Света Гора затворила капије за премијера!
                                            Аутор: Бета
Администрација Свете Горе је одбила да у званичну посету прими премијера Грчке Алексиса Ципраса који је у среду тамо требало да разговара с руководством Свете Горе, посети манастире и састане се са Васељенским патријархом Вартоломејом.

То данас пише конзервативни атински лист "Катимерини" и помиње да су у доношењу те одлуке учествовали и српски монаси.

"Света заједница" - врховно управно тело Свете Горе, на бурном састанку одлучила је у понедељак да не прими Ципраса у званичну посету, и да му не укаже протоколом предвиђене почасти као премијеру, већ му је поручила да на Атос може доћи само као "приватно лице", као обичан ходочасник, пише лист.

Разлог за ту одлуку је мишљење свештеника Свете Горе да не могу примити премијера који је "прогласио да је атеиста" и који доноси законе и спроводи политику која "погађа Православље".

Међутим, пре две године, августа 2014, Ципрас је на Светој Гори био топло прихвац́ен, тада као вођа опозиције, и без посебних почасти, те је чак затражио и добио "благослов" монаха.

Од тада се много шта променило, пише "Катимерини" и наводи да је Ципрасова влада "отворила фронтове с црквом" којој се од самог почетка његовог мандата није свидео јер су и премијер и посланици његове коалиције СИРИЗА одбили да се закуну на Јеванђеље и "пред богом" - што је уобичајена форма у Грчкој.

С друге стране, Ципрасови посланици су Свету Гору ослободили пореза за некретнине ван Атоса, али то није одобровољило свештенство.

Влада је очито знала каква ће бити одлука Управе Свете Горе, те је неколико сати пре њене одлуке неформално обавестила медије да је Ципрасова посета "одложена због обима посла", износи данас "Катимерини".

Међутим, црквени сајт је на то убрзо објавио да је "посету премијера отказала сама Света Гора, те до тога није дошло због обима његовог програма како се говори".

Уз то су у једном манастиру на Атосу - Манастиру Дохијариос, поводом посете Ципраса окачене црне заставе и транспаренти "против антихриста".
Црквени извори грчког листа коментаришу да су то "невиђене ствари за Свету Гору", "без преседана" у њеној историји, и да забрана премијеру да уђе на део грчке територије, на Свету Гору, не само што је несхватљива и правно неодржива, већ представља и "свету непристојност", без обзира на политичке ставове.

"Катимерини" наводи да су међу представницима манастира који су се успротивили посети Ципраса - петнаест од укупно двадесет на Светој Гори, "била и три у којима су монаси руског, српског и бугарског порекла".

"Мирнији и пажљивији посматрачи светогорских прилика сматрају да је став 'Свете заједнице' последица атмосфере конзервативизма, понекад с карактеристикама православног фундаментализма који нагло осваја терен на Светој Гори", закључује атински лист.

​Споменик Стефану Немањи биће на Савском тргу

Уместо у Улици кнеза Милоша, на простору код бомбардованог Генералштаба, споменик ће бити подигнут испред зграде Железничке станице, која ће постати Музеј средњовековне Србије

Споменик великом жупану Стефану Немањи биће подигнут на Савском тргу, одлука је одборника београдске скупштине.

Споменик ће бити подигнут испред зграде Железничке станице, која ће постати Музеј средњовековне Србије у будућем комплексу културе у савском приобаљу, уместо простора бомбардованог Генералштаба у Улици кнеза Милоша, како је првобитно било одлучено.

Како је најавио градски менаџер Горан Весић сутра ће бити расписан међународни, двостепени конкурс, који би требало комплетно да буде завршен до 15. марта.

Весић је подсетио да је било неколико предлога где би споменик могао да буде подигнут, први у парку Мањеж, а затим и на месту дела срушеног Генералштаба, да би на крају Одбор за подизање споменика Стефану Немањи преломио да то буде Савски трг.

Весић је додао да је намера да се са спомеником подигне Музеј српског средњег века.

„Зато смо током разговора и преговора о реализацији 'Београда на води' одлучили да Железничка станица, која се сели на Прокоп, постане Музеј. Одлучили смо да ту зграду претворимо у музеј српског средњег века јер је адекватна”, рекао је Весић.

Он је навео и да ће крајем следеће године Савски трг изгледати другачије него данас, добиће кружни облик, а саобраћај ће се одвијати по ободима.

Весић је додао да би, уколико се конкурс заврши до 15. марта 2018, изливање споменика буде готово до краја следеће године, како бисмо 2019. године имали споменик великом српском државнику.

Он је, такође, рекао да Споменик страдалима у ратовима 90-их, који се налази испред Дома ратних војних инвалида у Савској улици није на адекватном месту.

„Видећемо да ли треба да му нађемо неко друго место и водићемо рачуна о том споменику”, рекао је Весић.

Додао је и да се разговара са надлежнима у Пошти Србије, како би се згради тог предузећа у Савској улици вратила предратна фасада.

Кад је реч о конкурсу, ауторима који ће се посветити осмишљавању изгледа фигуре препоручено је да Стефана Немању прикажу у стојећем ставу као великог жупана Рашке, човека зрелих година, са припасаним али неисуканим мачем и Хиландарском повељом у рукама.

Конкурсна процедура предвиђа и новчане награде за ауторе најуспешнијих решења за споменик. Прва награда вредна је шест милиона динара, а креатори другопласираних и трећепласираних радова добиће три милиона односно милион динара.

Вајарски предлог на основу којег ће бити овековечен оснивач династије Немањића изабраће жири у коме ће бити и најугледнији српски сликари и вајари.

Његово блаженство патријарх александријски и све Африке Теодор Други и Његова светост патријарх српски Иринеј боравили су данас у Пећкој патријаршији и Високим Дечанима, речено је Срни у сједишту Епархије рашко-призренске у Грачаници.
У Пећкој патријаршији патријарха Теодора Другог и патријарха Иринеја дочекало је неколико десетина вјерника са сестринством ове српске светиње која је под заштитом Унеска. 

