Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() У првој фази, мозаик ће бити постављен у куполи и поткуполној галерији, а затим и у олтарском простору Храма, укупне површине 3852 квадратних метара. Председник Србије Томислав Николић, патријарх српски Иринеј и председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије митрополит волоколамски Иларион обишли су Храм Светог Саве, где су упознати са досадашњим, али и будућим радовима у Храму на Врачару. Председник Србије, патријарх и представници донатора, како је пренео Танјуг, дочекани су црквеним звонима, а поздравили су их свештеници Храма Светог Саве које је предводио владика топлички Арсеније, уз погачу и со коју су им послужила деца у народној ношњи. Њих је кроз Храм провео протонеимар Храма Војислав Миловановић. У делегацији која је посетила Храм били су и представници Гаспромњефта, Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, митрополит црногорско-приморски Амфилохије. У Председништву је претходно потписан уговор о донацији, чиме ће званично отпочети радови на унутрашњој декорацији Храма Светог Саве. Од братске Русије добијамо на поклон осликавање куполе Храма Светог Саве, што је као вечни руско-српски печат, рекао је председник Николић после потписивања уговора. Николић је председник Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве, нагласио је да је руска помоћ дошла као „киша кад је најпотребније” и није ничим условљена већ је хришћанска, православна, братска. Патријарх Иринеј је објаснио да ће мозаик бити урађен у духу православља – Византије, Русије и наше традиције, и да ће својим стилом, иконама и мозаиком представљати лепоту целог православља. Постављање мозаика у куполи требало би да буде завршено до краја идуће године, истакао је после потписивања уговора у згради Председништва амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин. Он је додао да је руска компанија Гаспромњефт спонзорисала радове са четири милиона евра. Површина мозаичне композиције у куполи биће 1230 квадрата, а у његовој изради користиће се природни камен и стакло. Како се подсећа у саопштењу из секретаријата Руског дома у Београду, по указу председника Руске Федерације, Владимира Путина, Рошотрудничество је генерални координатор радова за израду унутрашње декорације Храма. У саопштењу се наводи да ће овај пројекат бити финансиран из небуџетских средстава које ће обезбедити руске компаније које послују у Србији. Макета куполе Храма у размери 1 : 10 већ је израђена и биће представљена јавности у представништву Рошотрудничества у Србији, у Руском дому. Такође, представништво ће омогућити и онлајн праћење радова у Храму, истиче се у саопштењу. У унутрашњем уређењу Храма, мозаик ће најпре бити постављен у куполи и поткуполној галерији, а затим и у олтарском простору Храма. Његова укупна површина биће 3852 м2. На изради мозаика радиће уметници из Русије, Белорусије и Србије, које ће предводити руски академик сликар и иконописац Николај Мухин. У куполи храма је постављена платформа, а уметници ће израду мозаика радити са посебне челичне радне скеле која је монтирана на платформу. Радна платформа налази се на висини од готово 60 метара од тла, а највиша кота израде мозаика, на врху централне куполе 64,85 метара. У Храму ће бити израђено укупно 15.000 квадратних метара мозаика, а ти радови би требало да буду окончани за осам година. Извор: Политика.рс Комисија Светог архијерејског Сабора за унапређење црквене просвете уважила је примедбе Завода за вредновање васпитања и образовања да поједине лекције иду и преко могућности ученика, да се у уџбеницима користе појмови који им нису јасни, да су реченице предуге.
Нови наставни планови и програми за наставу православне веронауке у основним и средњим школама добили су одобрење Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а ускоро би требало да почне и израда нових уџбеника. Делови програма православног катихизиса за основце у извештају Завода за вредновање васпитања и образовања пре две године оцењени су као непримерени узрасту. Било је примедби да поједине лекције иду и преко могућности ученика, да се у уџбеницима користе појмови који им нису јасни, да су реченице предуге. Руководећи се тим примедбама, али и чињеницом да више од три године нису штампани нови уџбеници веронауке, Комисија Светог архијерејског Сабора за унапређење црквене просвете, на чијем је челу митрополит црногорско-приморски Амфилохије, спроводи рад на новим плановима и програмима. Осим што је требало да добију одобрење црквених органа, Светог архијерејског Синода и Сабора, програми су месецима чекали и на одобрење Министарства просвете, објашњава професор др Драгомир Сандо, председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке. – У септембру би требало да буду одржани први састанци Комисије поводом израде нових уџбеника. Верујем да ће одлука бити да се поступи слично као што то раде државне образовне институције – да се да прилика кругу стручњака да дају своје предлоге како би нови уџбеници требало да изгледају, да се распише нека врста конкурса. Нови уџбеници требало би да буду спремни за следећу школску годину – каже проф. др Сандо, који је на челу Катехетско-педагошког института Православног богословског факултета који, између осталог, води бригу о уџбеницима, квалитету верске наставе. Вероучитељи треба да буду више укључени у рад школе, у ваннаставне активности, а не да се и због свог радно-правног статуса и због статуса свог предмета осећају као да предају нешто што је школама наметнуто, каже проф др Драгомир Сандо, председник Одбора за веронауку Архиепископије београдско-карловачке Он напомиње и да се нада да ће бити решен радно-правни статус вероучитеља. – Вероучитељи годинама иду у школе са уговорима који се обнављају сваке године и немају права као и сви други наставници. Све оно што иде уз статус редовног наставника, разредно старешинство, па и оне економске ствари, попут могућности подизања кредита, њима је ускраћено. Такође, без обзира на различита мишљења, и у веронауци би требало да буде као и свуда, мора бити присутно оцењивање јер и оно доприноси стандарду. Вероучитељи треба да буду више укључени у рад школе, у ваннаставне активности, а не да се и због свог радно-правног статуса и због статуса свог предмета осећају као да предају нешто што је школама наметнуто – напомње Сандо. Он додаје и да у школама које су на територији најмногољудније епархије СПЦ у нашој земљи, Архиепископије београдско-карловачке, има 270 вероучитеља, а да 53 одсто ђака између два обавезна изборна предмета, грађанског васпитања и веронауке, бира овај други. Да је својевремено усвојен предлог тадашњег министра просвете Срђана Вербића, нова школска година, што се тиче наставе веронауке, вероватно не би започела са причом о новим наставним плановима и програмима, већ са њеним укидањем за одређене разреде. Крајем прошле године, Вербић је изјавио да би требало смањити фонд часова веронауке и грађанског васпитања, јер ђаци у основним и средњим школама имају већи фонд него што је то законом дозвољено. Такође, он је изнео мишљење да веронаука подстиче „сегрегацију“ у школама, али и да би требало да се испитују основе саме идеје због чега постоји тај предмет. Све традиционалне цркве и верске заједнице, које у школама организују верску наставу, реаговале су тада заједничким саопштењем у којем су негодовали због министровог предлога и оценили његово мишљење као „анахроно“ и несагласно са дужношћу коју обавља. Ипак, међу верским представницима било је и супротних мишљења. Муфтија Исламске заједнице у Србији, Мевлуд Дудић подржао је Вербићев предлог и образложио да је „СПЦ монополизовала реализацију верске наставе у школама“. Он је подсетио да ова верска заједница нема представника у владиној Комисији за верску наставу. Извор: Политика.рс У Требињу ће 3. септембра бити одржан хуманитарни концерт за обнову и изградњу православних светиња на Косову и Метохији.
