На мјесту гдје  се Гагарин срушио, биће подигнута капела
Москва, 31. март, Интерфакс – Мјесто за изградњу капеле Светог Ђорђа освећена је у близини села Новосиолово у Владимирском региону гдје је први космонаут Јуриј Гагарин погинуо.
Протојереј Димитрије Јершов извршио је освећење. Међу онима који су присуствовали свечаности били су:  два пута херој совјетског савеза космонаут-пилот Алексеј Леонов и Борис Волинов, прва жена космонаут и херој СССР Валентина Терјешкова.
Капела ће бити изграђена у близини споменика Гагарину и његовом пилот- инструктору Владимиру Сериогину који је подигнут 1975. године. Споменик се састоји од зида од 16 метара у облику крила авиона направљеног од црвеног гранита. Портрети Гагарина и Сериогина су урезани на предњој страни.
Авион Миг-112, потпуна копија авиона у којем су полетјели на свој посљедњи лет, стављен je на споменик. Црква Светог Андреја  изграђена 1825.године налази се у близини.

Хиљаде људи марширало за живот широм Румуније и Молдавије

Хиљаде људи свих узраста широм Румуније и Републике Молдавије изашло је на улице, у суботу, 25. марта,на марш у корист живота,а против абортуса. Овогодишњи програм "Помози мајци и дјетету! Они зависе од тебе" је седми годишњи румунски национални марш за живот.
Учесници су марширали улицама у више од 138 градова, носећи транспаренте и румунске националне заставе, извјештава  новинска агенција Базилика.
Према асоцијацији "Студенти за живот" у Румунији је,  више од 110.000 младих људи, породица са дјецом, као и старијих особа, укључујући и архијереје и свештенство, марширало пјевајући и узвикујући пароле у ​​знак подршке животу и породици. У Букурешту, демонстрације су закључени концертом под називом "Уживо за живот", у Омладинском парку.
Градови са највећим одзивом су Бацау (10.000 учесника), Орадеа (11.000 учесника) и Букурешт (8.000 учесника). У односу на марш из 2016.године, број градова који учествују је порастао за 26% (110 градова у 2016.), док је број учесника порастао за скоро 50% (скоро 75.000 у 2016.).

По први пут у историји, марш за живот 2017.године у Букурешту, уживо је стримован преко Фејсбука и преношен на црквеној Тринитас ТВ.
Марш има благословен  Светог синода Румунске Православне цркве.

​                                          Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ;  Извор: православие.ру

​ИГУМАН МАСАТИРА ДОХИЈАРА: НАЈВЕЋИ ХРАМ СВЕТЕ ГОРЕ МОГАО БИ СЕ  ОБРУШИТИ ПРИЛИКОМ ПРВОГ ЗЕМЉОТРЕСА
30. март. ПРАВМИР. Игуман манастира Манастирa Дохијарa рекао je да би овакве ситуације дошло због индиферентности власти на Атосу.
"Грчка још није схватила да је, након ослобођења од Исламске тираније, наслиједили два велика споменика: Акропољ и Свету Гору. Атос, је држава препустила самом себи, "- рекао је игуман Манастир Дохијар Архимандрит Григорије (Зумис), објављује своју причу  сајт Агионорос.ру.
"Власти нису забринуте за конзервацију и рестаурацију споменика Свете Горе. Први инжењери Центра за очување насљеђа Свете Горе одавно су у пензији, а нико их није замијенио.Двадесет осам година смо ми, братство Манастиа Дохијара, из све снаге радили на стварању плана обнове саборног храма нашег манастира. Данас, овај план није прихваћен за имплементацију. Коме ћемо да прибегнемо? Коме да се обратимо? Рећи да је 28 година истраживања потрошено узалуд "- каже игуман.
Испитујући храм, стручњаци су, у више наврата, рекли да ће посљедица земљотреса бити разарање храма. 
Манастир Дохијар је грчки манастир - један од најстаријих. Први помен  припада десетом вијеку. Њега настањује око 40 монаха. Манастир Дохијар (грч. Μονη Δοχειαρειου) је православни грчки мушки манастир на Светој гори, десети у хијерархији манастира. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи свјетске баштине у склопу споменика средњег вијека обједињених под заштићеном цјелином Планина Атос.
Храм Архангела - највиши међу свим црквама Свете Горе. Познат је по јединственим фрескама. У ман. Дохијару се чува чудотворна икона Богородице Скоропослушнице или Брзопомоћнице  (Gorgoipikou).

 Вјерски обреди у болници: Бањалучки УКЦ отвара собу за молитву
Универзитетски клинички центар РС-а у Бањој Луци ускоро ће добити собу за молитву, у којој ће пацијенти моћи обављати вјерске обреде, најављено је из ове институције.

Како кажу из УКЦ-а, свећеници свакодневно долазе у бањалучку болницу како би исповиједили и причестили пацијенте, или били уз њих током молитве.

Директор УКЦ-а Републике Српске Мирко Станетић истиче да ова здравствена установа поштује права болесника у сваком погледу, па тако и када неко жели да се током боравка у болници сретне са свештеним лицем.

