​Мошти Јасеновачких мученика од недеље у Старој Пазови!

Мошти светих Јасеновачких мученика биће донете из Јасеновца у Стару Пазову, у недељу 28. маја, потврдио је за Слово љубве протојереј Срђан Ђурђевић, старешина Храма св. пророка Илије. У тај храм ће, са благословом Епископа сремског Г. Василија, свете мошти као трајни дар донети Епископ пакрачко-славонски Г. Јован. Дочек је у недељу у 9 ч у центру Старе Пазове, после чега ће света архијерејска Литургија бити служена од 9.30 ч у Храму св. Пророка Илије, најавио је о. Срђан (у наставку је кратак део разговора из емисије "Слово" 26. маја)

Извор: Радио Слово љубве

Канонизација Св. Јакова 28. маја у Туману!

​У Манастиру Тумане у недељу, 28. маја, на светој архијерејској Литургији свечано ће бити унета икона Св. Јакова Туманског, који је на овогодишњем заседању Светог Сабора СПЦ прибројан светима и прослављаће се заједно са Св. Зосимом, 21. августа, потврдио је за Слово љубве игуман Тумана о. Димитрије Плећевић и кратко подсетио на житије овог великог угодника Божјег, ученика св. владике Николаја. О. Димитрије је поновио позив вернима да 28. маја дођу на ово сабрање када ће бити освећена обновљена испосница Св. Зосима Синаита, а његове свете мошти пресвучене.

Пресвлачење моштију Светог Зосима ће у недељу, 28. маја почети у 8 часова, потом ће кренути Литија до испоснице, дочек више епископа СПЦ је у 9 часова, а од 9.30 освећење и света архијерејска Литургија. Током читавог дана, 28. маја, свете мошти Преподобног Зосима биће изложене у његовој испосници ради поклоњења и целивања верних, подсетио је о. Димитрије и најавио да ће присутнима бити подељени делићи старе светитељеве одежде. Верници се у манастирској цркви након освећења могу поклонити руској чудотворној икони Пресвете Богородици „Курској“ и нетрулежним моштима Св. Јакова Туманског чије су мошти обретене октобра 2014. године. За све присутне биће припремљено послужење у манастирској порти, а посебно ће бити интересантно деци која ће моћи да виде и мали зоо врт на манастирском имању.

                                                             Извор: Радио Слово љубве

​Путин цјеливао мошти Светог Николе Чудотворца
Москва, 24. мај, Интерфакс - Руски предсједник Владимир Путин цјеливао је мошти Светог Николаја Чудотворца, у сриједу увече.
Након честитања имендана патријарху московском и цијеле Русије Кирилу, предсједник државе посјетио је храм Христа Спаситеља у којем су  смјештене мошти свеца које су стигле у Москву из италијанског града Барија.
Мошти Светог Николе су донесене у Русију као дио договора постигнутог између папе Фрање и патријарха Кирила током историјског састанка у Хавани 12. фебруара 2016.године. Ово је јединствен догађај јер мошти нису никад напустиле град Бари током 930 година.

                                                                       Превод: вјеронаука.нет

​Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.

На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

     1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
     2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
     3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;    
     4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
     5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).

Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.

Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.

Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.

Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог народа.

Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела и установа.

Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.

Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски г. Андреј.

У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.

Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

МОШТИ У КАТЕДРАЛНОМ ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА ВЕЋ ЦЕЛИВАЛО ПРЕКО 25.000 ЉУДИ

Мошти су у специјалном ковчегу од непробојног стакла који је направљен у руском граду Софрино
Патријарх КИРИЛ:  окупљеним верницима рекао да је РПЦ доживела „велику радост“: На човековом животном путу има много лажних светионика. Лажан је сваки светионик који не светли Божијом већ ђаволском светлошћу. Молимо се Чудотворцу да нам помаже да те светлости разликујемо. Човека од опасности, искушења и тешкоћа на животном путу не може спасити никакав прогрес
          КАКО се и очекивало и најављивало, већ првог дана се моштима Светог Николаја-Николе Чудотворца у московском Храму Христа Спаситеља поклонио огроман број верника.

          Званично је објављено: преко 25.000.

          Ред се формирао још претходне ноћи. Повремено је бивао дужи од два километра.

          Чекало се и чека се – и по три сата.

          У 9.30 зазвонила су сва московска црквена звона. У тренуцима када је патријарх Московски Кирил почињао празнично богослужење посвећено Чудотворцу који је најпоштованији светитњљ на целој канонској територији Руске православне цркве.

          Мошти су у специјалном ковчегу од непробојног стакла који је направљен у руском граду Софрино. 

          Кирил је окупљеним верницима рекао да је РПЦ доживела „велику радост“:

          „Током безмало хиљаду година у Бари су – због Светитељевих моштију – тежили ходочасници из целог света. Није ни чудо. Свети Николај се поштује као помоћник и у најтежим и у најжалоснијим ситуацијама. На човековом животном путу има много лажних светионика. Лажан је сваки светионик који не светли Божијом већ ђаволском светлошћу. Молимо се Чудотворцу да нам помаже да те светлости разликујемо“.