Концерт под називом "Требиње за Косово и Метохију" организује Фондација "Делије" из Београда, а у центру Требиња постављен је пункт, гдје грађани могу да купе улазнице по цијени од пет КМ и тако се прикључе хуманој акцији. На концерту, који ће бити одржан на Стадиону малих спортова "Александар Маслеша", наступиће Ивана Жигон, Косовски божури, као и групе "Галија", "357", "ТХЦ ла фамилија", те етно групе "Траг" и "Захумље". Четрнаестогодишњи Александар Мрдић и његови другови, средњошколци Милош Ратковић и Бошко Радовић, навијачи "Црвене звезде", који продају карте на пункту кажу да су задовољни одзивом грађана и да свака продата улазница за њих представља велику радост. "Ми помажемо Фондацији `Делије` у овој акцији и надамо се да ће суграђани препознати њен значај и да ћемо братском народу на Косову и Метохији на овај начин послати поруку да смо уз њих", истиче подмладак требињских "Делија". Извор:СРНА Високо одликовање Српске православне цркве за задарског конзерватора Миљенка Домијана. Поносан сам на резултате које смо постигли у обнови културног и верског наслеђа, каже лауреат за "Новости"
ПОЗНАТИ хрватски конзерватор Миљенко Домијан (70) одликован је Орденом Светог Саве другог степена, којим га је за допринос обнови српске духовне баштине у Далмацији одликовала српска Патријаршија. Високо признање прошле недеље уручио му је владика далматински Фотије на празник Велике Госпојине у манастиру Крупа код Обровца. Домијан је први Хрват који је одликован Орденом Светог Саве. Угледно одликовање Српске православне цркве Домијану је уручено у храму који је дубоко уткан у његову професионалну каријеру. Овај манастир обнављао је од оштећења из Другог светског рата, али и после сукоба деведесетих. У образложењу признања Светог синода СПЦ наведено је да је награђен за "свесрдну помоћ у обнови древног верског и духовног насређа Српске цркве у Далмацији". Одликовани Домијан не крије задовољство због признања Српске патријаршије, али и наглашава да је за сакралне објекте Далмације везан професионално и емотивно. - Поносан сам на резултате које смо постигли у обнови културног и верског наслеђа на овим просторима - каже Домијан за "Новости". - Споменици културе су недељиви и припадају свима. Волео бих када би орден који сам добио био само мали допринос разумевању и изградњи бољих односа Срба и Хрвата. Домијан, родом са Раба, истиче да његова веза са манастиром Крупа траје од 1969. године, када је са групом стручњака из Задра први пут ступио у њега. Конзерватори су испод гарежи и наслага дима нашли драгоцене фреске из 1602. године. До данас је радио на низу пројеката не само у Крупи, већ и на храмовима у Буковици, Цркви Светог Илије у Задру и на другим далматинским сакралним објектима. МУЗЕЈ У ЗАДРУ Владика Фотије подсећа да је Домијан био веома добар пријатељ с покојним архимандритом Крупе Павлом Козлицом, као и да данас негује исти однос са игуманом Гаврилом. Његовом заслугом у великој мери покренут је и музеј у Цркви Светог Илије у Задру. - Сукоби су рушилачки, а такав је био и последњи рат. Поносан сам, међутим, што је хрватска културна баштина данас богатија за овај сегмент православног српског наслеђа. Драго ми је што је Крупа избегла тужну судбину других верских објеката, православних цркава или фрањевачког самостана у Карину. Не треба заборавити да су духовни споменици без људи само камен, опека и метал. Без људи нема духовне вредности - каже наш саговорник. Предлог да се Патријаршија одликовањем захвали познатом хрватском конзерватору потекла је од игумана манастира Крупе и Крке и надлежног епископа Фотија. - Господин Домијан, као главни конзерватор Репубике Хрватске за културну баштину, несебично је помагао обнову наших манастира - каже за "Новости" епископ Фотије. - Зато смо одлучили да га одликујемо Орденом Светога Саве. Многи људи у књижевности и уметности надилазе земаљско. Такве људе треба истицати, без обзира на то које су вере. Они су наши пријатељи, они су наша браћа. СЛАВИМО ИСТОГ БОГА Нови носилац Ордена Светог Саве истиче да Срби и Хрвати без обзира на све разлике припадају истој религији. - Исте смо вере, истог Бога хвалимо, хришћани смо и једни и други. Морамо да научимо да међу нама постоје разлике, али и да поштујемо једни друге - каже Домијан. Он се са поносом сећа бројних колега конзерватора из Србије. Тесно је на обнови и заштити Крупе сарађивао са професорком Аником Сковран, али и са Зораном Ватом из Новог Сада, са којим је радио на враћању културног блага у Хрватску. Извор:Вечерње новости ![]() Од 1. септембра 15. гимназија у Београду мења назив. Пре само два месеца Вербић одбио предлог који је имао све сагласности. Министар Шарчевић дао "зелено светло" ИМЕ патријарха Павла од 1. септембра понеће 15. гимназија у београдској општини Раковица, сазнају "Новости". Ова гимназија још пре годину дана почела је да бије битку да понесе име покојног поглавара Српске православне цркве и када су мислили да је борба потпуно изгубљена, стигло је решење из Министарства просвете, науке и технолошког развоја да од нове школске године могу да се зову Гимназија "Патријарх Павле"! Претходни министар Срђан Вербић одбио је недавно овај предлог, али је нови, Младен Шарчевић, преиспитао случај и одлучио да нема разлога да захтев не буде одобрен. - Срећни смо сви, и ђаци и наставници и родитељи. У петак нам је стигло решење - каже за "Новости" Јасмин Николовски, директор гимназије. - Морамо да захвалимо новом министру што је имао разумевања за наш захтев. Утврдио је да препреке не постоје, да поседујемо све сагласности и позитивно решио наш захтев. Пре само два месеца Министарство просвете одбило је предлог, образлажући да ова гимназија нема довољно добар квалитет да би понела име поглавара СПЦ, као и да морају да покрену ваннаставне активности које би неговале дух великана чије име желе да понесу. Николовски, међутим, каже да су патријарх Иринеј и црква дали благослов и проценили да заслужују име патријарха Павла. Додаје, "није на Министарству да процењује етичке категорије, да ли смо заслужили или нисмо". Њихово је било, наглашава, да процене јесу ли испунили формалне услове. Рекли су да школа није добро оцењена екстерном евалуацијом, која је била пре три године. Од тада су, објашњава, много ствари променили набоље, али није било новог оцењивања. - Иницијативу су прошлог септембра покренули родитељи и донели одлуку о предлогу на савету родитеља. Упућен је допис локалној самоуправи, где су одборници општине Раковица били сагласни. Благослов је дао и патријарх - присећа се Николовски. - Да би све било чисто и без дилеме, организовали смо и референдум међу наставницима, где је и колектив подржао предлог. После тога биле су само процедуралне потешкоће, типа да ли ће се звати "15. гимназија - патријарх Павле", Гимназија патријарха Павла или, како смо на крају и прихватили, Гимназија "Патријарх Павле", јер све институције