 ВЈЕРСКИ СЛУЖБЕНИЦИ: Помирење је наступило, све остало је на политичким факторима „Народ је у великој мери превазишао многе проблеме и предрасуде о другом и другачијем, али кјучно је да правда мора бити једна и једнака према свакоме. Има много више онога што нас спаја од онога што нас раздваја и наш народ то добро зна“. Дијалог, толеранција, разумијевање и слушање других су глобална потреба, за мирнију и стабилнију будућност. И у прошлости, а и у садашњости, бројни су примјери истинског поштивања других религија, традиција и нација у Босни и Херцеговини, али је то свакако нешто што се не треба узимати здраво за готово, те се може и мора додатно унапређивати, али и – промовисати. Из религијских заједница Фоче и Горажда потврђују примјере добре сарадње. Доктор Ненад Тупеша са Православног богословског факултета “Свети Василије Острошки” у Фочи каже да су у самој Фочи и њеној околини међунационални и међурелигијски односи на веома високом нивоу. “Без обзира на верске и националне разлике, народ интензивно међусобно сарађује у свим сегментима, а поготово на пољу солидарности. Људи су веома осетљиви на невољу другог и другачијег. Као пример могу навести један немио догађај који се односи на пљачку храма Св. Саве у Фочи. Одмах након сазнања о овом догађају, главни фочански имам, заједно са представницима локалне власти из реда бошњачког народа, одмах је дошао да подели тугу са нама и помогне колико треба и може. Исто се дешава и у обрнутом случају”, рекао је за БУКУ др Ненад Тупеша. Он каже да је у данашње вријеме „мир најдрагоценији бисер који морамо пажљиво чувати, јер ако овај бисер поново изгубимо, наћи ћемо се сви скупа у безнађу“. “Зато треба непрекидно радити на чувању мира и стабилности, без обзира на то шта се у прошлости дешавало. Свакако да ни једном народу није лако превазићи бол и тугу за изгубљеним члановима породица који су пострадали услед велике ратне несреће која нас је била задесила. Међутим, за помирење треба времена и оно је већ наступило, уколико одлучујући политички фактори буду радили на томе. Народ је у великој мери превазишао многе проблеме и предрасуде о другом и другачијем, али кључно је да правда мора бити једна и једнака према свакоме”, истиче Тупеша и додаје да је „у општем интересу да инсистирамо на ономе што нас спаја, а не супротно, јер има много више онога што нас спаја од онога што нас раздваја и наш народ то добро зна.“ МЛАДИ ТРЕБАЈУ ОТИЋИ, АЛИ СЕ И ВРАТИТИ Тупеша каже да су млади много више расположени за дијалог сваке врсте од старије популације. “Ово знамо из искуства у раду са младима у различитим форумима, а посебно у међурелигијским сусретима. Постоји једна отвореност за реално сагледавање ситуације и свих околности у којима се налазимо. Мислим да је рад са младим људима пресудни фактор за превазилажење међусобних националних и верских разлика”, објашњава наш саговорник. Професор и свештеник Ненад Тупеша је магистрирао у Паризу и каже да је искуство које је стекао у Француској проширило његове видике у смислу сагледавања другог и другачијег. “Ова другачијост је посебно евидентна у Француској, у Паризу, где заједнички живе, раде, сарађују сви, без обзира ко су и шта су. Мислим да такав модел заједничког живота може послужити и нама, поготово младима које стално стимулишемо да иду и виде хармонију различитости, а потом да се врате у своју земљу и то покушају применити на делу”, објашњава Тупеша. Толерантнији за друге и другачије можемо бити тако што ћемо се и сами отворити и то изнутра, а не само говорити о толеранцији без видљивих дјела. Треба, каже Тупеша, „превазићи себе зарад другога, превазићи свој егоцентризам и индивидуализам и остварити егзистенцијални контакт са другачијим од себе“. Џенан еф. Имамовић, члан и секретар Одбора за међурелигијску сарадњу Горажде, на питање да ли су људи на подручју гдје живи довољно повезани, каже да нису онолико колико би могли и требали бити. “Само, не мислим да су религијске разлике узрок овакве ситуације. То да неки злоупотребљавају религијске осјећаје и манипулишу другима присутно је у многим друштвима, посебно у друштву какво је наше, друштву оптерећеном теретом врло насилне прошлости и неријешених рачуна. Религија се кроз повијест често користила као