СВЕТЕ САСУДЕ И ОДЕЖДЕ

СВЕТЕ САСУДЕ И ОДЕЖДЕ

  
попуни празна поља ријечима са списка
   Јеванђеље      Одежде      коцке      мошти      омофор      орар      панагиа      посуде      стихар      фелон      хљеб   
Свете сасуде се користе на богослужењу (Светој Литургији). Оне су посебне и свете јер само богослужење представља божанску трпезу и приношење дарова. У свете сасуде убрајају се и прибор који се користи на богослужењу, као и посебне врсте столова на којима се налазе сасуде.
Свети престо је сто у облику , направљен од камена или дрвета, који се налази у олтару. Прекривен је украшеним платом да би изгледао свечано. На њему се приносе и вино, који на Литургији постају Христос. Због тога је Свети престо трпеза Царства Божијег на коју смо сви позвани. На Светом престолу стоји украшена књига – . Поред њега се налази и ручни крст за благосиљање вјерника. Четвороугаоно платно са сликом полагања Христа у гроб зове се антиминс и налази се увек на Светом престолу. Антимиинс има потпис владике који га је осветио и име храма у којем се налази. То је дозвола свештеницима и верницима да се окуљају у храму и служе Свету Литругију. У антиминс су ушивене (дио тела) светитеља. Причешће за болеснике се чува у посебној кутији која се зове дарохранилница.
Мјесто на ком се прирпемају хљеб (нафора) и вино за Свету Литургију зове се жртвеник. Обично је то мали сто, који се налази лијево од Светог престола. На њему стоји украшена чаша за вино-путир и украшени тањир за хљеб-дискос. Хљеб на дискосу је покривен металном звездицом у облику крста. На предложењу се налази и посебан нож, који је о облику копља. Свето Причешће се народу дели посебном кашичицом. Ту су још и украсни покривачи за путир и дискос, платно и морски сунђер за брисање (губа).
су посебна врста одјеће коју носе свештенослужитељи. Свештенослужитељи носе црне мантије и свештеничке капе. За вријеме службе Божије облаче украшене одежде, да би пред Богом њихова молитва била још свечанија. Прва одежда, коју сви свештенослужитељи носе је , који симболизује чистоћу душе и тијела, као и крштење. Епископи и свештеници око врата носе епитрахиљ, који означава пастирску службу. Преко њега везују посебан појас који држи одежду и симболизује спремност за службу. Ђакони уместо епитрахиља носе – тракасто платно коме су у давнини биле исписане молитве и који представља крила анђела. Свештенослужитељи носе посебне наруквице јер њихове руке припадају Богу. Свештеници поврх свега облаче широку хаљину , која симболизује свештенички позив. Епископи од давнина преко фелона (сакоса) стављају – знак епископског звања. Епископи и поједини свештеници носе на бедрима дио одјеће квадратног облика-надбедреник, као и украшене крстове. Неки епископи око врата носе још и медаљон који се зове , на коме је икона Богородице са Христом.
У вријеме турског ропства (од 15.до19. вијека), епископима је од турског владара султана дата и световна власт. Епископи су усвојили владарска обиљежја и почели да се облаче као владари. Тада су почели да носе владарску одећу сакос, владарску круну митру, носе жезло и стоје на малом тепиху на коме је орао. Од тог доба епископ специлјалним свећњацима благосиља вјернике. Први свећњак има три свијеће (трикирија и представља Свету Тројицу, док други има двије свијеће (дикирија), што значи да је Христос Бог и Човјек.
Медаљон – округла или овална слика да скупоценим и уметничким ураженим оквиром, која се носи око врата.