називе имају у номинативу. Главни аргумент родитеља, који су подржали наставници, ђаци, црква и локална самоуправа, био је то што се гимназија налази на територији општине Раковица, где је и манастир Раковица, у коме је патријарх често боравио. На крају је ту и сахрањен. МИНИСТАР ОСНИВАЧ ГИМНАЗИЈЕ - АКТУЕЛНИ министар просвете Младен Шарчевић добро познаје нашу школу. Када је она пре 24 године основана, био је у оснивачком одбору и помогао је да школа стане на своје ноге. Пре тога, била је само издвојено одељење 13. гимназије, са свега два одељења - објашњава Јасмин Николовски. Извор: Вечерње новости ![]() Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије освештао је темеље Храма Нерукотвореног образа Христовог, који се гради у комплексу "Источник" у Источној Илиџи. Владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, служио је Свету архијерејску литургију поводом славе овог храма, који се налази на земљишту којим газдује Казнено-поправни завод Кула. Обраћајући се вјерницима, званицама и гостима и честитајући славу Храма, владика Григорије је позвао све људе да буду милостиви једни према другима. "Један од највећих учитеља цркве Свети Јован Златоусти, кад су га критиковали зашто је милостив према онима који су му потчињени, одговорио је да му је боље да одговара за милост него за строгост. И ми ћемо доћи пред онога кога ћемо молити да буде милостив према нама", рекао је владика Григорије. Он је рекао да ће овај храм бити мјесто гдје ће се људи крштавати, гдје ће бити обављана вјеначања, али и мјесто гдје ће своју утјеху и духовни мир наћи и затвореници и запослени у КПЗ Кула. "И сам Исус Христос био је затвореник, онај који је претрпио много тога и прије и послије, али и затвор", навео је владика Григорије. У име вјерника, епископ Григорије је захвалио директору КПЗ Кула Вукашину Црњаку и куму цркве Драгану Остојићу, који су најзаслужнији за изградњу овог храма. Прослави крсне славе храма Нерукотвореног образа Христровог присуствовао је велики број вјерника, као и представника јавног и политичког живота институција и општина у саставу града Источно Сарајево и Републике Српске. | Извор: СРНА МОСТАР - Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је данас на освешању обновљене Цркве Светог Василија Острошког и Тврдошког у Благају, код Мостара, да вјерске вође морају покушати да ураде оно што политичким лидерима не иде баш за руком. "Ваља нам живјети једни са другима и борити се за мир и љубав", поручио је владика Григорије. Он је нагласио да је обнова цркве у Благају од великог значаја, јер то мјесто има чудесну историју. "Кад кренете кроз Благај видите католичку цркву, па православну, па џамије и текију. Ту се види да смо живјели и да морамо живјети једни поред других. Морамо да се боримо за добро и за мир", рекао је владика Григорије који је јутрос освештао обновљену цркву заједно са умировљеним владиком захумско-херцеговачким Атанасијем и свештенством. Владика Григорије каже да благајски храм можда није највеличанственији, али за људе у Херцеговини је можда и најважнији, јер је Благај најстарије мјесто на том подручју. "Овим крајем је управљао син великога Стефана Немање, Сава, и из ове земље хумске отишао је на Свету Гору. На овом мјесту је столовао брат Стефана Немање, Мирослав, који је овдје зидао цркву Козме и Дамјана. Данас смо овдје донијели фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је најстарија словенска књига. Зато, ма гдје да живите данас, немојте да икада ико из ваших срца истисне Благај, Мостар и долину Неретве и било које сјећање", истакао је владика Григорије. Према његовим ријечима, човјек може да изгуби имање, богатство и славу, али дух не може да му одузме нико ако он сам то не учини. "Страшно је и невјероватно да смо убијали једни друге, рушили храмове из чисте слабости. Опет је толика милост Божија да нам увијек даје прилику да се обновимо, покајемо и исправимо и да се изградимо. Кад се покајемо, исправимо и обновимо онда бивамо још љепши и чистији баш као што су сад наши храмови у долини Неретве, од Пребиловаца, Клепаца, Чапљине, Благаја, Коњица, Бијелог поља", рекао је епископ Григорије. Он је нагласио да се обнавља и Саборна црква у Мостару и свака ће бити љепша него што је била. "Дај Боже да се обнови свака душа и свако живо биће", истакао је владика Григорије. Он је указао је да је потребно да се свака вјерска заједница исцијели да би било добро. Говорећи о повратку у долину Неретве, владика је рекао да људи морају имати јак дух да би се вратили. "Људи који су мањина било гдје су најснажнији и најхрабрији. Везани су за своју отаџбину и за своју дједовину. Лако је људима рећи ‘вратите се’, али потребно је обезбиједити мир, безбједност и посао. Многи још не вјерују у безбједност и могућност да нормално живе. Ко је тај ко то може да обезбиједи - тешко је питање", навео је владика. Умировљени владика Атанасије рекао је да су српске светиње рушене много пута, али и обнављане. "Нека је срећан празник свима, посебно овима у старом словенском граду Благају. Кад су се Словени населили овдје већ од Седмог вијека назвали су ово мјесто Благај, што значи добро мјесто. И јесте добро мјесто. Нека то знају и наши добри сусједи са којима треба да смо у добрим односима, јер дијелимо заједнички ваздух, заједничко сунце и радост", каже владика Атанасије. Пријератни старјешина цркве у Благају Гојко Терзић присјетио се предратних времена и нагласио да нема бољег народа од народа у Херцеговини. "Пуно је и радости због овог обновљеног храма, али и туге због оних који данас више нису са нама", рекао је Терзић, који је данас свештеник у Цветановцу код Љига. Старјешина Цркве Светог Василија Острошког и Тврдошког Бранимир Боровчанин нагласио је да је обнова цркве веома значајна за Србе на овом подручју. "Велика је ово радост. Надам се да ћемо убудуће имати и више вјерника и да ће људи који овдје живе остати и живјети што боље", навео је Боровчанин. Данас је у Благају крштено и четворо дјеце. Људи кажу да је обнова храмова доказ да се православни дух враћа у долину Неретве и да ратне ране зарастају. Православна црква у Благају, која је изграђена 1893. године, минирана је и запаљена у јуну 1992. године, као и сви остали православни храмови у долини Неретве. Обнова ове цркве, која је и заштићени национални споменик, почела је 2011. године, а највећу помоћ у обнови дали су Амбасада САД у БиХ, Министарство за избјегла и расељена лица Федерације БиХ, Министарство за људска права и избјеглице БиХ, али и вјерници појединачним прилозима. Освештању цркве, осим великог броја вјерника који су стигли са свих страна, присуствовали су министар за избјегла и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш, народни посланик у Скупштини Републике Српске Илија Таманџија, представници институција власти са подручја Мостара, те мостарски муфтија Салем Дедовић са делегацијом Исламске заједнице.