- Неко може да оде у вјерски објекат, а неко није у могућности. Зато нам треба једна просторија у којој ће свећеници имати могућност да се састају са пацијентима. То би била једна мултифункционална просторија, у којој би свештена лица простор прилагођавала за потребе своје вјере – каже Станетић.

Он је додао да је менаџмент болнице до сада о овој идеји разговарао само са свећеницима Српске православне цркве, али како се нада да ће ову иницијативу подржати и представници других вјерских заједница.

Марија В. из Бање Луке каже да је, док је недавно била на лијечењу у бањалучком УКЦ-у, свештеник из њене парохије дошао да је причести.

- Имам реуматоидни артритис, због чега сам била на претрагама. У болницу сам примљена прве седмице поста, коју сам постила. Пошто ме и викенд закачио у болници, позвала сам свештеника и рекла да ћу узети такси и доћи у цркву. Међутим, он је рекао да за тим нема потребе, односно да ће он доћи у болницу. Као човјеку и вјернику, то ми много значи – испричала је Марија за Блиц.

Извор: Фактор.ба

              Руска Православна црква ће уврстити још неке западне свеце у своj календар
Москва, 27. март, Интерфакс - Московска Патријаршија ће наставити са укључивањем имена светитеља који су поштовани на Западу у свој  календар.
"Овај процес није завршен, он је тек поче", рекао је ТВ каналу Россиа-24 Старјешина Синодског Одјељења за спољне црквене односе митрополит Иларион из Волоколамска.
Наиме, почетком марта Московска патријаршија је уврстила у свој календар Светог Патрика и 15 древних светаца прије црквеног раскола у 1054.године, који се данас прослављају у земљама Европе.Међу њима је и Свети Патрик просветитељ Ирске за кога је одлучено буде празнован 30. марта.
Према митрополиту Илариону, ови свеци су  уврштени у календар на захтјев руских православних епархија у Западној Европи.
"Постоји много других западних светаца за које се надам а ће ускоро бити укључени  у календар наше Цркве", рекао је митрополит Иларион.
Он је објаснио "да  је главни критеријум за укључивање одрђеног имена светитеља у календар његово поштовање у одређеној средини. Осим тога, тај  светитељ треба да је  живио прије црквеног раскола 1054.године ", јер све што се десило послије тога спада у засебну  историју православне цркве и католичке цркве".
Митрополит је, такође,  нагласио да је најбитније  утврдити и да одрђена особа није учествовала у борби против православља "као што се то некад догађало код појединих западне вјерских личности".
Он је стога рекао да не тумачи (интерпретира)  укључивање западних светаца у Руски православни  црквени календар као корак приближавању католицима. "Ја бих то више тумачио као корак приближавању локалној црквеној  реалности", рекао је митрополит.                                               

Бјелоруски цариници открили икону древну Богородице у пакету који је стигао  из Америке јавља ​Belarus News Service. 
Пакет је упућен приватном становнику у Минску. Како је наведено у регионалној царинарници у Минску, икона је била умотана у папир. На царинској декларацији,на пакету писало је да садржи обичну слику са оквиром. Према прелиминарним подацима, икона је рађена у стилу Смоленске иконе Пресвете Богородице, или "Одигитрије." Икона је датирана у другу половину деветнаестог вијека, осликана у Руској империји.
Ово културно благо, које се илегално транспортовало има вриједност око $ 4.000. Цариници су заплијенили икону до судске одлуке.

                                         Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Владика бањалучки Јефрем служио је јутрос свету архијерејску литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу.Сваке године четврте недјеље за вријеме васкршњег поста, владика Јефрем у Котор Варошу служи свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства.
​– Моћ молитве и поста у коме откривамо господу своје срце и кроз молитве тражимо опрост за своје гријехе, чине ове дане поста најсветијим у години. Кроз историју најдуже су живјели испосници и нетачно је да наш пост изнурује, већ напротив наше се тијело и дух уздиżу ка небу и ка оцу небеском и као такви само јачамо – рекао је владика Јефрем у обраћању вјерницима.
​Он је додао да православни вјерници постом и причешћем треба да дочекају најрадоснији хришћански празник Васкрс.
– Благослов данашње молитве нека је са свима вама – поручио је владика Јефрем.
Вјерници су у миру слушали бесједу, вјерујући да ће кроз молитву и часни пост благослов доћи и у њихове домове и породице.
                                                Извор: МојКоторВарош.цом

 ​Митрополит Иларион освештао први руски храм на Кипру

НИКОЗИЈА, 27. март - РИА Новости, Алексеј Михеев. Шеф Синодског Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије митрополит Иларион (Алпхеус), у понедјељак ће освештати први руски храм на Кипру, у којем ће службе бити вршене на црквенословенском језику, рекли су за РИА Новости његови градитељи из фонда "Созидающий мир". Храм у част Светог Андреја и свих светих, биће оличење вјере и јединства руског и кипарског православног народа То ће бити прави дом за вјернике који ће ујединити све православно рускојезично становништво Кипра и госте из Русије. Ово је први храм у којој  ће службе бити вршене на црквенословенском по руском православном канону "- рекли су у фонду. 
Догађају ће присуствовати предсједник Републике Кипар, Никос Анастасиадис и митрополит Православне цркве Кипра Исаије (Кикотис). Свечаност ће отворити хор Санкт Петербуршке Духовне академије. ​Изградња храма је почела прије шест година након састанка старјешине фонда, Вјачеслава Заренкова са Митрополитом Исаијом.​Основа његовог архитектонског концепта је заснована на традиционалном руском стилу: бели зидови, крста облика

