Владика Јоаникије: Никада није било овакве мржње према српском народу
Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије рекао је да у Црној Гори није било оволике мржње према српском народу као што је то данас.
Владика је напоменуо да је српски народ научио да трпи и да се нада, вјерује, да се моли и прашта, те да ће, без обзира на искушења, ићи напријед.

Он је нагласио да српски народ у Црној Гори нема чега да се стиди нити да се плаши, те да једино неће да производи и изазива још веће зло и да се завађа са заблудјелом браћом.

- Претрпјеће заблудјелу браћу која мало, мало, па хоће да руше неку цркву или да прогоне свештенике или да отимају храмове. Гдје то има да раде тако, а хоће, кажу, у Европу. Они су Европејци - рекао је владика Јоаникије у Храму Светог Николе у Бијелом Пољу.

Он је поменуо и рјечник "скоројевића", који се, каже, "стално нешто фокусирају".

- Кад год неко оде у Брисел каже "да се фокусирамо на ово", "да се фокусирамо на оно". Кад би толико пажње било на добро, било би нам свима добро, а од тих "фокусирања" је слаба вајда. Погледајте само какав је рјечник тих скоројевића, али морамо се молити Богу - рекао је владика Јоаникије.

​| Аутор: СРНА

​Москва, 26. октобар 2018. године
    
Број абортуса у Русији је опао за скоро 2/3 од почетка вијека, показују статистички подаци представљени од стране потпредсједнице владе Татјане Голикове, преноси Интерфакс-Религион.

Током 2000. године у Русији је забиљежено је 2.138.000 забрањених абортуса, а у 2017.години -779.999. 

"То је врло озбиљан пад - 63,5%", истакла је Голикова у интервјуу за ТВ-програм "Русија-24". .Штавише, број Руса који осуђују абортус се утростручио за 20 година, са 12 на 35%. 

Т. Голикова сматра да је рано спречавање абортуса веома важно, објашњавање дјевојкама и дјечацима, у школи, шта је контрацепција. Што се тиче потпуне забране абортуса, према њеним ријечима, таква мјера се у прошлости показала са врло тужним посљедицама за земљу.

"Имали смо тужно искуство совјетске ере када је уведена забрана абортуса. Јасно је да ниво здравствене заштите није био исти као сада, али ипак је 1950. године број компликација абортуса код жена достигао критичну цифру од 70%. друге мјере су предузете ", рекла је Т. Голикова.

Раније / у јануару 2017. године/ објављено је да је број абортуса преполовљен у Русији у раздобљу од четири године, са 13% смањењем абортуса од 2016.године до 96.300. Министарка здравља Вероника Сквортсова, каже да је број абортуса по жељи, без здравствених услова, пао  за 72.000 у тој години.

Борба против абортуса најважнији је социјални рад Цркве, рекао је Његова Светост Патријарх Кирил на отварању VII Конгреса Цркве за социјални рад у Москви у октобру прошле године.

Његова Светост се двапут обратио Државној думи, позивајући их да пронађу рјешење за "ужасавајуће висок" број абортуса који и даље плаши Русију.

Црква је недавно отворила своје 58. склониште за труднице и мајке, а такође ради и 169 центара за хуманитарну помоћ широм земље.

Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Интервју за „Политику”, дат г-ђи Јелени Чалији
1. Да ли је цео православни свет у опасности, како упозорава Свети Синод Руске Православне Цркве, после одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије о постављењу двојице „егзарха” за Кијев? Да ли та опасност, уствари, већ постаје стварност јер се у истом саопштењу Светог Синода Руске Православне цркве констатује и да је „процес према изјавама Васељенског Патријарха неповратан и биће настављен”?
У вашем питању је делимично дат и одговор. Заиста, први пут у историји Православне Цркве над њом се надвија реална опасност од новог великог раскола, овог пута не између хришћанског Истока и Запада него унутар самог Истока. Ако би дошло до тога, – а ја се надам да, упркос свему, неће доћи, – то би био већи и тежи раскол од свих претходних у историји Цркве, квантитативно већи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашњу бројност помесних Православних Цркава и њихову раширеност у свету. Морам, узгред и укратко, да разјасним појаву двојице цариградских „егзараха” у Кијеву. Они, наиме, нису тамо постављени него послани на неко време, у конкретној мисији спровођења плана о додељивању аутокефалије украјинским расколницима више боја и врста, а против воље законите, канонске Цркве у Украјини, једине која у тој земљи јесте Православна Црква, призната од свих Цркава, почев од Цариградске Патријаршије. Реч егзарх има разна значења у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник.
Да бисмо разумели о чему се ту ради, морамо замислити ову слику: у Скопље долази делегација са обалâ Босфора да испита модус и процедуру додељивања аутокефалије тамошњој Цркви која је у расколу са свим Црквама, укључујући, на првом месту, саму Цариградску Патријаршију, а ћутке заобилази канонску Цркву и њеног поглавара, архиепископа Јована, иначе јединог којега признају сви, па и споменута делегација и они који су је послали. Могуће је замислити и још већи оксиморон: слична делегација стиже на Цетиње, ту се настањује на неко време и почиње да разрађује процедуру давања аутокефалије Мирашу Дедеићу (самозваном Михаилу) и његовој расколничкој секти, иако га је претходно сама Цариградска Патријаршија рашчинила због његових канонских преступа, док законити епископ, митрополит Амфилохије, добро познат и у самом Цариграду и у православном свету уопште, не бива удостојен ни посете и поздрава, а о читавој „миротворној” и  „ујединитељској” операцији сазнаје из новина и са малог екрана.
Ви на крају питате да ли је процес у Кијеву неповратан. И ја знам за такве изјаве, али сматрам да у историји нема неповратних процеса, чак ни када су окончани, акамоли када су у току и тек треба да буду окончани. Понављам: надам се у Бога, заједно са огромном већином православних хришћана широм света, да Цариградска Патријаршија, историјски гледано Мати свих словенских Цркава, неће прећи фатални Рубикон и да ће светињу јединства Цркве ставити изнад овоземаљских „примата”, антагонизама, интересâ, утицајâ...
2. Да ли ће се Српска Православна Црква на било који начин одредити према овим догађајима и одлукама везаним за Украјину? Многи медији већ „лицитирају“ на чију ће страну стати Српска Црква: Москве или Цариграда...
Медијско лицитирање је лишено смисла. Српска Православна Црква не прихвата постојање два различита – притом завађена – Православља, једног „фанариотског”, а другог „московског”, већ верује у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Христову Цркву. Стога она чини све што може у служби јединства Цркве, односно мира и љубави међу помесним Црквама, и не опредељује се на начин који је присутан, па, можда, и једини могућ у сфери политике, идеологије и такозваних интереса.
Укратко: нисмо за Москву него за пуно поштовање вековног канонског поретка и нисмо против Цариграда него против сваке иницијативе која би, чак независно од добрих намера, сигурно изазвала још теже потресе и поделе од оних које већ имамо. Наш циљ јесте – заувек истерати злог духа из нашега Дома у који се незван уселио, а не и нехотице очистити и украсити наш Дом да би се у њега уселило седам других злих духова, горих од њега (сравни Мат. 12, 43 – 45 и Лук. 11, 24 – 26).
3. Колико је остварив позив Светог Синода Руске Православне Цркве да поглавари помесних православних Цркава иницирају братску свеправославну расправу о црквеној ситуацији у Украјини? Да ли се у Српској Цркви разматра овај позив и да ли сте у контакту са другим помесним Православним Црквама у вези са тим?
Свеправославно саветовање на ову тему није могуће зато што такво саветовање сазива Васељенски Патријарх као предстојатељ Цркве која је прва по части и рангу, а он сада заступа тезу да има право да сâм, без учешћа осталих сестринских Цркава, само са својим Синодом, решава проблеме ма где у Православљу, без обзира на јурисдикцију и ставове аутокефалних Цркава (лично, уверен сам да ту тезу неће прихватити ни једна једина Православна Црква).
Такво саветовање, по мени, није ни потребно јер сви православни патријарси и Синоди, па и шира јавност у православној васељени, знају о чему се ради, што на основу службених разговора са делегацијама како Цариградске тако и Московске Патријаршије што на основу општедоступних информација.
4. Ако неканонске црквене структуре у Украјини на овај начин добију аутокефалност, постоји ли могућност да се слично догоди и у Македонији, где такође постоје канонска Црква и непризнате структуре?
Знам да знате шта значи скраћеница ЕПП: економско-пропагандни програм. Али да ли знате шта значи АПП? Ево шта: ако прође, прође. Овде важи АПП: ако тако нешто прође у Украјини (а не може да прође, осим са несагледивим последицама), проћи ће не само у Македонији (сад већ ваљда „Северној”) него и у Црној Гори, Абхазији и где год наручиоци и извршиоци замисле, чак, можда, и у Грчкој.
Молим се Богу и позивам ваше читаоце православне вероисповести да се и они моле Богу да нас сачува од таквог искушења.
Извор: politika.rs

Објављена је нова статистика Католичке цркве

Укупан број припадника Католичке цркве на крају 2016. године износио је 1.299.059.000 људи
ВАТИКАН. Нови статистички подаци о саставу Католичке цркве објавила је Агенција "Фидес", орган ватиканске конгрегације за евангелизацију нација. Према обичају, "Фидес" је објавио такву публикацију на Свјетски дан мисије, која је ове године прослављен 21. октобра.