Извор: Независне новине ![]() Mитрополит загребачко-љубљански Порфирије подијелио је данас хуманитарну помоћ Србима у Сиску, Глини и селу Мали Градац, и истакао да је уочено да многи вјерници у Хрватској живе на ивици егзистенције. Митрополит Порфирије је истакао да је ово само почетак хуманитарне акције помоћи српском становништву, саопштила је Српска православна црква. Нарочита пажња биће усмерена на помоћ Србима који живе на подручју Баније, Лике, Далмације, Западне Славоније, навео је митрополит Порфирије, и додао, да ће на овом пољу заједнички сарађивати архијереји чије су епархије на територији Хрватске. Митрополит је захвалио свима који су препознали значај хуманитарне акције и позвао оне који могу да помогну да се придруже овом подухвату. Социјално угроженим српским породицама уручени су хуманитарни пакети са храном и средствима за хигијену, које је, уз помоћ дародаваца, обезбиједила Митрополија загребачко-љубљанска, наведено је на сајту СПЦ. Хуманитарна акција почела је са подјелом помоћи Србима у Сиску који су пакете примили у порти цркве Свете Петке у овом граду. Најугроженијима је подијељена и помоћ у виду бијеле технике - машина за прање веша и шпорет. Хуманитарни пакети уручени су и Србима из Глине, који су митрополита Порфирија дочекали у цркви Успења Пресвете Богородице. Са локалним свештенством митрополит је затим обишао породицу Дрекић која живи у селу Мали Градац, десетак километара од Глине. Породица која углавном живи од пољопривреде, осим намирница и средстава за хигијену, на дар је добила и мотокултиватор. | Извор: СРНА | ![]() Министарство унутрашњих послова Црне Горе променило став о православним епархијама. Свештеници неће имати обавезa да се пријаве. Отклон од министара из СДП. ПРАВНИ субјективитет Митрополије црногорско-приморске и осталих православних епархија у Црној Гори потврђен је постојећим Законом о правном положају верских заједница, као и оним из 1953. године. Ту информацију митрополиту Амфилохију саопштио је министар унутрашњих послова Горан Даниловић и коначно са дневног реда скинуо питање које је "заслугом" његових претходника из СДП-а годинама било камен спотицања између цркве и државе. Прво је Иван Брајовић, а потом и Рашко Коњевић, инсистирао на томе да се СПЦ региструје у Црној Гори, како би њени свештеници који немају црногорско држављанство могли да добију дозволу за боравак, тврдећи да их на то обавезује закон. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије одбацивао је такву могућност, позивајући више пута државне органе да што пре прекину с прогоном канонске Православне цркве у Црној Гори. - У време доношења и ступања на снагу Закона о правном положају верских заједница, Митрополија црногорско-приморска, са седиштем у Цетињу, и остале православне епархије СПЦ су постојале и законито деловале у Црној Гори, односно њихова делатност је била и јесте у складу са Уставом и законом - сматра министар Горан Даниловић. - Самим тим не постоји обавеза пријављивања оснивања за Митрополију црногорско-приморску и остале православне епархије СПЦ у Црној Гори. Министар је митрополиту Амфилохију саопштио да за свештенике Српске православне цркве у Црној Гори не постоји обавеза пријављивања. - У поступку издавања дозвола за привремени боравак ради обављања верске службе у Црној Гори, МУП ће прихватити потврде које ће Митрополија црногорско-приморска и остале православне епархије које овде делују издавати странцима који испуњавају услове из члана 42. Закона о странцима, а као доказ о оправданости захтева за издавање дозволе за привремени боравак ради обављања верске службе у Црној Гори. Свако супротно поступање или непоступање органа за управне унутрашње послове представљало би повреду позитивних прописа - каже Даниловић. Извор: Вечерње новости Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић посјетиће данас у Мостару сједиште Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Овом приликом министар Малешевић уручиће пароху мостарском Радивоју Круљу значајан број књига из личне библиотеке за потребе Епархијске библиотеке у Мостару, саопштено је из Бироа Владе за односе с јавношћу. Састанку ће присуствовати и директор Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево Раде Ристовић који ће мостарском пароху уручити значајан број наслова овог завода. | Извор: РТРС | СТРУЧНА САВЈЕТОВАЊА ВЈЕРОУЧИТЕЉА ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ У БАЊОЈ ЛИЦИ, БИЈЕЉИНИ И ТРЕБИЊУ
Овогодишње (2016) обавезно стручно савјетовање вјероучитеља Православне вјеронауке у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине одржано је: а) у понедјељак 22. августа у Бањој Луци за вјероучитеље из Епархија бањалучке и бихаћко-петровачке; б) у уторак 23. августа у Бијељини за вјероучитеље из Епархије зворничко-тузланске и в) у сриједу 24. августа у Требињу за вјероучитеље из Епархија дабробосанске и захумско-херцеговачке. Савјетовањима је руководио Катихетски одбор Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине на челу којег стоји Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г.г. Хризостом. Стручна предавања овогодишњег савјетовања одржали су: проф. др Растко Јовић из Београда, ђакон Бојан Чечар из Бијељине, уз техничку асистенцију протојереја-ставрофора Љубомира Самарџића, јереј мр Срђан Рољић из Бања луке и мр Славољуб Лукић из Бања Луке. Стручним савјетовањима у Бањој Луци присуствовали су и Епархијски архијереји: бањалучки г. Јефрем и бихаћко-петровачки г. Атанасије, те директор Републичког педагошког завода Републике Српске г. Дамјановић. Савјетовању у Бијељини присуствовао је г. Дамјановић, док је савјетовању у Требињу на позив Предсједника Катихетског одбора г.г. Хризостома за кратко присуствовао умировљени Епископ захумско-херцеговачки г.г. Атанасије Јевтић, који је на позив Преосвећеног Владике г.г. Хризостома спонтано одржао предавање о компетентној комуникацији са дјецом. Општа оцјена вјероучитеља је да су овогодишња стручна савјетовања била једна од најуспјешнијих до сада одржаних. Љ.К. У уторак, 23. августа 2016. године, у цркви Лазарици одржано је сабрање вероучитеља Епархије крушевачке. Састанку је присуствовао Епископ крушевачки г. Давид и начелник Школске управе г. Зоран Асковић. Сабрање је отворио секретар Просветног одбора Епархије крушевачке монах Сергије Радивојевић.
