БИЈЕЉИНА, 29. МАРТА /СРНА/ - Након успјешног деветогодишњег рада Школа иконописа "Одигитрија" Епархије зворничко-тузланске у Бијељини оснива и Умјетничку радионицу.
 Из "Одигитрије" је најављено да ће због велике заинтересованости за ову умјетничку радионицу упис ученика трајати до краја априла.
Циљ Умјетничке радионице је да, осим иконописа, омогући изучавање и других видова ликовног изражавања и преношење знања и вјештина на ученике из цртања, сликања и моделовања на различитим нивоима, у зависности од узраста, постојећег знања, талента и интересовања.
Наставни план и програм прилагођен је узрасту ученика и обухвата три нивоа сложености, од првог до петог разреда основне школе, од петог до деветог разреда основне школе и за средњошколски узраст, студенте и старије полазнике. 
Из Управе "Одигитрије" наводе да ће ученици на дан уписа приложити своје радове на процјену и на основу те процјене биће упућени на ниво који им највише одговара. 
У Умјетничкој радионици наставу ће изводити стручни наставници у атељеу Школе иконописа "Одигитрија", два часа седмично. 
За најмлађи узраст час ће трајати 60 минута, за старије ученике 90 минута, а за средњошколце и старије 120 минута.

ЧУДО У ГРЧКОЈ: Из иконе Светог архангела Михаила истачу капљице благоуханог уља!
Једном миро истаче из лика архангела Михаила, а други пут са рука, и сваки пут са разних тачака.То је специјално исушени јавор који не може да садржи смоле и зато не могу да схватим како из њега излази уље
Неколико километара од града Трикале, у сенци светих стена у околони Метеора, посведочена је потресна чињеница: дрво свете иконе Архангела Михаила, које је пре пет година живописао иконописац отац Панајотис Певкис, истаче капљице благоуханог уља које на чудесан начин не штети икони, саопштава Ромфеа.
Свештеник-иконописец осетио је силан страх када је први пут видио те капљице. Одмах се помолио Богу. У почетку никоме није говорио о чуду, бојећи се да ће људи погрешно схватити, како он говори о «поруци» од Бога.
«Света икона Архангела Михаила, коју сам живописао, прецизна је копија иконе школе Хрисолора. Рад је завршен прије пет година. Био сам запрепашћен када сам схватио у једном тренутку да из дрвета иконе почиње да истаче миро. Прекрстивши се, комадом вате обрисао сам капи, плашећи се да ће оне покварити живопис. Тада ни о чему нисам мислио. Али уљна течност наставила је да тече, ширећи мирис сличан уљу за кандила. Најинтересантније је што миро не штети бојама на икони«, прича отац Павле Панајотис Певкис у часопису «Православна Истина».
Како је сам иконописац објаснио, капље излазе са разних места на икони. «Једном миро истаче из лика архангела Михаила, а други пут са рука, и сваки пут са разних тачака. Ја не могу објаснити тај тајанствени чудесни феномен, и сматрам то знамењем Божјим.
Замолио сам једног хемичара да каже своје мишљење, али он није могао дати конкретно објашњење», каже он.
Отец Панајотис је објаснио још и то да је дрво на коме је насликана икона старо 200 година. «То је специјално исушени јавор који не може да садржи смоле, као на примјер, бор, и зато не могу да схватим како из њега излази уље», додао је отац Панајотис.
Ако миро и даље буде наставило да точи из иконе, иконописац ће се обратити специјалистима. Отац Панајотис назива то што се десило не чудом него знамењем кроз које Господ хоће да га учврсти у вјери.
Са грчког: Константин Норкин
Са руског: Марија Живковић
Извор: Православие.ру

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Атанасије је данас, 28. марта 2015. године, у храму Светих Апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу служио Литургију Светог Јована Златоустог . Пре Свете Литургије свештеници и свештеномонаси Епархије бихаћко-петровачке су приступили Светој Тајни Исповјести и у Литургији Светом причешћу.
На крају Литургије Епископ Атанасије је одржао бесједу у којој је нагласио значај Свете тајне исповјести позивајући се на одговорни значај свједочења и положај свештеника у повјереном му народу и потсетио свештенство и свештеномонаштво на неопходност константног ослањања на самог Христа, Који је „крајугаони камен“.
После Литургије у сали Епископије одржан је семинар о регистрацији црквених јединица Епархије бихаћко-петровачке у Министарству правде БиХ, важности уписа црквених општина и манастра у Регистар за Српску Православну Цркву у БиХ, којим се доказује контиутет црквних јединица као институција пред другим правним лицима и њихово институционално дуговјековно постојање у све више опустошеним селима и градовима Крајине, као и могућностима и начинима пријава свештеника у државним институцијама ради остваривања пензијског и здравственог осигурања преко црквених општина. За данашње предавање ангажована је стручна особа Госпођа Милијана Ласица из Сарајева.
Епископ Атанасије је на крају семинара захвалио предавачу на труду и излагању и позвао свештенство и свештеномонаштво на трпезу љубави која је уготовљена за ову прилику у етно-селу „Чардаклије“ у Врточу код Босанског Петровца.

