МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Попуни празна поља!
Господ Исус Христос за смрт каже да је она прелазак. Православни хришћани смрт још називају упокојење, пресељење или уснуће. Христос је васкрсао и својом смрћу смрт уништио. Људи који су христолики и боголики, исто тако ће да васкрсну и да живе вјечно са Богом. Иако је за тако велико дјело човјек одређен, он то мора да заслужи. Потребно је да воли Бога и своје ближње. Треба да се моли, пости и чини добра дjела. Међутим, човек гријеши својом вољом, али и против свје воље. Због тога се молимо за наше уснуле, кад смрт наступи и душа напусти тијело.
Црква Божија, тачније свештеници, рођаци и пријатељи, најприје служе опело и помен. Опело је слично јутарњој молитви у храму. На њему се певају похвалне пjесме, читају се псалми и слуша се одломак из Апостола (1 Сол 4,13-17) и Јеванђеља (Јн 5,24-30). Опело треба да пружи утjеху, пробуди наду и ојача вјеру. У данима након погреба служи се краћа молитва за упокојене, која се зове . У четрдесети дан од уснућа, за упокојене се служи (бдење или чување страже). Ова молитва је веома слична опелу, због тога што настављамо да се молимо за умрле са истом љубављу и усрдношћу. То чинимо зато што се Христос узнио на небеса у дан након Васкрсења. Поред тога, четрдесет дана је вријеме одређено за пост и молитву, по примjеру који нам је дао Христос и Свети пророци Мојсије и Илија. Парастос за све упокојене православне хришћане служи пута у току године, у одређене суботе ( је дан посвећен мртвима), које се зову . Заједнички парастоси се служе, у одређене дане након Свете Литургије, за пострадале војнике у ратовима и невино пострадале у логорима. На годишњицу од упокојења, помену на гробљу се придодаје молитва за освећење крста на надгробном споменику. То чинимо зато што је крст симбол Христовог васкрсења и побjеде вjечног живота над смрћу.
Оно што не можемо ријечима да објаснимо и умом да схватимo, у Православној Цркви показујемо симболима. Молитве за упокојене су богате симболима. Жито које се припрема и служи, подсjећа нас да вјерујемо у тијела, јер се сјеме из земље рађа и доноси плод. Вино и погача (хљеб) нас подсјећају да се за уснуле молимо на Светој Литургији. Мирис тамјана, љепота и мирис цвијећа, слаткоћа меда и шећера, треба да нам најаве како изгледа насеље.