Подаци се узимају из годишњег часописа "Статистичка књига цркве", а најновије издање одражава информације од 31. децембра 2016. године Повећање или смањење одређеног параметра означено је бројевима (понекад су у заградама) са знаковима "+" или "-".

Свјетска популација

На дан 31. децембра 2016. године , у цијелом свијету, било је 7.352.289.000 становника, односно 103.348.000 више него годину дана раније. Раст становништва забиљежен је на свим континентима: у Азији је порастао за 49.767.000, у Африци - за 42.898.000, у Америци - за 8.519.000, у Европи - за 1.307.000, ау Океанији - за 857.000 људи.

Католици

Укупан број припадника Католичке цркве на крају 2016. године износио је 1.299.059.000 људи, што је 14.249.000 више него годину дана раније. Раст католичког становништва забиљежен је на свим континентима осим у Европи, гдје су пали за 240.000. Најзначајнији пораст броја католика забиљежен је у Африци (+6.265.000) и Америци (+ 6.023.000), а затим Азији (+ 1.956.000) и Океанији (+ 254.000). Уопште, проценат католика у популацији Земље је опао за 0,05% и износио је 17,67%. Истовремено, овај индикатор се повећао у Америци, Азији и Океанији (односно + 0,06, + 0,01 и + 0,02), док је у Африци и Европи смањен (- 0,18 и - 0,11).

Број католика по једном  свештеницику

У 2016. години број католика по једном свештенику порастао је за 39 поена и износио је 3.130. За континенте, ови подаци су сљедећи: Африка +7, Америка +74, Европа +22, Океанија +52, Азија -13.

Црквене области и мисије

У 2016. години установљено је 10 нових црквених подручја: 3 у Африци, 3 у Америци, 3 у Азији, 1 у Европи. У Океанији, њихов број се није промијенио. Укупно на свијету 31. 12. 2013. дјеловало је 3.016 црквених подручја.

Било је 2.140 мисија са редовним свештеником (581 више него у претходној години). Њихов број се смањио само у Африци (- 63), али се повећао у Америци (+ 98), Азији (+ 151), Европи (+364) и Океанији (+ 31).

Мисије без сталног свештеника смањене су за 513 - 142.487 од њих. Истовремено, њихов број се повећао у Африци, Европи и Океанији (+ 135, + 456 и + 91), док су у Америци и Азији смањили (- 35 и - 1.160).


Бискупи

Број католичких бискупа у свијету порастао је за 49 људи и достигао 5.353. Диоцесани бискупи броју 4.063 (+27), а бискупи - припадници монашких наредби 1.263 (+22).

Дијацезаланих бискупа има  више у Америци, Азији и Европи (+20, + 9, +3), а мање у Африци и Океанији (-2 и -3).

Свештеници

Број католичких свештеника опао је у 2016. години за 687 и износио је 414.969. Као и у претходним годинама, најзначајније смањење  забиљежено је у Европи (- 2.583). Такође, мање је свештеника је у Америци (-589). Насупрот томе, у Африци и Азији овај показатељ је порастао (+ 1,181 и + 1,304). У Океанији бројеви се нису промијенили. Епископски свештеници порасли су за 317, што износи 281.831. Њихов број се смањио само у Европи (- 1.611), али се повећао у Африци (+ 983), Америци (+ 180), Азији (+ 744) и Океанији (+21). Број свештеника-монаха опао је за 1.004 и достигао 133.138. И опет на првом мјесту да смањимо овај индикатор је Европа (- 972), затим Америка (-769) и Океанија (-21). У Африци и Азији има више монашких пастира (+ 198 и +560).

Чланови лаичког друштва

Број мушких чланова друштава посвећеног живота смањен је за 79 и износио је 618. У Африци и Азији, ова бројка је порасла (+2 и + 4), док је у Америци и Европи смањена (- 77 и -8). У Океанији, од претходне године, бројеви се нису променили.

Смањен је и број жена чланица таквог друштва: смањен је за 459, што износи 22.400 чланова. Раст је примећен само у Африци (+ 113), и

Мисионари-мирјани и катихете

Број мисионара-мирјана мисионара широм свијета износио је 354.743, што је за 2.946 више него годину дана раније. Раст овог показатеља забиљежен је у Америци (+ 4.728) и Африци (+759), а смањење - у Азији (- 1.569), Европи (-921) и Океанији (- 55). Број катехита смањен је за 36.364 и износио је 3.086.289. Раст је забиљежен само у Африци (+ 10.669), а смањење у Америци (- 20.407), Азији (- 12.896), Европи (- 13.417) и Океанији (- 313).

Виши семинари

Број студената виших семинара - епархиалних и орденских - за 2016. годину опао је за 683 и износио је 116.160 људи. Истовремено, у Африци и Азији дошло је до повећања овог показатеља (+1.455 и +9), ау Америци, Европи и Океанији - пад (-1.123, -964, -60). На епархијским вишим семинарима обучено је 71.117 људи (999 више него крајем 2015. године), а 45.043 (-1.682) на семинарима за редове. У Африци се повећао број епископских семинара (+1.059), Америка (+16) и Азије (+310) и смањен у Европи (-381) и Океанији (-5). Број уредних семинара порастао је само у Африци (+396), али се смањио у Америци (-1.139), Азији (-301), Европи (-583) и Океанији (-55).

Основни семинари

Укупан број студената на елементарним семинарима смањен је за 2.735 и износио је 101.616. На свим континентима забиљежено је смањење: Африка (-69), Америка (-1.299), Азија (-871), Европа (-581), Океанија (-5).

Истовремено, ученици епархијских семинара износили су 78.369 (-1.729). У Африци и Океанији та бројка је порасла (+236 и +7), док је у Америци, Азији и Европи смањена (-684, - 988, - 300). Млади људи уписани у елементарне семинари постали су 23.247 (-1.006). Њихов број се повећао само у Азији (+207), али је смањен у Африци (-305), Америци (-615), Европи (-281) и Океанији (-12).

Католичке школе и друге образовне институције

Католичка црква има 72.826 обданишта, који похађају 7.313.370 дјеце; 96.573 основних школа са 35.125.124 ученика; 47.862 средњих школа са 19.956.347 ученика. Црква такође брине за 2.509.457 средњошколаца и 3.049.548 студената.

Добротворни и медицински центри

Добротворни и медицински центри које садржи Католичка црква широм света укључују: 5.287 болница, од којих се већина налази у Америци (1.530) и Африци (1.321); 15.937 диспанзера - највише у Африци (5.177), Америци (4.430) и Азији (3.300); 610 лепросарија - углавном у Азији (352) и Африци (192); 15.722 домови за негу, особе са хроничним болестима и особе са инвалидитетом - углавном у Европи (8.127) и Америци (3.763); 9.552 сиротишта - углавном у Азији (3.660); 11.758 дневни боравак - углавном у Азији (3.295) и Америци (3.191); 13.897 центара за саветовање у браку - углавном у Европи (5.664) и Америци (4.984); 3.556 центара за социјалну рехабилитацију и 35.746 других институција.

Као орган заједнице за евангелизацију нација, Агенција Фидес завршава годишњи статистички преглед података о црквеним областима подређеним овој подели римске курије.

Од 31. децембра 2016. године било је 1.114 таквих области, односно 3 више од голог циља раније. Највећи број ових подручја налази се у Африци (511) и Азији (482), након чега следи Америка (75) и Океанија (46).

ВЕЧЕРАС ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОЕМЕ "БЛАЖЕНА МАТРОНА МАЈКА ПРАВОСЛАВНА"

ДОБОЈ, 26. ОКТОБРА /СРНА/ - Поема "Блажена Матрона мајка православна", аутора Мирка Стојчиновића из Добоја, која је објављена уз благослов Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија, биће вечерас представљена на штанду Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду.

Стојчиновић је за Срну рекао да је поема израз захвалности градитељима Манастира Свете Матроне Московске у добојском насељу Ритешић, али и историјска успомена, значај и исцјељитељство ове светитељке.

Он је подсјетио да се у добојском насељу Ритешић на грабовом дрвету појавио лик Свете Матроне, па је на том мјесту прије десет година покренут пројекат изградње манастира посвећеног овој светитељки, а који је спроведен у дијело захваљујући локалном Удружењу "Огњиште" на челу са Зораном Гајићем и свештеником Миладином Вуковићем.

Стојчиновић као мотив настанка поеме наводи и велику сарадњу и пријатељство предсједника Републике Српске Милорада Додика, предсједника Руске Федерације Владимира Путина и предсједника Србије Александра Вучића.

Он је изразио наду да ће добри односи "великих православних вођа ујединити и други православни свијет који ће своју љубав и племенитост пренијети и другима, како би православље постало колијевка мира и гробница рата".

Стојчиновић је рекао да ће књига, која је изложена на штанду Издавачке куће "Бесједа" из Бањалуке, вечерас бити представљена и на штанду Владе Републике Српске на Међународном сајму књига у Београду. 

Предговор за поему "Блажена Матрона мајка православна" написао је Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Фотије.

"Нека би Бог молитвеним заступништвом Свете блажене Матроне Московске благословио градитеље манастира посвећеног овој светитељки и нека би читаоце поеме упутио да се и они молитвено обраћају Светој Матронушки, јер ће им она сигурно брзо притећи у помоћ", навео је у предговору владика Фотије.

Рецензент Раде Тешић је рекао да је настанак поеме условљен пјесниковим етичким опредјељењем да прослави вјеру у којој види једину наду да ће човјечанство ипак опстати, и умјетничка реакција на чин подизања манастира.

"Пјесник своју визију егзистенције предано гради у духу народне традиције и митолошких представа које су одољеле зубу времена", изјавио је Тешић.