У цркви Светог Саве манастирa Жича, надомак Краљева, почела је рестаурација фресака које су оштећене у земљотресу 2010. године, преноси веб-портал „Royal Russia“. Поред осталих фресака биће обновљена и фреска цара Николаја Другог.
После седам деценија, фреска цара Николаја Другог поново ће засијати старим сјајем, кажу аутори текста на званичном порталу руске царске породице, а црква ће бити отворена за јавност.
Црква светог Саве никада није била отворена за јавност. Многи посетиоци манастира, верници и туристи, веровали су да црква чува тајне које су познате само монасима. На неки начин, били су у праву.
Због бојазни да би ту фреску, и фреске других руских светаца могли да униште комунисти, 1945. године – сакривене су.
„Монахиње су прекриле фреске специјалном хартијом која је затим обојена плавом бојом, како би имитирала голи зид. Фреске су остале скривене деценијама, све до пре три године, када су поново откривене“, рекао је Душан Јовановић из Завода за заштиту споменика културе из Краљева.
Једини живи сведок догађаја из 1945. је мати Доротеја:
„Фреске нико није могао да види. Било је немогуће уопште говорити о њиховом постојању. Прекривене су специјалном плавом хартијом и заборавили смо да су икада биле ту“.
Црква Светог Саве изграђена је 1935. године по налогу светог владике Николаја Велимировића, у то време епископа жичког. Фреске и иконостас осликали су руски емигрантски уметници Николај Мејендорф и Иван Мељников.
Обнова цркве одвијаће се у три фазе.
Српско министарство културе обезбедило је средства за прву фазу обнове. Завршена је обнова пода и подрума, а радови који трају на обнови фресака, захватају површину од око 300 квадратних метара.
Рестауратор Бојан Николић каже да је фрескама потребна хитна обнова, с обзиром да су оштећене и влагoм и земљотресом. Фреске ће бити заштићене од даљег пропадања, а специјална комисија одлучиће како обновити недостајуће фрагменте.

(Никола Јоксимовић – Спутњик

Читалачкој публици представља се Жана Вукосављевић, дугогодишња новинарка и уредница Религијског програма Радио Телевизије Републике Српске, својим првим књижевним остварењем под називом “И мудри и безазлени, Сусрет са Патријархом”.
Промоција књиге биће одржана у четвртак, 2. априла, у 19 часова на Малој сцени у Народном позоришту Републике Српске.
Ауторка описује сусрет са Блаженопочившим патријархом српским господином Павлом са којим је имала част да сними божићни разговор у Београду крајем 2003. године. Због неизмјерног поштовања према личности Патријарха Павла и његових безвременских порука упућених свим људима без разлике, ауторка књиге “И мудри и безазлени, Сусрет са Патријархом” говори о околностима које су претходиле томе незаборавном сусрету, као и сам сусрет са Патријархом у згради Патријаршије Српске православне цркве у Београду.
Покушала је да на што аутентичнији начин пренесе Патријархову живу ријеч, да ју отргне од заборава и подијели са другима. У додатку даје објашњења уз поједине Патријархове одговоре. Ријеч је о информацијама које употпуњују интервју са Патријархом, као што су  извјештаји светих апостола и јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, Житија светитеља итд.
Рецензије за књигу написали су др Владислав Топаловић, професор Православног богословског факултета “Св. Василије Острошки” у Фочи и архимандрит Данило Павловић, игуман манастира Житомислић. Издавачка кућа “Арт-принт” из Бањалуке објавила је књигу “И мудри и безазлени, Сусрет са Патријархом”  Жане Вукосављевић.
Ауторка  је свој првенац посветила свим трагаоцима за смислом постојања и путницима, којима су Љубав, Нада и Вјера водиље на животној стази. | Извор: РТРС |

Патријарх Павле, од земаљског до небеског
Жељко Батинић насликао тридесет пет портрета Блаженопочившег поглавара СПЦ и три манастира у којима је боравио
Када даровита рука ослика Божјег човека у тридесет пет слика и три манастира где је највише коначио, онда се у галерији "Икар", Дом ваздухопловства у Земуну, роди божанствена изложба.
Изложба портрета поводом стогодишњице рођења и петогодишњице упокојења блаженопочившег патријарха Павла била је прилика за подсећање на личност и дело Његове светости. То је уприличио Желимир Жељко Батинић, сликар овдашњи и несвакидашњи.
У миру његовог земунског дома диванимо о сликама и прошлости. За почетак, дугујемо одговор на питање по чему је Жељко, осим у сликарству, несвакидашњи и непоновљив. Обећање дато његовим поштоваоцима и пријатељу Мирославу Турудићу је испунио, као што је и обећао, после три године.
Ево нас пред студијама за портрет патријарха Павла. Тај пројект најавио је на претходној изложби портрета Јосипа Броза. Постављамо питање, није ли тај тематски избор, у најмању руку, необичан скок?
- После смрти патријарха Павла намеравао сам да приредим изложбу његових, али и портрета Ј. Б. Тита - објашњава Батинић. - Повод је била моја запитаност: шта је то у бићима ова два човека тако посебно, па је толики број људи нагнало да изађе на њихов последњи испраћај.
И како сте решили ту упитаност?
- Многи пријатељи су ме одвраћали од те намере, логично упозоравајући да сахране не могу бити разлог да се њих двојица, у било ком погледу, могу ставити у исту раван. Један је био свети човек, а други атеиста (бар се тако понашао)...опширније Извор: Вечерње новости

БИЈЕЉИНА, 29. МАРТА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ славонски Јован одржаће данас у Бијељини предавање "Јасеновац виђен из Свете земље". 
 Владика Јован је координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве. 
Епископ Јован дипломирао је Јужнословенске језике и књижевност и Православну богословију, магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, добитник је награде Голде Меир за 2004. годину.
Говори енглески, руски и јеврејски језик, служи се њемачким, грчким и са неколико словенских језика. 
Предавање владике Јована дио је циклуса предавања које је током Великог поста организовао Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске. 
Предавање ће бити одржано у Центру за културу "Семберија" у 18.00 часова.