Послије обиласка Пећке патријаршије, патријарх Теодор и патријарх Иринеј боравили су у Високим Дечанима. 

Они су након тога отпутовали у Ниш гдје би ујутру требало да присуствују светој архијерејској литургији поводом великог црквеног празника Крстовдана. 

Патријарх александријски и све Африке биће гост Српске православне цркве до петка, 29. септембра.
                                                          Извор: СРНА

​Веома је важан допринос Српске православне цркве јединству и блиским односима међу православним верницима и црквама. Наша посета израз је сједињености и најбоља прилика за размену мишљења о најзначајнијим црквеним темама. Молимо се Господу да нас удостоји да наставимо нашу сарадњу у корист целог православља на свету.

Ово је јуче под сводовима крипте Храма Светог Саве на Врачару рекао патријарх александријски и све Африке Теодор Други. Он је заједно са поглаваром Српске православне цркве патријархом Иринејом, архијерејима обе патријаршије и свештенством Архиепископије београдско-карловачке предводио свету литургију. Служба у највећем храму српског народа централни је део његове једнонедељне званичне посете Српској цркви и држави.

„Дошли смо у Србију не као гости, већ као ходочасници да се поклонимо страдалном, али и изузетно приврженом Богу и својој цркви, српском народу“, нагласио је у својој беседи патријарх Теодор.

„Стигли смо и да узвратимо посету коју је пре још осам векова учинио Александрији утемељивач Српске цркве Свети Сава. Муслимани који су га тада срели рекли су да нико достојнији до тада није крочио у Египат. Он је био заиста Божји човек“, додао је он.

Светој литургији на Врачару, поред више стотина верника, присуствовали су и амбасадор Грчке у Београду Елијас Елаидис, београдски надбискуп Станислав Хочевар, шеф Канцеларије за вере Министарства правде Милета Радојевић, као и више епископа СПЦ.

Поздрављајући високог госта патријарх Иринеј подсетио је и на искушења са којима се суочава Африка, али и Европа.

„Наступили су нови дани испуњени несрећама, проблемима и изузетно великим миграцијама. Сведоци смо и покушаја да се затамни сјај крста и да се исеку хришћански корени Европе. Ваше дело, ваше блаженство све то чини још већим. Показујете нам пут којим би сви народи Африке, али и ми на Балкану требало да ходимо да бисмо чули глас нашег Господа“, навео је патријарх Иринеј.

liturgija vracar 409x265 Патријарх Теодор: Дошли смо да се поклонимо српском народу
Литургији на Врачару присуствовало више стотина верника
Патријарх Иринеј даровао је високом госту из Африке икону Светог апостола и јеванђелисте Марка, који се сматра оснивачем и заштитником Александријске патријаршије. Посета патријарха Теодора настављена је обиласком светиња на Фрушкој гори, Рашкој области и Косову и Метохији. Према плану посете, поглавара древне александријске цркве примио је и председник Србије Александар Вучић.

Одликовања
Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ високи гост из Африке одликован је највишим одликовањем наше цркве – Орденом Светог Саве првог степена. Ово високо признање, које му је на литургији уручио патријарх Иринеј, добио је за исказану љубав према Српској цркви и народу. Исто одликовање другог и трећег степена добили су и чланови његове делегације, митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода александријске патријаршије архимандрит Данило.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 23. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Његово високо преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је данас у Кули да би српски народ требало да настави традицију изградње цркава и манастира, те надокнади оно што деценијама није грађено и што је порушно. 
 
"Они који не знају шта је светиња приговарају нам да градимо цркве као да их је мало, а треба да знају да смо тек на почетку", поручио је митрополит Хризостом након што је освештао храм Нерукотвореног Образа Христовог у комплексу "Источник" у Кули, општина Источна Илиџа. 

Митрополит дабробосански је у обраћању вјерницима нагласио да треба градити цркве, надокнадити оно што деценијама није грађено, што је порушено, уништено, што су затрли, те напоменуо како српски народ памти све своје светиње.

Владика Хризостом је рекао да ово мјесто има посебну намјену да се даноноћно приноси литургија Богу за спасење оних који су овдје смјештени из познатих разлога као и за спасење цијелог свијета. 

Митрополит дабробосански је нагласио да је нова црква подигнута из чисте вјере и љубави према Богу, те указао да је свако освештање храма велики и непоновљив историјски догађај.

"Ово мјесто данас је постало свето мјесто, постао је свети храм и желим свима вама који сте се трудили око његове изградње, који сте ово осмислили, који сте планирали, да захвалим, да призовем благослов Божији на вас", рекао је митрополит Хризостом.

Митрополит Хризостом је уручио златни орден Свештеномученика Петра Митрополита сарајевског и дабробосанског Вукашину Црњаку из Источне Илиџе за велики и изузетан материјални и духовни допринос напретку Српске православне цркве у Митрополији дабробосанској, посебно при изградњи новог храма. 

Храм Нерукотвореног Образа Христовог подигнут је на земљишту којим газдује Казнено поправни завод Кула.

Темеље храма је прошле године освештао Његово преосвештенство епископ захумско херцеговачки и приморски Григорије.

50-то САБОРНО КРШТЕЊЕ ГРУЗИЈСКОГ ПАТРИЈАРХА ИЛИЈЕ 
         Тбилиси, 22. септембра 2017
    
21. септембра,на празник Рођења Пресвете Богородице, Његова Светост Грузијски Патријарх Илија II прославио је своје 50. саборно крштење, наводи  вебсајт Грузијске православне цркве.

Његова Светост је поново постала Кум за више од 600 новокрштене дјеце током службе одржане у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију. Патријарх сада има више од 33.000 кумчади.
  
