БЕОГРАД, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Предсједник Србије Томислав Николић оцијенио је данас да је изузетно важно довршити Храм Светог Саве, јер ће се тиме показати и хришћански карактер српског друштва и Србије као државе.
 "Ми га, наравно, и без довршеног Храма Светог Саве имамо, али и Храм Светог Саве јесте једновековни напор и илустрација хришћанског карактера Србије", рекао је Николић, који је и предсједник Главног одбора Друштва за подизање Храма Светог Саве.
Николић је на данашњој сједници Скупштине Друштва у Патријаршији оцијенио да су "деценијама недовршене зидине овог храма симболизовале злосрећну судбину и духовно посрнуће српског народа", објављено је на сајту Српске православне цркве.
"У тешким временима, када му је све било ускраћено, кренуо је српски народ у свој највећи духовни подухват - изградњу саборног Храма Светог Саве, који припада свим Србима, као што сви Срби припадају њему", закључио је Николић.
Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је данас да би унутрашње уређење Храма Светог Саве у Београду требало да почне ове године и да се до краја 2014. очекује донација Русије од око 30 милиона евра за изградњу тог здања.

БЕОГРАД, 30. АПРИЛА /СРНА/ - Свечани почетак засједања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ биће одржан 14. маја у манастиру Студеница, док ће радни дио Сабора почети 15. маја у Београду у Патријаршији, потврђено је Срни у СПЦ.
"Овогодишње отварање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве започеће 14. маја Светом архијерејском саборном литургијом у Саборном храму Успења Пресвете Богородице, са почетком у 8.30 часова", речено је у СПЦ. 
Како је наведено, свечани призив Светог духа на почетку рада Сабора служиће се у храму Светих апостола Петра и Павла у Расу, код Новог Пазара, са почетком у 14.00 часова. 
Храм Светих апостола Петра и Павла, који се назива и црква Светог Петра, најстарији је споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште Рашке епископије. 
Радни дио Сабора почиње у Патријаршији српској у Београду 15. маја. 
Дневни ред прољећног засједања Светог архијерејског сабора је у припреми, а у току сутрашњег дана биће објављено и саопштење СПЦ о предстојећем Сабору.

БЕОГРАД– Патријарх српски Иринеј изразио је данас наду да ће радови у унутрашњости Храма Светог Саве бити започети до краја ове године, као и да очекује да ће радови на Храму бити завршени за 10 до15 година.
Патријарх је на почетку 12. скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, којој је присуствовао и председник Србије Томислав Николић који је и председник Главног одбора Друштва, рекао и да очекује донацију 30 милиона евра из Русије.
''Ово је велики црквени и национални подухват који је започет у тешко време. Међутим, храм се ипак гради'', рекао је патријарх додајући да су у току припреме за извођење радова у унутрашњости храма, живописа.
Указујући да се храм гради иако је велика криза, он је истакао да су министарства спољних послова Србије и Русије потписали споразум о донацији 30 милиона евра.
Значајан допринос у изградњи Храма има држава, рекао је патријарх наводећи као пример допринос од продаје поштанских марки.
Извор:Танјуг
објављено: 29/04/2014

Патријарх уручио орден Леониду Решетњикову
Извор: ТАНЈУГ  
Патријарх српски Иринеј уручио је данас орден Светог цара Констатина Леониду Решетњикову због љубави према СПЦ и српском роду наручито показану несебичним залагањем и трудом на продубљивању и јачању односа између српског и руског народа.
Патријарх Иринеј уручио Орден Леониду РешетњиковуФото: ТАНЈУГ
  Патријарх је истакао да се Орден цара Константина, највеће одликовање СПЦ, додјељује заслужним установама и личностима, међу које спада и пријатељ српског народа Леонид Решетњиков.
 ''Решетњиков је одан својој вјери и својој цркви, вјери православној и због тога је одликован, такође, високим одликовањем своје цркве'', рекао је патријарх додајући да Решетњиков ради на зближавању српског и руског народа и на учвршћивању веза.
 Указујући да је Решетњиков велики пријатељ српског народа, патријарх је рекао да је  Решетњиков био службеник у Београду и да одлично зна српски језик.
 Према његовим ријечима, Решетњиков, који је обављао важну дужност у руској привреди, у установи која је директно под предсједником Владимиром Путином, је везан за Београд јер му се ту родила и једна кћерка.
   Решетњиков је рекао да је орден велика и значајан награда за њега коју можда није заслужио.
  ''Читав живот сам се трудио да радим на јачању словенског, православног јединства, а посебно јединства са српским народом и Србијом као земљом која је историјски блиска са Русијом'', рекао је Решетњиков додајући да српски народ воли Русе.
 Он је истакао да је за њега орден највећа награда и то у рангу са одликовањима Руске цркве.
 ''Без наше вере неће бити ни Србије ни Русије. Вјера везује наше народе и јача наша срца'', рекао је Решетњиков,  који је уручио патријарху пригодан поклон. 
 Он је истакао и да многи Руси својој дјеци дају имена српских светаца, а патријарх је уз осмијех констатовао ''нас и Руса 200 милиона".