БЕОГРАД, 27. МАРТА /СРНА/ - Руски академик Николај Мухин, који ради на идејном рјешењу композиција за Храм Светог Саве на Врачару, изјавио је да је купола за Храм јединствена у свијету и да такве куполе нема и никада није било у Русији.
"Бог је тако одредио да почнемо од Србије", рекао је Мухин за "Спутњик".

Он је напоменуо да ће главним дијелом храма - олтаром, доминирати глава Светитеља величине четири метра, а распон његових руку биће од 17,35 метара.

"То није моја жеља, тако диктира архитектура Храма", појаснио је он.

Постављање мозаика у куполу Храма почеће половином априла, а биће завршено до краја ове године.

На највећој композиција Христовог Вазнесења на свијету тренутно ради више од сто умјетника који ручно спајају комадиће обојеног и златног стакла и природног камена величине центиметар, центиметар и по.

Мозаик за куполу тежи 40 тона, а свако причвршћено парченце мозаика може да издржи оптерећење од чак 20 тона.

Површина куполе је 1.230, а олтара 3.167 метара квадратних.

Руска компанија "Гаспромњефт" донирала је четири милиона евра за израду унутрашње декорације куполе београдског Храма, у оквиру програма подршке хуманитарним пројектима у области културе и очувања историјског насљеђа Србије.

Сада се чекају нови донатори, који ће помоћи другу фазу радова - израду олтара.

У Либану служено на црквенословенском и арапском jeзику

У суботу, 25. марта 2017. године, по благослову Митрополита Ливанских гора Георгија (Антиохијска Патријаршија), у цркви Богојављења у селу Накашу (област Метн), саборно су одслужена богослужења.

Јутрењом и Литургијом саслуживали су представник Патријарха московског и све Русије при Патријарху антиохијском и свег Истока игуман Арсеније (Соколов) и старешина ове цркве протојереј Симеон Абухајдар. Молитве и стихире су произношене на два језика - арапском и црквенословенском.

Присуствовали су парохијани овог храма и парохијани бејрутског Подворја Московске Патријаршије. Након свееа Литургије уређена је трапеза љубави. Богојављењска парохија Антиохијске Патријаршије има око седам стотина православних породица које говоре арапски језик, а живе у селима Накаш, Дбаје и Аука.

Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ)

ГРУЗИЈСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА  СЛАВИ 100 ГОДИНА ОД ОБНОВЕ АУТОКЕФАЛНОСТИ 
Дан обнове (самопроглашене) аутокефалности од Руске православне цркве био је 25. марта, 1917. године.
                Кратка историја:
486.год. -Аутокефалност — од Антиохијске цркве
1917.год. — од Руске цркве (самопроглашена)
1943.год. — признање Руске цркве
1990.год. — признање Цариградске патријаршије

Грузијски парламент је синоћ био домаћин конференције поводом овог датума, којој су присуствовали поглавар грузијске православне цркве, патријарх Илија II, предсједник Грузије Гиорги Маргвелашвили и премијер Гиорги Квирикашвили.

Премијер Квирикашвили говорио је о важности хришћанства и рекао црква и држава јачају једна другу.
Он је такође рекао да је 2017.година важна година, јер се тада обиљежава 100 година од обнове аутокефалности, 40. годишњица устоличења патријарха Илије II и патријархов 85. рођендан.
Маргвелашвили је такође нагласио важност цркве и рекао да је идентитет нације блиско повезан са хришћанством.

Грузијска православна црква добила је аутокефалност од Антиохијске патријаршије 457.год. Вјековима касније, 1811.године Руска империја незаконито је укинула аутокефалност грузијске цркве упркос снажном противљењу Грузије, а грузијска црква била је подвргнута синодалној власти Руске православне цркве. Прије присаједињења Грузије Руском Царству, грузијска црква имала је 13 епархија, седам епископа и 799 храмова, а послије грузијска православна црква је у саставу руске постојала  као егзархија.

Грузијска црква повратила је аутокефалност 1917. године, али је Руска црква признала независност Грузије цркве  тек 1943. године. 
У септембру 1917. године изабран је католикос-патријарх целе Грузије Кирион (Садзаглишвили) (1917 - 1918), након чега Грузијци почињу национализацију духовних и образовних институција.Руска православна црква на челу са Патријархом Тихоном била је против грузијских епископа, доказујући њихово неканоско дјеловање.Октобра 31, године 1943, дошло је помирења двеју цркава. 