ПАЛЕ, 23. МАРТА /СРНА/ - Ученици основних школа са Пала представили су радове о теми "Зашто волим ћирилицу" на "Часу ћирилице", који је одржан у храму Светог архангела Гаврила. 
 Љубинко Стојановић, предсједник Удружења "Ћирилица" из Београда које је организовало "Час ћирилице", рекао је да се предавање о ћирилици одржава у оквиру 20. Зимских сусрета српских земаља и да ће најбољи радови бити награђени.
"Долазимо на Јахорину 20 година и, осим лијепог расположења и лијепе спортске приче, донијели смо нешто што повезује српски народ. Пресретни смо што смо као удружење у прилици да се представимо пред скоро 500 дјеце", рекао је Стојановић. 

Он је рекао да се Удружење труди да Србима сачува српско писмо односно да га штити од његовог народа.

"Кад смо се окупили наша прва идеја била је да разлози нашег постојања престану, јер би то значило да смо успјели да сачувамо ћирилицу", рекао је Стојановић.

Он је подсјетио да су многи познати Срби у историји "платили главом" зато што су писали ћирилицом, као што је велики сликар Сава Шумановић који није хтио да своје слике потписује латиницом.

"Нажалост, данас у Београду постоје само три ћирилична натписа, иако Члан 10 Устава Србије говори да је службени језик српски, а писмо ћирилица", додао је Стојановић.

Он је подсјетио да Удружење постоји већ седам година и да је од доласка највећег српског пјесника Добрице Ерића за предсједника овог удружења кренуло набоље и да их људи све више препознају и цијене. 

Директор Зимских сустрета Петар Стакић рекао је да је ријеч о вишедимензионалном пројекту који је културолошки, туристички, спортски и едукативни.

"У оквиру тог пројекта сваке године промовисали смо вриједност дружења и многих других детаља, као што је спорт, а ту су и овакви догађаји којима желимо да генерацијама иза нас покажемо колико је значајно направити и унапређивати овакву сарадњу", нагласио је Стакић. 

Он је упозорио да се ћирилица полако потискује на веома префињене начине тамо гдје би морала да постоји.

"Ћирилица се свјесно поништава, о чему говори и посљедња догађања у Црној Гори, али и другим земљама, и баш због тога мислим да је постојање Удружења `Ћирилица` веома значајно и да се мора офанзивно поступити како би се наше писмо спашавало", сматра Стакић.

Према његовим ријечима, један од начина је и данашње дружење више о 500 малишана који на свој начин дају допринос чувању ћирилице.

На Јахорини се одржавају јулибарни 20. Зимски сусрети српских земаља, на којима се окупило око 300 учесника из Републике Српске, Србије, Црне Горе и Вуковара.

Манифестација је ове године окупила спортисте, културне и јавне раднике, а одржава се под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика. 

Сусрети датирају од фебруара 1995. године када је у тешким ратним данима група српских родољуба у организацији Асоцијације "Спорт за све" из Београда организовала конвој са хуманитарном помоћи за напаћени народ Српске. 

У протеклом периоду било је 3.000 учесника, а број градова и мјеста из којих учесници долазе стално се шири.

Крст у дрвету
ФОЧА – У воћњаку Ђорђа Радовића у селу Зубовићи код Фоче, на грани шљиве коју је сломио снијег, на годовима се осликао знак сличан крсту.
Ову занимљиву појаву Ђорђе је примијетио док је раскресивао воћњак при редовним прољећним радовима.
Велики снијег, који је пао почетком марта, осим тога што је задао велике проблеме електричарима и зимским службама, нанио је штету и воћарима, јер се под његовом тежином доста воћака поломило. 
СРНА 

 ФОЧА – Филм „Камен воденични“, који су снимили студенти Богословског факултета у Фочи, веома је храбар подухват јер је обухватио све „вруће теме“ Цркве, рекао је православни режисер ђакон Ненад Илић.
Филм је вечерас приказан на трибини о хришћанском филму на Богословском факултету у Фочи.
„Камен воденични“ указује да је суштина хришћанства у чињењу добрих дјела, а не у примјени народних обичаја или црквених обреда, те на комичан начин критикују негативне појаве у цркви.
Ђакон Илић, који је писац и драматург, похвалио је филм „Камен воденични“ који сматра веома драгоцјеним и инспиративнИМ за хришћанство.
„Прва асоцијација док сам га гледао била је да га одмах треба поделити по црквама да се одгледа после литургије, да се искрено поприча“, рекао је Илић.
Ђакон Илић је истакао да се студенти кроз филм одупиру све присутнијој малодушности и бјежању од суочавања са проблемима.
„Коначно да видим младе људе који не желе да се повлаче, него имају идеју да се за почетак смеју нашим слабостима и заблудама, па да онда просто пожеле нешто више од тога“, каже Илић.
Према његовим ријечима, и у Цркви су присутни малограђанштина и форма, што је понижавајуће, а Црква носи велику одговорност и не би смјела дозволити да буде малограђанска инситуција.

Ђакон Илић је поручио да човјек, ако хоће да се бори са лицемјерством, прво мора да призна сопствено лицемјерство.

