ђукић" Рибник. Опремањем кабинета Православне вјеронауке стекли су се услови да професор и ученици Средњошколског центра "Лазар Ђукић" наставу Православне вјеронауке реализују уз коришћење савремених техничких средстава, као што су: покретни рачунар - лаптоп, пројектор и платно за пројекцију, нове бијеле табле и креативне табле. Кабинет је украшен Христовом, Богородичиним, те иконама српских Светитеља и просветитеља. Сва ова наставна средства и техничка помагала, усмјерена су на подстицање креативности и ангажовање стваралачких могућности ученика. Циљ опремања кабинета вјеронауке је повећање степена мотивисаности ученика за успјешно реализовање наставних садржаја и стицање неопходних компетенција за живот у заједници са Богом и ближњима, по Јеванђељу Христовом.
Управа Школе, професор православне вјеронауке и ученици Средњошколског центра Лазар Ђукић Рибник, несебично благодаре: 
Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском господину Хризостому, предсједнику и члановима Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ, Његовом Преосвештенству Епископу бихаћко-петровачком господину Сергију, 
Начелнику општине Рибник г. Небојши Караћу, високопреподобном архимандриту Варнави, игуману Манастира Трескавац, протопрезвитеру Дејану Зељкићу, пароху рибничком, протопрезвитеру Владимиру Максимовићу, пароху превијском, протопрезвитеру Бошку Максимовићу, пароху ораховљанско-чађавичком, протонамјеснику Немањи Грабежу, пароху врбљанском, презвитеру Немањи Росићу, пароху кључком, на несебичној помоћи у опремању кабинета вјеронауке.

На данашњи дан / 27. децембар 2022. године/ прије 1485 година, тачније 537. године нове ере, цариградски патријарх Мина освештао је велики Саборни храм Свете Софије у Цариграду.
Према плану цара Јустинијана И, црква је требало да постане драгуљ главног града Византијског царства и да служи као израз величине царства. На њеној изградњи дневно је радило до 10.000 људи.
„Соломоне, надмашио сам те!“ Свети Јустинијан је, по предању, изјавио при уласку у новосаграђени храм, алудирајућисе на велики древни храм који је подигао цар Соломон.
Аја Софија је остала највећа црква у хришћанском свијету више од 1.000 година, све до изградње цркве Светог Петра у Риму. Велику цркву су 29. маја 1453. године заузели Турци и касније је претворили у џамију. Након пада Османског царства и успостављања Републике Турске, претворена је у музеј 1. фебруара 1935. године према декрету Ататурка. У јулу 2020. године, турски Државни савјет поништио је одлуку Мустафе Кемала Ататурка из 1934. године којом је Аја Софија постала музеј, како би поново била претворена у џамију.
​Према предању, након пада Цариграда под Османлије 1453. године, три венецијанска брода побјегла су из града испуњена разним реликвијама да би избјегли да их Турци заробе, али је трећи који је носио Свети олтар цркве Свете Софије потонуо у воде Босфора у региону Мармара. Од тада, тачно у предјелу потонућа, море је увијек мирно и спокојно, без обзира на временске прилике на том подручју. О овом феномену свједоче савремени турски научници, који су у више времена покушавали да открију узрок овог чудног феномена, али због муљевите композиције морског дна, њихови напори су били безуспјешни.
Позајмивши из неколико ранијих архитектонских стилова, грчки геометри Антемије из Трала и Исидор из Милета створили су ремек-дјело Византије шестог вјека. Иако нису били професионални архитекте, цар Јустинијан их је изабрао, вјероватно зато што су помогли у изградњи неких његових војних дјела. У сваком случају, примијенили су математику на структуру на начин нов за архитектонски дизајн. Резултат је био дјело милости и љепоте. Пошто је њена купола била постављена на прстен блиско распоређених прозора, Аја Софија (Црква Свете Премудрости) била је тако „...пуна светлости и сунца; Ви бисте изјавили да место није обасјано сунцем споља, већ да се зраци производе у њему самом, такво обиље светлости се улива у ову цркву...“ писао је савременик. Неки су описали унутрашњи простор као бесконачан.
Цар Јустинијан није штедио новац да подигне ово ремек-дјело, које је настало у задивљујућим временима од само пет година. Један извор процењује да је потрошио чак 23 милиона златних солида на зграду (еквивалент 25 милијарди долара* у данашњој куповној моћи). Само за декорацију утрошено је 40.000 фунти сребра. Када је цар мало прије освећења прегледао увелико завршено дјело, дуго је ћутао. Очи су му скенирале његове контрасте злата са плавим, смењивање вертикалних и хоризонталних мермерних плоча и супротност резбарених стубова закривљеним луковима. Ово је створило унутрашњу лепоту због које се чинило да се простор топи у свемир, тако да је оку било тешко да измери удаљености. „Соломоне, ја сам те надмашио!” — узвикнуо је најзад. И у ствари, ниједан антички храм никада се није приближио оригиналности и величанствености овога. То је омогућила само Јустинијанова ревност. У почетку се звала једноставно „Велика црква“, али је касније на њу примијењен назив „Света мудрост“.