Тешић је навео да је пјесник добро упознат са српском и руском историјом, јер је у епски садржај поеме укључио многе историјске личности.

Издавачи поеме "Блажена Матрона мајка православна" су Епархија зворничко-тузланска и Издавачка кућа "Бесједа" из Бањалуке.

Књигу су на руски превели Диана и Деан Ђуричић, а корице је осликао иконописац Марко Пушељић. 

Предсједник Удружења српско-руског пријатељства и јединства православних народа Зоран Гајић рекао је за Срну да се настављују радови на изградњи комплекса руског етно-села и манастира Свете Матроне Московске.

Гајић је рекао да још треба израдити иконостас и осликати унутрашњост манастира, а у оквиру комплекса гради се и објекат у којем ће бити смјештен руски војни музеј са пратећима канцеларијама за састанке, које ће по потреби бити уступане Амбасади Руске Федерације у БиХ.

У оквиру комплекса, прошле године је откривена спомен-биста руском цару Николају Другом, чије постављање је организовало Удружење српско-руског пријатељства и јединства православних народа, уз подршку Амбасаде Русије у БиХ.

​Састанак Синода бугарске православне цркве биће одржан 5. новембра
СОФИА. Синод Бугарске православне цркве (БПЦ) расправљаће питање сазивања Свеправославног Сабора у вези са иницијативом Васељенске патријаршије у односу на украјинску православну цркву, на својој ванредној сједници 5. новембра рекао је ТАС-у, у четвртак, званични представник БПЦ-а, протојереј Николај Георгиев.

"На предстојећем састанку митрополити ће одлучити - да ли да подрже приједлог патријарха да сазове Свеправославни Сабор за рјешење противрјечних ставова у православној цркви, или јавног заузимања свог става, " - рекао је Николај Георгијев.

Раније, на састанку Синода Бугарске православне цркве, који је одржан почетком октобра, одлучено је да се упути питање дјеловања васељенског патријарха Вартоломеја у вези са почетком процеса давања аутокефалности украјинској цркви у посебном одбору док је приједлог митрополита ловчанского Гаврила "да се сазове Свеправославни Сабор, који би ријешио ово питање ", већином гласова одбачен.

Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

САД-: СВЕШТЕНИК   НАПУСТИО ЦАРИГРАДСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ  СА КАНОНСКОМ У ЗНАК СОЛИДАРНОСТИ СА УКРАЈИНСКОМ ЦРКВОМ

​СВЕШТЕНИК ЈЕ ПРИМЉЕН У КЛИР РОКОР-А

ЊУ ЈОРК: НАСТОЈАТЕЉ ЦРКВЕ ВАЗНЕСЕЊА У БЛУФИЕЛДУ (САД, ЗАПАДНА ВИРЏИНИЈА), СВЕШТЕНИК МАРК ТАЈСОН НАПУСТИО ЈЕ ЦАРИГРАДСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ И ПРИДРУЖИО СЕ РОКОР-У У ЗНАК СОЛИДАРНОСТИ СА КАНОНСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ УКРАЈИНЕ.

"ПРИЈЕ ПАР ДАНА, ПАТРИЈАРХ, КОЈИ МЕ ЈЕ ПОСВЕТИО И ЗА КОЈЕГ САМ СЕ МОЛИО ЗА ВИШЕ ОД ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ, НАПРАВИО ЈЕ КОРАК БЕЗ ПРЕСЕДАНА КАКО БИ ОБНОВИО КАНОНСКИ СТАТУС БУНТОВНИЧКЕ БАНДЕ РАЗБИЈЕНОГ И ДИСКРЕДИТОВАНОГ СВЕШТЕНСТВА У УКРАЈИНИ", РЕКАО ЈЕ ОТАЦ МАРК АРХИЈЕРЕЈУ ЧИЈА ЈЕ КОПИЈА ОБЈАВЉЕНА У ПОНЕДЈЕЉАК НА ИНТЕРФАКСУ.

У ПИСМУ У.СВЕШТЕНИК ЗАПАЖА ДА СУ "НЕМОРАЛНА И НЕ-КАНОНСКА ДЈЕЛА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА У УКРАЈИНИ ВЕЋ ДОПРИНИЈЕЛА НАСИЉУ НАД КАНОНСКОМ ЦРКВОМ", А ТО НАСИЉЕ ЋЕ СЕ ПОВЕЋАТИ.

"ЦРКВЕНО- ГРАЂАНСКИ РАТ СЕ ОДВИЈА ПРЕД НАШИМ ОЧИМА ... А НАШ ПАТРИЈАРХ ЈЕ ДАО СЛУЖБЕНО ОДОБРЕЊЕ.

НОВА И НЕЗАВИСНА" ЦРКВА "КОЈУ ЈЕ ОН СТВОРИО САСТАВЉЕНА ЈЕ ОД ИДОЛОПОКЛОНИКА, КОЈИ НЕ ПОШТУЈУ СВЕТУ ТРОЈИЦУ, НЕГО ЛАЖНОГ БОГА НАЗВАНОГ " СЛОБОДНА УКРАЈИНА " - КАЖЕ СЕ У ПИСМУ.

Из тог разлога, свештеник М. Тајсон одлучио је да напусти парохију цариградске цркве.

"Служио сам посљедњу Литургију и више нећу помињати Патријарха Вартоломеја. Моја савјест једноставно неће дозволити то. (...) Одлучио сам једноставно, али чврсто "одустати "и ујединити се у заједници са патњом украјинске цркве, која је била маргинализована неразумљивим поступцима патријарха Вартоломеја, изгубио сам све своје парохијане, изгубићу много драгих и дивних пријатеља. (...) Међутим, спреман сам да направим болне жртве да не сјећам тог патријарха, који је створио такву рану на тијелу Цркве ", пише отац Марк.

У закључку, он позива да се "по сваку цијену да избјегава контакт са новонасталим" канонским "идолопоклоницима", вјерујући да је таква комуникација "вјештачка превара, која ће у свом времену бити исмијана и анатематизована".

Према подацима из канцеларије источно-америчке епархије РОКОР-а, свештеник Марк Тајсон већ је примљен и именован за свештеника једне од цркава у Вирџинији.

       Патријарх Иринеј: Срби у Африци да сачувају православну вјеру
​
Његова светост патријарх српски Иринеј поручио је српским православним вјерницима у Африци да њихова Српска православна црква /СПЦ/ брине и мисли о њима и да је најважније да сачувају своју вјеру православну.

"Оставимо неке ствари које су међу нама присутне, а усадимо оно што је вечно и непролазно - дар и благослов Божји да живимо у љубави, у сродству духовном", рекао је патријарх Иринеј, који је посјетио храм Светог апостола Томе и Црквено-школску општину Светог Саве у Јоханесбургу.

Српског патријарха и часну пратњу дочекали су архиепископ Јоханесбурга и Преторије Дамаскин и свештеници СПЦ и других помјесних православних цркава, као и Срби који живе у највећем граду Јужне Африке окупљени око своје цркве Светог Томе изграђене 1978. године, саопштено је из СПЦ.

Патријарх Иринеј је рекао да захваљује Господу на прилици да посјети ову далеку земљу /Јужноафричку Републику/ и све православне Србе који су овдје засновали своја домаћинства и остали вјерни својој цркви која је "мајка свих нас".

"Сачувајте оно најважније - веру своју православну за коју су наши преци животе своје дали", поручио је српски патријарх.

Он је навео да СПЦ брине о својој пастви, а тамо гдје је духовно стадо, ту мора бити и духовни пастир да води и руководи својим стадом.

"То је заповест јеванђелска, Христова и апостолска. Иако смо силом прилика или неприлика расејани широм света, морамо да знамо ком народу припадамо и да негујемо оно што смо од својих предака примили, а најважнија је вера православна која је у прошлости била итекако присутна на овим просторима", рекао је патријарх Иринеј.

Патријарх је навео да су сви народ Божји, без обзира ком народу припадају, да сви носе икону Божју у себи, и да су у Христу Исусу сви једно и позвани да поштују "Оца свога и ближње као браћу своју".

Патријарх Вартоломеј одбацује аргументе против својих једностраних називајући их "црном пропагандом"

Константинопољ, 23. октобра 2018.године
    
Реагујући, коначно, на негативне коментаре против једностраних акција његове Патријаршије у Украјини, васељенски патријарх Вартоломеј инсистирао је да се неће одустати у Украјини, што значи да ће наставити радити на стварању аутокефалне цркве у Украјини, иако Украјина већ припада канонској територији Украјинске православне цркве под вођством Његове Светости митрополита Кијева и све Украјине Онуфрија.

Говорећи на састанку градске владе грчке дијаспоре у Цариграду, патријарх Вартоломеј је тврдио да су његове акције засноване на светим канонима Свете православне цркве и обавезујуће за цијелу Цркву, преноси orthodoxia.info.

До данас, ниједна друга локална православна црква која се изјаснила о том питању није подржала цариградско тумачење канона и њених права да поступа једнострано у оквиру друге Локалне Цркве.

Он је такође рекао да ће руска црква на крају морати да прихвати и поштује његове одлуке: "Да ли наша руска браћа то воле или не, прије или касније, они ће слиједити одлуке васељенског  патријарха, јер немају другог избора".

Умјесто да се апострофира дубље историјске и канонске аргументе које постављају православни синоди, патријарси и јерарси широм свијета, патријарх Вартоломеј је, умјесто тога, рекао да је свјестан руске "црне пропаганде" и "добро плаћених чланака". 