Начелник школске управе г. Асковић пожелео је срећан почетак нове школске године и обавестио вероучитеље о новом стручном упутству о начину утврђивања листе наставника верске наставе који је донет од стране Комисије за верску наставу у школи. Том приликом, начелник је подсетио вероучитеље који све критеријуми морају бити испуњени како би се неко нашао на листи вероучитеља. На крају сабрања присутнима се обратио и Епископ крушевачки г. Давид који је благословио све сабране и подсетио присутне вероучитеље о значају и смислу веронауке за младе људе као и то да су они (вероучитељи) носиоци тог јеванђелског семена изграђујући Цркву као Тело Христово. На крају овог сабрања Епископ крушевачки г. Давид и начелник Школске управе г. Асковић одржали су зтворени састанак са координаторима за веронауку Епархије крушевачке. Извор: Епархија крушевачка У ПРОСТОРИЈАМА САЛЕ ЕПАРХИЈЕ БАЊАЛУЧКЕ, У ПОНЕДЈЕЉАК 22.АВГУСТА 2016. ГОДИНЕ, ОДРЖАНО ЈЕ САВЈЕТОВАЊЕ ЗА ВЈЕРОУЧИТЕЉЕ ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКЕ И БАЊАЛУЧКЕ.
КАО ДОМАЋИН САВЈЕТОВАЊА ОКУПЉЕНИМ ВЈЕРОУЧИТЕЉИМА ОБРАТИО СЕ ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ Г. ЈЕФРЕМ, КОЈИ ЈЕ ПОЗДРАВИО СВЕ ПРИСУТНЕ И ЗАЖЕЛИО ИМ УСПЈЕШАН РАД. ЗАТИМ СЕ ОБРАТИО ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У СВОЈСТВУ ПРЕДСЈЕДНИКА КО СПЦ ЗА РС И ФБИХ, КОЈИ СЕ ЗАХВАЛИО ЕПИСКОПУ ЈЕФРЕМУ НА ГОСТОПРИМСТВУ. ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ ЈЕ ИСТАКНУО ДА ЈЕ САВЈЕТОВАЊЕ ПРИЛИКА ДА ВЈЕРОУЧИТЕЉИ РАЗМИЈЕНЕ ИСКУСТВА И МИШЉЕЊА. ПОЖЕЛИО ЈЕ ДА СЕ ШТО ВИШЕ УКЉУЧЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉИ ИЗ НАСТАВЕ. ТАКОЂЕ, ГОВОРИО ЈЕ О НОВИМ УЏБЕНИЦИМА И НОВОМ НПП-у ТЕ О САВРЕМЕНИМ ТОКОВИМА И СТАТУСУ ВЈЕРОУЧИТЕЉА. НАКОН ОБРАЋАЊА ЕПИСКОПА ХРИЗОСТОМА ОКУПЉЕНИМА СЕ ОБРАТИО И ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКИ Г. АТАНАСИЈЕ, КОЈИ ЈЕ ПРЕНИО ПОЗДРАВЕ И ПОРУКЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА. ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ ЈЕ ИЗРАЗИО ВАЖНОСТ ДА СЕ ТОКОМ САВЈЕТОВАЊА ОБРАТИ ПАЖЊА И НА ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРОНАУКУ У ФЕДАРАЦИЈИ БИХ. ЧЕТВРТИ ПО РЕДУ ОКУПЉЕНИМ ВЈЕРОУЧИТЕЉИМ, ОБРАТИО СЕ ДИРЕКТОР РПЗ РС ДР ПРЕДРАГ ДАМЈАНОВИЋ КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО О НОВОМ ЗАКОНУ О ОБРАЗОВАЊУ КОЈИ ЋЕ БИТИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ УСВОЈЕН И У КОЈЕМ ЋЕ ВЈЕРОНАУКА ИМАТИ СВОЈЕ МЈЕСТО И УЛОГУ ТЕ СЕ ЗАХВАЛИО МР СЛАВОЉУБУ ЛУКИЋУ НА ДОПРИНОСУ У ВЕЗИ СА ОВИМ ПИТАЊЕМ. ПРВИ ПРЕДАВАЧ НА ДАНАШЊЕМ САВЈЕТОВАЊУ БИО ДР РАСТКО ЈОВИЋ, ПРОФЕСОР БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ, КОЈИ ЈЕ 6 ГОДИНА РАДИО КАО ВЈЕРОУЧИТЕЉ. ПРОФЕСОР ДР РАСТКО ЈОВИЋ ОДРЖАО ЈЕ ЈАКО ЗАНИМЉИВО, НАДАХНУТО, ЈАСНО ИСПРИЧАНО И ОТВОРЕНО ПРЕДАВАЊЕ СА ДОЗОМ ХУМОРА, КОЈЕ ЈЕ ОД СВИХ ПРИСУТНИХ НАГРАЂЕНО ДУГОТРАЈНИМ АПЛАУЗОМ. ПРОФЕСОР ЈЕ, ПОУЧЕН СВОЈИМ ИСКУСТВОМ, ГОВОРИО О ВЈЕРОУЧИТЕЉСКОМ РАДУ И ПРОБЛЕМИМА СА КОЈИМА СЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉ СУСРЕЋЕ У СВОМ РАДУ. ДАО ЈЕ ИДЕЈЕ ЗА ПОБОЉШАЊЕ НАСТАВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ (НПР. ПОКРЕТАЊЕ ЧАСОПИСА...) ТЕ ИСТАКНУО ДА ТРЕБА ПОДСТИЦАТИ КРЕАТИВНОСТ КОД УЧЕНИКА. ПРОФЕСОР ЈЕ ЦИТИРАО ИЗРЕКУ ДА: "ДУХОВНО ЛИЈЕН НАСТАВНИК ОСТАВЉА ДЈЕЦУ ДУХОВНО НЕРАЗБУЂЕНУ". СВОЈЕ ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОР ЈОВИЋ ЈЕ КОНЦЕНТРИСАО НА ТРИ СТАВКЕ: а) ОСВЈЕШЋЕЊЕ ЦРКВЕ, б) ОСВЈЕШЋЕЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА, в) ОСВЈЕШЋЕЊЕ УЧЕНИКА. ДРУГО ПРЕДАВАЊЕ НОСИЛО ЈЕ НАСЛОВ "Усавршавање комуникационе компетентности", а одржали су га ђакон Бојан Чечар и протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић; У УВОДУ ПРЕДАВАЊА ПРЕДАВАЧИ СУ ГОВОРИЛИ ШТА ЈЕ КОМУНИКАЦИЈА. НАГЛАШЕНО ЈЕ ДА ВЈЕРОУЧИТЕЉИ МОРАЈУ ДА КОРИСТЕ ИНФОРМАЦИОНО- КОМУНИКАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ. ИСТАКНУТО ДА ВЈЕРОУЧИТЕЉ НЕ СМИЈЕ ДА ЗАНЕМАРИ СВОЈ БОГОСЛОВСКИ НАЧИН РАЗМИШЉАЊА. ТОКОМ ПРЕДАВАЊА НАГЛАСАК ЈЕ СТАВЉЕН НА ОБЈАШЊАВАЊЕ БОГОСЛОВСКОГ АСПЕКТА КОМУНИКАЦИЈЕ, ПЕДАГОШКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ ТЕ СУ У НАСТАВИ ПРЕДАВАЧИ ГОВОРИЛИ О СВОЈИМ ИСКУСТВИМА, ПОТРЕБИ И ИЗАЗОВИМА КОРИШЋЕЊА ИНТЕРНЕТА И МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У НАСТАВИ. ТРЕЋИ ПРЕДАВАЧ БИО ЈЕ ЈЕРЕЈ МР СРЂАН РОЉИЋ КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО О ТЕМИ: "ЛИЧНО СВЈЕДОЧЕЊЕ И НАСТАВНИ САДРЖАЈИ КАО НЕОДВОЈИВИ АСПЕКТ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ". ПРЕУЗМИ И ПОГЛЕДАЈ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СА ПРЕДАВАЊА ЈЕРЕЈА МР СРЂАНА РОЉИЋА НА КРАЈУ ДАНАШЊЕГ САВЈЕТОВАЊА ОБРАТИО СЕ ИНСПЕКТОР-ПРОСВЈЕТНИ САВЈЕТНИК ЗА ВЈЕРОНАУКУ МР СЛОВОЉУБ ЛУКИЋ КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО НА ТЕМУ "Нови Наставни програм и нови уџбеници Православне вјеронауке у основној школи". НАКОН СВАКОГ ПРЕДАВАЊА СЛИЈЕДИЛА СУ ПИТАЊА И КОМЕНТАРИ. ЗАВРШНИМ РИЈЕЧИМА ПРИСУТНИХ ЕПИСКОПА ЗАВРШИЛО ЈЕ ОВОГОДИШЊЕ ВЕОМА ЛИЈЕПО И КОРИСНО САВЈЕТОВАЊЕ ВЈЕРОУЧИТЕЉА ОВЕ ДВИЈЕ ЕПАРХИЈЕ. Андрићград - У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду промовисана је књига "Вујански крст патријарха Павла", чији је аутор Слободан М. Радуловић.