Са првим саборним крштењем 19. јануара 2008. године, Патријарх Илија је започео своју иницијативу да помогне у побољшању тешке демографске ситуације у Грузији изазваној пост-совјетском стопом абортуса. Овакви саборни догађаји одржавају се четири пута годишње у којима птријарх лично крсти и постаје кум за трећу и касније дјецу вјенчаних православних парова.

Румунија: Православних вјерника има 86%  и 60% храмова.

 Букурешт, 22. септембар 2017
    
Румунски државни секретаријат за религије недавно је, на својој веб страници, објавио званичне статистичке податке о броју храмова који припадају једној од 18 вјероисповести признатих у Румунији, наводи новинска агенција  Румунске патријаршије "Базилика".

Према подацима, који одражавају стање од 31. децембра 2015. године, румунска православна црква има 16.403 цркве, што представља 59,9% од укупно 27.384 богослужбена мјеста која постоје у Румунији. Секретаријат је објавио информације паралелно са резултатима посљедњег пописа у земљи.

Према објављеним информацијама, румунска православна црква има 86,45% вјерника, али само 59,9% богослужбених мјеста (храмова), од укупног броја . 

​САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
​По благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија, у Сремским Карловцима на Стражилову, ће 23. септембра ове године, бити одржан први Сабор православне омладине са циљем да помогне да се млади људи отворени за веру и сусрете под окриљем Цркве подсете правих вредности и честитог живљења на које нас наша Света вера и предање позивају.
С тим у вези саборски дан ће после одслужене Свете Литургије којом ће началствовати владика Василије, имати два важна сегмента: предавања на теме које заокупљају пажњу данашње омладине - преко питања везаних за болести зависности, патриотизма и породичних вредности до личности и њеног унутрашњег развоја, и други - спортски у ком ће омладинци из целе Епархије и омладинци из Румуније и Хрватске показати спортски дух и спремност да се боре. Уз ове активности, биће уприличен и програм који ће се завршити концертом групе "Гарави сокак".

Саберимо се да се дружимо, упознајемо и показујемо колико је велики Господ и како су чудесни његови путеви.

     Москва, 22. септембар 2017. г.

Стручњаци водећег руског архитектонског института МАРХИ започели су рад на пројекту руско-српског храма у част Царске породице Николаjа II у Бања-Луци.
    
У Бања-Луци су 14-15. августа одржани радни састанци на којима је разматран пројекат будућег храма. Један од главних иницијатора изградње, Бањалучки епископ Јефрем, примио је архитекте из Москве и заједно са локалним стручњацима је размотрио пројекат храма.
  
После завршених састанака владика је у специјалном писму изразио велику захвалност ректору Московског архитектонског института академику РААСН и РАХ Д. О. Швидковском због личног ангажмана на реализацији пројекта изградње руско-српског храма.

Епископ се Д. О. Швидковском посебно захвалио на младим стручњацима МАРХИ архитектама Алексеју Капустину и Александри Скабичевској.

„За нас је велика част да радимо са стручњацима тако високог ранга, - истакао је владика. – Одржано је врло плодно разматрање евентуалног пројекта храма који смо одобрили у главним цртама.“
   
С идејом изградње руско-српског храма у Бања-Луци упознат је и руски председник Владимир Путин. Архитекта Алексеј Капустин је о томе саопштио председнику за време његовог сусрета с младим научницима на омладинском форуму "Таврида" на Криму.

   
Као што је саопштено раније, основу пројекта петокуполне цркве са звоником у виду шатора чиниће један од старих руских храмова. У храму ће бити три олтара: у име Преображења Господњег, Царских мученика и Светог Симеона и Саве, родоначелника династије Немањића.

                                                Са руског Марина Тодић
​                                                Извор: http://www.pravoslavie.ru/srpska/106575.htm

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас ће освештати Храм Нерукотвореног Образа Христовог у комплексу "Источник" у Кули, општина Источна Илиџа.

Освештање храма и Света архијерејска литургија почеће у 9.00 часова, у 11.00 часова поздравна слова и културно-умјетнички програм, док је у 12.00 часова планирана трпеза љубави, најављено је из Митрополије дабробосанске.
Темеље Храма Нерукотвореног Образа Христовог, који се гради у комплексу "Источник", који се налази на земљишту којим газдује Казнено-поправни завод /КПЗ/ Кула, прошле године освештао је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Он је тада рекао да ће овај храм бити мјесто гдје ће се људи крштавати, гдје ће бити обављана вјеначања, али и мјесто гдје ће своју утјеху и духовни мир наћи и затвореници и запослени у КПЗ Кула.
                                    Извор: Срна

Папа и Патријарх александријски и све Африке Теодор Други стигао је вечерас у званичну посету патријарху српском Иринеју и СПЦ.

Патријарха Теодора и посланство Александријске Цркве на београдском аеродрому Никола Тесла дочекао је патријарх са члановима Светог архијерејског Синода Српске православне цркве.

Дочеку су присуствовали и амбасадори Грчке и Египта у Београду, Елиас Елиадис и Езледин Фахми Махмуд Фахми, јавила је телевизија „Храм”.

Централни догађај посете Патријарха Теодора биће саборна света Литургија коју ће патријарси са архијерејима обе Цркве служити у недељу, 24. септембра.

Поглавари двеју Цркава ће се срести и са водећим личностима државног и друштвеног живота Србије.