"Наша словенска браћа не могу толерисати првенство васељенске Патријаршије и нашег нароса у православљу", додао је васељенски патријарх.

Нејасно је шта значи "народ", пошто је он етнички Грк, док цркве Грчке, Кипра, Антиохије, Јерусалима и Александрије којима такође доминирају Грци нису показале никакву подршку већ су  директно говорили против акција Цариграда.

Важно је напоменути да руска црква никада није доводила у питање првенство васељенске патријаршије све док није ступила у заједницу са расколницима 11. октобра.

Секретар Одјељења за спољне црквене односе (ДЕЦР) Московске Патријаршије  Патријаршије Протојереј Игор Јакимчук одговорио је да "Руска Црква као иити иједна друга локална православна црква није дужна да се потчињава одлукама Цариградске Патријаршије, канонима Васељенског синода, о којима говори Патријарх Вартоломеј,  ", наводи Интерфак-Религион.

Његово Високопреосвештенство митрополит пирејски Серафим (Грчка православна црква) недавно је понудио историјску анализу канона, долазећи до истог закључка као и о. Игор.

Протојереј Николај Балашов, замјеник шефа ДЕЦР-а, изразио је и своју збуњеност  филетистичким елементима у коментарима патријарха Вартоломеја.

"Једино можемо жалити што Његова Светост тако замишља важност етничког фактора у Цркви", рекао је, данас, о. Николај  за Интерфакс.

"Првенство", у православљу, било које расе или нације је још једно потпуно ново учење страно православној вери, апсолутно неприхватљиво, вјерујем, за сваку Цркву, а посебно за мултинационалну Руску Цркву, која уједињује вјернике многих народа који припадају десетинама различитих етничких припадности, " изјавио је  о. Николај.
Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЈОХАНЕЗБУРГ, 24. ОКТОБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј, који борави у посјети Јужноафричкој Републици, данас ће бити свечано дочекан у Цркви Светог Томе у Јоханезбургу, након је планирана мала доксологија.

Српски патријарх од јуче до 4. новембра борави у Боцвани и Јужноафричкој Републици, саопштено је из Српске православне цркве /СПЦ/. 

Патријарх Иринеј ће у суботу, 27. октобра, освештати Цркву Светог Саве у Габорону, у Боцвани, други храм СПЦ-а на афричком континенту.

У недјељу, 28. октобра, у Кејптауну, у Јужноафричкој Републици, патријарх српски ће увеличати прославу грчког националног празника и служити Свету литургију са локалним архијерејима у Цркви Светог Ђорђа.

Патријарх српски Иринеј ће 4. новембра предводити прославу 40 година Храма Светог Томе у Јоханезбургу.

Раније је најављено да ће у Цркви Светог Томе у Јоханезбургу 31. октобра бити служена Света литургија на празник.

Планирано је да тог дана уз благослов братства и стараца манастира Хиландара у Јоханезбург стигне оригинална копија чудотворне иконе Мајке Божије Тројеручице заштитнице свих паравославних хришћана на афричком континенту.

Према ранијем писању "Политике", У Боцвани живи око 40 српских породица, већином настањених у главном граду Габорону, гдје се завршава градња новог храма српске цркве.

Црква је подигнута залагањем тамошњих Срба, окупљених око Удружења Срба у Боцвани, и пароха јужноафричког Исајла Марковића, јединог свештеника српске цркве у Африци.

За градњу храма 2015. године добијени су благослови два патријарха - српског Иринеја и александријског Теодора Другог.

Камен темељац за храм у Боцвани положен је у октобру 2016. године, а у његове темеље положена је повеља нове цркве, коју је потписао српски патријарх, и кутија са камењем донијетим из Србије.

Осим овог, српска црква има храм у Јоханезбургу, посвећен Светом Томи. Његове темеље освјештао је 1978. године тадашњи епископ аустралијско-новозеландски Николај /Мрђа/, а саграђен је у предграђу Јоханезбурга на имању купљеном од добровољних прилога које је прикупила тамошња црквена општина.

Градњу новог храма финансирао је Миле Стојаковић, који је тиме постао његов ктитор и чија је жеља била да он буде посвећен Светом Томи, његовој крсној слави.

Убрзо по подизању првог храма српске цркве у Африци, Свети архијерејски сабор именовао је и презвитера Драгана Велеушића за свештеника у овој удаљеној парохији у Јужноафричкој Републици.

Њега је после шест година наслиједио Симо Шумар, да би 1996. године за свештеника био именован протојереј-ставрофор Мирко Скробоња, који је основао парохију у Боцвани и још средином 90-их година прошлог вијека основао грађевински одбор за подизање храма у овој афричкој држави, а њихова замисао остварена је тек ове године.

Посетите штанд Српске Православне Цркве - Обиље духовне литературе на једном месту!

63. Међународни сајам књига биће одржан од 21. до 28. октобра 2018. године у Београду. Српска Православна Црква ће представити своја издања на штандu у хали 1. Епархије Српске Православне Цркве своја издања излужу у хали 4. Ове године Библиотека Српске Патријаршије, са благословом Светог Архијерејског Синода, организује представљање црквене издавачке делатности на Сајму књига. У хали 1 изложено је на стотине најактуелнијих наслова - разноврсна духовна и црквена литература из продукције домаћих и иностраних издавача: монографије о манастирима и црквама, светитељима, литература за студије, речници, поучна и аскетска дела, светоотачка књижевност у преводу на српски језик, теолошка литература, тумачења Светог Писма, богослужбене књиге, студије из црквене историје и уметности, основе веронауке, хришћанска књижевност, календари, православни планери и подсетници, књиге за децу... Поред наслова на српском, изложено је и на десетине публикација на енглеском језику. Препоручујемо:

 

   

Пажњи посетилаца Сајма књига препоручујемо штанд Издавачке фондације Српске Православне Цркве  Архиепископије београдско-карловачке у хали 4 где су представљена нова издања:

                    Часове вјеронауке похађа већина средњошколаца

​Бањалука - Већина средњошколаца у Српској одабрала је да изучава вјеронауку, која је од ове школске године уведена у средње школе, а тек неколицина ђака одлучила је да похађа часове из алтернативног предмета, култура религија.

Ученици првих разреда средњих школа широм Српске од септембра једном седмично слушају лекције из вјеронауке, а директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић каже да су ђаци показали велико интересовање за похађање часова из овог наставног предмета.

- Већина средњошколаца изабрала је наставу из вјеронауке, било православне, католичке или исламске, а тек мали број ђака изјаснио се за културу религије - рекао је Дамјановић.

Истакао је да се настава, коју држе вјероучитељи, одвија без проблема, а да ђаци за сада уче из уџбеника из ФБиХ.

- Вјеронаука се у ФБиХ изучава већ дужи низ година и постоје уџбеници за све три религије, који ће послужити у овом прелазном периоду, док не добијемо свој уџбеник. Ђаци ће се ову годину заједно са наставницима морати сналазити, а од идуће школске године ми би требало да имамо свој уџбеник - рекао је Дамјановић и додао да је Катихетски одбор Српске православне цркве у РС и ФБиХ у четвртак расписао конкурс за прибављање рукописа за уџбеник православне вјеронауке за основну и средњу школу, а рок за достављање рукописа је 20. април идуће године.

Директор бањалучке Грађевинске школе Љубан Бајић каже да је од 120 ученика првих разреда ове образовне установе, 97 одсто изабрало да похађа часове вјеронауке.

- У питању је искључиво православна вјеронаука, а за једну мању групу организовали смо наставу из предмета култура религије. Све је право избора ученика и сматрам да је добро што и наши ђаци имају прилику да уче вјеронауку, јер смо ми били једини у окружењу у чијим средњим школама се тај предмет није изучавао. У ФБиХ, Хрватској и Србији то је одавно пракса - рекао је Бајић.

Предсједница Актива директора средњих школа приједорске регије и директорица Угоститељско-економске школе у Приједору Валентина Совиљ каже да су сва дјеца анкетирана у присуству родитеља, те да је већина одабрала вјеронауку.

- Код нас у школи сва четири одјељења похађају православну вјеронауку, с обзиром на националу распрострањеност и до сада нисмо имали никакве примједбе - рекла је Совиљова. Истакла је да је велико интересовање дјеце јасан показатељ да је увођење вјеронауке добар корак.

- Надам се да ће вјеронаука бити значајан васпитни, педагошки моменат у настави и очекујем да ће допринијети ширењу погледа средњошколаца на живот и друштво - навела је она.

Идентична ситуација је и на подручју бијељинске регије.

- У нашој Економској школи сто одсто ученика одабрало је вјеронауку, а слично је и у другим средњим школама. Васпитање ученика и буђење моралне свијести треба да буде суштинско у овом времену, а такве садржаје ученици тешко могу да добију из других предмета. Велико интересовање ђака показује да су негативни коментари прије увођења вјеронауке били неоправдани - рекао је предсједник Актива директора бијељинске регије Душко Ђурић.

Вјеронаука је у средње школе у Српској уведена на приједлог Српске православне цркве и предсједника РС Милорада Додика.

Постепено увођење
У Министарству просвјете и културе РС раније су рекли да ће предмет вјеронаука бити увођен постепено. Од ове школске године предмет је уведен у први разреде, док ће ђаци других разреда вјеронауку учити од идуће године. Ученици трећих разреда овај религијски предмет изучаваће од школске 2020/2021, а од школске 2021/2022. године и средњошколци у четвртим разредима.
Извор: Глас Српске

Кивот. који садржи фрагменте светог крста на којем је Свети Андреј претрпио мучеништво у првом вијеку, постављен је, у сриједу, на нову мермерну базу у храму Св. Андреја у Патри, Грчка.