Донација најављена на почетку 12. скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, којој је присуствовао и председник Србије Томислав Николић
Усвојен план завршних радова на Храму Светог Саве
Патријарх је на почетку 12. скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару, којој је присуствовао и председник Србије Томислав Николић, који је и председник Главног одбора Друштва, рекао и да очекује донацију 30 милиона евра из Русије.
- Ово је велики црквени и национални подухват који је започет у тешко време. Међутим, храм се ипак гради - рекао је патријарх додајући да су у току припреме за извођење радова у унутрашњости храма, живописа. Указујући да се храм гради иако је велика криза, он је истакао да су министарства спољних послова Србије и Русије потписала споразум о донацији 30 милиона евра.
- Радови се изводе, можда мало споро и скупље. Можда недостаје и боља организација - рекао је патријарх Иринеј додајући да је то храм нашег народа, како у отаџбини тако и у целом свету.
извор:Вечерње новости

Извор: Глас Српске | Цвија Мркоњић
Бањалука - Музичар Слободан Тркуља одржао је хуманитарни солистички концерт у Банском двору Културном центру у Бањалуци уз громогласне аплаузе бројне публике.
Свестрани умјетник наступио је у понедјељак увече у оквиру акције за обнову манастира Клисина који се налази код Приједора, а улазнице су коштале 50 марака.
Тркуља је истакао да му је драго што свој таленат може да искористи у хумане сврхе и да је срећан када људи дођу на концерт због његовања традиције и духовности, а не само због музике.
- Вјеровао сам да ће се бањалучка публика одазвати у великом броју и надам се да ће братство успјети да сакупи новац за обнову манастира - казао је композитор и пјевач који са својим саставом "Балканополис" на нов и модеран начин изводи музику инспирисану традицијом Србије и Балкана.
Српски мултиинструменталиста показао је своје умијеће на многобројним инструментима, а каже да већина његових пјесама настаје током наступа.
- Провоцирам инспирацију на такав начин, трудим се да испратим мелодију, пјесму и композицију до краја - истакао је Тркуља.
Признаје да када крене на концерт инструменте спакује у два-три кофера и никада не зна колико тачно их је понио.  Нагласио  је на значај акције за обнову Клисине, али и указао на чињеницу да људи у данашње вријеме имају прилику да буду ктитори манастира само једним позивом.
- Срцу ми је мило када видим да градимо светиње. Манастири који су грађени на просторима гдје су живјели Срби свједоче да су наши преци ту радили, молили и пјевали  - каже Тркуља.
На концерту је била и министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић која је изјавила да је обнова манастира Клисина важна и да ће ресорно министарство настојати да помогне његову обнову. Тркуљином наступу присуствовале су бројне личности из јавног и културног живота Српске.
"Балканополис"
Слободан Тркуља за бањалучку публику има само ријечи хвале.
- Судећи по реакцијама наступ је био успјешан, а волио бих да прије што наставим да снимам у студију и да са "Балканополисом" дођем у Бањалуку - казао је Тркуља.

  Ујутро 27. априла 2014. године, у 2. недељу по Васкрсу, на дан Антипасхе, Епископ тројицки Панкратије служио је Свету Литургију у доњем храму Спасо-Преображенске цркве. У току Литургије игуман Валаамског манастира обавио је рукоположење монаха Севастијана у чин јерођакона. Свечаном богослужењу присуствовао је Председник РФ Владимир Владимирович Путин, саопштава манастирски сајт. За време Свете Литургије Председник Русије Владимир Путин и већина присутних приступили су Светој Тајни Причешћа. Председник је више пута посећивао Валаамску обитељ, па је на питање: „шта за Вас представља Валаам?“ одговорио: „с једне стране, врло једноставно питање, а с друге итекако дубоко. Овде се осећа посебна атмосфера или, како црквени људи кажу – посебна благодат. Ја не знам светлије место од овог. Овде се осећаш тако слободно, неспутано. Можда због тога што је то место испуњено молитвом кроз векове, далеко од вреве и неких земаљских страсти; оно ти пружа прилику да не размишљаш о текућим проблемима и питањима, којих увек има веома много, већ да се усредсредиш на оно главно. А – главно – то је смисао нашег постојања; обратити се Првобитном извору свега – Господу. И замолити Га да буде милостив према нама и према свима онима које ми волимо. Затражити од Њега милост за нашу земљу и за наш народ. И добити додатне снаге, како би самоуверено ишли кроз живот“. Са руског Наташа Јефтић
извор: http://www.pravoslavie.ru/srpska/70286.htm

Русија:Око једне петине православних се моли сваки дан
Истраживање је спроведено у априлу ,а у њему је учествовало 1,5 хиљада људи из 43 региона Русије .
МОСКВА . Свакодневно се моли 12% Руса -  подаци су добијени из истраживања које је спроведено од стране Фонда "Јавно мњење ".Према социолозима , у узрасту старости више од 60 година сваки пети се свакодневномоли . Међу онима који имају озбиљне здравствене проблеме , моли  се свакодневно , сваки четврти.
извор: Седмица.ру

Ислам би могао постати главна религија у земљи за само 10 година
ЛОНДОН . Ислам  брзо потискује хришћанство у Великој Британији. Док хришћанске цркве у Великој Британији  брзо губе парохијане,муслиманска заједница расте невиђеном брзином . И док друштво понекад види у исламу пријетњу , британски муслимани тврде да имају активну улогу у националном животу .  Анализа резултата пописа показала јеби Ислам могао постати главна религија у земљи за само 10 година . Током протекле деценије број британских муслимана се удвостручио , а име Мухамед је постало најпопуларније мушко име у Лондону .
" Просјечна старост британског муслимана је око 26 година . Муслиманско становништво у Великој Британији је невјероватно младо ; оно је пуно енергије , живота и динамике , " - рекао је коментатор за питања политике и социјалне структуре друштва Мухамед Ансар .