 Црква Рођења Пресвете Богородице у Маринима саграђена је од глине, пљеве, прућа и дрвета

​ПРИЈЕДОР, 26. МАРТА /СРНА/ - Црква Рођења Пресвете Богородице у Маринима саграђена је од глине, пљеве, прућа и дрвета и одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ да је прогласи националним спомеником, очување и заштита овог објекта постају извјеснији.
 
Иницијатива за заштиту такозване цркве шеперњаче, јединствене у Републици Српској по својој грађи, покренута је прије неколико година и најприје је резултирала претходном заштитом Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.

"У архивским изворима, нарочито стручној литератури, црква у Маринима се не помиње, тако да не постоји поуздан податак о времену изградње. На основу казивања мјештана и градитељских карактеристика може се претпоставити да је црква саграђена у 19. вијеку", наводи се у рјешењу Завода од 1. децембра 2016. године.

Црква се налази на Шарчевица брду на територији општине Оштра Лука, а у близини територија града Приједора и општина Сански Мост и Нови Град, док у административној подјели Српске православне цркве припада црквеној општини Марини хадровачке парохије у Епархији бихаћко-петровачкој. У непосредној близини нема кућа, а припада јој тридесетак домаћинстава.

"Освештана је далеке 1888. године. Тридесетих година прошлог вијека дашчани кров замијењен је цријепом и одавно су јој потребни конзервација, рестаурација и санација", каже свештеник, протојереј ставрофор Миладин Тешановић, парох хадровачки.
‎
Општина Оштра Лука дала је Комисији за очување националних споменика БиХ позитивно мишљење и сагласност на вођење процедуре проглашења ове цркве националним спомеником и доставила неопходну документацију из своје надлежности.

Комисија за очување националних споменика БиХ на сједници одржаној 21. марта ове године прогласила је ову цркву националним спомеником.

​ХРИЗОСTОМ: СВАКО СЈЕЋАЊЕ НА НЕВИНО СTРАДАЛЕ ЈЕ БОЛНО
 
СИЈЕКОВАЦ, 26. МАРTА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом поручио је након служења парастоса у Цркви Свете великомученице Марине у Сијековцу, код Брода, да је свако сјећање на невино страдале жртве болно, али да се једина утјеха налази у Богу. 
 
Парастос је служен поводом 25 године од страдања 46 српских цивила из овог мјеста 1992. године.

"Најстрашније је то што су ове жртве страдале од оних које су познавали, са којима су живјели. Овдје смо да се молитвено сјетимо свих оних који своје животе невино изгубише као дјеца Витлејемска", рекао је владика Хризостом.

Епископ зворничко–тузлански је све присутне позвао да се данас сјете ових невиних жртава и помоле се Богу да их упокоји и смјести тамо гдје су и сви свети.

"Нећемо их заборавити, него ћемо из њихових страдања тражити поуку", поручио је владика Хризостом.

Након парастоса вијенце на Спомен-обиљежје положили су представници Борачке организације Српске и родбина убијених Сијековчана, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Миленко Ристић, делегација Народне скупштине Републике Српске, помоћник министра за рад и борачка питања Србије, делегација општине Брод и Tрећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ. 

Вијенце је положила и делегација удружења проистеклих из одбрамбено – отаџбинског рата, представници Рафинерије нафте Брод и Рафинерије уља Модрича.

Регуларне снаге Хрватске, са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ, извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, општина Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца. 

У првом ратном злочину почињеном на територији БиХ за сат времена убијено је девет особа, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић, гдје су убијени очеви са два, односно три сина. 

У Сијековцу је током 1992. године убијено 46 лица, углавном жене, дјеца и старци, од којих је најмлађа жртва био Драго Милошевић /17/, а најстарија Васо Зечевић /77/. Запаљено је 15 кућа, као и црква Свете великомученице Марине. 

Ова убиства била су сигнал свим Србима у БиХ каква их судбина чека уколико не буду спремни да бране своја огњишта. 

Доказни материјал о овим злочинима предат је 22. маја 2002. године хашким истражиоцима, док је Хашки трибунал овај предмет 2006. године уступио Tужилаштву БиХ.

ЦЕТИЊЕ, 26. МАРТА /СРНА/ - На конститутивној сједници Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске у Котору упућен је захтјев да се престане са прогоном ћирилице у Црној Гори, као и да се уведе вјеронаука у основним и средњим школама.
 
У саопштењу са сједнице Епархијског савјета и Епархијског управног одбора упућен је захтјев да се престане са прогоном ћирилице у Црној Гори.

"Имајући у виду морални суноврат у времену у коме живимо и искушења која сналазе дјецу и омладину, захтијевамо да Министарство просвјете што прије припреми акте на основу којих би се вратила вјеронаука у основне и средње школе из којих је голом силом истјерана од комунистичких власти", наводи се у саопштењу Митрополије.

Епархијски савјет и Епархијски управни одбор Митрополије црногорско-приморске поново изражава своју забринутост због намјере државних власти Црне Горе да икону Богородицу Филеримосу поново оскрнаве и омаловаже њен хришћански значај смјештањем у Липску пећину на Цетињу.