Према писању "Патра Метрополис"-у, база се састоји од три нивоа и направили су је стручњаци на иницијативу Његовог Високопреосвештенства Митрополита Патре Хризостома.

На другом нивоу налази се натпис из Тропара крсту Светог Андреја.

На горњем нивоу налази се икона св. Андреја на крсту у облику слова Х, а око њега су написане ријечи које је св. Андреј изговарио на крсту на којем је страдао: "Радуј се, О крсту! Уистину, радујте се! "

Крст светог Андреја однио је, из Грчке, војвода Бургундије током крсташког рата.

Фрагменти крста били су чувани у цркви Светог Викторија у Марсеју, у Француској.

19. јануара 1980. године ови фрагменти враћени су у Патру, Грчка, гдје је апостол претрпио мучеништво.

Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Мирна и званична посетa Његовог Блаженства патријарха Јована X од 11. до 19. октобра 2018. године
Београд, 19. октобар 2018. - Ова историјска посета, прва откако је православни антиохијски патријарх Теодосије VI посетио Београд, остварена је у контексту тешких и болних околности са којима се суочава Православна Антиохијска Црква у Сирији, Либану и на Блиском Истоку, а и с обзиром на кризу с којом се суочава Православна Црква данас, када се убрзано дешавају ствари на начин који узнемирава и који би могао проузроковати трајне штетне последице по свезе општења, мира и јединства између браће.
1. Ова посета је била важна братска прилика да се браћа састану и да Српска и Антиохијска Црква загрле једна другу и проуче разна питања која су заједнички чиниоци у њиховом служењу и сведочењу Цркве у данашњем свету у кризи. Такође, то је била прилика да се обави братска консултација између обеју Цркава о начелним православно-црквеним питањима и о средствима како да се избегне продубљивање расцепа између браће, као и о захтевима потребним да се консолидују усредсређени процеси и задобије консензус међу Православним аутокефалним помесним Црквама.     
2. Разговори између двеју Цркава били су потхрањивани високим степеном духа заједништва, љубави, мира и отворености и на тај начин су почивали на истинским црквеним начелима која треба разлучити од унилатерализма и приступа потхрањиваних интересом, а која чињеница је породила консензус и хармонију између двеју Цркава. Две делегације су размотриле сличне облике живота у историјском опиту сваке, Српске и Антиохијске Цркве, с обзиром на то да би се свака од њих могла сматрати за „сведочећу“ Цркву и мученичку Цркву која и даље, упркос тешкоћама и страдањима, сведочи о Истини и о Христу у свом аутентичном историјском друштву и у свету. Разговори су обухватали међусобне односе између двеју Цркава и начине како да се они развијају и унапређују. Потврђена је важност обнављања међусобних црквених односа, као што су, на пример, погледи на богословско школство, академску и културну сарадњу и друго. Две Цркве су истакле да ће се мирна посета коју ће се Његово Блаженство патријарх Иринеј учинити Антиохијској Патријаршији остварити у времену пред нама.     
3. Две делегације су размотриле сталне напоре која Српска Црква предузима на свим нивоима како би очувала своје историјско, духовно и национално наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, које је историјско извориште Српске Цркве. Обе делегације су истакле важност подршке овом напору, сходно начелима о људским правима, мирној коегзистенцији између цивилизација и религија и у складу са међународним законима и поретком, а с озбиром на значај српског наслеђа за историју и егзистенцијалну свест Српске Цркве, њене садашњости и будућности.     
4. Антиохијска и српска делегација размотриле су тешко и болно стање с којим се Антиохијска Православна Црква суочава у Сирији и Либану и у другим државама и друштвима Блиског Истока, која пате од убистава, тероризма, разарања, присилног расељавања становништа, емигрирања и разних облика политичке и друштвене нестабилности, што погађају људе у њиховом достојанству, слободи и у свакодневном животу. Две делегације су поново истакле чињеницу да је хришћанско антиохијско присуство на Истоку аутентично, да иза себе има две хиљаде година постојања и да тамошњи хришћани нису и не могу се сматрати мањином у овом региону него су народ са историјским изворним атрибутима који живи у државама и друштвима и интегрални су део историјског, друштвеног ткива овог региона и антиохијског простора. Они и надаље остају тамо и строго су везани за своју земљу и своје сведочење у овом централном региону света.     
5. Две Цркве су снажно истакле важност подршке Антиохијској Цркви у свему ономе што ће ова апостолска Црква и даље чинити у њеном сведочењу спасења на Блиском Истоку, у томе да народ остане на свом огњишту и буде партнер при изградњи грађанске државе која православне хришћане чини једнакима, са истим правима и обавезама које имају и други грађани. Обе Цркве сматрају да је једино могуће решење да се на миран начин окончају све трагедије држава овог региона, да се остане у дијалогу и у прихватању другога и његове различитости, као и у започињању отвореног дијалога и неговању мирне коегзистенције између свих страна обезбеђивањем једнаких права и обавеза међу грађанима. Више него икада, промовисање мира и уважавање верске различитости јесу два значајна чиниоца за ширење мира широм Блиског Истока.     
6. Обе Цркве жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице јерараха из Алепа, митрополита Павла Јазигија и митрополита Јована Ибрахима. Већ дуже од пет година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Обе Цркве упућују апел свим локалним, регионалним и међународним инстанцама и организацијама да хитно предузму даље праћење овог предмета, да открију судбину двојице јерараха и учине све што је могуће да они буду ослобођени и да се врате у своје епархије и међу своје вернике.     
7. Обе Цркве, Српска и Антиохијска, жале због сукоба између Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије услед одлуке ове друге да изабере и хиротонише архиепископа Катара који се налази у историјској канонској црквеној јурисдикцији Антиохијске Патријаршије, а што још није разрешено. Две Цркве изражавају жаљење и због тога што последице овог сукоба по цело Православље нису узимане у обзир на време код свих других Православних Цркава без обзира на ставке у договору постигнутом у разговорима двеју Цркава у јуну 2013. г. у присуству и посредовањем Васељенске Патријаршије и грчког Министарства спољних послова, а који договор је документован код споменутог Министарства и у дописима Васељенске Патријаршије, чиме се признало да постоји договор и његове ставке.     
8. Српска и Антиохијска Црква изражавају велику забринутост због опасности од отуђивања, поделе и издвајања које данас прети помесним Православним аутокефалним Црквама услед једностраних одлука које се тичу основице консензуса и братских односа између ових Цркава и угрожавају њихове свезе јединства и утицај сведочења Православне Цркве у данашњем свету. Две Цркве сматрају да је садашњи историјски тренутак веома тежак и осетљив. Овај тренутак захтева више него икада много мудрости, стрпљења и духовне будности како би се очувао мир Православне Цркве и њено јединство, и спречило да то ескалира, свесно или несвесно, у јаме политичких секира и политичких интереса државâ, а које чињенице ће се одразити на православно сведочење у данашњем свету и ослабити га.
Из овог разлога две Цркве изјављују следеће:
А.  Јединство хришћанског православног света и његов мир предао нам је у наше руке Исус Христос. Стога, две Цркве тврде да је јачање јединства Православне Цркве ствар од велике важности, јер из разлога што је Црква данас изложена разним опасностима и изазовима које јој данашњи свет причињава својим супростављеностима и поделама и својим разним друштвеним и егзистенцијалним утицајима на људе.
Б.  Није могуће спроводити у животу јединство вере, у опипљивој стварности, и ефикасно сведочити пред људима у данашњем свету растрзаном егзистенцијалним и друштвеним тензијама уколико Православна Црква не пројављује свету своје црквено јединство речима и делима, саборношћу, сагласјем и начином доношења одлука који почива на традиционалном канонском поретку Православне Цркве и на консензусу Православних Цркава без обзира на њихову величину. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, а није федерација или конфедерација Цркава које би биле одвојене и независне једна од друге, које би поступале на основу својих интереса и свету давала утисак да је та група Цркава у сукобу, у расправи и у отуђивању једних од других.
В.  У контексту тога да је данас Православна Црква универзално присутна свуда у свету, православно сведочење захтева, данас више него икада, посебну отвореност, разговоре, размену стручног мишљења и опит предањске канонске саборности између свију Православних Цркава како би оне удружиле своје сведочење у данашњем свету. Из овог разлога две Цркве истичу да интерес Православне Цркве и захтеви за очувањем свеза јединства и општења у братству, љубави и миру између Православних Цркава које су удови једнога тела (Тела Христовог), захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу Православним Црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалије, на основу начела православне еклисиологије и канонског поретка.
Г.  Једино је православна саборност делотворан начин да се избегне да конфликтна питања између Православних Цркава не пређу у чиниоце отуђења, поделе и издвајања међу њима, чиме би се запретило јединству васколиког православног тела. Једино здрава саборност која почива на првом месту на евхаристијској Чаши истог Причешћа јесте основица и подлога.
Опасно стање у православном свету, настало услед стања у Украјини, не може и даље потрајати, а да не настане стање трајне поделе између свију чланова Православне Цркве, а што је од штете по свезу мира у православној плироми и по њено сведочење у данашњем свету.
Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви.
ЗА СРПСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ          ЗА АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ                              ПАТРИЈАРХ ЈОВАН Х

​Преносимо интервју са Свјатјејшим Патријархом српским г. Иринејем за свечани број "Вечерњих новости", поводом 65. годишњице постојања листа, који је водио новинар овог листа г. Радоје Драговић.