Хаг – Први пут од оснивања суда, Срби у Хашком трибуналу дочекали су Васкрс без присуства надлежног свештеника, проте Војислава Билбије, старешине Ротердамске парохије Западно-европске епархије СПЦ и архијерејског намесника за Холандију.
Билбија каже за „Вести“ да му је затворска управа забранила посету не само за Васкрс, већ и дан раније и касније.„Због подударања Васкрса са холандским националним празником, речено ми је да не могу да посетим хашке оптуженике ни на Васкрс, али ни дан пре или касније. То су ми рекли на време, па сам наше притворенике посетио током Страсне (Велике) недеље и сви су се исповедили и причестили. Већ другог дана Васкрса они су ме позвали телефоном и честитали ми празник, што ми је много значило“, каже отац Билбија.
Из разговора са члановима неколико породица оптужених Срба, сазнајемо да је Васкрс, кога су ове године истог дана славили и оптужени Хрвати, и поред изостанка свештеника Билбије протекао у слављеничкој атмосфери.
„Сваки од оптуженика је неким својим кулинарским умећем допринео да васкршња трпеза буде богата и да се барем тог дана заборави чињеница да се годинама налазе у притвору“, каже извор „Вести“.
Ђ. Баровић / Вести

Отац Дионисије Поздњајева : Кина је дом за око 100 милиона хришћана
ПРАВМИР . Према максималним процјенама данас у  Кини има  око 100 милиона хришћана .
Ово је за Правмир изјавио игуман заједнице апостола Петра и Павла у Хонг Конгу о. Дионисије Поздњајев .
" Конзервативне процјене кажу да у Кини има око 70 милиона хришћана , максимално - око 100 са годишњим растом од 8-9% . Од тог броја православних је од 5-10 хиљада , " - рекао је отац Дионисије .Упркос импресивним бројкама , то је прилично мали број  за Кину , наглашава свештеник .
Према свештенику, од хришћана у Кини, највише има  протестаната . Широм земље постоје хиљаде званичних протестантских парохија ,али многе од њих немају званичан статус."Интересовање за хришћанство у Кини је велико , али нема дубину . Вјековна традиција у Кини је умрла. Друштво живи у вакууму и духовној глади , " - рекао је свештеник .Раније , је неколико експерата изјавило да се може очекивати да Кина ускоро постане земља са највећим бројем људи који исповиједају хришћанство . Према професору социологије на Универзитету Пурдуе у САД Јану Фенгану , ова ситуација ће ускоро постати реалност , а до 2025 у Кини може да очекује до 160 милиона хришћана.

Вакрс у Египту званично постао државни празник
Након свечаног васкршњег бденија Првојерарх коптске цркве и министар одбране су, у присуству  међународних медија, заједнички су апеловали на нацију, позивајући египатско друштво да се консолидује .
 20. и 21. априла 2014.године , Египат је званично прогласио празнике за све грађане Арапске Републике, без обзира на вјерску припадност .Тако је ,Васкрс у Египту, званично, постао државни празник.
118. Коптски папа и патријарх александријски и све Африке Теодор Други , предводио је  свечану васкршњу службу у Каиру у храму Светог Марка , - извјештава Седмитса.Ру
Богослужењу су присуствовали: начелник оружаних снага, министар одбране Арапске Републике Египат генерал  Сидки Субхи, као и други високи представници египатске војске .

На позив православних верника  при Покровском храму града Харбина у Републици Кини, васкршњу јутрењу служио је архијерејски намесник првог округа Владивостока, свештеник Димитрије Федорин. Свештеник се обратио сабраним верницима кратком беседом, којом је верним чедима Кинеске Православне Цркве честитао Празник над празницима и Свечаност над свечаностима  - светло Васкрсење Христово, и уверио сабране у молитве Најсветијег Патријарха московског Кирила, који је у том истом храму савршио Божанску Литургију за време своје посете Кини 2013. године.
На сам дан Васкрса, 20. априла, свештеник Димитрије Федорин је у истом храму одслужио Литургију. Иако се тек 16. априла сазнало да ће се овде држати богослужења, више од 130 православних верника дошло је у храм да подели пасхалну радост, од којих је њих више од 60 примило Тело и Крв Христову...прочитај вијест до краја

Израелски археолози су пронашли алатку градитеља Другог храма у Јерусалиму
 То је око 15 центиметара дуго длијето. Оно је пронађено  у каналу за одводњавање који је,  у  вријеме владавине Ирода, повезивао "Град Давидов " и Западни зид Храма. У суштини , овај алат је коришћен од стране градитеља Другог Храма прије 2.000 година .Према ријечима директора ископавања Ели Шукрана, по први пут у више деценија, археолози су пронашли алат који су користили радници , који су радили на подизању храма .

извор:ПОЛИТИКА
Наставници траже квалитетније уџбенике и наставне планове, већи фонд часова, уговор „за стално”, више обуке и да ученике оцењују бројчаним оценама
Веронаука у основним и средњим школама мораће да се мења, јер су неке теме ђацима неразумљиве, нису примерене узрасту и нису занимљиве ни ученицима ни наставницима. Уџбенике би такође требало променити, повећати фонд часова, променити начин оцењивања у бројчани и више улагати у додатну обуку наставника – показало је истраживање о верској настави у основним и средњим школама које су урадили стручњаци Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Резултате је недавно објавило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а како нам је речено, на основу одговора вероучитеља и ученика, у току је измена наставних планова и програма и уџбеника.
Православни катихизис – Чак 60 одсто вероучитеља православног катихизиса сматра да захтеви тог предмета нису примерени могућностима ученика. Сваки трећи наставник мисли да би програме требало побољшати како би постали занимљивији, као и да су програми у прва четири разреда основне школе неуједначеног квалитета. Тако, рецимо, од шест тема које се обрађују у првом разреду, само је поглавље „Човек као биће заједнице” процењено као занимљиво ђацима и примерено њиховом узрасту. Иако су програми за трећи и четврти разред нешто боље оцењени, вероучитељи сматрају да би многе теме требало пребацити у више разреде, јер су ђацима апстрактне и нејасне.
Наставници од петог до осмог разреда основне школе такође упозоравају да је терминологија непримерена узрасту ученика, као и да постоје погрешне претпоставке аутора програма о предзнању ђака. Постоје и ограничења која су повезана са узрасним капацитетима ученика, од недовољног познавања Светог писма, историје религије и филозофије до разумевања кључних појмова у градиву.
Иако су програми веронауке у средњој школи у целини боље оцењени него у основној, наставници сматрају да су и овде потребне измене. Највише замерки вероучитељи имају на недостатак наставних средстава и квалитетних уџбеника.