У саопштењу се подсјећа да је икону Богородице Филермосе краљ Југославије Петар Други Карађорђевић 1941. године поклони и оставио као завјештање на чување Митрополији Црногорско-приморској у Манастиру Острогу. 

"Такође, посебно забрињавају нетранспарентне и штетне активности за потапање кањона Мораче и Мртвице", каже се у саопштењу.

ВЈЕРСКИ СЛУЖБЕНИЦИ: Помирење је наступило, све остало је на политичким факторима 
​
„Народ је у великој мери превазишао многе проблеме и предрасуде о другом и другачијем, али кјучно је да правда мора бити једна и једнака према свакоме. Има много више онога што нас спаја од онога што нас раздваја и наш народ то добро зна“.

Дијалог, толеранција, разумијевање и слушање других су глобална потреба, за мирнију и стабилнију будућност. И у прошлости, а и у садашњости, бројни су примјери истинског поштивања других религија, традиција и нација у Босни и Херцеговини, али је то свакако нешто што се не треба узимати здраво за готово, те се може и мора додатно унапређивати, али и – промовисати.  Из религијских заједница Фоче и Горажда потврђују примјере добре сарадње.

Доктор Ненад Тупеша са Православног богословског факултета “Свети Василије Острошки” у Фочи каже да су у самој Фочи и њеној околини међунационални и међурелигијски односи на веома високом нивоу.

“Без обзира на верске и националне разлике, народ интензивно међусобно сарађује у свим сегментима, а поготово на пољу солидарности. Људи су веома осетљиви на невољу другог и другачијег. Као пример могу навести један немио догађај који се односи на пљачку храма Св. Саве у Фочи. Одмах након сазнања о овом догађају, главни фочански имам, заједно са представницима локалне власти из реда бошњачког народа, одмах је дошао да подели тугу са нама и помогне колико треба и може. Исто се дешава и у обрнутом случају”, рекао је за БУКУ др Ненад Тупеша.

Он каже да је у данашње вријеме „мир најдрагоценији бисер који морамо пажљиво чувати, јер ако овај бисер поново изгубимо, наћи ћемо се сви скупа у безнађу“.

“Зато треба непрекидно радити на чувању мира и стабилности, без обзира на то шта се у прошлости дешавало. Свакако да ни једном народу није лако превазићи бол и тугу за изгубљеним члановима породица који су пострадали услед велике ратне несреће која нас је била задесила. Међутим, за помирење треба времена и оно је већ наступило, уколико одлучујући политички фактори буду радили на томе. Народ је у великој мери превазишао многе проблеме и предрасуде о другом и другачијем, али кључно је да правда мора бити једна и једнака према свакоме”, истиче Тупеша и додаје да је „у општем интересу да инсистирамо на ономе што нас спаја, а не супротно, јер има много више онога што нас спаја од онога што нас раздваја и наш народ то добро зна.“

МЛАДИ ТРЕБАЈУ ОТИЋИ, АЛИ СЕ И ВРАТИТИ
Тупеша каже да су млади много више расположени за дијалог сваке врсте од старије популације.

“Ово знамо из искуства у раду са младима у различитим форумима, а посебно у међурелигијским сусретима. Постоји једна отвореност за реално сагледавање ситуације и свих околности у којима се налазимо. Мислим да је рад са младим људима пресудни фактор за превазилажење међусобних националних и верских разлика”, објашњава наш саговорник.

Професор и свештеник Ненад Тупеша је магистрирао у Паризу и каже да је искуство које је стекао у Француској проширило његове видике у смислу сагледавања другог и другачијег.

“Ова другачијост је посебно евидентна у Француској, у Паризу, где заједнички живе, раде, сарађују сви, без обзира ко су и шта су. Мислим да такав модел заједничког живота може послужити и нама, поготово младима које стално стимулишемо да иду и виде хармонију различитости, а потом да се врате у своју земљу и то покушају применити на делу”, објашњава Тупеша.

Толерантнији за друге и другачије можемо бити тако што ћемо се и сами отворити и то изнутра, а не само говорити о толеранцији без видљивих дјела. Треба, каже Тупеша, „превазићи себе зарад другога, превазићи свој егоцентризам и индивидуализам и остварити егзистенцијални контакт са другачијим од себе“.

Џенан еф. Имамовић, члан и секретар Одбора за међурелигијску сарадњу Горажде, на питање да ли су људи на подручју гдје живи довољно повезани, каже да нису онолико колико би могли и требали бити.

“Само, не мислим да су религијске разлике узрок овакве ситуације. То да неки злоупотребљавају религијске осјећаје и манипулишу другима присутно је у многим друштвима, посебно у друштву какво је наше, друштву оптерећеном теретом врло насилне прошлости и неријешених рачуна. Религија се кроз повијест често користила као оправдање другима или, чак, самоме себи у ситуацијама када се не може другачије одговорити својој савјести за насиље и недјела почињене према другима. Овакав бијег од моралне одговорности присутан је и у нашем друштву, најчешће сразмјерно величини злочина и насиља. Покушај да се злочин и насиље правдају Божјом вољом је још једна степеница у моралном посрнућу злочинаца и насилника и никада га не налазимо код истински религиозних људи. Прави вјерници немају проблем са ширином духа”, каже за БУКУ Џенан еф. Имамовић.