1. Православни свет се налази у најделикатнијој ситуацији у новијој историји. Епископ бачки г. Иринеј оценио је тим поводом да Православљу прети раскол тежи од оног који је на вишевековни рок поделио хришћански свет на Исток и Запад. Да ли је, ако имамо у виду аргументе Московске и Васељенске Патријаршије, глобални црквени поредак неповратно промењен?
Ето, принуђени смо да и разговор за овај јубиларни број „Вечерњих новости“ отпочнемо великим проблемима. Ипак, честитам Вама, редакцији и читаоцима велики, шездесетпетогодишњи јубилеј. Радујем се што је, напокон, дошло време да овај наш угледни дневни лист буде потпуно и без остатка гласило које заступа интересе српског народа, српске културе, просвете, спорта, па ─ зашто не? ─ и Српске Цркве.
Криза о којој питате јесте већ ту, и то веома дубока, а може, нажалост, доћи и до трагедије дубоког и дуготрајног раскола. Али глобални црквени поредак није неповратно промењен. Црква не зна за неповратне процесе и коначне промене. Све се може излечити и превазићи, љубављу и милошћу Божјом, ако код нас људи иоле има добре воље и спремности на покајање. Црквени поредак је уствари суштински непромењив, а проблеми настају кад га ми људи, не искључујући ни оне најодговорније у Цркви, из било којих разлога и ради било каквих циљева нарушимо.
Односи Васељенске и Московске Патријаршије
2. Имали сте прилику да се за веома кратко време сретнете са представницима обе древне Патријаршије, – патријархом Вартоломејем и митрополитом Иларионом, – што је протумачено као нека врста Ваше помиритељске мисије. Коју поруку сте пренели представницима ових Цркава и шта су Вам они рекли? Верујете ли да је могуће приближити ставове Васељенске и Московске Патријаршије и несугласице вратити у оквире искреног братског дијалога?
Ја нисам био у некој специјалној помиритељској мисији, али сам, у име Српске Православне Цркве, чинио све што сам могао да се избегне најгори сценарио. Најпре је наш Сабор апеловао на Његову Светост цариградског патријарха да не пренагљује и да иде путем дијалога и свеправославног консензуса, затим је наш Свети Синод поново апеловао у истом духу, а најзад сам и лично изнео наш став приликом сусрета са Васељенским Патријархом у Солуну. Наравно, претходно сам разговарао и са Његовом Светошћу Патријархом московским, а став наше Цркве пренели смо и свим помесним аутокефалним Црквама. То је управо став да треба потпуно и неизоставно поштовати вековни црквени поредак и свете каноне, што наша Мајка Црква у Цариграду, нажалост, по мишљењу огромне већине епископа и теолога Српске Православне Цркве, сада не чини. Ми нисмо на клацкалици „за и против”. Ми смо за јединство Цркве, слогу, одговорност, верност канонском поретку, а против свега што дели и води у опасност раскола.
Као потез који води до раскола, и то не само на канонском подручју аутономне Украјинске Православне Цркве, него директно и недвосмислено отвара могућност ─ готово и да потенцира ─ нове расколе у другим помесним Црквама, доживљавам и последње саопштење Светог Синода Цариградске Патријаршије од 11. октобра. То саопштење је словом, ставовима и духом супротно учењу и усторојству Православне Цркве. Његов последњи став који, наводно у духу мира и љубави Христове апелује на избегавање насиља, одмазде и преотимања цркава и манастира, личи ми на затварање очију пред лако предвидим последицама сопствених поступака, да не кажем баш на пилатовско прање руку.
3. Делите ли забринутост дела наше јавности да би раскол у Православљу могао да прозиведе тешке последице на простору канонске јурисдикције Српске Православне Цркве, посебно у Македонији, Црној Гори и Хрватској, где већ делују парацрквене организације?
Таква опасност, уколико би овај преседан „прошао”, претила би не само нашој помесној Цркви него, практично, свакој без изузетка, укључујући и сестринску Цркву у Грчкој.
Будућност Косова и Метохије
4. Будућност Косова и Метохије питање је свих питања у Србији. Иницијатива председника Александра Вучића о разграничењу са Албанцима, чини се, највеће противнике стекла је у делу Српске Православне Цркве. Осим званично формулисаног става Светог Архијерејског Сабора о КиМ, видите ли још неки пут који би водио праведном решењу косовског питања?
Ја разумем сву трагику ситуације са којом су суочени наша држава и сав српски народ, као и све муке и дилеме са којима се бори председник Вучић, али сматрам да не треба ићи на брза или, не дај Боже, провизорна решења. Не можемо и не смемо дати оно што је вековима наше, а што никад у историји није припадало албанској држави, без обзира на то што је то отето и сада под страном окупацијом. То је једнодушни став нашег Архијерејског Сабора и велике већине наших верника. Ми нисмо ни за какав конфликт, дакле ни за такозвани замрзнути конфликт, али нисмо ни за признавање свршеног чина постигнутог неправдом, агресијом, насиљем, злочинима.
5. Више пута сте рекли да Црква може и хоће да подржи државу, у труду да заштити пресудне интересе нашег народа. Говорили сте и да се Вучић лавовски бори за КиМ. Како видите положај СПЦ у случају да држава и Црква не постигну сагласност око најбољег решења за јужну покрајину?
И сада мислим да се председник Вучић лавовски бори за Косово и Метохију, и то под невиђено неравноправним условима, али и да вековни непромењиви став Цркве свога народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавање ионако претешке ситуације. Наду и утеху улива то што он вишекратно изјављује да неће наметати своју вољу и своја евентуална решења већ да ће поштовати слободно изражену народну вољу, па макар се са њом интимно и не слагао. Црква, по својој природи, не доноси државне и политичке одлуке, али има право, а још више дужност, да укаже на вечна мерила и вечне вредности, пре свега на служење правди, слободи, миру и животу за све и сваког, па, не на последњем месту, и за свој народ, своје вернике.
Европска унија и Русија
6. Србија, српски народ и његове власти изложене су великим притисцима и претњама које долазе из развијене Европе којој и сами стремимо. Видите ли у скорије време Србију у друштву држава Европске уније?
Наш главни проблем и нису наши вековни суседи Арбанаси него управо „развијена Европа”, па и Запад уопште (част изузецима), јер се не бави превасходно решавањем кризе и превазилажењем сукоба, штетног и опасног за све, а не само за нас Србе, него се, нажалост, понајвише бави својим „вечним интересима”. У Европској унији, рекао бих, баш и не изгарају од жеље за нашим присуством, што због нашег пријатељства са Русијом што из својих унутрашњих разлога, и зато стално постављају нове услове, траже да прихватимо њихово „решење” за Косово и Метохију и одлажу ли, одлажу. Ако и када дођемо на ред, Европска унија ће бити сасвим другачија него што је данас, уколико, наравно, буде постојала. Рећи ћу шаљиво: бар за њену будућу судбину нећемо ми Срби бити криви.
7. Како тумачите то што нам из Брисела сугеришу да своју спољну политику ускладимо са ЕУ, што је параван за њихову стварну жељу да уведемо санкције Русији?
На то сам вам већ одговорио. Маколико чланство у Унији изгледало привлачно са економског аспекта, не верујем да ћемо ми икада купити за себе чланску карту по цени увођења санкција Русији или било каквих аката непријатељства према тој великој, једноверној и братској земљи.
8. Да ли је у овим глобалним кретњима и оживљавању хладног рата позиција војно неутралне и самосталне Србије уопште одржива?
Мислим да јесте одржива – штавише, и једина реална шанса за опстанак Србије на међународној позорници.
9. Како коментаришете најаве из света да Босну и Херцеговину чека процес унитаризације, што за нас значи нестанак Републике Српске? Да ли ће српски народ успети да спречи овај процес?
Републику Српску је огромним жртвама створио српски народ и она неће, ако Бог дâ, ни нестати нити се утопити у унитарну Босну. Недавни избори то показују – грађани Републике Српске гласали су првенствено за Републику Српску.
Положај српског народа у Црној Гори
10. Указали сте недавно на изузетно тежак положај српског народа у Црној Гори, на шта је са највишег места у овој држави Српска Црква оцењена као главни носилац великосрпског национализма и ударна песница идеологâ Велике Србије и империјалне Русије на Балкану. Како сте схватили и доживели ову поруку? Како видите будућност Српске Цркве у Црној Гори суочене са отвореним претњама тамошњег режима?
Да бисмо било који проблем почели да решавамо, морамо се са њим суочити. Није, до сада, са одговарајућег места и на одговарајући начин, дефинисан положај српског народа у Црној Гори. Уколико је изјава коју помињете помогла да се отворено говори о проблемима Срба - асимилацији, дискриминацији по различитим основама, бруталном затирању и фалсификовању историје, покушајима отимања светиња, културног и верског наслеђа - више сам него задовољан. Пошто је Црна Гора историјски класична српска земља, наша Спарта, како се раније говорило, и Српска Православна Црква мора бити оно што јесте и што је одувек тамо била, под било чијом влашћу, турском, млетачком, комунистичком, стожер Православља и Српства, Српства у смислу чувања, неговања и унапређивања православне културе, али и јасне одбране угрожених права народа и појединаца. То никако не значи угрожавање државе и власти или њихових прерогатива.
11. Предстоји заседање Светог Архијерејског Сабора. Са којим мотивима је после више година заказано јесење заседање и која ће питања разматрати највиши великодостојници наше Цркве?
Јесења заседања су, по правилу, тематска и трају дан или два, не више. Предстојеће је заказано ради унапређења црквене просвете. Ту има неких проблема, можда и лутања. Наравно, болна тема којом смо почели данашњи разговор биће, неизбежно, уврштена у дневни ред.
Нацрт новог Устава Српске Православне Цркве
12. Велику пажњу је у јавности је изазвао предложени нацрт новог Устава Српске Православне Цркве. Како тече рад на унапређењу овог акта и када очекујете да буде усвојен? Да ли ће Пећка Патријаршија постати саставни део њеног званичног назива?
Велика пажња јавности са једне стране је добра и сведочи да многи брину о својој Цркви, њеном унутрашњем устројству, положају у друштву и слично. Са друге стране, ради се о заиста уско стручној и интердисциплинарној проблематици, коју не познају, или је веома слабо познају, многи који су се оглашавали. Било је ту и помало комичних ставова, малтене да Устав Цркве иде и на референдум и слично. Црква овом питању приступа са највећом могућом пажњом. Текст у основи није споран. Чланови Сабора су на претходном заседању извршили увид, дискутовали и дали одређене сугестије, а потом је одлучено да се те и нове сугестије још једампут расмотре, тако да се усвајање новог Устава очекује на редовном заседању, 2019. године. И напокон, историјско име Српске Православне Цркве јесте Пећка Патријаршија. Тако је било, тако ће и бити. Уставом ће само формално бити васпостављено. Пећки патријарашки престо, историјско је, актуелно и трајно седиште Српске Православне Цркве. И назив Српска Православна Црква, мада новијег датума, свакако ће остати у употреби.
Породица - домаћа Црква
13. Сведоци смо велике полемике у јавности поводом емитовања ријалити програма на изузетно гледаним телевизијама са националном фреквенцијом. Који је Ваш став о емитовању оваквих баналних, а све чешће и изузетно вулгарних садржаја у медијима?
Честитам министру културе што је покренуо ово питање. Ономе ко такве ствари хоће да гледа, нека се приказује после поноћи на посебном каналу и нека плати! Рекли су ми да је таква пракса у свету. Уколико је проблем у законима, нека их промене! Деци и младима треба пружити добре примере, а не да им беспризорни служе за углед. Телевизија треба да служи просвећивању народа, култури, просвети, наравно и разоноди, хумору,  али са мером и укусом.
14. Како се у савременом друштву борити против општег тренда отуђења и самодовољности? Долазимо ли до позиције да је породица превазиђена, што нам сугеришу идеолози неких нових покрета?
Први благослов и прва заповест коју је Бог дао људима гласи: Рађајте се и множите се и напуните земљу! Апостол Павле тајну брака и породице у Посланици Ефесцима пореди са Христом и Црквом, а наш народ, који можда и не познаје довољно богословске науке, суштински следи апостола Павла па за породицу каже домаћа Црква. То довољно говори о значају породице. Морамо се, као народ, одупрети таквим идеологијама. Ту одговорност медијских посленика није мања од одговорности просветних радника. Црква има своју велику одговорност у промовисању породице као здраве заједнице у којој живе и васпитавају се здраве личности. Последице разбијања нормалне породице су наркоманија, алкохолизам, отуђеност, бежање у секте и друге девијације.
Разговор водио г. Радоје ДРАГОВИЋ
Извор: Информативна служба СПЦ / Вечерње Новости