Иако је више од половине наставника своју стручност оценило четворком, а 22 одсто петицом, већина сматра да је потребно обезбедити континуирано стручно усавршавање. На листи њихових приоритета високо место заузима и да се коначно регулише радно-правни статус вероучитеља.

Сви анкетирани се слажу да верска настава треба да се изучава у школама као посебан предмет за сваку конфесију (78 одсто испитаника), а око 60 одсто наставника је за то да овај предмет буде обавезан у свим разредима. Само 15 одсто наставника је у потпуности задовољно условима рада у школама.

Католичка вјеронаука – Наставници нису задовољни програмима за трећи, четврти и седми разред. Примера ради, све теме које се обрађују на часовима првог и другог разреда добиле су максималну оцену – четворку, док је у четвртом разреду само уводна тема добила четворку, остале су оцењене јединицама и двојкама.

Више од 70 одсто сматра да услови у школама нису одговарајући, а око 80 одсто процењује да један час недељно није довољан за остваривање циљева и исхода наставе. Наставници се залажу за већи фонд часова и промену начина оцењивања, као и да је потребно додатно улагање у обуке за вероучитеље.
Већина, 63 одсто, сматра и да је потребно променити статус предмета и да он постане обавезан. Већина наставника је свој рад оценила четворком (63,2 одсто).

Руска Дума усвојила је данас предлог закона којим се намећу новчане казне за употребу "непристојних термина" у позоришним представама, на концертима и у филмовима који се приказују у биоскопима.
Очекује се да ће посланици сутра размотрити овај предлог закона у трећем и коначном читању, преноси Итар-Тасс.Предлог закона који је у првом читању усвојен пре више од годину дана иницирала је група посланика на челу са Станиславом Говорукином из Партије Јединствена Русија, председником одбора Думе за културу.Овај нацрт закона предвиђа новчане казне за коришћење непристојних језичких појмова у књижевним делима, уметничким делима и слично.
Њиме се, такође, забрањује употреба "прејаког" језика у филмовима на биоскопском платну, позоришним представама и другим јавним манифестацијама у којима се може користити само књижевни руски језик.
Независни експерти ће одлучити о томе које би се речи и изрази требало сматрати "непристојним".
Казне за појединце кретаће се од 56 до 70 долара, за званичнике од 112 до 140 долара, а за правна лица од 1.120 до 1.400 долара.За сваки нови преступ биће наметнуте више новчане казне, а предузетници ће можда морати да обуставе рад на три месеца.
Једна од најзначајнијих новина које доноси овај нацрт закона је забрана издавања дозволе за дистрибуирање уколико филм садржи непристојни језик.
За дистрибутере који буду приказивали филмове без дозволе за дистрибуирање предвиђене су казне од 1.400 до 2.800 долара, а за поновљене преступе од 2.800 до 5.600 долара, уз могућност принудног прекида рада на три године.
Ове норме се неће примењивати за филмове који су приказани пре ступања закона на снагу, а нацрт ће постати закон након што га потпише руски председник Владимир Путин 1. јула.
Извор: Тањуг

Више од 600 000 људи је учествовало у прослави Васкрса у Москви
Да би се обезбиједио јавни ред учествовало је око 10.000 запослених у Московској полицији.
МОСКВА . Преко 600.000 људи је учествовало у прослави Васкрса у Москви , јавила је РИА Новости у понедјељак.
" За само два дана , 19. и 20. априла , у Москви , више од 600.000 људи учествовало је у свечаној васкршњој литургији и посјетило је 86 гробља која се налазе у граду и у Московској области , " - рекао је саговорник агенције Риа Новости.

Међу стотинак изложених јаја која су осликали ђаци основних школа у Јагодини, Владика Јован изабрао најлепша, чији су аутори награђени иконама и разним верским симболима.
Владика шумадијски Јован данас је поводом Ускрса служио свету литургију у Саборној цркви „Светих апостола Петра и Павла“ у Јагодини и изабрао најлепше осликано јаје.
У порти цркве, пред великим бројем верника, владика Јован је од око стотину изложених јаја која су шарали и фарбали ђаци основних школа у организацији вероучитеља, за награде изабрао 21, чији су аутори награђени иконама и разним верским симболима.
Реч је о традиционалној изложби јаја на којој најшареније бира владика.
После литургије, коју је служио са свештенством Црквене општине, владика Јован је присуствовао концерту, који су му овим поводом припремили деци и вероучитељи.
извор: РТС

Поглавар Македонске православне цркве архиепископ скопски и охридски Стефан, рекао је да је Синод МПЦ на недавном заседању донео одлуку да се обрати патријарсима цариградском Вартоломеју, московском Кирилу и српском Иринеју, како би потврдио спремност на дијалог ради регулисања неканонског статуса.
У празничном интервјуу македонским медијима, поглавар МПЦ и архиепископ скопски и охридски Стефан је додоа да дуге разговоре око историјских и процедуралних формалности треба превазићи и дати место љубави, преноси Верска информативна агенција (ВИА).
Митрополит дебарско-кичевски Тимотеј у свом интервјуу истиче да политичари не могу да реше ниједан црквени проблем, па ни питање аутокефалноцсти МПЦ, алудирајући на српске и македонске државнике који су разговарали о том црквеном питању и на неки начин понудили своје добре услуге, преноси Бета.
Митрополит ипак сматра да политичари могу да допринесу и да у актуелној ситуацији стварају климу и услове за разговоре.
У вези с позицијом МПЦ у светском православљу, митрополит Тимотеј напомиње да је Московска патријаршија према њој увек имала симпатије и у границама могућности давала подршку, што је дошло до изражаја и приликом сусрета патријарха Кирила са македонским председником Ђорђем Ивановим.
извор: РТС