Фото: Приватна архива

Он истиче да је јако важно радити на суживоту и помирењу у БиХ, имајући у виду прошлост и проблеме са којима се грађани суочавају, а често нам се може чинити да је тај посао узалудан због јачине снага које то не желе.

“Некада се успјеси на овом пољу не чине великима, што не значи да они то заиста нису. За све оне који воле живот, напредак, душевни смирај и срећу, рад на овом пољу нема алтернативу. Прошлост и проблеми са којима се грађани суочавају нису никаква несавладива препрека за рад на суживоту и помирењу. Прије ћемо рећи да се ради о већем изазову и тежем задатку, те да такав рад тражи више стрпљења и улагања труда. Уосталом, шта би била алтернатива”, пита се еф. Имамовић.

СТАНЈЕ НА ТЕРЕНУ ЈЕ ДОБРО
Имамовић напомиње да, у времену када су разлике на цијени, можда се некима чини чудним говор о сличностима и занимљиво је како многи имају потребу да занемаре све сличности између религија, нација, језика и људи уопште.

“Могуће је да се овдје ради о бојазни за губитком властитог идентитета и посебних вриједности, или можда о несигурности у властити идентитет и своје вриједности. Мислим да је наша снага и кључ успјеха и на овом пољу у балансу, то јест говору и истицању наших сличности, али и нашим разликама и посебностима. Можда некима звучи као парадокс, али не мислим да нас само сличности спајају”, објашњава наш саговорник.

Џенана еф. Имамовића смо питали каква је ситуација са младима, колико су они расположени за разговор, за дијалог, за заједнички живот. Он каже да је стање на терену прилично добро када говоримо о младима у смислу расположености за разговор, за дијалог и суживот, само што се млади врло често не сналазе у бројним изазовима и проблемима друштва у којем одрастају. Стога је, сматра, врло важно обезбиједити прилике за сусрете, за разговор и заједничке активности младих, за размјену искустава и заједничко суочавање са животним изазовима, посебно оним модерног доба.  

Толерантнији за друге и другачије, према Имамовићу, можемо бити тако што ћемо себи јасно и гласно рећи како ми јесмо средиште свога свијета, али не и средиште свијета других људи.

“Тако што ћемо признати себи да свијет не почиње и не завршава се нама. Тако што ћемо покушати разумјети не само своје већ и потребе других људи. Тако што ћемо се упознати са ставовима и вриједностима другог и другачијег. Тако што ћемо преузети одговорност за своја дјела и што се нећемо крити иза других. Тако што ћемо бити вриједни и радини и што нећемо живјети на зноју, крви и сузама других људи. Тако што ћемо другима жељети добро какво желимо и себи”, закључује Џенан еф. Имамовић.

МИР НЕМА АЛТЕРНАТИВУ
На питање њиховог виђења будућности БиХ, Тупеша и еф. Имамовић су одговорили:

ДЖЕНАН еф. ИМАМОВИЋ:
Босну и Херцеговину у будућности видим као земљу чији су становници схватили да се успјех и напредак требају тражити у суживоту различитих етничких група, културолошких образаца и религиозности, да су живот и част сваког њеног грађанина свети и неповредиви, а да мир нема алтернативу.

НЕНАД ТУПЕША: 
Босну и Херцеговину видим као земљу у којој сви народи имају иста права, без обзира у ком ентитету живе. Ако БиХ жели да преживи у наредном периоду, њени представници морају да одустану од мајоризације над другим народима, јер ни један народ то не жели нити, сигуран сам, та инцијатива долази од народа. Потребно је остварити више сагласја на свим нивоима.

Џенан еф. Имамовић и отац Тупеша недавно су судјеловали заједно са представницима Јеврејске заједнице и Католичке Цркве на округлом столу “Вјера и заштита околиша” у Горажду, организираном у оквиру УСАИД-овог пројекта ПРО-Будућност, што је био повод за овај разговор.

                                                     Извор: Бука Магазин; Пише: Маја Исовић Добријевић 

Патријарх Константинопољски Вартоломеј стиже у пастирску посјету Швајцарској
Истанбул. Васељенски патријарх Вартоломеј посетиће духовни центар православне Васељенске Патријаршије у Шамбезију, у близини Женеве, у периоду од 22. до 24. априла 2017. године, јавља грчка новинска агенција "Ромфеја".
Васељенски патријарх  Вартоломеј ће 24. априла посјетити сједиште Свјетског Савјета Цркава (у Женеви и Богословски факултет Универзитета у Фрибургу (Фрајбургу – град у Западној Швајцарској). Васељенски патријарх ће одржати говор поводом  20. годишњице Института за истраживања у области православног богословља у Шамбезију.
Тако ће, посјета Патријарха Вартоломеја обиљежити три значајне годишњице: 25. годишњицу избора патријарха Вартоломеја на Васељенској Патријаршијском престолу, 50. годишњицу оснивања православног центра Васељенске Патријаршије у Шамбезију и 20. годишњицу инаугурације Института за више студије у области Православне теологије при Православома центру у Шамбезију.