Поводом празника светог Николе, као и предстојећих празника, матуранти средње медицинске школе из Центра средњих школа у Требињу, на крају првог полугодишта школске 2022./23. године, имали су час вјеронауке у Удружењу за помоћ и подршку дјеци и лицима са потешкоћама у развоју  „Сунце нам је заједничко“ са дјецом, корисницима удружења. Инспирација за реализацију оваквог часа, десила се на претходним часовима вјеронауке кроз разговор о примјени јеванђелских поука у свакодневном животу, као и трагања ученика у пракси за одговором на питање „Ко је мој ближњи?“.
Овим поводом, матуранти су дјеци из удружења донијели и поклоне у виду разноврсног репроматеријала који им је неопходан за израду сувенира. Током цијеле године, дјеца из Удружења „Сунце нам је заједничко“  израђују интересантне сувенире, који могу бити одличан поклон за сваку прилику, а могу се купити у галерији Артем у Требињу. На заједничком часу поред дружења и разговора, спроведена је и радионица на којој су израђивали честитке, украсе за јелку и сувенире. Не постоје ријечи којима би се могло описати одушевљење и љубав током овог дружења. Договорено је и да нам дјеца из Удружења узврате посјету током наредног полугодишта, а матуранти су изразили жељу да их чешће посјећују.
Вјероучитељ Ивана Хрњез/Епархија ЗХиП

Поглавар расколничке Православне цркве Украјине Епифаније Думенко и поглавар Украјинске грко-католичке цркве (УГКЦ) Свјатослав Шевчук на састанку 24. децембра договорили су се о преласку на нови црквени календар - грегоријански, преноси сајт УГКЦ.
„Поглавари цркава су посебну пажњу посветили усаглашавању ставова о реформи црквеног календара, који се сваки пут све акутније појављује пред божићне и васкршње празнике. Након дискусије, предложено је формирање заједничке радне групе, која би требало да свеобухватно проучи ово питање. Ова радна група треба да изради конкретне предлоге за Поглаваре и Синоде обе Цркве у контексту припрема за прославу 1700-годишњице Првог Васељенског Сабора, одржаног у Никеји 325. године. На овом Сабору утврђена су календарска начела црквеног живота“, наводи се у саопштењу.
Шевчук је Думенку дао и писмо у којем је изнео размишљања свештенства УГКЦ у вези са црквеним календаром.
Патријарх Вартоломеј је у цркви Светог Ђорђа у Истанбулу потписао званични захтев Волинске епархије Православне цркве Украјине (Западна Украјина) за прелазак на новојулијански (грегоријански) календар, написао је на својој страници на фејсбуку новинар из Луцка Андреј Гнатјук. Извор: Спутњик