Члановима драмске секције ђакон Илић је пожелио да не одустану од идеала, којима теже у овом филму.

„Они ће у животу првенство да се баве богословским наукама, а овај излет у филмску зону неочекивано је успешно изведен. Најважније је да не одустану од тог искреног погледа на свет. Ако успеју да остану са тим, они ће донети много користи и нашој цркви и нашем народу и нека им је Бог на помоћи“, поручио је Илић.

Ђакон Илић је аутор романа „Цариградски друм“ и један је од водећих стваралаца савремене православне културе.

Филм је снимљен у Фочи, а у њему је приказана расправа о томе ко је већи и бољи вјерник, при чему се инсистира на формалностима, а занемарује суштина вјере.

На једној страни је предсједник црквеног одбора који вјеру тумачи кроз народне обичаје и поистовјећује је са припадношћу нацији, а на другој вјерници који су се погордили, не видећи уопште своје, а указујући стално на туђе грешке. 
СРНА

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије, служио је вечерас 19. марта 2015. године , након Вечерњег Богослужења помен оцу Томасу Хопку, једном од највећих и најзначајнијих православних теолога ХХ вијека. Отац Томас Хопко (1939-2015) уснуо је у Господу дана 18. 03. 2015. године.

Отац Томас Хопко дао је изузетан и непроцјенљив допринос развоју Православне теологије и литургијског живота у Америци током ХХ вијека. Отац Томас Хопко и његова животна мисија, свештенослужење, научно стваралаштво, доказ су да се Предање Цркве непрестано надограђује и исписује дјелима и животом Отаца и учитеља Цркве, какав је и он био. Лик и дјело оца Томаса живи су доказ да Свете оце Црква није рађала само у периоду златне патролошке књижевности у вријеме епохе Васељенских сабора, већ их рађа увијек, јер Дух Свети дише гдје хоће и надахњује оце и учитеље цркве у свим епохама, а у овој епохи, поред осталих црква је родила и Дух Свети надахнуо великог учитеља и богослова, оца Томаса. Овај нама савремени учитељ Цркве био је успјешан и као професор и као проповједник Ријечи Божије. Био је ствараоц и духовни и биолошки. Припадао је једној сјајној генерацији православних свештеника и богослова – имао је ту част и благослов, да је духовно узрастао и стасавао уз велике оце и богослове који су му били и учитељи али и старије колеге на Академији Св. Владимира у Њу Јорку, као што су Александар Шмеман, Јован Мајендорф, Николај Арсењев и други еминентни богослови. Био је професор (1968-2002) и декан (1992-2002) Духовне академије Светог Владимира у Њу Јорку.
Био је велики љубитељ српских духовника и светитеља: Светог владике Николаја и Светог оца Јустина (Поповића). Иза себе је оставио велики број духовне дјеце, које из других конфесија превео у хришћанство и учврстио у крило Црквено.
Српској црквеној и акдемској заједници нарочито је познат захваљујући преводу његовог четворотомног катихизиса „Православна вера“, захваљујући којем су многе генерације православних студената напојене првим капљицама живе воде Богословља.
Помени Господе служитеља свога Томаса у Царству Твоме. Вјечнаја памјат.

Данас, 19. марта 2015. године, након састанка са предсједницама КСС-а у сали ЦО Брчко-Српска Варош, Његово Преосвештенство г.г. Хризостом, Епископ зворничко-тузлански у прањи Архијерејског замјеника, Архијерејског намјесника брчанског и модричко-шамачког, те свештеника храма у Српској Вароши обишао нову зграду ПШЦ у Илићкој-Брчко у ком ће, ако Бог да, бити смјештена Православна Гимназија. Преосвећеног Владику г.г. Хризостома о статусу и стању објекта ПШЦ-а обавјестио је протонамјесник Небојша Драшкић. 
Љ.К.

МОСTАР, 19. МАРTА /СРНА/ - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић обећао је данас у Мостару даљу подршку институција Српске повратницима у долину Неретве и обнови Саборне цркве у Мостару за чији је завршетак потребно још око три милиона КМ. 
 Чубриловић је након састанка са владиком захумско-херцеговачким и приморским Григоријем рекао да ће Влада наставити да подржава рад ове епархије и рад владике на овом пројекту.

"Видјећемо како и на који начин да све то подржимо. Обнова Саборне цркве не смије стати без обзира на тешку економску ситуацију. Ово је важан пројекат на коме сви требамо бити окупљени", навео је Чубриловић. 

Он је истакао да је улога Цркве веома важна, јер се повратници много боље осјећају уколико је присуство Цркве веће.

Чубриловић је рекао је да ће настојати разговарати и са министром за избјеглице и расељена лица Републике Српске Давором Чордашем о томе на који начин се може помоћи повратницима у долини Неретве. 

Одговарајући на питање зашто у конкурсу Министарства за избјеглице и расељена лица за обнову кућа не постоји могућност да се пријаве и повратници из Мостара, Чубриловић је рекао да су таква законска рјешења. 

"Видјећемо шта се може урадити. Мислим да се може урадити више него што је рађено. Tи људи заслужују да им се пружи посебна пажња", навео је Чубриловић. 

Чубриловић је нагласио да владика Григорије има велику улогу и значај на побољшању међуљудских односа у цијелој БиХ.

Он је напоменуо да је замјеник директора у Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби Дамир Ћопић добро одрадио свој посао у институцији у којој ради и допринио добрим међуљудским односима и запошљавању. 

