 Свети Теодор је страдао за Христа у Малој Азији почетком IV вијека (306.године) за вријеме владавине незнабожачког цара Максимијана (пуно име Гај Галерије Валерије Максимијан- лат. Gaius Galerius Valerius Maximianus). Али многи људи знају за великог мученика захваљујући чуду које се догодило након његове смрти.  50 година након мучеништва Теодора Тирона, у Цариграду је владао Јулијан Одступник (361–363), нећак Светог Константина, Равноапостолног. Нови цар се одрекао Христа и постао незнабожац.  На почетку Великог поста Јулијан је одлучио да се наруга вјерницима. Наредио је управнику града Цариграда да, у првој недјељи Великог поста, пошкропи храну која се продаје на градским пијацама крвљу животиња жртвованих паганским боговима. Тако би се хришћани, купујући те намирнице у вријеме часног поста, оскврнавили идолским жртвама.  Апостоли су наредили уздржавање од жртава идолских и од крви (ДАП 15, 29) и, као бивши хришћанин цар је то знао. Управник града Цариграда одмах приведе у дјело безбожну наредбу безаконог цара. И изложи на свима пијацама намирнице, оскврнављене крвљу идолских жртава. Подмукли владарски план остао је тајна и могао је да постигне свој циљ, да се чудо није догодило.  Свети Теодор се у сну јавио цариградском архиепископу Евдоксију и наредио да каже хришћанима да не купују ништа на пијацама и да од домаћих залиха припремају кољиво - кувану пшеницу са медом.  У знак сјећања на чудо, Црква поштује успомену на Светог Теодора Тирона прве суботе Великог поста. Дан раније, у петак, након Литургије пређеосвећених дарова, чита се канон св. великомученику Теодору. На овај дан благосиља се кољиво и даје се вјерницима.
Цртежи: Ксенија Наумова Извор: фома.ру Превео и прилагодио: сајт вјеронаука,нет |