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије изјавио је да је људима потребна обнова живота, а то је Васкрс, те је поручио да једино истинска љубав међу људима може стварати јединство.
Владика Григорије је рекао да је српски народ у последње две до три деценије изгубио много животне енергије и задобио много рана на телу и души због тога што неки почеци и кораци нису били из љубави.
"Важније је да покажемо љубав и достојанство, него да наше различитости изазивају поделе. Као људи који су на челу једног народа и једне црквене области, морамо бити слуге јединства", рекао је владика Григорије.
Он је рекао да различитост мора бити сачувана, али се поделе морају превазилазити.
Владика Григорије је нагласио да би захтев за слогом, која подразумева укидање различитости, био супротан јеванђељу.
"Свако дело које се чини мора бити прожето вољом за добро. Све друго завршава се у бесмислу и пропасти", рекао је владика Григорије.
Он је рекао да људима не треба реформа, него им је потребна обнова и живот достојан човека.
"У Цркви као заједници све се покреће од Васкрса и све иде ка њему", рекао је Григорије.
Владика је најавио да ће за месец дана у Невесињу бити отворена болница, чија градња је почела новцем великог добротвора Михајла Лабала, а након његове смрти настављена и окончана уз помоћ председника Републике Српске Милорада Додика.
"Када би Бог дао да будемо у могућности да помогнемо и у просвети и у основним и средњим школама, не само ми као Црква, него сви. Мени се уистину учинило да су школе и болнице, када су у лошем стању, најочигледнији одраз и слика нашег духовног стања. Ако и када то повратимо, онда ћемо моћи да се надамо напретку", закључио је владика Григорије.

 | Борис Ђурић | извор: Глас Српске
Васкрс представља један од најважнијих православних празника и означава дан када је Исус Христ васкрсао и побиједио смрт. 
Православни вјерници широм свијета прослављају Васкрс и сви поштују главна обиљежја овог празника као што је бојење јаја, учешће у великим црквеним литургијама и окупљање породице и пријатеља.
Украјина
Васкрс или Пасха, како га украјински православци називају, празник је који прослављају вјерници све три православне цркве које постоје у Украјини. Према традицији, Украјинци не спавају ноћ прије Пасхе, док увече одлазе на вечерњу службу у цркву гдје односе корпе са храном. У њима се углавном налази пашка, јело са сиром и слатким преливом, обојена јаја, месо и многа друга јела. Тада присуствују васкршњој литургији и свештеници благосиљају сву храну. Послије молитве, код куће уживају у ручку који почиње пашком која се ставља на средини стола. Читава трпеза је постављена да подсјећа на тијело Христа, а јаја обојена у црвено означавају обнављање живота. Јаја која се једу читав дан долазе у облику крашинки, једнобојних јаја, писанки - јаја са орнаментима - и скробанки јаја код којих је једна шема направљена уз помоћ оштрог инструмента. Прослава Васкрса наставља се наредних 40 дана током којих се православни Украјинци поздрављају поздравима "Христос воскрес" и "Ваистину воскрес".

Русија
Васкрс и Божић представљају најважније религиозне празнике у Русији. Васкрс је био једини религиозни празник који се славио у времену Совјетског Савеза. Захваљујући генерацијама својих дједова и бака многа совјетска дјеца знала су за обичаје Васкрса као што је бојење јаја, кување посебног колача кулича и прављење пашке. Исто се и данас ради у Русији са додатком да многи посте 40 дана прије Васкрса, период познат као Велики пост. Пост почиње са масленицом и прва седмица је у Русији позната као Маслена седмица. Током поста не конзумира се месо, млијеко, јаја, алкохол или уље, а не учествује се у забавама, слушању секуларне музике и плесању. Руси Васкрс називају Пашка, што значи велика ноћ и односи се на ноћ коју је Христ провео у врту прије своје смрти. Православна васкршња литургија почиње у суботу навече у свим руским црквама и траје до недјеље ујутро и описује смрт, сахрану и васкрсење Исуса Христа.

Сирија
У Сирији постоје три православне цркве, познате као источне православне цркве, који славе Васкрс на сличан начин као Руска и Грчка православна црква. Важно обиљежје Васкрса у Сирији су велике црквене процесије праћене звуком труба и бубњева, мада су усљед рата оне праве без помпе и у знатно мањем обиму. Неки од учесника носе велике крстове на леђима док свештеници изговарају молитве. Сиријски православци, којих има нешто више од милион, током празника туцају јаја, облаче нову одјећу и купују разне ситнице на штандовима постављеним у улицама којим се крећу процесије.

Бјелорусија
Током Васкрса у Бјелорусији људи гледају у сунце јер се вјерује да се тако може видјети разапети Христ. Након обавезне црквене литургије, прослава се наставља код куће и људи прекидају пост једући освештана јаја, а затим и остала јела. Карактеристично обиљежје бјелоруске прославе Васкрса су пјесме валахобни. Према вјеровању валахобники - дјечаци и дјевојчице - иду по селу и доносе јединство и добру срећу за читаву заједницу. Када дођу испод прозора валахобники пјевају пјесме домаћинима док им они дају поклоне у виду разних слаткиша. Ова традиција је више популарна у централном и сјеверозападном дијелу земље, док у неким дијеловима, као што је случај са Полесијом, жене и мушкарци одвојено посјећују домове. Ове пјесме које се пјевају само током првих дана Васкрса праћене су виолином и рјеђе хармоником.