У Аргентини очекују да велики фудбалер Лионел Меси испуни завјет Пресветој Богородици након што је његова репрезентације освојила Свјетско првенство у Катару. 
Лионел Меси (35) играо је своје пето Свјетско првенство у дресу Аргентине, а земља је обузета бескрајним весељем од недјеље, када је њена репрезентација у финалу побиједила Француску. Меси се сматра једним од најбољих играча на свијету. До сада је освојио 40 титула, од тога 34 са шпанским фудбалским клубом Барселоном, двије са француским Париз Сен Жерменом (ПСЖ) и четири са репрезентацијом Аргентине. По сопственим ријечима, "једино што је недостајало" овој импресивној каријери је да постане свјетски шампион као дио свог матичног тима.
Репрезентација Аргентине је 2014. године, под његовим вођством као капитеном, стигла до финала Свјетског првенства у Бразилу, и изгубила од селекције Њемачке. А на Свјетском првенству у Русији 2018. године Аргентина је скандалозно испала из такмичења већ у шеснаестини финала. Након тог срамног губитка Меси се завјетовао Пресветој Богородици. Тих горких дана у Москви разговарао је са познатим аргентинским новинаром Мартином Аревалом, Меси се свечано заклео да ће отпјешачити на ходочашће у „Лухан или у Сан Николас“ ако му Господ дозволи да поново игра на сљедећем првенству и његова репрезентација освоји то првенство. У питању су црква у Лухану и црва Светог Николе, двије најпоштованије светиње земље.
У неоготичкој базилици (70 километара западно од Буенос Ајреса), изграђеној у част Богородице од Лујана, Меси ће моћи да прочита молитву благодарности Богородици од Лујана, небеској заштитници Аргентине, у Њеној капели, коју годишње посјећују милиони ходочасника. А црква Светог Николе се налази у граду Сан Николас де Лос Аројос (популарно скраћено Сан Николас),  граду на крајњем сјеверу провинције Буенос Ајрес, недалеко од града Росарио, гдје је рођен и сам Меси. Храм носи име Госпе од Розарија од Сан Николаса и постао је познат по указању Госпе, од којих се прво догодило 1983. године, када се Пресвета Богородица указала са поруком Гледис Кирога де Мота. Јављања Богородице признала је Католичка црква 22. маја 2016. године декретом који је потписао тадашњи бискуп Сан Николаса Хектор Кардели. Од тада се град често популарно назива Циудад де Мариа (град Марије).
У том интервјуу у Москви 2018. године, Меси је обећао да ће отићи пјешке од своје куће у Аројо Секу (Arroyo Seco, Santa Fe,Argentina) до капеле Богородице у Сан Николасу (око 24 миље, нешто више од 38 км), и свечано се руковао са новинаром, запечативши своје обећање. Током своје фудбалске каријере, Меси се никада није стидио да покаже своју дубоку вјеру у Бога. Тако се он прекрсти, сваки пут када улази на терен или кад постигне гол те погледа у небо. На рамену чак носи и тетоважу Исусa са трновим вијенцем који са надом гледа увис. Направио ју је у младости, иако црква то не одобрава, а он сам сада радије то прикрива. Послије ове побједе на Свјетском првенству, у изјавама новинарима, говорио је и о својој вјери у Господа, који је њему и његовом тиму дао велику побједу. „Знао сам да ће ме Господ наградити овом побједом“, признао је у интервјуу за спортски канал TyC Sports. - Имао сам јак предосјећај побједе. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања овог извора

Израелски археолози дешифровали су натпис из 8. вijека прijе Hrista пронађен на каменој плочи величине длана након десет година истраживања. Артефакт је откривен током ископавања у Јерусалимском националном парку Давидов град 2007. године, али је натпис тек недавно дешифрован.
Дешифровали су га након деценије проучавања професор Гершон Галил, са Института за библијске студије и античку историју на Универзитету у Хаифи, и Ели Шукрон из Истраживачког института за Библију и античку историју. Утврђено је да је име библијског цара само дјелимично назначено у натпису, што заправо понавља одређени дио текста Библије који се односи на Језекију. Да би се натпис прочитао у потпуности, недостајући дио морао је да се попуни. Натпис се односи на цара Језекију и његова достигнућа, што је у складу са библијским одломком у 2. Самуиловој 20. Језекија се, такође, помиње да "чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Давид отац његов.оно што је мило пред Господом у свему што је учинио Давид његов отац“ (2 Дн 29, 2). Језекија се више пута помиње у Библији у вези са градњом базена и тунела, а камен са натписом пронађен је управо у таквом базену, који се налази у области извора Гихон. Ели Шукрон и Рони Рајх пронашли су фрагмент кречњака у близини вјештачког базена у тунелу Силоам, на ђубришту са блатом и камењем, као и крхотине грнчарије из 8. вијека прије Христа. Према професору Гершону Галилу, натпис помиње Језекијино име и резимира главне цареве активности током првих 17 година његове владавине, укључујући пројекат воде (сјечење Силоамског тунела и базена), ритуалну реформу, освајање Филистејаца и гомилање имовине.
Мали, али још увијек значајан камени фрагмент има дужину од око 13,5 цм и ширину 9,6 цм. Постоје два реда писања која садрже шест слова на старојеврејском писму.