Владика Григорије рекао је да је најважније да постоји добра воља да би ствари ишле напријед, те да ту вољу види код људи из различитих странака, а који на Мостар гледају као на мјесто које заслужује посебну пажњу. 

Владика захумско-херцеговачки и приморски рекао је да су озидане двије трећине Саборне цркве, те да ће радови ове године бити интензивнији јер има новца да се ради цијела година. 

"Градња Саборне цркве је повезана са заједницом која припада тој цркви. 
Врло смо захвални предсједнику Народне скупштине и његовим политичким сарадницима који су помогли у запошљавању људи. Надамо се стабилнијој политичкој ситуацији, јер често немамо власт, не знамо ко је власт и не знамо коме да се обратимо. Ако људи немају посла, онда нема ни живота", рекао је владика Григорије. 

Епископ Григорије је додао да је Црква учинила онолико колико је могла да нема инцидената и вјерске и националне мржње.

"Ипак то није довољно да би живот био нормализован. Сви сада треба да се трудимо да људи раде, да имају своје куће. Мислим да нам у томе може помоћи и предсједник парламента Српске, да разговара са посланицима, министрима, предсједницима и да сви учинимо да Мостар буде онакав какав заслужује", рекао је владика Григорије. 

Епископ захумско-херцеговачки и приморски је додао и да је при крају изградња цркве у Пребиловцима и најавио да ће 8. августа бити њено освештање и сахрана костију пребиловачких жртава из Другог свјетсклог рата. 

"Надамо се да ће то бити догађај мира и помирења, а не догађај раздора и свађе", рекао је владика Григорије, додајући да је црква у Пребиловцима саграђена уз помоћ великог броја добрих људи. 

За завршетак грађевинских радова на Саборној цркви потребно је још око три милиона КМ. Влада Републике Српске до сада је највећи донатор за обнову цркве са око два милиона КМ. 

Обнова Саборне цркве која је до темеља порушена 1992. године, почела је 2008. године, али су радови посљедње двије године текли јако споро због недостатка средстава. 

Храм Васрсења Христовог у Пребиловцима гради се на мјесту некадашње спомен костурниоце у којој су биле положене кости око 4.000 Срба убијених у Другом свјетском рату, а која је 1992. минирана. У новој цркви биће положене и кости које су пронађене и сакупљене у Пребиловцима по повратку Срба у ово мјесто.

БЕОГРАД/ЊУЈОРК, 18. МАРТА /СРНА/ - Монашки хор Светоархангелског манастира у Ковиљу наступио је у свјетски познатој концертној дворани "Карнеги хол" у Њујорку, гдје је извео дјело српског композитора Александре Вребалов посвећено стотину година од Првог свјетског рата "Изван нуле:1914-1918".
 Њујоршка премијера овог дјела изведена је заједно са прослављеним америчким гудачким "Кронос квартетом" у препуној сали "Карнеги хола". 

"Карнеги хол", једна од најпрестижнијих свјетских дворана, те вечери је одисала православном духовношћу, њежном лиричношћу, незаборавном и аутентичном упечатљивошћу, саопштено је из Српске православне цркве. 
Музички критичар "Њујорк тајмса" Џејмс Остерајх описао је као задивљујуће искуство наступ хора ковиљских монаха, који је под вођством протопсалтом јерођаконом Јеротејем /Петровићем/ појао древну византијску црквену химну "Праведник ће се помињати увек!".

Овај хор пјевао је и на светој литургији у цркви Светог Саве на Менхетну, у Њујорку, а затим одржао и концерт.

Литургију је служио протојереј Ђокан Мајсторовић, док је настојатељ манастира Светих Архангела у Ковиљу јеромонах Исихије /Рогић/, причестио окупљени народ.

МОСКВА, 17. МАРТА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован /Ћулибрк/ боравио је од 12. до 17. марта у Русији, на позив Православног светотихоновског хуманитарног универзитета /ПСТГУ/, гдје је одржао предавање о теми "Српска православна црква и Јасеновац". 
 Владика Јован, будући координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ и аутор књиге и више чланака о холокаусту, те о геноциду над српским народом, детаљно је говорио о историји крвавих злочина Независне Државе Хрватске /НДХ/ и историографији тог питања како у српској, тако и у свјетској историјској литератури.

Свједочења епископа Јована потресла су аудиторијум примјерима ужасавајућих звјерстава, али и примјерима храбрости и хришћанске стамености Срба, који су сада прослављени као Јасеновачки Новомученици, речено је Срни из Епархије славонске. 

У петак 13. марта, у организацији Клуба руско-српског пријатељства "ПСТГУ – Србија", након заједничке молитве, ректор ПСТГУ, протојереј Владимир Воробјов, отворио је предавање уводним словом послуживши се многим мислима из историје о нераскидивој вези руског и српског народа, у основи које лежи заједничка православна вјера. 

Након тога, владика Јован је говорио о страдањима српског народа и Српске православне цркве у вријеме Другог свјетског рата, посебно се осврнувши на стравичне злочине из логора Јасеновац.

Епископ Јован је у Крстопоклону недјељу и на празник Иконе Мајке Божије Державне, 15. марта, саслуживао у храму Благовијести Пресвете Богородице у Сокољниках у Москви, Подворју патријарха московског при штабу Ваздушнодесантне војске /ВДВ/, на литургији са епископом орехово-зуевским Пантелејмоном, викарним епископом патријарха руског. 