ЊЕГОВА СВЕТОСТ КИПАРСКИ АРХИЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ II УСПЈЕШНО ЈЕ ОПЕРИСАН, У УТОРАК, УВЕЧЕ У ЛОНДОНУ  извјештава ортходокиа.инфо.

Операција је обављена у Лондонској клиници u уторак ујутру, како би била уклоњена два мала тумора у јетри Његове Светости, лапароскопском хирургијом.

Према првим извјештајима, доктори кажу да су задовољни исходом операције, а Архиепископ Хризостом се сада опоравља у клиници.

Његова Светост недавно је јавно објавио да се од почетка љет бори са раком.

аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Лесвос, Грчка, 19. октобар 2018.године
    
Меморијални крст на грчком острву Лезбос поново је постављен након што је срушен прије двије недјеље.

Крст је првобитно подигнут на обали Апела, под замком Митилене у Лесвосу почетком септембра у част људи који су умрли пливајући тамо. Ускоро га је срушилаа група за суживот, која је тврдила да је крст увредљив за нехришћанске мигранте.
    
Група је вјеровала да је крст намијењен спречавању миграната да пливају тамо. Група је писала градоначелнику Лезбоса: "Прије неколико дана поставили су у Апели на Митилена велики крст, како би спријечили да други људи (избјеглице и мигранти) дођу да пливају. Овај чин је незаконит, непристојан (подсјећа на гроб), али углавном увредљив симбол хришћанства, симбола љубави и жртвовања, а не расизма и нетрпељивости. "
Крст је тада оскрнављен и срушен преко ноћи.

Али сада, према фотографијама објављеним на прототхема.гр и афтодиоикиси.гр, крст замијењен је.

Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​И. Сарајево: Богословски скуп посвећен Светом Јовану Златоустом
„Свети Јован Златоусти данас“ назив је међународног научног богословског скупа који се одржава у Источном Сарајеву на којем учествују гости из Србије, Грчке, Њемачке, Румуније, Сједињених Америчких Држава и других држава.

Основни циљ овог симпозијума је актуелизација мисли и дјела једног од највећих, ако не и највећег хришћанског проповједника и цариградског патријарха Светог Јована Златоустог. 

Човјек који је трајно обиљежио православну вјеру, цркву, оно што јесмо данас – дјело Светог Јована Златоустог чија је реторска сила била неупоредива ни са ким прије, али, како истичу учесници скупа, ни послије њега, и данас је непресушан извор истраживања.

"Човјек који је у себи објединио жељу да на практичан начин буде пастир и у Антиохији гдје је био свештеник и у Цариграду гдје је био епископ, да преобрази друштво што је данас, нажалост, заборављено", истакао је Дарко Ђого, декан Богословског факултета у Фочи

Практично, све што је написао овај велики говорник, теолог, страдалник који се непоколебљиво борио за права подређених и много бринуо за најсиромашније, и те како је примјењиво и данас.

"Знало се десити да са својим студентима читам шест књига о свештенству Светог Јована Златоустог и да их питам да ли знате када је написан овај текст. Сви су одговарали је ово текст написан у данашњици, а заправо, је написан негдје око 380 и неке године. Можда то најбоље говори колико је заправо Свети Јован Златоусти актуелан и данас", нагласио је Данијел Буда са румунског Православног богословског факултета “Андреј Шагуна“.

Иако је симпозијум окупио еминентне стручњаке практично из цијелог свијета, неки су ипак били спријечени да дођу.

"Мада је било предвиђено да с нама буду и један епископ из Сирије и један из Македоније, политички разлози или забрана од стране власти су спријечили њихов долазак. То нам на неки начин говори колико заправо неке околности које нам се чине можда савременим су заправо старе 1.700 година. Свети Јован Златоусти је такође био прогоњен човјек", нагласио је Ђого.

Кроз шест сесија о дјелу Светог Јована Златоустог из теолошке, филолошке, реторичке, али и из перспективе класичних наука, намјера овог скупа, истичу наши саговорници, јесте и да се покаже да свети оци нису говорили само за некакву удаљену прошлост, него и за обичног вјерника данас.

Организатори су Митрополија дабробосанска и фочански Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, а на симпозијуму биће представљено 20-ак научних радова.

​| Аутор: РТРС

Константинопољ, 18. октобра 2018.год.
Такозвана "Турска православна црква" подигла је тужбу против Цариградске патријаршије и Његове Свесветости васељенског патријарха Вартоломеја, посебно на основу одлуке да се умијеша у живот украјинске цркве и настави процес давања аутокефалије, изјавио је за РИА-Новости у уторак, секретар за штампу тзв.турске цркве Севги Еренерол .

Расколничка "турска православна црква" основана је 1922. године резолуцијом Владе, с циљем стварања националне православне цркве која није повезана са грчким православљем. Она није призната као канонска ни од једне локалне православне цркве. Тренутно је води "патријарх" Ефтим ИВ (Еренерол).

"Поднијели смо тужбу, данас, у којој смо указали да је ово питање политичко, далеко од религијског. Вартоломеј нема овлашћења да пошаље своје егзархе у Украјину и да даје аутокефалију. Статус Цариградског патријарха, према Лозанском мировном споразуму из 1923. године, ограничен је  Грке који живе у Турској , објашњава секретар за штампу.

Представници Цариграда су коментарисали да је неприхватљиво да је украјински раскол трајао 30 година. Још није било никаквих изјава о томе које кораке предузимају за лијечење раскола са "Турском православном црквом", која постоји 96 година.

Еренерол је такође рекао да су Вартоломејеве акције "злочин према турском закону и споразуму из Лозане, који јасно наводи своје одговорности и низ дужности".

Објашњавајући даље, Еренерол је рекао ТАСУ:

Политичка активност поглавара Цариградске патријаршије и припадника Синода прелази границе вјерских обавеза и крши споразум из Лозане из 1923. године којим је [Патријарх] остао у Турској због испуњавања вјерских потреба грчке мањине у Истанбулу и на острвима (у Мраморском мору) и постојећих турских закона. Ова активност је подстицајна и може изазвати непријатељство и сукоб између држава у нашем региону, посебно између Русије и Украјине.