Током посете поглавари двеју Цркава, са члановима делегација, водиће званичне разговоре у вези актуелних питања и проблема са којима се суочавају обе Цркве, али и православље и хришћанство у целини.
                                                Извор: Танјуг

​МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ ПОСЈЕТИО ПАЛЕ
У уторак 19. септембра 2017. Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Господин Хризостом са пратњом посјетио је Пале, односно Храм Успења Пресвете Богородице на Палама, Саборни храм (у изградњи) Сабора Св. Аархангела Гаврила на Палама и Цековића кућу на Палама.  Митрополита Господина  Хризостома дочекао је архијерејски намјесник сарајевски протојереј-ставрофор  Миомир Зекић, старјешина храма Успења Пресвете Богородице у Палама са братством храма.  У поздравној ријечи прота Зекић  упознао је Митрополита Господина Хризостома  са историјатом овога храма. 
    У Саборном храму (у изградњи) Сабора Св. Архангела Гаврила на Палама Митрополита Хризостома је дочекао старјешина Саборног храма у изградњи, протојереј Марко Главаш који је детаљно  изложио динамику радова на храму.  Митрополит Господин Хризостом је обећао свесрдну помоћ и истакао да је од великог интереса завршетак изградње овог велељепног храма на Палама. Након обиласка паљанских храмова митрополит је посјетио и кућу Цековића Митрополије дабробосанске,  коју је ова позната сарајевска породица завјештала Митрополији дабробосанској.

​Епархија шабачка изразила је "жаљење што је патријархова изјава о Косову наишла на неразумевање

Епархија шабачка изразила је "жаљење што је патријархова изјава о Косову наишла на неразумевање од појединих представника Владе Републике Србије"

ЕПАРХИЈА шабачка изразила је "жаљење што је патријархова изјава о Косову наишла на неразумевање од појединих представника Владе Републике Србије".
 
- Патријархова изјава је пуна бриге и одговорности за свој народ на угроженом подручју Србије. Изјава је примерена и пуна наде и оптимизма да државно руководство, са председником Вучићем на челу, има исти став као и народ Србије, у који првенствено спада онај који живи на српском КиМ под веома тешким околностима - истиче се у саопштењу.

Кад је реч о унутрашњем дијалогу, наводи се да је "за Српску цркву дијалог почео од Видовдана 1389. и неће бити окончан док је угрожен српски народ и његове светиње на Косову".

Мошти Светог Димитрија Солунског пребачене из Грчке у Јекатеринбург
20. септембра. ПРАВМИР. Ковчег са моштима Светог великомученика Димитрија из Солуна пренесене из Грчке у Јекатеринбург.
Свечани састанак делегације из Грчке одржан је у Храму на крви. Мошти ће остати у Јекатеринбургу до 1. октобра. Становници и посјетиоци града моћи ће се поклонити светим моштима у храму од раног јутра до касно увече јер ће Храм на крви  бити отворен од 7:00 до 23:00.
"Мошти су нам дошле из манастира Вера Панагије Довре. Пратио их је веријски митрополит Пантелеимон (Калпакидис) (Грчка Православна црква), "наводи се на сајту Јекатеринбургшке епархије.

У недјељу, 1. октобра, након Божанске Литургије, око 12:30 сати, мошти ће напустити Уралску земљу и вратити се  у домовину великомученика Димитрија у Солун, Грчка.

​Синод Грчке Православне цркве пооштрио је правила за учешће атонских монаха у црквеном животу Грчке

Њихово учешће на епархијским конференцијама  сада је могуће само уз дозволу Синода
АТИНА. Свети синод Грчке православне цркве објавио је, 13. септембра 2017.године уредбу, према којој је учешће, игумана, јеромонаха, јерођакона и  монаса Свете Горе, на конференцијама  Грчке православне цркве, могуће само уз дозволу Сабора, док је до сада за то била потребна само дозвола епархијског митрополита, пише на  француском православном вебсајту ​Оrthodoxie.

Ова одлука Синода Грчке православне цркве може значајно да утиче на односе са Цариградском патријаршијом, под чијом  надлежношћу се налазе манастири Свете Горе.

Одлука Светог Синода већ је саопштена Васељенској Патријаршији, Светој заједници Свете Горе и свим атонским манастирима. Монашка заједница Атоса тренутно припрема свој одговор на одлуку Синода Грчке Православне цркве.

Игуман једног од манастира Свете Горе рекао је за грчки сајт Vima Orthodoxias, да се никада раније у историји односа између Грчке Православне цркве и Свете Горе,  није десило ништа слично, и да  одлука Синода може бити резултат утицаја одређених спољних фактора.

Треба напоменути да тензије расту већ неко вријеме између цркве Грчке и Васељенске патријаршије. Према руској новинској агенцији РИА Новости, митрополит атински Јероним, између осталог је, изузетно незадовољан активностима представника Васељенске Патријаршије у Атини, митрополита Амфилохија Стергиоса.

Мошти јасеновачких мученика у Црној Гори
Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару је од преосвећног епископа пакрачко-славонског Јована добио дио моштију Светих мученика јасеновачких.

Из Митрополије црногорско-приморске саопштено је да је посебан благослов што је ријеч о моштима дјеце која су мученички пострадала у дјечијем логору у селу Млака, недалеко од Јасеновца.
"О дубини усташких злочина најбоље говори податак да је злогласна Независна Држава Хрватска била једина земља у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу", наводи се у саопштењу.
У саопштењу се подсјећа да су, осим логора у Млаки, српска дјеца страдала и у логорима у Јастребарском и Сиску. "Више од 20.000, углавном српске дјеце, страдало је у овим логорима", наводи се у саопштењу.
Из Митрополије црногорско-приморске истичу да је уз појање тропара новомученицима јасеновачким, народ са љубављу цјеливао њихове миомирисне мошти.
Извор: СРНА

У граду Браунауу на Ину, родном месту Адолфа Хитлера, Срби су највећа мањинска заједница, а отац Далибор Брнзеј обавља два посла – врши верску службу и запослен је у државној пошти

Од понедељка до петка отац Далибор Брнзеј ради као поштар у државној пошти Аустрије. Суботом и недељом скида поштарску униформу и навлачи свештеничку одору, служећи у Цркви Светог апостола јеванђелисте Марка, у родном месту Адолфа Хитлера.

Град Браунау на Ину, са око 20.000 становника, у којем се родио вођа нацистичке Немачке, ослобађа се туробне прошлости. Један од доказа новог живота града јесте то што је Србима, као најбројнијој мањинској заједници, омогућено да користе стару католичку цркву. Према процени оца Далибора, у граду и околини живи око 5.000 наших људи који раде у две огромне ливнице алуминијума, хемијском гиганту и фабрици за производњу мотора за мотоцикле.