"Ово је књига о истинитим догађајима из живота патријарха Павла, из једног необичног угла написана", рекао је аутор књиге на синоћњој промоцији. Он каже да су четири архимандрита, ученика блаженопочившег патријарха Павла, одабрана да говоре о патријарху. "Сва четворица архимандрита су бесједила мени и више од четири године су биле потребне да књига угледа свијетлост дана. Читав живот патријарха Павла је обиљежен Вујанским крстом, а књига на почетној страни доноси фотографију манастира Вујан", каже Радуловић. Он подсјећа да је патријарх у манастиру Вујан био као искушеник Гојко Стојчевић, да је тамо имао тешку туберкулозу и од љекара осуду на смрт. "У манастиру Вујан је провео двије године и није смио да улази у цркву са осталима, а онда послије двије године десило се чувено исцјељење", додао је Радуловић. Он каже да књига доноси 80 прича у којима патријарх на почетку прича да се неће замонашити, да ће бити вјероучитељ, да ће имати своју дјецу. "У 30. години се разболио, а у 32. години се замонашио у манастиру Благовештење. патријарх Павле је на свом столу имао само слику игумана Василија Домановића који га је замонашио", нагласио је Радуловић. Рецезент, академик Славко Каравидић, каже да је ово јединствена књига, која говори о животу патријарха Павла. "Велика је храброст писати о патријарху Павлу. Божији путеви патријарха Павла и Слободана Радуловића су се 30 година сусретали и он је скупио храброст да још за живота патријарха почне да пише књигу, а уз благослов патријарха Иринеја објавио је књигу која је јединствен подухват његовог интелектуалног рада", подсјетио је Каравидић. Он је додао да се о патријарху Павлу може написати много књига, али да су је ово прича о обичном животу, о свему ономе по чему смо ми поштовали патријарха Павла. Свештеник Средоје Андрић каже да је свима позната порука патријарха Павла - "Будимо људи", која је кратка, али много садржајна порука свима у данашње вријеме "када бити човјек, нажалост, није много популарно". "Живимо у империјалистичком васпитању, у коме би сви да наређујемо другима са висине, а слабо би ко да служи. Лик и дјело патријарха Павла одупирали су се таквом схватању. Иако велики у хијерархијском смислу, трудио се да буде мали и свима слуга живећи јеванђелски", додао је Андрић. Он је напоменуо да је ова промоција посвећена патријарху Павлу и његовом раду, али и свима као "свети образац у данашње вријеме који свједочи и даје наду да ће се и данас и сутра живјети честито, не мислећи само на себе, него прије свега на Христа и на друге". Извор: | Срна ПРЕДСТАВЉАМО: РАД СЕКЦИЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЈЕРОНАУКЕ У ДРВАРУ
професора вјеронауке у средњој школи "Средњошколски центар -Дрвар" у Дрвару, јереја Зорана Миловца, пароха парохије треће дрварске (Епархија бихаћко - петровачка). Отац Зоран Миловац већ шест година ради у наведеној школи, и посједује много различитог искуства, јер ради се о духовно сиромашном крају у којем и данас у граду не примају свештеника, нити су све сахране спроведене са свештеником. Поред годишњих ексурзија у којима се посјећују православне светиње, долажења чешће у Храм, практиковања светих тајни, мисија дјеце међу родитељима и другарима, добротворним акцијама према другима и заједници, разумијевање (католика) других вјероисповјести са којима се сусрећу, међурелигијским састанцима гдје су показали одлично познавање нашег црквеног учења и праксе, учествовање за пјевницама и другим активностима при храму. Као и учестовање у свим активностима школе, у радовима, школским свечаностима, јер је основан и хор у школи (духовне и етно пјесме). Прошле школске године,основан је хор, а уз идеју о. Зорана и осјећај директорице и добрих људи, створен је простор за "ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРОНАУКУ". Опремљен је кабинет у границама могућности, са иконама, пројектором, рачунаром, али и оно најважијем ПРАВОСЛАВНОМ БИБЛИОТЕКОМ, КОЈА БРОЈИ ОКО 300 - 400. КЊИЖИЦА И КЊИГА ЗА ОМЛАДИНУ ТИНЕЈЏЕРСКОГ УЗРАСТА, РАЗЛИЧИТИХ ТЕМА ЗА ЊИХ, АЛИ И ЈЕВАНЂЕЉА НОВОГА ЗАВЈЕТА И КЊИГЕ О ТЕМАМА И ЗА РоДИТЕЉЕ, (СЛАВЕ, СВЕТЕ ТАЈНЕ, СЕКТЕ, СУЈЕВЈЕРЈА, СЛАВЕ И ОБИЧАЈИ, НАУКА -РЕЛИГИЈА, ЧУДА СВЕТИТЕЉА,) И МНОГИ ДРУГИ КРУПНИ НАСЛОВИ, (пакао , рај, о иконома, савремени оци о модерним религијским схватањима, пороци, гријех, мода, стања душа итд, итд.). На часовима вјеронауке ради се по систему предавања, гледања и ишчитавања. А поред тога, основана је и Православна СЕКЦИЈА чије радове можете да погледате испод! -ПЛАН И ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНЕ СЕКЦИЈЕ -МАТУРСКИ РАД Колевка хришћанства пред нестанком Процене су да је у периоду од 1910. до 2010. године проценат хришћана на Блиском истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто Да ли ће свет мирно гледати на то што ће хришћанство бити у потпуности уништено у крајевима у којима је најприје почело да се шири по свету и где се у континуитету очувало током две хиљаде година? Ово питање, које се односи на стварност Блиског истока, поставили су недавно, у саопштењу после одржаног међухришћанског састанка у Љубљани, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев) и љубљански надбискуп Станислав Зоре. Ниједан од најзначајнијих овогодишњих скупова или сусрета у хришћанском свету није прошао без постављања сличног питања и указивања на размере страдања народа у блискоисточним земљама и угрожености тамошње хришћанске заједнице. Та горућа тема део је званичне поруке Светог и великог сабора православне цркве који је одржан крајем јуна на Криту, она је садржана и у заједничком саопштењу васељенског патријарха Вартоломеја и римског папе после сусрета на Лезбосу, уврштена је и у заједничку изјаву са историјског сусрета патријарха московског и све Русије Кирила и папе Фрање у фебруару на Куби. У свима њима позива се на хитан прекид сукоба на Блиском истоку и упозорава на драматичну угроженост тамошњих хришћана. О томе сведочи и последњи извештај Европског парламента о стању верске слободе у свету. У Ираку хришћанској заједници прети нестанак. У древном сиријском Алепу, где се ових дана воде жестоке борбе, остало је свега 60.000 хришћана од некадашњих 400.000. У Либији су стална мета припадника Исламске државе. Процене су да је у периоду од 1910. до 2010. године проценат хришћана на Блиском истоку, укључујући земље као што су Египат, Израел, Палестина, Јордан, опао са 14 на свега четири одсто. Томе нису кумовали само сукоби и грађански ратови, револуције арапског пролећа, већ и ниска стопа рађања, економска криза, непријатељско политичко окружење. Црква нема други начин да утиче на овакве догађаје осим молитвом и апеловањем на одговорне личности које могу утицати да страдања престану, каже за „Политику“ владика бачки Иринеј. – Наша црква то и чини – формално, упућујући апеле одговорнима, али још више у честим неформалним контактима на свим нивоима, међуцрквеним, међуверским, дипломатским и другим. То је наша обавеза и због тога што су поједини српски епископи вишедеценијски пријатељи многим личностима из Антиохијске патријаршије, чији су верници највеће жртве терора који тамо влада. И друге помесне православне цркве чине сличне напоре. Цариградска патријаршија је, на пример, активна на дипломатском плану и у организовању међуверских конференција, у сарадњи са различитим исламским организацијама. Највише је учинила и чини Московска патријаршија, чији представници су свакодневно на угроженим подручјима, где свима деле хуманитарну помоћ и молитвено теше и храбре хришћане на Блиском истоку – наводи владика бачки Иринеј. Антиохијска патријаршија, једна од пет древних патријаршија, упркос сложеним и тешким условима и даље наставља мисију и проповедање вере и у Сирији из које ових дана долазе вести о најжешћим окршајима од почетка сукоба. Архимандрит Прокопије, клирик Антиохијске патријаршије, који је на докторским студијама на Православном богословском факултету у Београду, каже да се богослужбена сабрања несметано обављају у бројним парохијским црквама и манастирима, па чак и у оним насељима која су у непосредној близини ратних сукоба. – Наша помесна црква нарочито се ангажује на пољу различитих харитативних делатности. Хришћани су највећи део своје историје на Блиском истоку провели живећи као мањина, углавном маргинализована, а неретко угњетaвана и потлачена од стране различитих (исламских) империја које су се постепено смењивале на историјској сцени. Упркос свему, треба истаћи да миран суживот људи различитих вера ипак најверодостојније представља стање током највећег