​Три слова првог реда натписа (z) q y h дио су једне ријечи, која је реконструисана као: ח]זקיה] / [H]zqyh / [He]zekiah. Почетно h/ח недостаје (имајте на уму да се хебрејски текст чита с десна на лијево и не садржи самогласнике). Прва ријеч другог реда садржи два слова kh и реконструише се као:ב]רכה] / [br]kh / bricha (тј. купатило или базен). Професор Гершон Галил и Ели Шукрон закључили су да је цио натпис: „Језекија је направио базен у Јерусалиму“. Истраживачи вјерују да је сломљени камен некада био дио монументалног натписа исписаног на великој јавној згради. 

У Никозији је данас обављен избор предстојатеља Кипарске православне цркве. Митрополит пафски Георгије постао је нови кипарски архиепископ.
Гласање, у којем су учествовали чланови синода Кипарске цркве, обављено је по завршетку литургије у капели Св. Апостола Варнаве у згради Архијерејског намjесништва.
Избор новог архиепископа огласила су звона старе Саборнe црквe Св. Јована у Никозији.  Митрополит Георгије добио је 11 гласова од 16, док је митрополит лимасолски Атанасије, који је био фаворит на народном гласању добио 4 гласа. Један листић је остављен празан – по мишљењу стручњака, био је то митрополит кикоски Никифор, који је раније изјавио да подржава Атанасијеву кандидатуру, али је одлучио да се уздржи.

Према Википедији, митрополит Георгије (Папахрисостому) рођен је 25. маја 1949. године у Ларнаки. 
Године 1967. завршио је гимназију, уписао Хемијски факултет Универзитета у Атини, који је дипломирао 1972. године.

Од 1976. до 1980. студирао је на теолошком факултету Атинског универзитета, након чега се усавршавао у Енглеској. Рукоположен је у чин ђакона 23. децембра 1984. године, а 17. маја 1985. године за презвитера са узвођењем у чин архимандрита. Године 1994. постављен је за секретара Светог синода Кипарске православне цркве. Истовремено је предавао хемију у средњој школи. Архимандрит Ђорђе је 1989. године, због чињенице да је ухапшен и да су према њему примијенили физичке мјере од стране представника турског војног контингента током антиокупационих демонстрација, поднио тужбу против Турске Комисији Савјета Европе за људска права. Одлуком бр. 507 од 3. фебруара 1994. Савјет Европе је по први пут осудио Турску због кршења људских права на Кипру и изрекао јој новчану казну. 
24. априла 1996. године изабран је за хоепископа Арсинојског, викара митрополије Пафоске. Његово епископско хиротонисање обављено је 26. маја 1996. године. 29. децембра 2006. године, одлуком Светог синода, једногласно је изабран за митрополита пафоског. Учесник састанака Међуправославне комисије за припрему Светог и Великог Сабора (Шамбеси, 10-16. децембар 2009. и 22-26. фебруар 2011. године). Од 1. до 3. септембра 2011. године у саставу делегације Кипарске православне цркве учествовао је на сусрету предстојатеља четири древне патријаршије и Кипарске цркве на Фанару. Учесник Светог и Великог Сабора на Криту, који је одржан од 17. до 26. јуна 2016. године.
Од 7. новембра 2022. године до данас био је  мјестобљуститељ Кипарског архиепископског трона.