Јерменија

Јермени имају доста традиционалних јела које једу током Васкрса, али најпознатија су обојена јаја. Седмицу дана прије Затика, односно Васкрса, јерменске породице почињу да сакупљају сјеме за траву. Затим у већу посуду стављају нешто памука, посипају га сјеменом пшенице и залијевају га сваки дан до Васкрса када трава почне да ниче. Јермени током овог празника једу Чамичов Плав, односно рижу са сувим грожђем - рижа симболизује све људе, а грожђе људе који вјерују у Исуса Христа, као и Каначеген, јела спремљена од различитих врста зеља. Јермени током празника упућују поздрав "Христос хариав и мерелотс", што значи Христ је устао из мртвих, и добијају одговор "Orwal e harutiun Kristos ", односно благословено је васкрсавање Христа.

Румунија

Васкрс се у Румунији назива Пасте. Ноћ прије Васкрса Румуни одлазе у цркву да упале свијећу и однесу "свјетлост васкрснућа" кући. На путу према кући људи дијеле свети пламен са људима на које наиђу. Опште је вјеровање да свака црква добија свјетлост од Бога, а главна свјетлост се добија у Јерусалиму. Ватра се јавља у гробу у којем је Христ сахрањен и затим се шаље по свијету, укључујући Румунију. Традиционално јело које Румуни једу током овог празника је јагњетина, јер је јагње мотив који се често веже за Христа. Такође, праве колач познат као паска, као и колач козонак. Неколико црвених јаја и козонак се дају током Васркса као милостиња, јер се вјерује да се на овај начин хране душе умрлих. Као и у осталим православним државама, тако се и у Румунији поштује традиција бојења јаја, мада свака регија осликава различите мотиве.

Владика Јефрем: Бог у људима чува мир и заједништво| Мирна Пијетловић|Глас Српске 
Да није било васкрсења Христовог не би било ни хришћанства, а Његови ученици и сљедбеници били би посљедњи хришћани и били би заборављени као и многи прије и послије њих. Васкрсење Христово је камен темељац Цркве и вјеровања нас хришћана.
Васкрсењем Христовим, као неодољивом снагом, Црква улази подмлађена и оснажена у трећи миленијум свога постојања, са пуним сазнањем да ће трајати до скончања свијета и вијека.
Поручио је то у свечаном васкршњем интервјуу за "Глас Српске" Његово преосвештенство епископ бањалучки господин Јефрем.
* ГЛАС: Прослављамо један од највећих хришћанских празника Васкрс. Колико је, осим прославе, важна и припрема за овај велики празник?
ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: У праву сте када кажете да је Васкрс највећи празник Православне цркве и православних вјерника. Васкрсење Христово је круна цјелокупне Христове дјелатности на земљи, јер се у њему садржи искупљење у гријех палог човјека кроз крсну жртву која је врхунац Божије љубави према људима, а самим чином васкрсења Господ је поново отворио врата раја и омогућио људима да кроз лично опредјељење и подвиг поново постану житељима вјечног рајског живота с Богом. Дакле, смисао Христовог доласка у овај свијет јесте искупљење људи из ропства гријеху смрти и ђаволу и њихово поновно усиновљење Творцу Богу, од кога их је гријех отуђио и удаљио. Свети апостол Павле говорећи о важности васкрсења Христовог за наше спасење између осталог каже: "Ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша..." Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли... као што у Адаму сви умиру тако ће и у Христу сви оживјети. Од васкрсења Христовог смрт као посљедица гријеха нема власт над људима и они који вјерују у Бога, у ствари кроз физичку смрт прелазе у живот вјечни. Све остало што је у вези са празником Христовог васкрсења, као седмонедељни Часни пост, појачана молитва, исповијест и чешће приступање Светој тајни причешћа, има припремни карактер за Васкрс, као јединствени и непоновљиви догађај у историји рода људског и његове Свете цркве. Истина, због важности васкрсења Христовог ми сваки недјељни дан посвећујемо васкрсењу, па би се он могао назвати васкрсење у малом. У руском језику недјеља се назива воскресеније управо у знак сјећања на васкрсење Христово. Такође постоји више народних обичаја који су у вези са овим великим празником, међу којима је најважнији фарбање васкршњих јаја у црвену боју. Овај обичај срећемо не само код православних него и код других хришћана. Јаје је симбол рађања и новог живота. Сви пропратни обичаји у вези са васкрсењем Христовим не би требало да засјене важност и смисао главног догађаја овог празника, који се изражава кроз поздрав Христос васкрсе - заиста васкрсе!
* ГЛАС: Колико данас православни народ његује обичаје Васкрса?
ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Христово васкрсење, као празник над празницима и славље над слављима, увијек је било празновано и поштовано код православних вјерника. Истина, за вријеме владавине атеистичке идеологије овај празник је био потиснут из јавног живота, али и тада оно што се није смјело чинити јавно радило се тајно. Данас, када Црква има слободу дјеловања, а вјерници могу неометано да изражавају своја осјећања, више је него примјетно да висок проценат народа пости и уз пост појачано посјећује света богослужења, исповиједа се и причешћује. Свето причешће је најважнија Света тајна којој вјерник приступа примајући Пречисто тијело и Часну крв Христа Спаситеља под видом хљеба и вина, заправо све остале Свете тајне, подвиг и врлински живот, које као вјерници чинимо, добијају свој смисао у Светој тајни причешћа. Надамо се ће изградња нових храмова и постављање свештеника као проповједника ријечи Божије, али и редовна вјеронаука у нашим школама учинити да све више наша вјерска убјеђења пређу из сфере обичајног у свакодневни практични живот.
* ГЛАС: Шта је основни смисао Васкрса?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Васкрсење Христово је камен темељац Цркве и вјеровања нас хришћана. Ово је највеће чудо које превазилази сва чуда која су се икад у свијету десила. За људски род васкрсење је спасоносни чин којим је Христос доказао несумњиво своје истинито божанство. То је централни догађај у домостроју нашег спасења. Ниједан догађај који се збио прије и послије није толико стављан на испитивање и тако јасно посвједочен као васкрсење Христово. Кроз васкрсење људски род је добио искупљење од првог гријеха и дата је могућност сваком човјеку да као јединка буде учесник Царства Божијег. Апостоли су били свједоци цјелокупног дјеловања Христовог до Крсне жртве, али и очевици и учесници догађаја послије васкрсења. Наоружани снагом васкрсења и силом Духа светога свети апостоли остали су до краја стамени и снажни у вјери, морално и духовно утврђени посвједочили су васкрслог Господа својим даљим радом и свједочењем Христа кроз мисионарску проповијед. Сви су они до једнога мученички пострадали за Христа. Христово васкрсење је образ и залог и нашег васкрсења, вјечног живота, синовства Божијег. Васкрсењем је сав живот људи осмишљен, њиме почиње нова ера, јер је извршено искупљење. У свјетлу васкрсења Христос се показује као Син Божији, а Његова наука Богооткривена истина.