          Посебно је нагласио да човека од опасности, искушења и тешкоћа на животном путу не може спасити никакав прогрес.

          Како је објавио московски дневни лист „Известия“, верници пред моштима – након целивања – моле за здравље и љубав. Многи и за стан.

          Објавио је признање Ирине: да је замолила Чудотворца да њено седмогодишње дете-инвалид коначно стане на своје ноге.

          Дмитриј из градоћа Дедовска дошао је да се помоли за оздрављење мајке којој је пре годину дана откривен рак.

          Рекао је: „Наравно, била је на операцији, али се и у Светог Николаја уздамо. Он је Чудотворац“.

          Ходочасници се могу одморити у специјалним аутобусима постављеним око реда.

          Храну и безаклохолне напитке могу купити на 11 места између реке Москве и Храма Христа Спаситеља.

​Извор: Факти.орг

Др Здравко Пено, редовни професор Богословског факултета «Свети Василије Острошки” Универзитета у Источном Сарајеву реаговао поводом апела професора Богословског Факултета у Београду о еволуцији
                                               
Теорија еволуције један од стубова идеологије марксизма-лењинизма  
Валидно је учење светог Максима исповедника а не неког другог Максима

Поводом „Јавног апела“ наставника и сарадника ПБФ у Београду, у вези са „Петицијом за ревизију изучавања теорије еволуције“, осећам потребу да, као наставник догматике и етике, верујућим и свим људима добре воље, изнесем следеће мишљење:


1. Подсећање потписника Апела да ниједна од институција којима је Петиција упућена „немају надлежност да задиру у ма коју научну област и врше ʻревизијуʼ онога што се унутар ње има сматрати за научну теорију и као такво бити изучавано и предавано ђацима и студентима“, представља криво тумачење тог документа. Потписници траже, преко институција које то могу покренути, отпочињање процеса преиспитивања теорије која има научне недостатке, али која за сваког од потписника, свакако и за све верујуће људе, али и неке неверујуће, представља атак на „здраву памет“ и вређање интегритета људске личности. Дакле, реч је о потреби ревизије једне теорије која не говори о далеким галаксијама, него о настанку човека и људском идентитету. За разлику од многих других, ова научна теорија није донела благодети људском роду, а породила је и дру­штве­ни дар­ви­ни­зам, чији је поборник, Хер­берт Спен­сер, настојао да прин­ци­пе при­род­не се­лек­ци­је и пра­во ја­чег на пре­жи­вља­ва­ње при­ме­ни на чо­ве­ка као дру­штве­но би­ће. Треба ли подсећати да је теорија еволуције била и један од стубова идеологије марксизма-лењинизма?  
 
2. Потписници Апела сматрају да иницијативе за ревизије „не могу потећи од скупине грађана (ма колико она била велика, а њени чланови угледни), већ једино и искључиво од саме науке, тј. дате научне области (у овом случају: биологије) односно од научне заједнице експерата компетентних у том домену истраживања“. За очекивати је да они сами, као опоненти, у најмању руку, имају статус експерата из биологије, а не да себе граде већим стручњацима од свих професора и доктора медицинских наука међу потписницима Петиције.

3. Очекивало би се од теолога-научника да владају основним логичким правилима (тим пре што у својим редовима имају једног нетеолога-философа), јер само на основу речи „сходно претходно реченом“, на почетку 3. тачке њиховог Апела, није могуће извести никакав ваљани закључак, поготово не онај који гласи: „Сматрамо да у програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције или да барем буде представљено као њена једнако плаузибилна алтернатива“. Овакав закључак би потписници Апела, као нестручњаци из дате области, могли извући само на основу премисе да не постоји ниједна друга теорија о стварању. Тврдити да је теорија еволуције једина веродостојна то могу само научници у тој области, а потписници Апела то нису. Овом тврдњом они губе статус очекиване неутралности и лаичке суздржаности, будући да наступају као мериторне личности у области коју не познају. И док потписнике Иницијативе, позивају, не без цинизма, да „приљежним научним радом, на основу мноштва ʻдоказаʼ које су навели на две штампане стране“, постулирају нову теорију, они сами не морају никакав труд да уложе, јер Дарвину верују безусловно (можда и више него што је Дарвин веровао себи!). „Заобилазнице и пречице“ у закључивању не важе за друге, већ само за њих.