– Наши радници су дошли у Браунау још за време Тита, по међудржавном уговору између СФРЈ и Аустрије и сада овде живи четврта генерација Срба. Али долазе и млади, па Моцарт штрасе чак и Аустријанци сада зове Кобиље штрасе, по селу из којег су се овде преселили готово сви млади. Недавно је у градском музеју отворена изложба о животу Срба, изложени су њихови кофери и личне ствари које су доносили, као и бројни предмети које су сачували, као драге успомене из завичаја – каже за „Политику” свештеник Далибор, чији је животни пут крајње необичан, попут људи који долазе на његове службе.

Рођен је пре 38 година у граду Решици, у румунском Банату. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду 1999. године за време НАТО бомбардовања. Духовни отац био му је Радован Биговић, а после мастер студија у Араду и Понтификалном оријенталном институту при Ватикану, у чин ђакона рукоположио га је ондашњи владика аустралијско-новозеландски Иринеј Добријевић. По благослову тадашњег администратора Епархије аустријско-швајцарске, епископа бачког Иринеја, служио је у српским православним црквама у Немачкој, где је живео и радио. И такође, био – поштар.

Потом је упућен у парохију у Браунауу на реци Ин, најмлађу у Епархији аустријско-швајцарској, јер су Срби у том граду затражили да исповедају своју веру. Надлежни епископ господин Андреј извршио је рукоположење оца Далибора уочи Светог Николе, 18. децембра 2016. године. То је био важан догађај не само за српску заједницу већ и за градске власти и локалне медије. Рукоположењу је присуствовао и председник округа Браунауа Георг Војак, представници католичке и евангелистичке цркве.

– Сачувавши традицију, наши људи сада се окрећу цркви. Неки од њих постали су с временом угледни лекари, председник за културу у градској општини је Србин, а наша заједница се годинама окупља око два фолклорна клуба и једног фудбалског – ФК „Балкан”. Али, недостајали су им црква и свештеник. Зато је задовољство бити свештеник овде, јер су Срби били удаљени од наше цркве и са њом су имали контакт само кад долазе на годишњи одмор у родна села. Oве године смо први пут прослављали Ђурђевдан, први пут је прослављен и Свети Сава, људи ме зову на славе, питају за савет. У цркви имамо људе који сјајно свирају хармонику и после литургије се окупимо, свира се хармоника и певају наше песме. Најчешће „Тамо далеко” и „Одакле си селе”... Имали смо већ неколико крштења, а заказано је још неколико. Православни живот се враћа, у црквеној порти имамо четири кошнице са пчелама и производимо парохијски мед. Црква има 12 чланова црквеног одбора, црквењака и десетак жена које певају у хору – прича свештеник којег је добро упознао читав град.

Необично је за Аустријанце што православни свештеник ради два посла, поштански и духовни. И радо га слушају док говори о својој породици, супрузи Јасмини и осмогодишњем сину Илији, који су дошли заједно са њим.

Свештеник са две одежде најављује да ће се од следеће године у градским школама учити православна веронаука и српски језик. Преласком моста преко реке Ин, на служење у цркву долазе и Срби из немачког града Симбах, којих је такође све више. Буде их око седамдесетак на служби сваке недеље.

Недалеко од цркве налази се војно гробље где су сахрањени Италијани, Руси, Аустријанци, али и неколико Срба из Првог светског рата, које је вртлог историје довео на саму аустријско-немачку границу у логор, а потом их осудио да вечно обитавају у граду са тешким бременом.

На Видовдан отац Далибор служи помен нашим настрадалим војницима. И док то чини, па онда разноси пошту и обавља верску службу, размишља о чудним путевима Господњим. Недалеко од цркве налази се Хитлерова родна кућа која је затворена. Ипак, страни туристи долазе да се фотографишу испред ње, али градске власти чине све да се потисну успомене на нацистичког вођу који је читав свет желео да претвори у концентрациони логор. Од 1989. године одржава се помен жртвама рата и нацизма испред Хитлерове родне куће. Захваљујући иницијативи тадашњих градских челника, испред куће у којој је нацистички вођа живео до своје треће године, постављен je гранитни камен, допремљен из озлоглашеног концентрационог логора Маутхаузен, са уклесаном поруком: „Мир, слобода и демократија – Никада више фашизам – Опомињу милиони настрадалих”.

Прва литургија на Ускрс 2015. године

Данашња парохија Браунау првобитно је била у саставу парохије Линц, која је основана 1969. године, а касније у склопу парохије Гмунден, oд 1992. до 1994. године. Прва литургија у Браунауу је служена на Ускрс 2015. године, а редовна богослужења су почела првог новембра 2015. године. Званично оснивање Црквене општине и парохије Светога апостола и јеванђелисте Марка је уследило крајем новембра 2015. године, благословом епископа аустријско-швајцарског Андреја, на иницијативу верног народа са ових простора.
​                                                                                 извор: ПОЛИТИКА.РС

БИЈЕЉИНА, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије свечано је данас устоличен у Саборном храму Пресвете Богородице у Бијељини. 

Епископ Фотије је на овом мјесту наслиједио владику Хризостома, који је изабран за митрополита дабробосанског. 

У трон епископа зворничко-тузланског, владику Фотија свечано је данас увео Његова светост патријарх српски Иринеј.

Свечаном чину претходила је Света архијерејска литургија, коју је служио патријарх српски Иринеј, а богослужење је завршено причешћем вјерника. 

Патријарх српски Иринеј рекао је, након устоличења владике Фотија у трон епископа зворничко-тузланске епархије, да је Синод СПЦ изабравши владику далматинског за будућег епископа зворничко-тузланског Црква Божија умолила вољу Божију и премјестила владику Фотија у ову епархију.