* ГЛАС: Како очувати мир, заједништво и љубав према ближњима?
ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Христов одани ученик свети Јован Богослов каже: "Бог је љубав", према томе тамо гдје је Бог међу људима и у људима, тамо ће се снажно чувати и мир и заједништво и љубав према ближњима. Мислимо да је упутно навести цјелокупан текст Химне љубави, коју је свети апостол Павле написао у 13. глави Прве посланице Коринћанима, а која изузетно илуструје снагу љубави у међуљудским односима:
"Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се истини. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав."

Очигледно да ако би начела божанске љубави владала у људима, онда би било могуће успоставити хармонију у личном бићу, породичним односима, као и односима шире друштвене заједнице.

* ГЛАС: Како ојачати улогу Цркве у друштву?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Снага утицаја Цркве у друштву била је различита кроз вијекове, зависно од историјских услова и снаге Цркве као и жеље њених представника да играју већу улогу у друштву. Православна црква не претендује да управља свим друштвеним токовима у земљама и народима у којима дјелује. Тај приступ је прије тзв. однос симфоније тј. складног међусобног дјеловања Цркве и друштва за добро народа, који се јавља као и код поданика државне власти и носилаца вјерског живота у Цркви. Ипак таквих, на симфонији заснованих односа било је врло мало, више је било посезања и претензија државе да утиче на црквене токове, али повремено и Цркве (нарочито на западу), да се наметне као врховни ауторитет. Данас послије пада атеистичког система и Црква и држава покушавају успоставити коректан однос на заједничку корист. Повремено се појављују појединци и групе који би жељели да и Црква дјелује по страначком принципу, али, нажалост, и појединци из Цркве који не умију да сакрију своје симпатије према странкама које им се допадају. Стојимо чврсто на становишту да Црква јесте и треба да остана надстраначка, Црква свих људи и грешника и праведника, при томе да грешници буду њена приоритетна брига, јер је Господ рекао: "Не требају здрави љекара, него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање него грешнике." Наведени стихови Светог писма сликовито говоре о послању Цркве у овај свијет да тражи и нађе оно што је изгубљено, да служи свима, нарочито немоћнима и потребнима и да из тога црпе своју снагу и углед међу људима.
* ГЛАС: Колико се обиљежавање Васкрса данас промијенило у односу на прошла времена?
ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Савременом човјеку су све информације, па и вјерске, много више доступне него раније. Ту првенствено мислимо на електронске и штампане медије, који помажу да се дође до жељене информације, па и оне из области вјере. Исто тако савремени човјек очекује информацију у другачијој форми него што је то било раније. Такође би се могло рећи да су нове генерације које су прошле вјеронауку постале пријемчивије за вјерске информације и спремније да се активно укључе у црквени живот кроз редовно посјећивање богослужења, пјевање у црквеним хоровима, поклоничким путовањима и хуманитарним акцијама. Све је више младих људи који су спремни да кроз свештеничко служење посвете свој живот Богу и Цркви, а они који су већ стасали и постигли одређени друштвени положај активно се укључују у хуманитарни рад, као што је волонтерски рад више бањалучких љекара у Православној амбуланти "Свети Лука".

* ГЛАС: Која је Ваша порука хришћанима за велики празник Васкрс?

ВЛАДИКА ЈЕФРЕМ: Хришћани нашег времена, које је бременито најразличитијим искушењима, треба да буду свјесни високог назначења човјека које му је од Бога даровано. Морамо унијети у наш живот више оптимизма, вјере и наде и старати се да чинимо добро у мјеру наших снага, а тамо гдје престаје наша ограничена моћ, да позовемо свемоћ Божију да нас подржи. Сви наши противници и зли људи и зли духови старају се да нас оставе без наде и баце у очајање, а такав човјек је неспособан за било какво добро дјело. Зато препознајмо ко нам са каквом намјером прилази и шта нам нуди, јер ако нас разоружава од моћног оружја вјере, љубави и наде, чиме ћемо се борити против зла, а оно је увијек у свијету присутно. Нека нас наступајући празник васкрсења Христовог затекне у нашем добром расположењу и спремности да радост празника подијелимо, како са својим најближим, тако и са свим људима с којима долазимо у контакт. Још једном све вас поздрављам празничним поздравом Христос васкрсе - ваистину васкрсе!