4. Ниједан православни теолог, најдубље разлоге свог идентитета не налази у науци, већ у библијској вери, те је стога излишно наглашавати „став, широко прихваћен од научне заједнице теолога широм света, да не постоји никаква ʻбиблијска теорија стварањаʼ која се може схватити као научна теорија која би, као таква, представљала научну алтернативу теорији еволуције“. За хришћане уопште, тим пре за теологе, од велике важности је да ли је нека теорија о стварању супротстављена или не библијским истинама вере. Није потребно да неко буде научни експерт, па да зна да Дарвинова теорија еволуције говори о развоју врста другачије од Библије, чак насупрот њој. Раз­вој ство­ре­ног све­та у скла­ду с Бо­жи­јим пла­ном је јед­но, а на­уч­на те­о­ри­ја о раз­во­ју сло­же­них ор­га­ни­за­ма од јед­ног или не­ко­ли­ко при­ми­тив­них ор­га­ни­за­ма и о пре­тва­ра­њу јед­не вр­сте у дру­гу, је­сте не­што са­свим дру­го. У књизи Постања стоји да је Бог створио свет по његовим врстама (1. Мојс. 1, 11–12). Према учењу св. Максима Исповедника, сходно Божијој вољи, која је истоветна са логосима бића, свет постоји од почетка по врстама, јер ло­го­си бића се огле­да­ју „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“, а тој вољи служе и природни закони који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“. Циљ држања природних закона јесте да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“. Дакле, валидно је учење светог, а не неког другог Максима, тако да пре сврставања неког у присталице „идеологије америчког креационизма“, треба дати ваљано тумачење оних места Светог Писма на која се креационисти позивају. И нипошто не треба, супротно логици, изводити закључак да бити против теорије еволуције значи бити поборник теорије креационизма, како се хоће у Апелу, у црно-белом светлу, представити свака друга алтернатива. Боље је бити без икакве теорије, него са лошим алтернативама.

5. Односи између теологије и науке не морају бити постављени по принципу или једно или друго, али када је реч о теорији еволуције, није тачно да „вера у тројичног Бога који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције“. Научник Стивен Џеј Гулд је исправно тврдио да се наука ба­ви ем­пи­риј­ском ствар­но­шћу, док се те­о­ло­ги­ја ба­ви пи­та­њи­ма сми­сла све­га. За­то је Гулд утвр­дио да су на­у­ка и те­о­ло­ги­ја тзв. не­пре­кла­па­ју­ће обла­сти (енгл. NO­MA – no­no­ver­lap­ping ma­gi­ste­ria). Ова­кав Гул­дов став, иако про­ис­те­као из же­ље да се су­прот­ста­ви псе­у­до­на­уч­ној те­о­ри­ји о не­при­хва­та­њу те­о­ло­ги­је, мо­гао је од­ве­сти у крај­ност пот­пу­ног за­тва­ра­ња на­у­ке и те­о­ло­ги­је у њи­хо­ве окви­ре. Раз­у­мев­ши опа­сност ста­ва о не­пре­кла­па­њу те­о­ло­ги­је и на­у­ке, Алистер Мекгрет, такође научник, изнео је став да су те­о­ло­ги­ја и на­у­ка де­ли­мич­но пре­кла­па­ју­ће обла­сти (PO­MA – partly over­lap­ping ma­gi­ste­ria). Мек­грет је свакако имао у виду да Бог ни­је, ни­ти мо­же би­ти пред­мет кон­ку­рен­ци­је на­уч­ног об­ја­шње­ња и да те­о­ло­ги­ја ни­је кон­ку­рент на­у­ке, те да на­у­ка и те­о­ло­ги­ја има­ју мо­гућ­ност ме­ђу­соб­не са­рад­ње (енгл. cros­so­ver fer­ti­li­zing, до­слов­но ме­ђу­соб­не оплод­ње) у ко­јој и јед­на и дру­га мо­гу да на­у­че из тог од­но­са, указујући притом на опасност схватања науке као иде­о­ло­ги­је.

6. Давно је превазиђен римокатолички схоластички модел сходно којем је философија, са њом и наука, била слушкиња теологије (ancilla theologiae). Једнако је неприхватљив и други однос у којем теологија треба да буде подређена науци и то не због тога што теологија нема своју методологију, већ због тога што постоје теолози који не налазе свој идентитет у богословљу и дају превагу науци, без обзира на садржај који она нуди. Зато је, у најмању руку, зачуђујуће заузимање потписника Апела за крајње по­ни­жа­ва­ју­ћу Дарвинову ан­тро­по­ло­ги­ју. Подржавати Дарвинову теорију о заједничком претку човека и мајмуна и, у исто време, предавати библијску повест о стварању Адама по икони и подобију Божијем, потпуно је неспојиво. Одбацивање сцијентизма, као религијске алтернативе хришћанском учењу о Богу, још увек не значи да су односи између науке и теологије добро постављени. Веронаука је, због погрешног односа према вери оних који су је предавали, од првог наставног предмета, почетком прошлог века, стигла у наше време на последње место, а у време неприкосновеног двовлашћа Маркса и Дарвина, била је потпуно избачена из школског система. Превасходно због оних који имају изглед побожности, а силе њене су се одрекли (2. Тим. 3, 5) запали смо као народ у духовно мртвило и безнађе из кога се тешко излази. Апел наставника и сарадника ПБФ у Београду никако не помаже буђењу из духовне обамрлости, већ представља још једну неочекивану и ничим изазвану инјекцију наркозе племену које „мртвим сном спава“.

7. Свакако да је тачно да су програми из веронауке и биологије у конфликту, превасходно због теорије еволуције, као што је тачно и да су потписници Апела у сукобу са библијском вером и богословљем отаца Цркве, будући да се залажу за ту теорију. Никакво оправдање попут „за науку ради науке“, бар за њих не важи, јер би требало да су се „посветили“ богословљу. Или овим апелом јавно исповедају лични промашај у професионалном определењу?