МАН. СТУДЕНИЦА, КАНДИДОВАНА ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНИХ ДОБАРА У СЛУЧАЈУ ОРУЖАНОГ СУКОБА
Србија је Студеницу, која је на Унесковој листи светске културне баштине, кандидовала за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба. То не треба да чуди гледајући слике са Блиског Истока. Како ћемо, без наше прошлости, знати да смо то ми, речи су америчког књижевника Џона Стајнбека. Данас звуче пророчки.

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић ових дана је предао документацију о манастирском комплексу Студеница са предлогом да буде стављен на листу заштићених културних добара у случају оружаног сукоба, сазнаје Спутњик. ОПШИРНИЈЕ ПРОЧИТАЈ НА ОРИГИНАЛНОМ ИЗВОРУ

​Француска: Румунска православна митрополија купила храм Светог Николе у Овер сир Оазу (Париски регион)

​Румунска православна митрополија западне и јужне Европе купила је, у сриједу, 25 јануара 2017.године, храм Св. Николе у Овер сир Оазу, који се налази у сјеверозападном дијелу Париза.
 
Бивша Римокатоличка црква датира из 1910. године и није коришћена 40 година.
​
Црквено здање служиће Румунским православним вјерницима у новооснованој парохији Св. Антима Иверитског . Процјењује се да ће у року од 2 недјеље вјерници моћи да присуствују божанским службама у овом Светом храму.

Оснива се Румунска православна парохија у Загребу
Стални Национални Црквени Савјет , одлучио је 16. марта да оснује Румунску православну парохију у Загребу.
Уз подршку Римокатоличке Архиепископије у Загребу, капела  Светог Јована Крститеља, биће организована у складу са православном традицијом и ускоро ће служити румунској заједници која живи у главном граду Хрватске.
Румунска патријаршија ће, капелу,  опремити потребним литургијским предметима. Осим тога, Његово Преосвештенство Силуан, румунски православни епископ Мађарске, именован је  да надгледа административну организацију парохије.
Током састанка, 14. марта, у Патријаршијској резиденцији у Букурешту, потпредсједник Владе Хрватске и министар спољних и европских послова Давор Стиер, изразио је подршку хрватских државних органа за оснивање Румунске православне парохије у Загребу.

Молитвеним поменом и прислуживањем свећа за жртве пострадале у НАТО бомбардовању Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије, у Храму Христа Спаситеља, у Бањалуци обeлежено је 18 година од НАТО агресије на СРЈ. Обележавање су организовали управа Саборног храма и Србско сабрање "Баштионик". Опширније

У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге "Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота" епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године.
​
Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у Јагодини је штампао философско-теолошку расправу "Наука и религија", чиме се, по ријечима оних кјои су упознати са његовим дјелом, потврдио и као мислилац.
- Човјек који је уочио једно од темељних питања свога времнена, то је питање о основама људског сазнања, али и питање уређења у друштву и поставио је темељно питање односа науке и религије, рекао је Жељко Вујадиновић, историчар
Поводом 75 година од страдања епископа бањалучког Платона, Народна и универзитетска библиотека издала је ову књигу према другом, дорађеном издању из 1938. године.
- Значај ове књиге није само због јубилеја, него због њеног садржаја који је и данас актуелан о повезаности науке и религије, нагласила је Љиљана Петровић Зечић.
5. маја навршиће се 75 година од мученичке смрти епископа бањалучког Свештеномученика Платона, када су га усташе убиле и бациле у ријеку Врбању.

​                                                                                    | Аутор: РТРС |

БИЈЕЉИНА, 23. МАРТА /СРНА/ - На данашњи дан умро је босански краљ Твртко Први Котроманић, најмоћнији босански владар, који је у Манастиру Милешеви, на гробу Светог Саве, 1377. године крунисан за краља Србије и Босне. 
 
Твртко је 1382. године свему томе додао и титулу краља Далмације, Хрватске и Приморја.

Крунисан је за краља Србије - тада је себи додао име Стефан, династичко име свих Немањића, и титулу краља Срба, Босне, Приморја и Хумске земље.

У бици код Билеће 1388. године потукао је Турке, а његова војска под војводом Влатком Вуковићем учествовала је 1389. у Косовској бици против Турака.

Био је родбински везан са Немањићима - унук Јелисавете, кћерке српског краља Стефана Драгутина. 

Грб тог босанског и српског велможе - два поља подијељена косом линијом, са по три љиљана у сваком пољу у облику троугла и у правој линији.

Љиљан је у средњовјековној европској хералдици симбол Богородице.

Као господар једног дијела некадашњих немањићких посједа, Твртко је сматрао себе јединим легитимним настављачем њихове државне традиције. 

У прилог Твртковом идентитету иде и запис из једне повеље. 

Твртко пише да земља његових предака Немањића нема свога пастира и да одлази у српску земљу желећи да обнови пријесто својих родитеља. 