"Свети Синод је имао увида у његов рад у Епархији далматинској, у том трусном подручју некадашње заједничке државе, са надом да ће онако како је успешно радио у својој првој епархији, наставити и овдје", рекао је патријарх српски Иринеј обраћајући се присутнима.

Прије свечаног чина устоличења архијереји Српске православне цркве су изразили задовољство што је Свети архијерејски сабор изабрао владику Фотија за пастира Епархије зворничко-тузланске, гдје је дошао да служи Цркву Христову и проповиједа ријеч Божију.

Међу бројним званичницима, који су присуствовали овом догађају су, изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, и у име Владе Републике Српске министар здравља и социјалне заштите Драган Богданић, министар финансија Зоран Тегелтија и министар индустрије, енергетике и рударства Републиек Српске Петар Ђокић, као и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.

Устоличењу су присуствовали и генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, те припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, као и друге званице, свештенство, представници локалне власти и бројни вјерници.

На дан када наша Црква прославља Светог Петра Дабробосанског, 17.септембра 2017. године, поводом освећења парохијске сале у Куљанима (епархија бањалучка) окупио се велики број вјерника.Око 500 људи је дочекало Његово Преосвештенство владику Јефрема који је служио свету архијерејску литургију. На светој литургији је одликовао свештеника Мирослава Малиновића чином протојереја.Послије бесједе освештана је парохијска сала уз присуство кума цркве уједно и сале Господина Владимира Васиљевића. Послије освећења  приготовљен је свечани ручак за све вјернике. ​

Током седмодневне посете нашој земљи, Теодор Други ће се сусрести са највишим државним званичницима и посетити најважније православне светиње, откривају извори блиски врху СПЦ

Патријарх Александријски и све Африке господин Теодор Други боравиће од 22. до 29. септембра у званичној посети патријарху српском Иринеју и Српској православној цркви, сазнаје „Политика” из извора блиских врху СПЦ. Поглавари две цркве ће се срести са председником Србије Александром Вучићем и водећим личностима политичког и друштвеног живота Србије.

Током посете поглавари две цркве, заједно са члановима делегација, водиће званичне разговоре који ће се тицати актуелних питања и проблема са којима се суочавају обе цркве, али и православље и хришћанство у целини. Значајна тема разговора биће бројна питања духовних узрока и последица актуелне и у новијој историји незабележене сеобе, егзодуса и страдања народа, посебно са афричког континента, најављују наши извори.  

Централни догађај посете биће Света литургија коју ће патријарси са архијерејима обе цркве служити у недељу, 24. септембра у Спомен-храму Светог Саве на Врачару. Заједно са патријархом Иринејем, епископима, свештенством и монасима, Теодор Други ће посетити најзначајније српске светиње: Жичу, Студеницу и Сопоћане, Пећку патријаршију и Дечане, као и Раваницу, Ћеле-кулу и Саборни храму у Нишу.

Житељи Београда имаће прилику да поздраве патријарха Теодора и његову свештену пратњу непосредно по његовом доласку у петак, 22. септембра, када ће у Саборној цркви Светог архангела Михаила у част високог госта бити служено свечано славословље.

Програмом посете предвиђено је да високи гости из Александријске цркве у београдском Саборном храму у суботу, 23. септембра, присуствују бденију које ће почети у 17 часова.

– Званичне или „мирне” посете, мада древна и непрекинута пракса Српске православне цркве, прилика су да се изнова потврди њено јединство, као и чврсто заједништво православних народа – објашњавају извори „Политике”, подсећајући да Александријска православна црква канонски обухвата територију Африке, односно 56 држава афричког континента, са 27 митрополија и четири епископије, преко хиљаду парохија и четири духовне академије.

Наглашавајући да мисионарски рад Теодора Другог и велика љубав према сваком човеку Африке благодатно делују и преображавају цео афрички континент, извори „Политике” истичу велики значај предстојеће посете и подсећају на утицај патријарха александријског и све Африке у читавом православном и хришћанском свету.

Патријарх Теодор рођен је на Криту 1954. године, завршио је црквену школу Ризариос у Атини, као и Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну. Студирао је и историју уметности, књижевност и филозофију у Одеси.

У манастиру Успења Пресвете Богородице у Ираклиону, на Криту, примио је монашки постриг 1973. године, а од 1975. до 1985. године служио је као архиђакон и секретар Митрополије Ламбиса и Сфакиона, где је исказао велики труд у проповедању и парохијској и филантропској служби.

Патријарх александријски Никола Шести именовао га је 1985. године за егзарха Патријаршијског трона у Русији, са седиштем у Одеси.

– Током боравка у Одеси, најпре као студент историје уметности и филозофије, а касније као егзарх Александријске патријаршије, више пута је посетио Србију и упознао српски народ и многе српске архијереје који су у њему стекли искреног и драгоценог пријатеља – напомињу извори „Политике”.

У Одеси, где је основао Институт за хеленску културу и Музеј Филики Етерија, борави до 1990. године, када је рукоположен у архијереја, поставши епископ сиренски. Био је представник патријарха Партенија Трећег у Атини и његов стални пратилац током мисионарских путовања по Африци, приликом посета сестринским помесним црквама, током богословских конференција...

Патријарх александријски Петар Седми именује га 1997. године за свог викарног епископа за град Александрију, а недуго затим изабран је за митрополита Камеруна и централне Африке.

– У том периоду почиње да се исказује његов изванредан дар за организацију и мисију: гради храмове, школе и болнице пружајући несебично помоћ многобројним сиромашним житељима централне Африке – напомињу наши саговорници.  

Митрополит Зимбабвеа постаје 2002. године, када покреће својеврсну духовну обнову ове митрополије, тако што оснива мисионарске и културне центре у Харареу и другим градовима, мобилне клинике здравствене заштите, техничке и медицинске школе. Такође подиже нове храмове и помаже при оснивању нових парохија и грчких заједница у Боцуани и Анголи.