На крају, недопустиво је изједначавање догме и идеологије. Потписници Апела би требало да разумеју људе из света који то не знају, будући да је реч догма злоупотребљавана у комунистичком систему и у политичкој свакодневници, пошто јој је додељен готово искључиво негативан предзнак. Догма је управо супротност идеологији (што нажалост не зна чак ни потписник Апела који се бави догматиком), јер се она ником не намеће силом „одозго“, него се, будући да је основ живота у Истини и извире из светотајинског живота и подвига, потврђује свенародним „Амин“.
 
Из свега реченог недвосмислено следи да треба подржати Иницијативу, а Апел против ње треба сматрати озбиљним промашајем, аутодеструктивним и погубним, нарочито за оне који нису довољно утврђени у вери. У Светом Писму се налазе и ове речи: саблазни морају доћи, али тешко човјеку кроз кога долази саблазан (Мт. 18, 7).

У Београду, 19. маја 2017. године                                     

 Др Здравко Пено
 редовни професор Богословског факултета
 „Свети Василије Острошки“
 Универзитета у Источном Сарајеву

"БОГ ЈЕ СТВОРИО ЧОВЕКА, А КАКО - ПИТАЈТЕ БИОЛОГЕ" Интервју с теологом који ће одушевити и АТЕИСТЕ

Светом писму није циљ да буде извор научних информација већ да пружи истину о једном Творцу, свету, човеку, о вредности живота и његовом смислу - овим речима теолог др Андреј Јефтић, професор на Богословском факултету у Београду, објашњава зашто је потписао апел којим се противи избацивању Дарвинове теорије о еволуцији из нашег образовног система.

Петиција за ревизију Дарвинове теорије еволуције у српским уџбеницима изазвала је шок у јавности, посебно чињеница да је међу 166 потписника који су за "укидање Дарвина" свој потпис дали и један биолог као и генетичар.

Све је добило за многе неочекиван "обрт", када је са Богословског факултета огласило 12 теолога изневши став да Дарвинову теорију треба оставити у образовном систему, као једину која је поткована научним чињеницама. Теолог др Андреј Јефтић, који је био на трибини Центра за промоцију науке на Хемијском факултету, о свом виђењу односа теологије и Дарвинове теорије причао је за Блиц.

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, честитао је Његовом преосвештенству епископу зворничко-тузланском Хризостому избор за митрополита дабробосанског.

"Увјерен сам да ћете на челу Митрополије дабробосанске, обављајући племенити и узвишени посао духовног вође и истинског ослонца вјерног народа, улити нову снагу, вјеру и наду на путу мира, љубави и поштивања међу народима и свим људима добре воље", навео је Додик у честитки.
Предсједник Српске упутио је честитке преосвећеним владикама Фотију, Атанасију и Сергију поводом избора на нова епископска мјеста. Изразио је увјерење да ће епископи, обављајући племенити и узвишени посао духовних вођа и истинског ослонца вјерног народа на челу епархија, успјети да одговоре свим искушењима и изазовима које носи данашње вријеме, нарочито у погледу обнове духовног живота и јединства српског народа.
Извор: СРНА

Више од 40 румунских светаца додато у календар пољске Православне Цркве

Пољски православна црква је прва локална православна црква која је позитивно одговорила на приједлог и апел румунске патријаршије сестринским црквама да додају румунске светитеље у своје локалне календаре да се годишње славе, преноси новинска агенција Базилика ​.
Свети Синод Пољске Православне Цркве одлучио је, на свом састанку 16. маја, да  дода више од 40 румунских светаца у свој календар, наводи се у Синодском саопштењу. Одлука је потврђена од стране Његовог Високопреосвештенства Јерзи (Георге), архиепископа-Епархије Вроцлава и Счецина. Сви свети који ће бити укључени Румунска цркве слави од 1950. године.
Након што је Свети синод локалне цркве канонизовао нове свеце,остале  сестринске цркве су обавјештене о одлуци писмом којим се тражи да свеци буду уврштени у њихов локални црквени календар, као израз универзалног карактера свих православних светаца , одакле год су.
Исто тако, Свети синод Румунске православне цркве слави неколико светаца других православних цркава у свом календару у посљедњих неколико година, укључујући и новог великомученика Јефрема Неа Макри, поштованог Георге Исповједника Драме, Светог Луку Симферопољског и Светог Пајсија Светогорца, а од недавно, Светог Порфирија од Кавсокаливиа.

МОСКВА, 24. МАЈА /СРНА/ - Патријах московски и све Русије Кирил уручио је у Москви награду Међународног друштвеног фонда јединства православних народа за 2016. годину македонском предсједнику Ђорђу Иванову.
 
Признање "Светог патријарха московског и све Русије Алексеја Другог" додјељује се за истакнути рад на јачању јединства православних народа и промоцију хришћанских вриједности. 

Лауреати награде су, осим Иванова, и патријарх коптски Тавадрос Други и градоначелник Москве Сергеј Собјањин, саопштено је из Прес-службе руског патријарха. 

Иванов је истакао да за њега представља велику част што присуствује овом скупу и захвалио на изузетном признању које носи име Светог патријарха Алексеја Другог.