дела историје овог дела света на ком донедавно никада није било доведено у питање сâмо постојање хришћанства – каже архимандрит Прокопије. Он, међутим, истиче да на људе у Европи чињеница да живе у времену када најстарије хришћанске цркве трпе прогоне и бивају уништаване оставља занемарљив утицај. – Поред изолованих израза забринутости који потичу пре свега од црквених великодостојника, стиче се утисак да у јавности проблем судбине хришћана на Блиском истоку и ове области није нашао значајнијег одјека све до почетка мигрантске кризе. Разлози за то су бројни и могли би делимично бити приписани општој неинформисаности грађана развијених европских земаља о дешавањима у сукобима у које су укључене и њихове војне снаге, генералној незаинтересованости савременог човека за страдање људи у удаљеним и сиромашним крајевима света, још израженијој равнодушности на коју наилази било која вест о трагедијама са трусног и политички нестабилног простора Блиског истока – наводи архимандрит Прокопије. Псеудоисламски масовни терор Владика бачки Иринеј подсећа да је „масовни терор са псеудоисламским предзнаком” први на својој кожи у Босни и Херцеговини осетио српски православни народ. Он се сећа апела патријарха Павла 2001. године поводом терористичких напада на манастире Матејче и Лешак, када је патријарх упозорио да се тероризам може проширити и даље, ван граница Балкана. – Тада је Сличне апеле на исте адресе Српска православна црква је упућивала и после стравичног погрома на Косову и Метохији 2004. године. Али, нажалост, са тих адреса терор није обесхрабриван. Ставове најодговорнијих личности Запада није, штавише, променио ни снимак ломљења крстова на подујевској цркви. Макар тада је свакоме ко има очи да види и уши да чује било јасно да се не ради о сукобу хришћанства и ислама него о геополитичким захватима који путем терора, изазивања ратова и такозваних обојених револуција уништавају међународни правни поредак и суверенитет држава, ради сировина, контроле над територијама и слично. Људске жртве су унапред укалкулисане, а можда и пожељне, јер је празним територијама, после сеобе народа библијских размера, лакше владати. Очигледно је и то да су жртве и хришћани и муслимани, подједнако – каже владика бачки Иринеј. И Свети Сава је походио Антиохију Блиски исток је колевка хришћанства: ту је Господ Исус Христос благоизволео да се роди, живи, проповеда, страда и васкрсне, подсећа архимандрит Прокопије. – Антиохија је место где су следбеници Исуса Назарећанина први пут названи хришћанима и, као таква, црква у Антиохији је пресудно утицала на формирање и развој древног хришћанства. Свети Сава, први архиепископ и просветитељ српских и приморских земаља, приликом својих похођења светих места на Блиском истоку, посетио је између осталог и Антиохијску патријаршију, показујући тадашњим и будућим генерацијама на овим просторима својим личним примером где се заправо налазе корени богослужбеног и хришћанског идентитета свих оних који су заједничари Христови. Управо овим коренима дужни смо се стално враћати, напредујући у њиховом спознавању – истиче архимандрит Прокопије. Извор: ПОЛИТИКА.РС; Аутор: Јелена Чалија ![]() Скоро сви велики научници били су религиозни – поменимо само Њутна, Лајбница, Гедела, Ајнштајна, Теслу Један од двојице нових владика Српске православне цркве, викарни епископ диоклијски Кирило, универзитетску катедру заменио је монашком ризом. Радио је као асистент на Природно-математичком факултету 2000. године, кад је одлучио да се замонаши и постао искушеник Цетињског манастира. Магистар математичких наука, прошле недеље у Саборном храму у Подгорици свечано је устоличен за владику српске цркве. Разговор са њим започињемо личним питањем – Зашто се одлучио да напусти функцију асистента на факултету и изабере монашки пут. – Многа од питања везана за кључне одлуке у нашем животу, остаће заувек тајна чак и за нас саме. Свакако да је на мене највише утицало хришћанско васпитање мојих родитеља, молитве Светог Василија Острошког, беседе митрополита Амфилохија и поуке других духовника Православне цркве. Такође су на мене утицале светиње данашње Русије, Украјине и Свете Горе Атонске. Мислим да сам тражио и начин да пред Богом принесем жртву за наш народ који је тад страдао у Републици Српској и на Косову – каже у интервјуу за „Политику” викарни епископ диоклијски Кирило. Колико је сад математика присутна у вашем животу и које су биле научне области којима сте се бавили док сте радили на факултету? Нисам напустио свет и математику због неког разочарења. Волео сам ту науку и био у њој доста успешан. Завршио сам ПМФ у Подгорици и затим магистрирао диференцијалну геометрију и топологију на Београдском универзитету. После сам био на специјализацији на Московском универзитету, на Ломоносову. Могу рећи да је и математика, мени младом студенту, много казала о Богу као што знање о Богу садрже и све позитивне природне и друге науке. Нека од тих размишљања уградио сам у моју дисертацију на Московској духовној академији о Светом Петру Другом Петровићу Његошу. Тренутно немам времена да се активније бавим математиком, али се старам да увек прочитам нешто ново из те области. Често се говори о антагонизму науке и религије, па је можда некима и необично што је један математичар постао владика. Међутим, чини се да су они који говоре о супротстављености науке и религије најчешће из сфере друштвених, а не природних наука? Мислим да нема простора чуђењу, јер су скоро сви велики математичари и научници били религиозни. Поменимо само Њутна, Лајбница, Гедела, Ајнштајна, Теслу. С друге стране, математичко знање је преточено у богословље на пример код блаженог Августина, Светог Василија Великог, новомученика Павла Флоренског и других. Знате, кад говорите о математици користећи језик описивања, мимо њених формула и теорема, морате да избегнете две крајности. Прва је мистификовање математике, то јест гледање на математику као на неко свештено знање. На то делимично наилазимо код неких богослова. А друга крајност је банализовање математичких знања. Имамо и таквих примера. По оцени мојих професора на Московској академији, ја сам успео да избегнем те крајности. Математика је, као и сваки други језик, један универзални језик описивања ствари и појава у природи, при чему је она мене запленила управо тиме што су њене формуле сличне поезији. Некако су одвојене од ове стварности па су мени увек напомињале неке духовне законе. Посебно ми се свидела и зато што су њени закони тачни и непромењиви, нису као политичка наука која је данас једна а сутра друга. У томе је математика слична теологији. Били сте и асистент на Природно-математичком факултету и предавач и васпитач на Цетињској богословији. Имате, дакле, педагошко искуство. Шта је највредније што сте ви научили од студената и младих богослова? Да, научио сам много од професора и ученика Цетињске богословије и ПМФ-а. Пре свега трпљењу, праштању и љубави. Мислим да је неко од светих рекао да је боље да вас ученици воле него да вас се боје, и ја сам се старао да то испуним. Колико се школовање и васпитавање младих богослова разликује од оног које искусе њихови вршњаци у некој гимназији, на пример? У свакој грани науке или друштвеног живота, па тако и у Цркви, имате специјалистичке школе. Имају их и полиција, војска. Тако је и богословија специјалистичка школа која обучава будуће свештенике. Разлика у односу на друге школе је у томе што светске гимназије траже од човека извесно знање и један ниво дисциплине у понашању. Богословија и уопште теолошка наука тражи потпуну промену код човека и у духовном смислу, кроз знање, молитву, подвиг, али и у телесном смислу, кроз пост, аскетизам. Али, пре свега тражи веру без које се, по ријечима Светог апостола Павла, не може угодити Богу. Наравно, то обучавање није присила, него је засновано на слободној вољи ученика. Која ће бити ваша задужења сад кад сте владика диоклијски? По речима патријарха Иринеја и мог надређеног архијереја владике Амфилохија, којем сам викар, и даље ћу наставити свој рад у Епархији буеносајреској и јужно-централно-америчкој наше СПЦ. Можете ли нам нешто рећи о организацији црквеног живота у једној од најмлађих епархија СПЦ, буеносајреској, где сте постављени за архијерејског заменика 2014. године? Колико Срба живи на територији ове епархије и колико је за њих значајно организовано присуство СПЦ на просторима где живе? Постоји много људи нашег порекла у Јужној и Централној Америци с територија Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, а чији су корени