Међу Србима је уврежено мишљење да је Твртко био велики православац. Српска православна црква наводи да је крсна слава краља Стефана Твртка Првог Котроманића - Свети архиђакон Стефан.

ТРЕЋИНА РУСА СМАТРА ПОЧЕТКОМ НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ ПОКРШТАВАЊЕ КИЈЕВСКЕ РУСИЈЕ

Москва, 22. март, Интерфакс - Четвртина Руса рачуна националну историју од времена Кијевске Русије (26% насупрот 19% у 2003. години), док  12% сматра да је историја Русије почела са христијанизациом Кијевске Русије, саоштава Левада Центар, а преноси Интерфакс.

Трећина Руса рачуна националну историју од Кијевске Русије, њене покрштавања - анкета
Других 7% тврди да је формирање руских кнежевина означило почетак земље, 5% почетком националне историје сматра доба  Петра Великог, 3%  октобарску  револуцију 1917.године узима  као референтну тачку.
По два одсто свих испитаника вјерују да је историја Русије почела са формирањем Великог Војводства Москве, распадом Совјетског Савеза, успостављањем суверене Руске Федерације 1991.године, односно избором Владимира Путина за предсједника, а један одсто испитаника вјерује да је усвајањем Декларације о суверенитету Руске Федерације  1990. године био догађај са којом је руска историја  почела.

На питање коие су периоди националне историје били од посебног интереса за њих, око 38% испитаника је поменуло период 1941-1945. Велики отаџбински рат, 31% односи се на епоху Петра Великог (18. вијек), а 28% на период Древне Русије ( од 8. до 17. вијека).

Велики је број старих српских књига расутих по целом свету – од Јерусалима и Синаја, преко Свете Горе и Хиландара, до градова широм Европе. Чувају се у депоима иностраних музеја, архива и библиотека – у одговарајућим условима, далеко од очију јавности.
Године 2009. Библиотека Српске патријаршије покренула је пројекат „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама". Досад су прегледане и проучене збирке старих рукописа у Чешкој, Словачкој и Мађарској. Током 2015. и 2016. године вршена су истраживања у Аустријској националној библиотеци у Бечу, где се чува више од 160 српских средњовековних рукописа, истиче за Интернет портал РТС-а др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Спрске патријаршије.
Поред Зорана Недељковића, у научној комисији су професори Универзитета у Београду - Бранислав Тодић, Зоран Ракић, Ирена Шпадијер, Зоран Ранковић; управница Матице српске Душица Грбић и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије Владан Тријић.

„Први пут један научни тим из Србије систематски истражује ову збирку, а важности истраживања доприносе средњовековни српски рукописи различите садржине који потичу из свих српских крајева и богат су извор за проучавање историје језика и друштвено-културних кретања Срба", објашњава др Зоран Ранковић са Православног богословског факултета у Београду.
Научноистраживачки рад у оквиру пројекта „Истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама" сигурно ће се обављати у наредној деценији. Разлог је обиље рукописа који се налазе у читавој Европи и свету. После Беча у плану је рад у Немачкој, Француској, Италији, Русији, Румунији, Бугарској...
Не можемо се надати да ћемо вратити све те рукописе у матицу, али захваљујући модерним технологијама, дигитализацији и каталогу који ћемо публиковати након сваког истраживања - све што се прикупи биће од великог значаја за српску књижевну и културну баштину, објашњава др Недељковић.

Детаљније о овој теми можете чути у емисијама „Српски рукописи у Бечу" у оквиру серије „Старо српско писано наслеђе".

У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија "Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ", у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја.
Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге "Злочини над Србима у НДХ" и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника.
"Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће", навео је Мирковић, који је некадашњи директор Спомен-подручја "Јасеновац".
Мирковић каже да је на фотомонографији радио годину и по дана и истиче да је и ова књига опомена Србима да овакве ствари не заборављају.
Социолог Слободан Наградић оцијенио је да је ријеч о изузетној фотомонографији у којој су у првом плану фотографије срушених објеката и цркава.
"Може бити да фотографије као документи увјерљивије свједоче од бројних дугих текстова. Мислим да је књига припремана за најширу читалачку публику и оне који хоће истински да се упознају са овдашњим збивањима у периоду од 1941. до 1945. године", рекао је Наградић.
Он је додао да књига може послужити и комисији СПЦ која ових дана разговара са представницима Римокатоличке цркве у вези са канонизацијом некадашњег кардинала те цркве Алојзија Степинца.
На промоцији је речено да Мирковићева фотомонографија представља најозбиљнији истраживачки подухват о страдању СПЦ током Другог свјетског рата, те да ће то капитално дјело, објављено на српском и енглеском језику, бити незаобилазно за све истраживаче карактера НДХ и геноцида над Србима у тој усташкој држави.
На промоцији у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске говорили су и Драган Шућур, Драган Давидовић и Стево Ћосовић.
Јован Мирковић, који је био и сарадник Музеја за истраживање геноцида у Београду, објавио је до сада велики број научних радова у којима се бави истраживањем геноцида над Србима у НДХ. 
                                           Извор: Срна