"Та награда је за нас посебно значајна и драга јер је уручена за 2016. годину, када смо обиљежавали 11 вијекова од смрти великог словенског просветитеља - Светог равноапостола Климента Охридског", навео је Иванов и додао да се на вриједностима и принципима Светог Климента граде и развијају друштва и државе.

Иванов је рекао, између осталог, да су хришћани данас, као и у првом вијеку, изложени снажном прогону, да је хиљаде људи умрло мученичком смрћу само због вјере у Исуса Христа, те напоменуо да на Блиском истоку и у Сјеверној Африци припадници такозване "Исламске државе" свакодневно врше геноцид над древним хришћанским заједницама које живе на тим подручјима скоро двије хиљаде година.

Прије почетка церемоније, у црвеној сали Храма Христа Спаситеља, руски патријарх Кирил састао се са македонском делегацијом, на челу са Ивановим.

За данас је најављен састанак Иванова са руским предсједником Владимиром Путином.

​Епископ осечкопољски и барањски Лукијан уснуо је у Господу 24. маја 2017. године, у поподневним часовима, у Клиничком болничком центру Осијек.

Време служења заупокојене Литургије и опела новопрестављеном владици Лукијану биће накнадно саопштено.

Вечан ти спомен, достојни блаженства владико Лукијане!

Преосвећени Епископ Лукијан (Владулов) рођен је 9. маја 1933. године у Хајфелту (данашњи Нови Козарци у Банату), од родитеља Мирка Мачкића и мајке Јелене. Основну школу започео је у Српској Црњи, а завршио у Ковиљу. Петоразредну Боroсловију са матуром завршио је у Сремским Карловиима, а Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду.

Монашки постриг примио је у манастиру Ковиљу из руку игумана Леонида 1958. године. Рукоположен је за јерођакона 1959. године, а за јеромонаха 1963. године.
Од његовог доласка у манастир Ковиљ ова светиња генерално је обновљена, како црква тако и манастирски конаци. Ценећи рад оца Лукијана, Епископ бачки Никанор премешта га 1. фебруара 1964. године из манастира Ковиља у манастир Бођани.. Манастир Бођани до тада је био осиромашен и запуштен у сваком погледу. За време његове управе покренуте су многобројне активности за развој и подизање ове светиње, као и за њену рестаурацију и консервацију. Паралелно са стварањем једног од најсређенијих манастира наше свете Цркве у то време у селу Вајска, која је тада била манастирска парохија, отац Лукијан подигао је врло лепу цркву која је посвећена Светом Василију Острошком Чудотворцу.

Ценећи његов примеран вишедеценијски рад на њиви Господњој, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је 23. маја 1991. године архимандрита Лукијана за Епископа нововаспоставњене Епархије осечкопољске и барањске. Хиротонија је обављљена 14. јула 1991. године  у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Епископ Лукијан је устоличен у Даљу, у Саборном храму Светог великомученика Димитрија, 18. августа 1991. године. Хиротонију и устоличење извршио је Патријарх српски Павле са више архијереја Српске Православне Цркве.

Владика Лукијан је преузео нововаспоставњену Епархију осечкопољску и барањску у време рата. Поред осталог архипастирског старања, огромна улога у видању свакојаких рана у тешком поратном периоду нешто је што је посебно обележило двадесетшест година његове архијерејске службе.

Извор: Епархија осечко-пољска

Сабор Српске православне цркве данас је завршио засједање избором новог Синода и именовањем владика на упражњена епархијска мјеста.
У нови Синод - "црквену владу", изабране су владике Милутин из Ваљева, Јустин жички, Фотије и митрополит загребачко-љубљански Порфирије.
Сабор је донио одлуку да и зворничко-тузлански епископ Хризостом од данас буде митрополит дабробосански.
Епископ Фотије ће из Далматинске епископије прећи у Тузланску, умјесто Хризостома.
Владика Атанасије Ракита ће прећи из Бихаћко-петровачке и преузети Милешевску епархију која је била упражњена, као и Нишка епархија послије избора патријарха, коју ће сада преузети викарни епископ Арсеније.
Епископ Антоније са досадашње дужности старјешине Подворја СПЦ у Москви преузеће и дужност патријаршког викарног епископа.
До промјена је дошло и у европским епархијама па ће Сергије из Њемачке прећи у Бихаћко-петровачку епархију, а владика Андреј ће поред Аустријске епархије бити и администратор своје досадашње епархије.
Извори новинске агенције Бета у СПЦ тврде да у посљедњих десет година није било мирнијег сабора од данас завршеног. Они наводе и да је то био најкраћи сабор јер је завршен послије девет дана засједања.
Извор: БЕТА

Трамп посјетио Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму (Црква Светог Гроба) и састао се са јерменским патријархом

Предсједник САД Доналд Трамп посјетио је Храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму, у понедјељак.

Представници католичке, јерменске и православне цркве састали су са предсједником.

Јерменски патријарх Јерусалима Нурхан Маноугиан, кустос Свете земље о. Франческо Патон, и грчки православни патријарх Теофил II поздравили су  предсједника Трампа.