православни. Тешко је оценити њихов број јер су они расејани по тим огромним пространствима. Рецимо да је реч о више десетина хиљада људи. То је навело владику Амфилохија да, с благословом наше Цркве, пође у те крајеве и потражи „изгубљене овце дома Израиљева”. Ја сам пристао да му у томе помогнем. Знате, наша Црква у својој послератној историји није могла да испуни потребе ни народа у матици, а камоли да се бави народом преко океана. Често помињем чињеницу да је у Зиданом Мосту, у Словенији, убијено, од стране комунистичких власти, више од сто свештеника наше Цркве, заједно са свештеномучеником Јоаникијем, митрополитом црногорско-приморским. Тај злочин је изродио други злочин, а то је недостатак свештенства на подручју јужноамеричког континента. Наш народ у Северној Америци је био боље црквено организован, и то је и данас случај. У Јужну Америку је још патријарх Гаврило Дожић послао једног часног свештеника, Радојицу Поповића, који је тамо служио Богу и роду цео живот. После њега тридесет година није било наших свештеника у Јужној и Централној Америци. Нажалост, због тога, и због чињенице да је Католичка црква присутна у свим порама друштва, у школама, војсци, многи од наших људи су прешли у Католичку цркву. Неки се сада враћају у православље. Такође и држава, бивша Југославија, није баш довољно помогла око организовања школа за децу наших исељеника, тако да су већ у другом или трећем поколењу они заборавили свој језик. Ми се старамо да данас исправимо донекле те пропусте. Деведесетих година прошлог века у Јужну Америку је дошао архимандрит Доситеј Мотика, данашњи епископ СПЦ у западној Европи. После њега су се смењивали свештеници, увек по два или један, а то је кап у мору, јер су пространства Јужне и Централне Америке слична бескрајним пространствима Русије. Од кад је митрополит Амфилохије на функцији епископа-администратора Епархије буеносајреске, први пут 2011. године, ситуација се мења. Колико свештеника и цркава има Епархија буеносајреска и да ли међу свештенством и верницима СПЦ има и локалног становништва? Сад имамо четири свештеника и једног протођакона у Аргентини и четири монахиње. Затим пет свештеника у Бразилу, једног архимандрита у Венецуели, по једног јеромонаха у Колумбији и Еквадору, једног свештеника у Чилеу и једног монаха у Сан Салвадору. Од тога шест свештеника и свештеномонаха води порекло од становништва. Један свештеник и протођакон су рођени у Аргентини, али су српског порекла. Такође, једна монахиња је из Бразила и једна из Чилеа. Наравно да је постојање и деловање СПЦ на овом континенту од насушне потребе за наш народ и за његово спасење. Основни проблем наше мисије је и даље економски, и углавном пада на терет Митрополије црногорско-приморске, иако помажу и епархије СПЦ из Северне Америке и људи добре воље. Свети Архијерејски Сабор СПЦ у саопштењу, објављеном после последњег заседања, указао је на проблеме с којима се суочава Српска црква у Црној Гори. Истакнуто је да се „спрема закон који не само да не признаје Цркви статус и идентитет него јој прети отвореним прогоном, а њена власт Српску православну цркву проглашава за државног непријатеља број један”. Каква је тренутна ситуација и да ли се назире решење проблема који су изазвали и прогоне свештеника и насртаје на храмове СПЦ? Мислим да су тај предлог закона оцениле као неприхватљив и међународне институције. Надам се да ће они који данас власт имају схватити да је историја Црне Горе, и у већем смислу од ове данашње, у суштини историја цетињских митрополита и православне црногорске митрополије, и да ће послушати глас свог доброг пастира владике Амфилохија, и направити закон који би гарантовао верска права свих у Црној Гори. Нарочито мислим на традиционалне цркве и верске заједнице – Православну и Католичку цркву и муслиманску заједницу. Важан је рад Шта бисте поручили основцима и средњошколцима који и даље математику доживљавају као један од најтежих предмета у школи? За неко дубље бављење математиком потребан је, као и у свему, одређени таленат. Међутим, основне студије математике, па и градиво основне и средње школе може да заврши сваки студент или ученик, уз наравно истрајан и константан рад. Извор: ПОЛИТИКА.РС ![]() О Манастиру Возућица у Федерацији БиХ, који ће у недјељу, 7. августа, обиљежити седам вијекова постојања, веома мало се писало и говорило, али је он кроз своју историју увијек био снага и понос народу, што треба да остане и у будућности, рекао је Срни протојереј Зоран Живковић, парох завидовићки и возућки. Живковић је истакао да је мало мјеста која имају ту привилегију да буду позната по некој старини, а Возућа то има и то треба његовати да што дуже траје. "Зато нам је циљ да сваку прилику која нам се пружи искористимо да би овај духовни бисер, споменик културе, био у народу и народ у њему", нагласио је Живковић. Обиљежавајући спомен на 700 година од смрти краља Драгутина Немањића, Манастир Возућица ове године прославља свој јубилеј, седам вијекова постојања. "Народно предање говори да је Манастир Возућица заједно са многим другим манастирима у БиХ задужбина краља Драгутина. Ово народно предање не смијемо занемарити, јер је народ на разне начине настојао да очува успомену на битне ствари из свог живота, па је тако и успомена о постанку Манастира Возућица везана за 14. вијек и краља Драгутина", навео је Живковић. Нажалост, истакао је он, многи писани трагови уништени су кроз историју, само неки, попут оног из 1617. године или из 1628. године, остали су да посвједоче један дио историје овог манастира. "Међутим, треба да будемо свјесни да су то само неки од битних догађаја из живота Манастира Возућице, а никако свједоци постанка овог манастира", нагласио је Живковић. Манастир Возућица је једно вријеме вјероватно био и преписивачки центар у коме су монаси преписивали разне књиге за богослужбену употребу, истакао је Живковић. Судећи према народном предању, додао је он, Манастир је имао бројно братство и велике посједе земље коју су монаси обрађивали. Нажалост, каже он, Манастир Возућица, као и Манастир Удрим, је око 1690. године опустио. Манастирско братство је протјерано, а касније су мирски свештеници наставили да врше богослужења у овом манастиру, док Манастир Удрим никад није обновљен. Живковић је подсјетио да је возућки манастир једно вријеме био и мјесто гдје се, осим савјета које су свештеници давали народу, учила школа. Године 1851. године прота Серафим Марковић - Стакић је у својој кући у Васовинама отворио школу чије је сједиште касније, када је изградио објекат за школу код Манастира Возућица, пренио у Манастир, подсјећа парох завидовићки и возућки. У недјељу, 7. августа, биће прослављено 165 година од отварања српске школе која је радила код Манастира Возућица. "Обиљежићемо и годишњицу од освећења нашег манастира, као и 700 година од упокојења задужбинара основатеља и градитеља Манастира - краља Драгутина Немањића", истакао је Живковић. Према програму обиљежавања, у 9.00 часова предвиђен је дочек епископа Григорија, који је и администратор Митрополије дабробосанске, а у 9.30 часова Света архијерејска литургија. Потом је предвиђен свечани културно-умјетнички програм. Манастир имао је важну улогу у очувању православља у овим крајевима, а доказ за то су српска села на лијевој обали ријеке Криваје, која су вијековима сачувана, све до етничког чишћења 1995. године. Манастир је 2004. године проглашен спомеником културе БиХ, а његова обнова започела је 2006. године. Након 1995. године на подручје возућке и стошке парохије у општини Завидовићи вратило се само око пет одсто Срба, или око 70 српских породица, док је прије рата у стошкој парохији живјело више од 600, а у возућкој више од 800 домаћинстава. Масовно страдање Возућана током протеклог рата догодило се између 10. и 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ, НАТО снага за брзе интервенције и одреда "Ел муџахедин". | Извор: СРНА | С обзиром на то да су од ове школске године у употреби нови уџбеници из Православне вјеронауке, било је потребно да се и Радне свеске прилагоде њима. Нове радне свеске су РЕДИЗАЈНИРАНЕ, отклоњене су уочене грешке и недостаци од прошле године, ПОВЕЋАН је БРОЈ СТРАНА (3. и 4. разред). Радна свеске за 4.разред је у ПОТПУНОСТИ НОВА, а радна свеска за 3.разред је великим дијелом прерађена и са много новог материјала.
Корице Радних свезака за 3. и 4. разред су НОВЕ. Радне свеске за 2. и 5. разред су само дјелимично кориговане. У току је дистрибуција Радних свезака у књижаре. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|