оправдање другима или, чак, самоме себи у ситуацијама када се не може другачије одговорити својој савјести за насиље и недјела почињене према другима. Овакав бијег од моралне одговорности присутан је и у нашем друштву, најчешће сразмјерно величини злочина и насиља. Покушај да се злочин и насиље правдају Божјом вољом је још једна степеница у моралном посрнућу злочинаца и насилника и никада га не налазимо код истински религиозних људи. Прави вјерници немају проблем са ширином духа”, каже за БУКУ Џенан еф. Имамовић. Фото: Приватна архива Он истиче да је јако важно радити на суживоту и помирењу у БиХ, имајући у виду прошлост и проблеме са којима се грађани суочавају, а често нам се може чинити да је тај посао узалудан због јачине снага које то не желе. “Некада се успјеси на овом пољу не чине великима, што не значи да они то заиста нису. За све оне који воле живот, напредак, душевни смирај и срећу, рад на овом пољу нема алтернативу. Прошлост и проблеми са којима се грађани суочавају нису никаква несавладива препрека за рад на суживоту и помирењу. Прије ћемо рећи да се ради о већем изазову и тежем задатку, те да такав рад тражи више стрпљења и улагања труда. Уосталом, шта би била алтернатива”, пита се еф. Имамовић. СТАНЈЕ НА ТЕРЕНУ ЈЕ ДОБРО Имамовић напомиње да, у времену када су разлике на цијени, можда се некима чини чудним говор о сличностима и занимљиво је како многи имају потребу да занемаре све сличности између религија, нација, језика и људи уопште. “Могуће је да се овдје ради о бојазни за губитком властитог идентитета и посебних вриједности, или можда о несигурности у властити идентитет и своје вриједности. Мислим да је наша снага и кључ успјеха и на овом пољу у балансу, то јест говору и истицању наших сличности, али и нашим разликама и посебностима. Можда некима звучи као парадокс, али не мислим да нас само сличности спајају”, објашњава наш саговорник. Џенана еф. Имамовића смо питали каква је ситуација са младима, колико су они расположени за разговор, за дијалог, за заједнички живот. Он каже да је стање на терену прилично добро када говоримо о младима у смислу расположености за разговор, за дијалог и суживот, само што се млади врло често не сналазе у бројним изазовима и проблемима друштва у којем одрастају. Стога је, сматра, врло важно обезбиједити прилике за сусрете, за разговор и заједничке активности младих, за размјену искустава и заједничко суочавање са животним изазовима, посебно оним модерног доба. Толерантнији за друге и другачије, према Имамовићу, можемо бити тако што ћемо себи јасно и гласно рећи како ми јесмо средиште свога свијета, али не и средиште свијета других људи. “Тако што ћемо признати себи да свијет не почиње и не завршава се нама. Тако што ћемо покушати разумјети не само своје већ и потребе других људи. Тако што ћемо се упознати са ставовима и вриједностима другог и другачијег. Тако што ћемо преузети одговорност за своја дјела и што се нећемо крити иза других. Тако што ћемо бити вриједни и радини и што нећемо живјети на зноју, крви и сузама других људи. Тако што ћемо другима жељети добро какво желимо и себи”, закључује Џенан еф. Имамовић. МИР НЕМА АЛТЕРНАТИВУ На питање њиховог виђења будућности БиХ, Тупеша и еф. Имамовић су одговорили: ДЖЕНАН еф. ИМАМОВИЋ: Босну и Херцеговину у будућности видим као земљу чији су становници схватили да се успјех и напредак требају тражити у суживоту различитих етничких група, културолошких образаца и религиозности, да су живот и част сваког њеног грађанина свети и неповредиви, а да мир нема алтернативу. НЕНАД ТУПЕША: Босну и Херцеговину видим као земљу у којој сви народи имају иста права, без обзира у ком ентитету живе. Ако БиХ жели да преживи у наредном периоду, њени представници морају да одустану од мајоризације над другим народима, јер ни један народ то не жели нити, сигуран сам, та инцијатива долази од народа. Потребно је остварити више сагласја на свим нивоима. Џенан еф. Имамовић и отац Тупеша недавно су судјеловали заједно са представницима Јеврејске заједнице и Католичке Цркве на округлом столу “Вјера и заштита околиша” у Горажду, организираном у оквиру УСАИД-овог пројекта ПРО-Будућност, што је био повод за овај разговор. Извор: Бука Магазин; Пише: Маја Исовић Добријевић |