Предсједник Доналд Трамп је такође исказао своје поштовање Западном зиду, најсветијем мјесту гдје се Јевреји могу даа моле, АП.

Мошти Деспота Стефана први пут на улицама Београда поводом Спасовдана

                                                                                                               Бета |
Мошти Деспота Стефана Лазаревића биће први пут пренете улицама Београда током литије поводом Спасовдана - славе града, 25. маја, најављено је данас у Скупштини града.
Спасовданска литија

Председник Православно-спортског друштва "Света Србија" Димитрије Стикић казао је да ће први пут на литији учествовати ученици од петог до осмог разреда 30 основних школа из општина Палилула и Чукарица.

- Очекујемо од 1.000 до 2.000 деце на овогодишњој литији. То су наши најбољи дјаци... и тиме ћемо промовисати и знање на градској слави - казао је Стикић и додао да ће деца бити доведена и враћена градским превозом и имати слободан дан у школи.

Он је казао да ће се деца током славе "дружити са познатим личностима: Жељком Васићем, Невеном Божовић, Николом Роквићем, Слободаном Тркуљом.

О церемонији су говорили и старешина Вазнесењске цркве Арсеније Арсенијевић и заменик градоначелника Андреја Младеновић који је казао да је "слава повод и време за напредак и благостање".

Док у четвртак од 11 до 14 часова буде пролазила верска поворка, затвараће се улице Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Краља Милана, Теразије, Кнеза Михаила, Париска, Кнеза Симе Марковића, Поп Лукина, Краљице Наталије, Добрињска и на крају поново Адмирала Гепрата.

Начелник Одељења градске управе за саобраћај Александар Михаиловић је упозорио возаче да ће бити однета возила која у то време буду паркирана у тим улицама.

За два дана, моштима светог Николе, поклонило се скоро 20 хиљада људи

23. маја. ПРАВМИР. Моштима Светог Николе у ​​Москви поклонило се око 20 хиљада вјерника, у прва два дана боравка у храму Христа Спаситеља. "Јуче до 21 часова моштима се поклонило 18,600 људи. Прорачуни се обављају преко оквира кроз који су ходочасници прелазе, тако да је ово јединиствена, објективна цифра , "- рекао је шеф националне политике и међурегионалних  односа Москве Виталиј Сучков, наводи Интерфакс.

Према Сучкову, ходочасници чекају у реду два до четири сата.

Мошти Светог Николаја Чудотворца, константно се налазе у базилици у Барију (Италија), а у Русији ће бити од 21. маја до 28. јула 2017. године.

Светиња ће остати у храму Христа Спаситеља до 12. јула. Од 13 до 28 јула, оне ће бити у Петрограду.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА "ПРЕКО ПРАГА"
ПАЛЕ, 18. МАЈА /СРНА/ - Нова књига Његовог преосвештенства епископа захумскохерцеговачког и приморског Григорија "Преко прага", која представља збирку прича о судбини "малих" људи у херцеговачком поднебљу с краја 20. вијека, биће промовисана сутра на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву на Палама. 
 
Промоција је заказана за 18.00 часова, а о књизи ће говорити професор Бранко Летић и пјесник Ђорђо Сладоје, саопштено је из Филозофског факултета.

Након промоције, која ће бити одржана у оквиру обиљежавања Дана Филозофског факултета, а биће одржано пјесничко вече Ђорђа Сладоја.

Књига "Преко прага" објављена је 28. априла у издању београдске издавачке куће "Лагуна".

"Када пише о појединачним судбинама савременика, њиховим несрећама, неспоразумима и заблудама, болестима, биједи и странпутици, владика Григорије издваја најсвјетлије тренутке њиховог живота и налази најдрагоценије црте њиховог карактера", кажу у издавачкој кући "Лагуна".

Када пише о лопти, смијеху, возовима, о бригама, мору или манастирима, владика Григорије оживљава заборављене или испражњене просторе, предјеле и расположења свог ратом опустошеног поднебља.

"Изванредан психолошки портретиста, ауторски глас у овој књизи уздиже се изнад злосрећних подјела у народу, прелазећи преко уског и себичног прага своје куће, вјере и нације, и даје нам сваким ретком своје прозе на знање да ће се угледати на Андрићеву мисао `Највећа планина коју човјек мора прећи је праг његове сопствене куће`", наводе у овој издавачкој кући.

У "Лагуни" истичу да владика Григорије меланхоличном збирком прича "Преко прага" улази у ред даровитих писаца из БиХ који својом прозом настављају најбољу традицију приповједача на српском језику, од Петра Кочића до Зуке Џумхура, Иве Андрића или Меше Селимовића.

Администратор Митрополије дабробосанске владика Григорије бави се и писањем, а до сада је објавио књиге "Долази час и већ је настао" /бесједе и разговори, 2004/, "Лазар" /новела, 2008/, "Прича о старом краљу" /новела, 2009/ и "Радост живота" /колумне, 2010/.

​Бањалука- Колективно крштено 16 малишана 
Поводом Међународног дана породице, у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас је организовано колективно крштење, и то по девети пут у организацији Удружења Четири плус.

Шеснаестеро дјеце, доби од 7 мјесеци па до 15 година обогатило је Храм Христа Спаситеља. 