Заједно са епископима, свештенством које службује у ВДВ и парохијанима храма молили су се војници и официри Ваздушнодесантне војске. Тога дана на Божанственој литургији причестило се око двије стотине вјерника. 

Храму ВДВ владика Јован је на дар предао честицу моштију Свете Анастије Узорешитељнице које се чувају у манастиру Ораховица, древној славонској светињи.

Настојатељ подворја, протјереј Михаил Васиљев, упознао је владику Јована са обновом тог војног храма, историјом косовског крста који се ту чува. Потом је протјереј Васиљев владикама показао електронски терминал уз помоћ кога се могуће упознати не само са историјом и реликвијама храма, него и са историјом Ваздушнодесантне војске и прочитати све о јунацима СССР-а и Русије, који су служили у ВДВ.

У понедјељак, 16. марта, командант Ваздушнодесантне војске, генерал- потпуковник Владимир Анатолијевич Шаманов, примио је у свом штабу владику Јована. 

Генерал Шаманов је приликом вјежбе "Срем 2014" одржане у Србији у новембру прошле године, позвао владику да посјети ВДВ и да служи у храму Ваздушнодесантне војске. 

Епископ пакрачко-славонски Јован посјетио је данас епископа моравичког Антонија, викарног епископа патријарха српског, који је и настојатељ Подворја Српске цркве у Москви.

Међународни проблеми и заштита животне средине су били у жижи разговора између мађарскoг предсједника Јаноша Адера и васељенског патријарха  Вартоломеја Првог  у суботу у Истанбулу.
Предсједник и његова пратња састао се са цариградским патријархом задњег дана његове четвородневне посјете Турској. Ласло Секе, директор спољних односа у Уреду предсједника Републике је рекао да, према вјерском вођи који је познат по својој посвећености екологији, нови изазов климатских промјена није само економски и политички, већ и морални проблем. "Они који не поштују природу такође чине гријех против Створитеља свијета", рекао је патријарх Вартоломеј  на састанку. Састанак је услиједио након закључивања споразума између мађарске владе и  православне цркве прошле године.На састанку, патријарх је похвалио договор, који укључује да кабинет има високо поштовање за православну традицију, која је дио мађарске историје вијековима.
15 000 Мађара се изјаснило да припадају православној цркви у попису из 2011. године.
Извор: Правмир;  превод: вјеронаука.нет

67% становника Москве себе назива православцима, али храм ријетко посјећују
Већина вјерника у Москви се изјаснило као православци (67%) показало је телефонско истраживање "Јавног  мњења" међу хиљадама Московљана.
Атеистима себе сматра 20% становника града , Муслимани чине  4%,  док сљедбеници других хришћанских деноминација и других религија чине  1% становништва, наводи Интерфакс-Религија.
81% Москвољана је рекло да на пјешачкој удаљености од својих домова имају  храм.
Што се тиче посјећивања храма 3% иде у храм једном седмично,  8% неколико пута мјесечно , око 12% једном  мјесечно ,  14%  једном у  неколико мјесеци ,  21% не похађа храм.

Извор | Б92, Танјуг
Москва - Пожар на звонику Новодевичког манастира у ширем центру Москве локализован је на простору од 300 квадратних метара.
"Тренутно се настављају активности на потпуној ликвидацији пожара", рекао је ТАСС-у представник Министарства.

Горјели су дрвени дјелови скела који окружују звоник на коме се ради рестаурација, унутрашњост није захваћена и према прелиминарним информацијама нема повређених.

Како наводи Раша тудеј, разлог избијања пожара у манастиру из 16. вијека засад није познат.

Замјеник градоначелника Москве Пјотр Бирјуков рекао је да би узрок избијања пожара могла бити неопрезност.

Агенција РИА Новости пренијела је саопштење Министарства да у пожару према прелиминарним информацијама нема повређених.

У гашењу учествује 113 ватрогасаца са 29 средстава за гашење пожара, који је избио на звонику који се рестаурише, наводи Интерфакс.

Пламен се проширио на неколико нивоа скела којима је звоник ограђен и подиже се до 70 метара увис, док су се поред њега запалиле двије радничке бараке и стабло дрвета, наводи та агенција.

Ватра је захватила горњи дио звоника, наводи ТАСС, позивајући се на извор из московске полиције.

Пожар је пријављен у 22 и 15 по локалном времену, а ватрогасци су стигли четири минута касније. Велики број ватрогасаца се и сада налази на мјесту догађаја.

Државна агенција наводи да се звоник рестаурише од краја прошле године и да су за то вријеме звона скинута.

Унутар манастирског звоника, изграђеног крајем 17. вијека, налазе се двије цркве.

Фотографије пожара рашириле су се Твитером, гдје је наведено да су ватрогасне екипе на лицу мјеста.

Женски манастир, основан у част Иконе смољенске Богородице "Одигитрије", под заштитом је Унеска и налази се на нешто више од шест километара од Кремља.

На територији тог манастира налазе се, између осталог, гробнице многих руских и совјетских истакнутих личности, а на новом дијелу на Централној алеји Новодевичјег гробља сахрањен је и први предсједник Русије Борис Јељцин. Манастир Новодевичи је један од најзначајнијих туристичких атракција Москве.

Познат је и као мјесто на којем су сахрањени многи руски великани попут писца Антона Чехова, бившег лидера СССР-а Никите Хрушчова, композитора Сергеја Прокофљева и Дмитрија Шостаковича, чувеног режисера и глумца Константина Станиславског, бившег предсједника Бориса Јељцина и музичара Мстисалва Ростоповича.