После велике трагедије, када је у паду хеликоптера близу Свете Горе Атонске погинуо патријарх Петар, изабран је 9. октобра 2004. године за патријарха александријског и све Африке. Устоличен је у древни трон патријараха александријских 24. октобра 2004. године у Благовештењском храму у Александрији, у присуству многих поглавара и представника цркава, највиших државних представника Грчке и Египта, као и десетина хиљада православних хришћана.
                                                                              Извор: ПОЛИТИКА.РС

​У НЕДЈЕЉУ УСТОЛИЧЕЊЕ ЕПИСКОПА ФОТИЈА
 
БИЈЕЉИНА, 14. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Новоизабрани епископ зворничко-тузлански Фотије биће свечано устоличен у недјељу, 17. септембра, у Саборном храму Пресвете Богородице у Бијељини.
 
Његова светост патријарх Српски Иринеј служиће Свету архијерејску литургију у 9.30 часова, а у 11.00 часова предвиђено је свечано увођење у трон епископа Фотија, најављено је из Епархије зворничко-тузланске.

Потом ће се обрати патријарх Иринеј и бесједиће епископ Фотије.

Владика Фотије изабран је за епископа зворничко-тузланског на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве /СПЦ/ 24. маја, а на том мјесту наслиједио је дотадашњег владику Хризостома, који је 3. септембра устоличен за митрополита дабробосанског.

Владика Фотије /Сладојевић/ је рођен 1. фебруара 1961. године у Дујаковцима у Бањалуци. Основну школу завршио је у Чуругу, а Средњу техничку школу у Новом Саду.

Он 1983. године уписује Богословски факултет у Београду на којем је 1988. дипломирао. Потом двије године проводи на постдипломским студијама у Ерлангену у Њемачкој.

По повратку из Њемачке на празник Светог Димитрија 1990. године прима монашки чин у манастиру Ковиљ у Епархији бачкој и исте године на празник Архангела Михаила епископ бачки Иринеј /Буловић/ рукополаже га за јерођакона, а затим на празник Светог Саве 1991. године за свештеномонаха.

Од 1992. до 1993. јеромонах Фотије проводи као свештенослужитељ у манастиру Бођани, а наредних пет година /1993-1998/ ради као професор у Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, гдје га и затиче избор за епископа далматинског.

Епископ Фотије је хиротонисан 1999. на Духове у Саборној цркви у Сремским Карловцима, а за епископа далматинског устоличен је на празник Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског, 31. октобра исте године у Саборној цркви у Шибенику. 

Према одлуци Светог архијерејског сабора, епископ Фотије је постављен за в.д. ректора обновљене Богословије "Света Три Јерарха" у манастиру Крка 2002. године.

Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао је епископа Фотија 25. маја за епископа зворничко-тузланског са сједиштем у Бијељини.

                                         Поново оскрнављен православни храм у ФБиХ
Православна црква Светог Вазнесења Господњег у Грачаници оскрнављена је протекле ноћи.
Парох грачанички, Јовица Лазаревић, изјавио је да је јутрос, када је кренуо у обилазак цркве, примијетио да су на фасади графитима исписане неприкладне поруке, након чега је позвао припаднике Полицијске управе Грачаница, који су извршили увиђај.
Парох Лазаревић каже да није ријеч о изолованом случају скрнављења грачаничке православне светиње и подсјетио је храм често изложен нападима вандала, који га руше, разбијају прозоре камењем и обијају улазна врата.
Црква Светог Вазнесења Господњег освештана је 1926. године.
                                                                                     Извор: СРНА

                                     Мостар: Парох Радивоје Круљ нови предсједник "Просвјете"
На изборној скупштини Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар за новог предсједника изабран је мостарски парох Радивоје Круљ, а за потпредсједника новинар Сања Бјелица Шаговновић.
Круљ је нагласио да су мостарски Срби и оснивачи "Просвјете" златним словима писали историју и културу тог града. "Трудићемо се да будемо достојни насљедници и да вратимо дух српске културе у град на Неретви", рекао је Круљ.
Он је синоћ у представљању четворогодишњег програма рада истакао да ће заједно са новоизабраним руководством Друштва радити на јачању мостарске "Просвјете" у сваком сегменту, те унапређењу досадашњих активности и манифестација, као и организовању нових.
Нови предсједник је већ за петак, 15. септембра, најавио пројекцију филма "Завештање", те нагласио да ће овогодишње "Шантићеве вечери" у организацији "Просвјете" бити отворене 10. октобра у Мостару.
Он је посебан фокус ставио на "`Просвјетину` школу српског језика, историје и културе" наводећи да ће њен рад бити унапријеђен, те нагласио да је циљ отварање школе на српском језику у Мостару.
"Циљ нам је основати и `Просвјетин` Фонд за стипендирање ђака и студената, те обновити издавачку дјелатност и радити на унапређењу културног, научног и књижевног стваралаштва. Достојанствено ћемо се спремати и за обиљежавање 150 година од рођења Алексе Шантића идуће године, затим радити на отварању одбора у другим општинама у Херцеговачко-неретванском кантону, те системском рјешавању финансирања Друштва", навео је Круљ.
На четворогодишњи мандат изабран је и нови Управни одбор који чине: Сања Ђурасовић, Данило Голо, Владенка Миловић, Сретенка Ћихорић, Вања Бјелица Чабрило, Радислав Тубић, Бранка Медан, Тања Чворо и Горица Рашовић.
У Надзорни одбор изабрани су Милена Комлен, Златко Сердаревић и Горан Судар.
Редовна изборна скупштина одржана је у Владичанском двору у Мостару.
                                                                                       Извор: СРНА