Толико их је крштено поводом Међународног дана породице, а најсрећнији су били родитељи који признају да су овако организована колективна крштења права олакшица за њихов новчаник.
Колективно крштење организовало је Удружење 4 плус Бањалука, које има око 600 регистрованих породица, а подржао их је Град са неколико привредника из Српске.
Из Удружења наглашавају да наталитет у Српској опада, те да према њиховим незваничним подацима на нивоу Републике Српске има око пет хиљада регистрованих породица са четворо или више дјеце.

МОЛДАВСКИ ПРЕДСЕДНИК ИМЕНОВАО ПРАВОСЛАВЉЕ КАО КЉУЧНИ ПРИОРИТЕТ

Москва, 10. мај, Интерфакс - Постоје четири ствари за Молдавију, о којима су не може преговарати, изјавио је предсједник Игор Додон.

"Увијек кажем нашим партнерима да постоје три или четири ствари на које никада нећу пристати да буду предмет преговора: то су наша државност, очување Молдавије, а не уједињење са било којим другим земљама. Друго, ту је наша неутралност; НАТО је категорички неприхватљив. Трећа ствар принципа је наше православље ", рекао је Додон на састанку са руским предсједником Думе Вјачеславом  Володином у сриједу.

Молдавији не требају те европске вриједности "које се намећу Молдавцима овај или онај начин", рекао је он.

Четврто питање о којем се  не може преговарати је стратешко партнерство "са нашим руским пријатељима", рекао је он.

"То су четири  принципијелна питања, која нису предмет преговора. Оно што је важно, већина грађана Молдавије подржава ове четири тачке ", рекао је Додон.

                                                Превод: вјеронаука.нет          ​Извор: Интерфакс-религија

​Прва седница највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве почела је 15. маја 2017. године у сали за одржавање седница Светог Архијерејског Сабора у Патријаршијском двору у Београду под председавањем Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Реплика Нојеве барке (арке)  биће изграђена у Јерменији
   
Историјски-културни и научно-образовни комплекс "Нојева барка" биће изграђен у Јерменији у складу са пропорцијама описаним у Библији, користећи армирани бетон, преноси РИА Новости, позивајући се на фондацију "Градимо за све људе".
Према библијском опису, Нојева барка (арка), изграђена по Божијој наредби Ноју како би он и његова породица могли да преживе глобални потоп, зауставила се  на планини Арарат послије четрдесет дана. Барка ће бити изграђена од армираног бетона и обложена дрветом. Фондација наводи да ће барка имати дужину од 300 лаката (433 фт.), висине 30 лаката (43 фт.), а ширина 50 лаката (72 фт.).
Организатори планирају да поставе 200 павиљона у арци, који ће  представљати националне културе различитих народа и земаља.
"Комплекс ће имати практичну вриједност: ходочасници и туристи ће моћи да се одморе у својих 40 соба. Музеј, галерија, библиотека, конференцијске сале, и сале за владе и државне пријеме радиће ту ", истакнуто је у фондацији.
Одбор повjереника је већ направљен, именован је извршни директор. Мартун АРУТИУНИАН шеф “Scenic Art Mill” . Пројекат ће бити представљен влади, и пројектовање и радови на изградњи  почеће након што буде одобрен план.
​                             Превод: вјеронаука.нет              извор: РИА Новости 

​Мошти Св. Јелене први пут донесене у Грчку
Мошти Св. Јелене су донесене из Венеције, гдје се иначе чувају
АТИНА. У Грчкој, хиљаде вјерника дошло је у недјељу да се поклони моштима Св. Јелене, мајке Константина Великог, које су по први пут донесене у Грчку из Венеције. У Атину су такође донесене честице крста, на којем је Христос претрпио страдања.
На атинском аеродрому мошти су, са свима почастима, дочекали архијереји грчке православне цркве и минисара националне одбране Панос Каменос.
У цркви Св. Варваре, гдје ће мошти бити до 15. јуна, на церемонији  су присуствовали архиепископ Атине и цијеле Грчке Јероним и предсједник Прокопис Павлопоулос.
Света Јелена Константинопољска је позната по свом раду на ширењу хришћанства. У Јерусалиму, приликом ископавања открила часни крст. Умрла је у 328. години, у доби од 80 година. Мошти Св, Јелене превезене су у Венецију из Цариграда 1211.године. Њен син, цар Константин одрекао се паганизма и премјестио престоницу царства из Рима у град Визант, који је преименован у Константинопољ.