Фондација "Патријарх Павле" уплатила је посредством својих епархија више од милион евра помоћи за угрожене у елементарним непогодама прошле године у Србији и Републици Српској.
На сједници Управног одбора ове фондације, којом је предсједавао Његова светост патријарх српски Иринеј јуче у Патријаршији у Београду, узет је на знање извјештај о прикупљеним и реализованим средствима на име помоћи поплављеним подручјима у Србији и Републици Српској, саопштено је на сајту Српске православне цркве (СПЦ).
Истакнуто је да је епархијама ваљевској, жичкој, шумадијској, зворничко-тузланској, бањалучкој, шабачкој, сремској, тимочкој и браничевској у септембру 2014. године уплаћено 115.000.000 динара (958.000 евра) и 264.670 канадских долара за угрожене у елементарним непогодама у току прошле године.
Размотрени су ургентни захтјеви и одобрена средства за помоћ најугроженијој дјеци, односно финансирање трошкова њиховог лијечења у земљи и иностранству.
На сједници је истакнуто да ће и у наредном периоду бити настављене активности Фондације "Патријарх Павле", с циљем прикупљања средстава да се помогне подручјима погођеним елементарним непогодама.
Упућен је позив свим људима добре воље да, у складу с материјалним могућностима, донирају средства фондацији, која ће обезбиједити да се посредством црквених јединица на терену, на најефикаснији начин помогне свим лицима којима је подршка и помоћ у тешким животним тренуцима њихових породица најнеопходнија.
Текући рачун Фондације "Патријарх Павле" код Комерцијалне банке је: девизни 00-739-0002170.1, а динарски 205-480-06.
Разматран је извјештај о финансијском пословању Фондације у протеклом периоду, као и о оствареним и реализованим средствима и додјели помоћи.
Највећи дио средстава донирали су Московска патријаршија, Бугарска патријаршија, Кипарска архиепископија и Грчка архиепископија, Српска православна црква и дијаспора у САД (Епархија источноамеричка, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка и црквене јединице Епархије западноамеричке), затим Епархија канадска, Православна црква у Чешкој, Варшавска митрополија, Епархија западноевропска, Епархија британско-скандинавска, Црквена општина Лондон и Српска православна црквена општина Јоханесбург.
Посебна помоћ додијељена је Удружењу за хуманитарни рад "Мајчина душица" из Београда.
На сједници је усвојен извештај о раду Фондације у 2014. години, који ће бити достављен оснивачу - Светом архијерејском синоду.

Грчка влада ће наставити да исплаћује плате  свештенству  Грчке Цркве
Март 6. ПРАВМИР. Замјеник министра економије Грчке М. Мардас састао са архиепископом Атине и цијеле Грчке Јеронимом, и том је приликом изјавио да "нема проблема са исплаћивањем  плата свештенству."
Раније се у грчким  медијима појавила информција да би грчка влада могла  зауставити исплату зарада  свештенству.
Одговарајући на питање једног новинара о државном пружању материјалне помоћи свештенству грчке цркве, архиепископ Јероним је  потврдио ријечи замјеника министра економије, наводећи да је материјална помоћ свештенству - "уговорна обавеза државе."
Архиепископ Атине је  истовремено истакао да је Грчка Црква  у ту сврху у прошлости поклонила држави све своје парцеле и другу имовину.

БИЈЕЉИНА, 8. МАРТА /СРНА/ - Професор на Богословском факултету у Београду Раде Кисић рекао је вечерас у Бијељини да је Црква прије свега сабор вјерних, те да Света Тројица представља извор саборности. 
 "Света Тројица, као узор и извор саборности, односно Отац, Син и Свети Дух, три личности и један Бог су различите, а савршено сједињене", рекао је Кисић и додао да сви хришћани теже да се уједине у Цркви у тијелу Христовом, остајући притом различите личности.

Кисић је током предавања о теми "Саборност Цркве - као пројава Васкрсења" рекао да се саборност у животу Цркве појављује на више начина - на личном, те плану појединца, епархије и универзалне цркве.
"Све ово повезујемо са васкрењем, будући да се налазимо у васкршњем посту и да се припремамо за празник Васкрс", рекао је Кисић и додао да "кроз саборност Цркве људи имају предукус васкрења, односно Царства Божијег".
Кисић је оцијенио да предавања која организују Мисијски фонд и Епархија зворничко-тузланска у оквиру Васкршњег поста могу да послуже као примјер другим епархијама. 
Предавање професора Богословског факултета у Београду било је друго од укупно пет колико ће их организовати Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске уочи Васкрса.
Наредно предавање биће одржано 15. марта када ће Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки Григорије говорити о теми "Постојати као биће слободе".
Предавање доцента на Богословском факултету у Београду Растка Јовића о теми "Када учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте" планирано је за 22. март.
Овогодишњи Васкршњи циклус предавања затвориће 29. марта Његово преосвештенство епископ славонски Јован предавањем о теми "Јасеновац виђен из Свете земље".
Из Мисијског фонда Епархије позивају грађане да присуствују предавањима о православљу и подсјећају да је циклус предавања у оквиру Божићног поста био изузетно посјећен.