... [Он] је оптужен за почињење злочина кажњивих према Кривичном закону Турске: подстрек за подстицање мржње и непријатељства; немар у вршењу вјерских обавеза; и подстицање земље у рат.

"Вартоломеј је превазишао свој ауторитет и умијешао се у односе између земаља, у својим унутрашњим пословима. А ако то уради, онда му не смије бити дозвољено да остане у Турској ", додао је секретар за штампу.

Аутор: Вјеронаука.нет / извор

Константинопољ, 17. октобра 2018.год.
    
Његова свесветост васељенски патријарх Вартоломеј вјерује да је рјешење проблема расколничке македонске цркве у надлежности Српске православне цркве, извјештава грчка агенција Ромфеа (Romfea).

Позивајући се македонске медије, Ромфеа извјештава да је патријарх Вартоломеј одговорио негативно на писани захтјев тзв. македонске цркве за аутокефалију под именом "Охридска архиепископија". "Овај регион није под надлежношћу Цариградске патријаршије, већ је под надлежношћу Српске православне цркве", пише патријарх.

Расколничка македонска црква, у новембру је затражила помоћ од бугарске православне  да постане канонски призната аутокефална црква. Бугарска црква се сложила да помогне, што је у великој мјери узнемирило Српску и Грчку Цркву, као и Васељенску Патријаршију.

Македонска црква је тада апеловала на Васељенску Патријаршију, за уређење њеног канонског статуса, на коју је ова одговорила да ће покренути питање и предузети одговарајуће мјере "под основним условима поштовања историјско-канонских права и привилегија Васељенске Патријаршије ".

Константинопољ се сада предомислио, непосредно након своје инвазије на канонску територију украјинске православне цркве. Његова Светост Патријарх српски Иринеј био је један од најдоследнијих присталица канонске Украјинске православне цркве у спору са Цариградом.

Патријарх Вартоломеј је, у септембру, такође рекао да неће дати аутокефалију Македонској цркви - заснован на политичким разлозима - све док користи назив "Македонија" или било који његов дериват у својој титули.

Међутим, имајте на уму  писмо Патријарха Вартоломеја у којем инсистира да нема паралела између украјинске и македонске ситуације, тврдећи да Константинопољ никада није пребацио Кијевску Митрополију у Руску православну цркву, док су црквене покрајине које чине територију Македоније данас, пренесене на Српску Цркву 1922. године.

Ниједна православна црква на свијету не прихвата историјске аргументе Цариграда да је одувијек била Мајка црква за Украјину.
​
Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

             Међународни богословски скуп у Источном Сарајеву
У Источном Сарајеву данас ће почети међународни научни богословски скуп под називом "Свети Јован Златоусти данас", најављено је из Митрополије дабробосанске.

Организатори су Митрополија дабробосанска и Православни богословски факултет Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, а повод за организовање симпозијума је 1.610 година од упокојења Светог Јована Златоустог.

Научни одбор скупа чине Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Његово преосвештенство епископ бачки Иринеј, академици Бранко Летић и Предраг Пузовић и проректор Универзитета у Источном Сарајеву Дејан Бокоњић.

Симпозијум ће бити отворен у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву у 18.00 часова.

Скуп ће бити реализован у шест сесија, презентација закључака предвиђена је за 20. октобар у 17.45 часова, док је затварање планирано за 18.30 часова.

У недјељу, 21. октобра, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву биће служена Света архијерејска литургија у 9.00 часова.

Хиљаде вјерника се, у недјељу, окупило у митрополитанском храму у Јашију, како би се поклонили моштима Свете Петке -Параскеве, на Светој Литургији, коју су служили 22 јерарха на Свети празник.

Више од 20.000 вјерника присуствовало је Божанској Литургији, док је осталих 11.000 чекало да се поклони светим моштима Свете Петке -Параскеве и великомученице Катарине, преноси Докологиа.

Светој литургији началствовао је Његово Високопреосвештенство митрополит Катеринија и Платамонаса Георгиос Киторус,, који је, у Јаши донио честицу светих моштију великомученице Катарине Александријске.

Саслужитељи на Божанској Литургији били су: Митрополит Молдавије и Буковина Теофан, Митрополит Плодвивски (Бугарска) Николај, митрополит бесарабијски Петру, митрополит Олтенијски Иринеју, архиепископ Томишки Теодосије, архиепископ Пимен, архиепископ Рамнице Варсануфије, архиепископ Доњег Дунава Кашијан, епископ Ерзурума Каиз (Патријаршија Антиохије), епископ Игњатије Хусија, владика Никодија Северина и Стрехаје, епископ Антоније из Балтија, владика Венијамина из Јужне Бесарабије, владика Винцентије Слобозије и Каларасија, бискупске галаксије Александрије и Телеормана, Епископи: Иларион из Фагараса, Дамасин из Дорне, Емилијан из Црисане, Софиан из Брашова, Тимотеи Сатмар .

Послије читања Светог Јеванђеља, епископ хусијски Игнатије прочитао је  поруку са благословом Патријарха Данила упућену ходочасницима који су се окупили у Јашију на дан Св. Параскеве.

Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Грчки свештеник добио награду за најбољег грађанина Европе за 2018.годину

Грчки отац Антониос, који води Ark of the World (Кивотос тоу Космоу), хуманитарну организацију која помаже бескућницима и занемарену дјецу, добитник је годишње награде Европски грађанин за 2018. годину.

Свечаност је одржана у уторак у Европском парламенту у Бриселу и додијељена је грчким невладиним организацијама "ХОПЕгенесис" и "Wind of Renewal”.

За 2018. годину додијељено је укупно 50 награда агенцијама и грађанима у 26 држава чланица ЕУ.

Отац Антониос Папаниколау служио је као свештеник у Агиос Георгиос Акадимиа Платонос, Колонос. Започео је свештеничку мисију 1998. године у једном од најсиромашнијих подручја, у Колоносу, у Атини.

Ова област је такође једна од најопаснијих у Атини, јер су овдје многе банде активне и трговина дрогом.

Отац Антониос је постао веома узнемирен пошто су дјеца сједила сваки дан на градском тргу, умјесто да су били у школи, јер су њихове породице биле сиромашне.

Постепено им је приступио играјући кошарку и полако су почели да га прихватају и почео је разговара са њима о њиховимим бригама, њиховом свакодневном животу и изазовима и проналазио је начине да  им помогне.

Временом је отац Антониос добио њихово повјерење, а живот дјеце је почео да се мијења на боље.

Свештеникова супруга Стаматиа Георганди, такође га је јако подржала и заједно су своју малу организацију претворили у веома значајну иницијативу која је постала призната.

Отац Антониос помаже и локалним Грцима и дјеци миграната и мајкама које имају потребу и без обзира на религију, отац Антониос је ту да помогне свима који су спремни да прихвате његову подршку.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ са сајта басилица.ро

Цариградска патријаршија је изгубила право да се зове центром за координацију за цијелу православну цркву, изјавио је предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион.

- Налазимо се пред новом црковном стварношћу: више немамо јединствени центар за координацију у православној цркви и морамо да будемо врло свјесни тога. Цариградска патријаршија се као такав центар самоуништила - нагласио је митрополит Иларион у интервјуу за руски Први канал.

Он је подсјетио да су током неколико деценија Московска патријаршија и друге помјесне цркве учествовале у припреми Свеправославног сабора, њихови представници и поглавари долазили су на засједања која је организовала Цариградска патријаршија.

- Али упадом у канонске границе друге помјесне цркве, легитимизујући раскол, она је изгубила право да се зове координационим центром за православну цркву - истакао је митрополит.

Одговарајући на питање да ли постоји могућност да Цариградска патријаршија одустане од предузетих корака, митрополит Иларион је навео да "могућност за покајање увијек остаје, иако логика недавних поступака не подразумијева неке кораке у супротном смјеру".

- Али ми се и даље надамо да ће тај разум побиједити - закључио је он.
​
Аутор: sputniknews.com

Руска православна црква прекида евхаристијско општење са Константинопољском патријаршијом

На засједању Свештеног синода Руске православне цркве одржаном данас у Минску (Белорусија) донијета је одлука о немогућности даљег пребивања у евхаристијском општењу с Константинопољским патријархатом због његовог противканонског мијешања у црквени живот у Украјини, јављају руски информативни портали.

„Од сада па на даље, све до одрицања Константинопољског патријархата  од антиканонских решења која је усвојио, за све свештенослужитеље Руске православне цркве немогуће је саслуживање са клирицима Константинопољске цркве, а за мирјане – учешће у тајнама савршеним у њеним храмовима“, стоји у саопштењу Синода, преноси Православие.Ру.

„На данашњем заседању Светог синода донета је одлука да се прекине сваки дијалог са Васељенским патријархом. Принуђени смо на овакву одлуку јер су ка томе водили његови сви потези у последње вријеме“, изјавио је новинарима Митрополит волоколамски Иларион, шеф руске црквене дипломатије, преноси Спутњик.

Како је рекао, Руска православна црква се нада да ће Васељенски патријарх променити своју одлуку о додели аутокефалности Украјинској православној цркви.

„Надамо се да ће здрав разум победити, да ће патријарх променити однос према актуелној црковној реалности. Међутим, све док се то не догоди, све док незаконите и антиканонске одлуке Цариграда остану сна снази, ми нећемо моћи да наставимо дијалог“, истакао је митрополит.

Такође, Руска православна црква се нада да ће украјински председник Петро Порошенко одржати обећање и да неће прогонити вјернике канонске Украјинске православне цркве.

Р.В.
Извор: митрополија.цом