Извор: Политика онлајн
Вероучитељи ускоро добијају уговор за рад на неодређено, мењају се наставни планови и уџбеници
Ђаци који ће убудуће слушати верску наставу имаће нови наставни план и програм и нове уџбенике, а статус њихових вероучитеља биће после 14 година решен – они ће моћи да заснују радни однос на неодређено време.
Како је за наш лист рекла Снежана Павловић, заменица председника Комисије за верску наставу и саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, у току су измене наставног плана и програма, а паралелно се ради и на измени уџбеника и наставних средстава и то за све разреде. По њеним речима, важно је и то што ће се око измена садржаја питати и најбољи вероучитељи, то јест у нову концепцију овог предмета биће укључено и њихово четрнаестогодишње искуство из школе.
– Комисија ради и на системском решавању статуса вероучитеља, како би и они, као и сви остали наставници стекли право да заснују радни однос на неодређено време, а не да као сада, пред почетак сваке школске године продужавају уговор – објашњава Павловић.
Иако је веронаука у школама готово 14 година, прецизни подаци о томе колико Србија има вероучитеља и колико деце слуша верску наставу – не постоје. До сада се баратало податком о 2.500 вероучитеља у читавој Србији за све верске заједнице, а како сазнајемо у комисији, први пут ће сви подаци бити сабрани и познати за месец и по дана.
Такође нам кажу и да није тачан податак који се годинама износи у јавности – да је подједнак број ђака на верској настави и грађанском васпитању. Напротив, најновији подаци показују да је много више ђака на часовима веронауке и да постоје средине, попут Ваљева (90 одсто ђака) или Баната (60.000 ученика) где веронаука доминира, а да истовремено нигде није забележена таква врста доминације за грађанско васпитање.
– У почетку, те школске 2001/2002. године било је тешко организовати наставу из веронауке, имали смо тек по неколико пријављених ђака у сваком одељењу. Лане је на верској настави било нешто више од 40 одсто ђака, а ове године је однос пола-пола када се упореди са грађанским васпитањем – прича за наш лист Зоранка Ребић, вршилац дужности директорка београдске Трговачке школе.
Она каже да су ђаци одушевљени својим вероучитељима који организују секције, такмичења, воде их на часове и ван школе, умеју да анимирају децу и да их приближе цркви. Вероучитељи су у односу на друге наставнике у лошијем положају, јер морају да потписују уговор сваке године, додаје, недостаје им обука, семинари, стручно усавршавање, а било би добро да се уз „решење за стално”, реши и питање недостатка уџбеничке литературе. Директорка каже да није довољно само то што постоји наставни план, јер час практично зависи само од маштовитости и способности вероучитеља.
Шта кажу ученици? Добрила Станковић, Марија Васић и Мирко Ђурђевић у глас објашњавају да потичу из верујућих породица и да је верска настава за њих била логичан избор. Њима не смета то што немају уџбеник, јер им се допада да уче гледајући документарне филмове које вероучитељ пушта на часу, а одлазе и у цркву…
Сво троје су матуранти, у дневнику су тројке, четворке и петице и признају да још нису почели да се припремају за упис на факултете, иако знају да неће бити лако добити индекс Више пословне и Више угоститељске школе или будуће васпитачице.
– Веронауку слушам од првог разреда основне школе, то је био мој избор. Професор ради много са нама, прича занимљиво, на пример, о свом путу у Свету земљу, води нас и на литургију, мене је водио на крштење и стварно сам задовољна овим часовима – каже Добрила.
– За разлику од других предмета и часова, атмосфера је опуштенија, немамо бројчане оцене, ја на пример имам „истиче се”. Вероучитељ нам помаже да одржимо веру и да разбијемо неке заблуде. Највише је било полемике око тога да ли су Бог и Исус једно, то је већина ученика мешала, а било је и тема које смо ми тражили попут наркоманије, алкохолизма, штетности дувана – прича Марија.
– Редовно идем у цркву, слушам литургију. То што немамо уџбеник не осећам као неки недостатак, јер то превазилазимо разговором са вероучитељем и гледањем филмова. Ми имамо среће што имамо добре вероучитеље, и не причамо само о вери, већ и о неким другим, животним стварима – каже Мирко.
Вероучитељи, након 14 година наставе у школама, боље оцене дају Православном катихизису у средњој, него у основној школи, а најлошије оцењују веронауку коју слушају прваци. И они су ова три проблема – програми непримерени узрасту ученика, недостатак наставних средстава и квалитетних уџбеника и нерешени статус наставника верске наставе, означили као горуће у обимном истраживању Министарства просвете које је ових дана објављено у јавности.
Иако наставници примећују да у окружењу има и оних који веронауку доживљавају као предмет који је привремено у систему, већина сматра да верска настава треба да се изучава у школама као посебан предмет за сваку конфесију и то у свим разредима основне и средње школе.
Сандра Гуцијан

Извор: Агенције  
У храму Светог Гроба у Јерусалиму запаљен је Свети Огањ, који симболизује васкрсење Исуса Христа.
Свети пламен пали се сваке Велике суботе када јерусалимски патријарх Теофил Трећи уђе у крипту са 33 свијеће које симболизују број година Христовог живота.
Патријарх затим проноси пламен кроз масу вјерника који њиме пале своје свијеће, а потом се пламен авионима преноси у друге крајеве свијета.
Према бројним свједочењима, Свети Огањ не пече, па се многи њиме "умивају". Вјерује се да је Свети Огањ Божије чудо.
Паљењу Светог Огња сваке године присуствују и представници других вјерских заједница у Јерусалиму.
ГласСрпске