                                    Превод: вјеронаука.нет

Његова светост патријарх српски Иринеј служио је данас Свету архијерејску литургију у Пећкој Патријаршији уз саслужење епископа Српске православне цркве /СПЦ/ окупљених поводом почетка редовног засједања Светог архијерејског сабора СПЦ.
Патријарху Иринеју саслуживали су митрополити црногорско-приморски Амфилохије, загребачко-љубљански Порфирије и епископи шабачки Лаврентије, средњезападноамерички Лонгин, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, те далматински Фотије.
Патријарху су саслуживали и епископи бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, франкфуртски и све Њемачке Сергије, тимочки Иларион, моравички Антоније и диоклијски Кирило.
Послије Свете литургије служен је чин призива Светог духа за благословен рад Сабора.
Радни дио Светог архијерејског сабора започеће у понедјељак, 15. маја, у Патријаршијском двору у Београду.
Извор: СРНА

​На овогодишњем 7.Републичком такмичењу, учествовала је ученица са посебним потребама Срна Франк из Теслића, ЈУОШ “П.П. Његош” Теслић. На Републичко такмичење је дошла са мајком и вјероучитељицом, која ју је припремала за такмичење, Стојанком Никчевић. Срна је одличан ученик, који се поред својих школских обавеза бави се и поезијом. Учествовала је на многим конкурсима на којима је освајала награде. Рођена је са оштећењима кичменог стуба и претрпјела седам операција, али њу то није омело да буде одличан ђак из свих предмета и оствари пласман на Републичко такмичење из Православне вјеронауке са убједљивим побједама на Општинском и Епархијском такмичењу (98 бодова).  Срна јако воли Православну вјеронауку и жеља јој је да једног дана постане вјероучитељица или доктор. Срна посебно издваја блаженопочившег патријарха Павла као свој духовни узор и инспирацију.
Срна, није успјела да оствари побједу и на Републичком такмичењу, али јој од срца желимо да побједи у својој највећој борби, а то је борба за здравље.  

 7.Републичко такмичење из Православне вјеронауке
 Републичко такмичење из Православне вјеронауке, седмо по реду, одржано је у ЈУОШ “Пале” на Палама, 13.маја 2017.године. Директор школе г.Жељко Форцан поздравио је све вјероучитеље и ученике, а затим се учесницима такмичења обратио и др Славољуб Лукић, инспектор-просвјетни савјетник у РПЗ РС-у. Након поздравних ријечи одржан је кратак пригодни програм који су припремили ученици “Духовне сеције” школе домаћина и њихова вјероучитељица г-ђа Александра Срдановић.
Такмичење је отпочело тачно у 10.оо часова, након прецизно датих упутстава а рад. Ученици су тест радили 90 минута, након чега су сви вјероучитељи заједно прегледали тестове. 
​Побједница овогодишњег Републичког такмичења је АНАСТАСИЈА БРОЋЕТА из ЈУОШ "Кнез Иво од Семберије" из Бијељине која је једина освојила свих 100 бодова (вјероучитељ Данијел Васић). Друго мјесто заузео је Никола Брборић, ЈУОШ "Свети Сава" Љубиње освојивши 97 бодова (вјероучитељица Недељка Гудељ). Треће мјесто освојио је Василије Жагран, ЈУОШ "Иво Андрић" Бањалука, са 93 освојена бода (вјероучитељ Александар Стојановић).
Након проглашења резултата, похвале свим учесницима такмичења и награде за најуспјешније такмичаре и вјероучитеље,  уручио је Протојереј-ставрофор проф.  др Ненад Тупеша.
На крају такмичења, сви ученици и вјероучитељи су били угошћени свечаним ручком у ​црквеној сали ЦО Пале.
Као посебну награду, сви учесници Републичког такмичења, имаће прилику да посјете наше најзначајније манастире, током тродневне поклоничке екскурзије, која ће бити изведена у септембру 2017.године.

Број православних се повећава, а број католика смањује у централној и источној Европи
Фото: Певфорум.орг
    
Већина становника централне и источне Европе су православни хришћани, њихов број се повећава док је број католика у опадању, откривају нови подаци  Центра за истраживање Пев (Pew Research Center) . Све у свему, око 57% испитаника сматра се православним, укључујући и становнике десет земаља са православном већином, укључујући и Русију, Украјине, Грчке, Белорусије, Бугарске, Србије, Грузије и Молдавије.

Истраживање је спроведено у 18 земаља, од јуна 2015. до јула 2016. године, над више од 25.000 људи.

Православних, у значајном броју, има у Босни (35%), Летонији (31%) и Естонији (25%). Католичко становништво чини 18%, у централној и источној Европи, чинећи већину у Пољској, Хрватској, Литванији и Мађарској.

Највеће земље у региону доживљавају нагли пораст броја православаца и оштар пад броја католика. Од распада СССР-а, број Руса који се идентификују као православци порастао је са 37% у 1991.години на 71% данас. У међувремену, у Пољској проценат католика је пао са 96% на 87%, у Мађарској од 63% до 56%, а у Чешкој са 44% на 21%. Осим тога, проценат православних је порастао са 59% на 75% у Бугарској, а са 39% на 78% у Украјини.

Међутим, католици у централној и источној Европи одлазе у цркву у већој мјери  него православци. Само 17% испитаника из Русије и 27% из Србије, рекло је да је свакодневна молитва, норма за њих. Највећи проценат оних који се моле бар једном дневно долази из Молдавије (48%).

14% становништва су  атеиста или неопредјељени, укључујући и 72% у Чешкој и 45% у Естонији.

У поређењу са католицима, православно становништво заступа  конзервативније ставове о неколико друштвених питања. У Русији, 85% испитаника сматра да хомосексуалност "морално неприхватљивом", а 79% сматра да друштво то не треба да прихвати.