Црква је на првом мјесту на листи повјерења румунског народа од свих институција. Ово су подаци најновије социолошке студије коју је спровела Лабораторија за анализу информационог рата и стратешке комуникације (CCSLARICS) под покровитељством Државног секретаријата за вјерска питања, преноси ziarullumina.ro. Према резултатима анкете 66,3% Румуна „веома вјерује“ Цркви. Слиједе војска и Румунска академија. Више од 83% становништва исказује своју религиозност кроз специфичне манифестације, као што је посјета храмовима.
91,6% - вјерује у Бога, без обзира на вјероисповијест, а само 3% - не вјерује.
26,6% је изјавило да посјећују богослужења једном недјељно; 53,9% се моли свакодневно или скоро свакодневно; 6,2% се уопште не моли (без обзира на вјероисповијест). 
За 46,7% испитаника религија је веома важна; 69,7% сматра да је вјерска настава неопходна у школама; 58,1% сматра да је религија основа њиховог националног идентитета. Што се тиче извјештавања у штампи, 56,6% испитаника сматра да медији представљају Цркву прилично негативно. 
60% - рекло је да не би гласало за политичара атеисту; 46,5% - однос државе и Цркве доживљава као уравнотежен, а 33,2% - сматра да држава покушава да потчини и ограничи дјеловање вјерских организација. Анкета је проведена од 27. новембра до 9. децембра 2022. године међу 1.000 људи од 18 и више година. Припремио сајт вјеронаука.нет

Видео запис паноа о прослављању Божића код Грка и Срба. Припремила вјероучитељица Милена Миловановић са ученицима у оквиру додатне наставе.

Усред „демографске зиме без преседана“, неморално је подстицати прекид трудноће, наводи се у саопштењу.
Прес-служба Румунске Патријаршије је, изражавајући став усаглашен са другим вјерским конфесијама, 19. децембра 2022. године издала је саопштење о неприхватљивости јавног финансирања абортуса на захтјев. Више од 250 домаћих и међународних невладиних организација (НВО)  обратило се румунским властима са позивом да изврше одговарајуће промјене у буџетској политици државе.
Тиме су ове НВО бациле „оспоравање уставној неутралности државе у односу на појединачне моралне одлуке, као и слободу савјести, етичка и вјерска начела“, истиче се у саопштењу Патријаршије.
„Став Румунске православне цркве /а и других вјероисповијести/ у погледу абортуса је јасан, природан, чврст и неповратно усмјерен у одбрану живота“, наводи се у документу. Такође се примјећује да иако је абортус законски дозвољен, он се не може сматрати моралним избором. Како истичу аутори апела, одржавајући морални поредак у друштву, Цркви је стало да спасе људе од „многостраног зла које оспорава и саботира смисао људског постојања“. Штавише, један од његових идентитета „је злочин, укључујући и онај почињен абортусом“.
У саопштењу се дотиче и један аспект као што је право жена које пристану на абортус „да располажу сопственим тијелима“. С тим у вези, истиче се да „аутономија над сопственим тијелом не подразумијева право располагања животом другог тијела које расте у њему. 
„У условима демографске зиме без преседана у историји Румуније, промоција и промоција етатистичких абортуса далеко превазилази границе савести, биоетике и фундаменталног здравог разума између живота и смрти особе која својим постојањем може обогатити друштво чији би он требало да буде део, подложно исконском праву: праву на рођење“, каже се у документу. Како се резимира у саопштењу Румунске Патријаршије, „трајна егзистенција народа, његов морални напредак и просперитет“ увек ће зависити од „живих, здравих и образованих људи који формирају заједнице високих вриједности и тежњи, а не од људи“. који нису смели да се рађају и живе“. Приредио сајт вјеронаука.нет

3. децембра 2022. године у Аликантеу у Шпанији постављене су највеће божићње јаслице на свијету. Неке фигуре достижу висину од 20 метара. Међутим, ово нису само највеће јаслице у свијету већ уједно и најскупље пошто је град Аликанте издвојио чак 140.000 евра за изградњу. Како је објављено на католичком сајту Деон.пл, ове јаслице су 2019. године ушле у Гинисову књигу рекорда. Иначе, до обарања рекорда највеће су јаслице на биле у Мексику, величине пет метара. Лик Богомладенца Исуса висок је више од 3 метра, лик Марије 10 метара, а светог Јосифа 17 метара. Ову оригиналну сцену јаслица креирао је Хосе Мануел Гарсија Ескива, локални умјетник који је фигуре направио од пластике и гвожђа.

​Поред тога, у јаслицама се налази и шест фигура анђела који се налазе на различитим мјестима града. Два од њих су висока 8 метара, остали су високи скоро 9 метара.
„Желимо да Аликанте буде престоница Божића. Ове монументалне јасле и шест величанствених анђела доносе нам срећу и радост у ове посебне дане. Они су већ постали неоспорна туристичка атракција, а такође помажу да се активира локална трговина“, каже градоначелник града Луис Баркала.