ДРВАР, 8. МАРТА /СРНА/ - Невријеме које је протеклих дана захватило подручје општине Дрвар нанијело је много штете на црквеним објектима, а највише је страдао храм Успења Пресвете Богородице у Прекаји са којег је оркански вјетар скинуо лимени кров. 
 Из Епархије бихаћко-петровачке саопштено је да је јако невријеме комаде лима и тер папир однијело на удаљеност од неколико стотина метара од храма.
Штета на храму је огромна, јер треба потпуно скинути остатке лименог покривача те поново урадити изолационе и радпве на покривању крова.
Упућен је позив свима који могу да помогну како би шета на храму била санирана.

Давно отргнути лист најстаријег српског рукописа привремено донет из Москве у Београд. Страну 166 Мирослављевог јаванђеља истргнуо руски монах и пренео у своју земљу
ОРИГИНАЛНИ 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је у 19. веку истргнуто и однео са собом руски духовник Порфирије Успенски, први пут је у Србији! Овај драгоцени спис приказан је у Музеју Вука и Доситеја, у склопу изложбе "Путевима Мирослављевог јеванђеља", која је отворена у недељу вече, а за посетиоце од 10. марта до 5. априла. Да страница која је недостајала први пут у историји буде у Београду заслужни су наше и руско министарство културе.
- У овом догађају има много симболике. Недостајући лист никада није био ближи свом оригиналу - рекао је министар културе Иван Тасовац, отварајући изложбу. - До сада су их делиле хиљаде километара, а сада их раздваја само неколико стотина метара, колико су удаљени Музеј Вука и Доситеја и Народни музеј, који чува најстарији и најдрагоценији српски ћирилски рукопис.
Његов колега из Русије, министар Владимир Медински истакао је да и овај догађај говори о нашем заједничком наслеђу: - То се најбоље види када се овај лист из Мирослављевог јеванђеља упореди са летописима у Русији, који су, додуше, настали у каснијем периоду - нагласио је Медински. Лист који недостаје Мирослављевом јеванђељу тренутно се налази у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу, а директор ове институције Антон Ликхоманов, који је, такође, дошао у Београд рекао је да је ово почетак сарадње.- Ово је јединствен културни догађај и доживљај - сматра Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду. - Први пут имамо прилику да осетимо како овај важан писани споменик културе изгледа у целини. Занимљиво је да су управо захваљујући владици кијевском Порфирију Успенском, који је подлегао искушењу, српска, а и светска наука сазнали за Мирослављево јеванђеље.    настави

Свештеници који овде волонтирају бораве већ неколико година на овом изолованом месту, а занимљиво је то што су свештена лица уједно и особље истраживачке станице
Црква Свете Тројице је мала руска православна црква које се налази на Антарктику, и због своје удаљености и необичне локације привлачи пажњу свих верника и оних који то нису.
Идеја за изградњу прве цркве или манастира на Антарктику појавила се 1990. године, а пројекат је заживео касније када је и одобрен од стране тадашњег руског патријарха Алексија ИИ. Након тога је кренуло прикупљање донација широм Русије.
Црква је изграђена од сибирског бора у традиционалном руском стилу  и висине око 15 метара. Грађевина је постављена на узвишењу изнад Белингсхаусенове истраживачке станице и може да прими око 30 верника.
На сликама је приказан руски свештеник Софрони Кирилов (38) како се моли и звонима означава почетак нове молитве или литургије.
Црква је освештана 15. фебруара 2004. године, од стране епископа и игумана који су специјално за ову прилику посетили Антарктик у пратњи других свештеника и ходочасника.
Свештеници који овде волонтирају, бораве већ неколико година на овом изолованом месту. Занимљиво је то што су свештена лица уједно и особље истраживачке станице.
Њихов основни задатак је да се моле за душе 64 руских истраживача који су погинули на Антарктику у експедицијама.
(Телеграф.рс)

УДАЉАВАЊЕ ОД БОГА ЈЕ СЈЕДИЊАВАЊЕ СА СТРАХОМ
 ТРЕБИЊЕ, 5. МАРТА /СРНА/ - Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије каже да је снага Божије љубави у томе што је Бог апсолутно слободан и зато може да ослобађа, док удаљавање од Њега представља сједињавање са страхом.
 На предавању о теми "Страх и слобода" владика Григорије је вечерас у Епархијском дому у Требињу истакао да је проблем што човјек бјежи од страха ка слободи, те се врло често у том превеликом страху управо удаљава од слободе.
"Људи непрестано живе у страху. Бог може да `упадне` у наше живот и да нас ослободи. Када је ту ми постајемо бића без страха и друге људе почињемо да гледамо потпуно другачије", рекао је Григорије.
Владика је додао да нас Библија учи да је страх Божији почетак наше мудрости.
"Прибјегавши Богу ми се, уствари, ослобађамо и постајемо и сами слободни, али се истовремено та удаљеност између нас и других људи смањује приближавањем Богу", рекао је Григорије, те истакао да је пропаст у затварању у себе.
Он каже да Божија љубав, односно љубав између људи, може једина да премости тај простор између страха и слободе и потребно је да се човјек нађе негдје на средини, да га страх потпуно не блокира и да осјети тај додир слободе која може да га доведе у свијетове за којима чезне.
Истичући да су страхови разноврсни, од бриге за дјецу, бриге од болести и других страхова, владика Григорије је напоменуо да је онај крајњи, који проузрокује све страхове људске - страх од смрти.
"Ослободити људе од страхова некада покушавају психолози, некада теолози, држава, а врло често пређу из домена да управо они постану ти који намећу страх и то је врло чудно и опасно", рекао је владика Григорије.
Велики број грађана Требиња активно је учествовао у предавању о теми "Страх и слобода", које је организовала ова епархија.