​Књига Његове Светости Патријарха Кирила  „Мисли за сваки дан у години“ изашла је у српском преводу, а објавила је је издавачка кућа “Познање”. Публикација је припремљена у сарадњи са Свецрквеним постдипломским и докторским студијама. Светих равноапостолних Кирила и Методија и фондације "Руски свијет". Ова књига обухвата фрагменте бесједа, научне чланке, извјештаје, говоре, књиге, интервјуе за више од 35 година пастирског служења Предстојатеља Руске Православне Цркве.
„Његова Светост Патријарх излази пред читаоце као пастир Цркве Христове; мислилац који се бави актуелним темама савременог свијета; као личност обдарена дубоким духовним искуством и јединственом харизмом проповједника“, наводи се у поруци.
Публикација садржи 366 фрагмената изрека и размишљања Патријарха Кирила за сваки дан у години. Предговор књизи написао је митрополит будимпештански и угарски Иларион.
Истиче се да је објављивање ове књиге на српском језику „још један начин да се хришћани Србије ближе упознају са личношћу и службом Његове Светости Патријарха“. Подсјетимо, поред руског и српског издања ове књиге, већ постоје преводи на енглески, италијански, чешки и кинески.

Првачићи Основне школе „Јован Јовановић Змај“ из Требиња, са својим учитељицама: Саветом, Сањом, Оливером, Аном и Мајом и вјероучитељицама: Лидијом и Наташом, посјетили су Саборни храм.

Својим домаћинима, оцу Николи Јанковићу и оцу Велимиру Ковачу даровали су Божићне честитке за свога владику и свештенство. У Храму су имали и кратки час о осјењивању крсним знаком, о молитви и о Светом оцу Николају. Добивши слаткише и иконице, захвалили су се својим домаћинима. Извор:​Епархија ЗХиП

​Другог дана прославе светог оца Николаја Мирликијског ученици брчанске Пољопривредне и медицинске школе са својим професорима посјетили су педијатријско одјељење брчанске Болнице, те су им овом приликом подијелили пакетиће.
Прилоге за пакетиће ученици су скупљали током фотографисања ученика ове школе које је организовао вођа фотографске секције вјероучитељ Бошко Максимовић.
Радост дјеце, која су у овим празничним данима на лијечењу на брчанској Болници, била је утолико већа јер су ученици наше школе, фризерског смјера, дошли костимирани у јунаке дјечијих бајки и цртаних филмова.
У реализацији ове активности која је измамила радост на лицима наших малишана учествовали су ученици медицинског и фризерског смјера, са својим професорима Бранком Остојић, Нермином Алиспахић, вјероучитељицом Бехијом Кадушић Бегановић и вјероучитељем Бошком Максимовићем, уз одобрење управе и особља брчанске Болнице и Одјељења за образовање Владе Брчко дистрикта и благослов духовника болнице протојереја ставрофора Жељка Ђурице. 
Ђакон Бошко Максимовић/извор: Епархија ЗТ

На Кипру, 18. децембра 2022. године, одржана је прва фаза општенационалних избора за мјесто Предстојатеља Кипарске православне цркве. У гласању је учествовало 30.2 одсто грађана или 165.750 бирача од укупно 548.793 бирача.
У недјељу ујутро почевши од 10 часова, свештенство и народ Кипра излазили су на биралишта како би се опредијелили за тројицу од шест кандидата (трипросон). Гласање је завршено у 18.00 часова, а пребројавање гласова - у 22.00 часа.
Према обрађених 100% гласачких листића, прва три изабрана, који ће наставити да учествују у другој завршној фази избора од стране Светог Синода Кипарске Цркве, су: Митрополит лимасолски Атанасије – који је добио 35,65 % гласова, митрополит пафски Георгије - 18,39% и митрополит тамасоски ​​и орински Исаија 18,10%. гласова.
Након прве фазе изборног процеса, услиједиће тродневни рок за приговоре, а Свети синод Кипарске цркве ће тада имати рок од пет дана да размотри све приговоре. Након тога, у року од три дана, састаће се чланови Светог синода да изаберу сљедећег архиепископа Нове Јустинијане и цијелог Кипра, а одлука се очекује до краја децембра.

​
Побједник гласања митрополит лимасолски Атанасије захвалио је, након објављивања резултата, свима који су га подржали. На питање о даљем процесу у оквиру Светог синода, он је одговорио да смо „сви ми браћа у Христу, забринути смо и желимо најбоље нашој Цркви“.
„Прихватимо резултат у миру и тишини и замолимо нашег Христа да нас благослови и упути нас путем којим Он жели да идемо“, рекао је јерарх.
Задовољство избором архијереја изразио је митрополит пафски Георгије, који је јасно ставио до знања да се њихов коначни резултат, у зависности од распореда снага на Светом синоду, можда неће поклапати са симпатијама бирача. „Нема ни првог ни другог, јер су критеријуми људи и јерарха различити“, рекао је владика. На крају, митрополит тамасоски и орински Исаија је, оцјењујући ток гласања, истакао да је то био најмирнији изборни процес за мјесто Предстојатеља Кипарске цркве.
Нови архиепископ Кипарске цркве замијениће Хризостома II, који се упокојио у Господу почетком прошлог мјесеца, након дуге болести. Припремио: сајт вјеронаука.нет

Тим са Истанбулског техничког универзитета (İTÜ) и  İbrahim Çeçen Üniversitesi, Ağrı, Turska  (AİÇÜ) отпутовао је на подручје планине Арарат (турски Агрı), за коју се сматра да се на њој налазе остаци Нојеве барке, пише arkeonews.net.

Велики број узорака тла и фрагмената стијена које је тим узео са терена, укључујући стручњаке за геофизику, хемију и геоархеологију, послат је у İTÜ лабораторије на анализу.
„Лабораторијска испитивања од стране експерата вјероватно ће бити завршена за мјесец и по до два. На основу ових резултата, дефинисаћемо мапу пута“, рекао је проф. Фарук Кај, проректор AİÇÜ-а, који је наставио свој рад у овој области од 2003. године. Остатке је први открио турски капетан Илхан Дурупинар 1959. године током извиђачког лета за мапирање региона источне Анадолије. Област је у опасности јер јој пријете клизишта, а у близини су се већ формирале џиновске пукотине. Из тог разлога, у сарадњи између AİÇÜ-а и İTÜ-а формиран је „Тим за истраживање планине Агрı и Нојеве арке“ за научна истраживања која ће се спроводити на рушевинама. ​Проректор AİÇÜ-а Фарук Каjа је рекао: „İTÜ је један од најопремљенијих универзитета у овом погледу. Формирали смо радну групу академика са универзитета и они су испитали природну структуру између села Телчекер и Узенгили, односно формацију која личи на силуету Нојеве барке. 
Европљани су започели прва истраживања у овој области, за вријеме  Јохана Јакоба Фридриха Вилхелма Парота (Johann Jacob Friedrich Wilhelm Parrot) који се пењао на планину у потрази за остацима Нојеве барке 1829. године. „2008. године група истраживача из Хонг Конга отишла је на планину Арарат. Овде су унутра пронашли пећину са дрветом за које су тврдили да припада Нојевој барци, поделивши га са новинарима. Наравно, контроверзно је питање да ли дрво које су пронашли припада Нојевој барци, али мислимо да су били успешни у смислу резултата. У Хонг Конгу су изградили Музеј Нојеве арке, који је имао преко 7 милиона посетилаца. У економском смислу, тамо су спровели верски туризам. Агрı, који је један од неразвијених региона наше земље, има озбиљан потенцијал у том смислу. Наш циљ, као универзитета, је да ако то откријемо и претворимо ово место у центар верског туризма, мислимо да ће привреда Агри и наше земље озбиљно оживети“, изјавио је Каја. 
У првој библијској књизи Постања налазимо опис приче о Ноју, који је нашао милост у Господњим очима упркос чињеници да је све око њега било зло. Када је Ноје био упозорен на надолазећ и Потоп, направио је огромну „барку“ у коју је смјестио своју породицу и од сваке животиње по двоје и тако преживио Велики потоп. Према предању, његова барка се зауставила на обронцима планине Арарат (на турском Агри) у Турској. Припремио сајт вјеронаука.нет