​СРПСКО ОДЕЉЕЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ЈАВНОГ ФОНДА ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ НАРОДА
                                                                           и
                                         ПРАВОСЛАВНИ ДЕЧЈИ ЧАСОПИС "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ" 
                                    ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ „РЖД ИНТЕРНЕШНЛ“ 
                                                (Руске железнице-Русија)
у оквиру пројекта «Воз жеља», објављују конкурс дечијих и омладинских укрштеница 
                                                                    Непозната Русија
Циљ конкурса:  духовно, морално, патриотско васпитавање деце и омладине, очување и поштовање према духовности и културно-историјском наслеђу Србије и Русије.    
                                Услови конкурса:
Учесницима конкурса предлажемо да самостално припреме укрштеницу на тему руске историје, културе и живота: Укрштеница може да садржи питања у следећим категоријама:
- историја: историјске личности и догађаји, места и споменици, итд.
- култура: руски народни обичаји и традиција; народна радиност; и занати и њихови производи, руски и совјетски песници и писци, књижевност, композитори, песме и музички комади, глумци, режисери, филмови, позоришта, музеји, галерије итд.
- из живота: народни, црквени и државни празници, државни симболи,  државници и политичари, градови-хероји и градови-побратими, географски појмови и њихове особине итд.
Учесници конкурса су  подељени у три групе по узрасту:
1. група -  од 10 до 12 г;
2. група – од 13 до 15 г;
3. група – од 16 до 19 г.
Победници ће бити проглашени за сваку групу у номинацијама
• Укрштеница 
• Укрштеница са визуалним дизајном

Номинация «Укрштеница»: 
• На конкурсу имају право да учествују ученици свих основних и средњих школа.
• Учешће на конкурсу је строго индивидуално, колективни радове се неће узимати у обзир! 
• Сваки учесник конкурса може да учествује у обе номинације, али само са  по  једним радом у свакој номинацији
• Укрштеница може да буде строго тематска или комбинована.
• Одговор на питање мора да се састоји од једне речи у једнини  (изузев речи, које се користе само у множини). Забрањено је коришћење реченица од две и више речи и скраћеница у виду одговора.
• Радови могу да буду у електронском, папирном формату (или било који други материјал). Обим рада мора бити не више од формата А3 у Word или било ком другом формату, фонт Arial, 12.
• Укрштенице и њихова решења, урађене у Word формату, послати у једном фајлу на електронску адресу: [email protected]; са обавезном назнаком у теми имејла имена, презимена и узраста аутора!  
• Укрштенице и њихова решења, урађене у папирном формату, послати  на адресу Међународни фонд јединства православних народа, ул 27.марта, бр. 50, 11000, Београд.
• Ка сваком конкурсном раду обавезно је приложити пријаву на учешће у конкурсу, која садржи опис конкурсног рада, име и презиме (комплетно), узраст, државу и место пребивалишта, име просветне установе и пуне контактне информације (број телефона и електронска адреса) аутора рада, ради успостављања контакта. Пријава мора бити потписана од стране аутора; сагласност родитеља или старатеља на објављивање конкурсних радова. Организатори се обавезују да ће све податке учесника користи искључиво за обавештавање у случају да је ученик/ца добитник награде, а у јавном објављивању резултата конкурса да напише само име ученика, разред, школу и град.
• У свакој узрастној групи могу бити до 3 победника у свакој номинацији (прва, друга и трећа награда)
• У радовима се не допуштају искази расистичког, екстремистичког и ксенофобског карактера.
Номинација «Укрштеница са визуалним дизајном»: 
• Укрштеница може бити строго тематска или комбинована и питања могу бити шифрована путем фотографија или сопственог цртежа. 
• Радови који се пријављују на конкурс морају бити оригиналним, раније не  објављивани и не смеју бити раније ширени преко интернета. 

При разматрању радова у обзир ће бити узети:  
Креативни приступ, величина рада, тежина питања и оригиналност визуалног дизајна
Рок предаје радова: до 30.октобра 2017. године 

Стручни жири конкурса:
1. Представник «РЖД Интернешнл» 
2. Представници  Амбасаде Руске Федерације у Србије
3. Представник «Железничке инфраструктуре Србије»
4. Главни и одговорни уредник часописа «Светосавско Звонце»
5. Представник Српског одељења Међународног Јавног Фонда Јединства Православних народа 
6. Представници  медија

Објављивање резултата конкурса:
- Резултати конкурса ће бити објављене одмах по завршетку рада жирија на сајту: www.zvonce.spc.rs, на сайту www.ifuocn.com и www.senica.ru, на фејсбук налогу Српског одељења Међународног Јавног Фонда Јединства Православних народа, такође и другим јавним гласилима. 
Победници ће добити вредни награде и диполоме
- Свечаност уручења награда и пригодан програм одржаће се у децембру 2017. у Београду (датум и место ћемо објавити додатно).

​ | Срна
Требиње - У Мркоњићима код Требиња, родном мјесту Светог Василија Острошког, у току је реконструкција и доградња некадашње основне школе у парохијски дом и конак, а све радове обављају добровољно, без накнаде, мјештани овог и других требињских села, рекао је Срни предсједник Црквено-општинског одбора Мркоњића Раде Бошковић.

Бошковић је истакао да су радовима приступили уз благослов Његовог преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија, са великом радошћу и љубављу жељно ишчекујући да објекат буде изграђен и да краси ово свето мјесто.


"Са здравом идејом до циља је лако доћи. Весели нас што нам помоћ стиже са свих страна и то не само од Срба, већ и од народа других вјера. Намјера нам је да ово остане мјесто саборности, надахнућа и истинске радости, као и одредиште на које ће долазити сви они који у срцу носе живога Бога", нагласио је Бошковић.

Он је додао да су у овај пројекат ушли са намјером да уграде још један камен у темељ духовног и биолошког опстанка српског народа.

Радови су почели средином јуна, а очекује се да ће прва плоча бити завршена до Божића, док ће радови на конаку, како кажу у Црквеном одбору, потрајати.

Бошковић је рекао да не зна колико треба средстава ни колико је до сада уложено јер то раде и финансирају људи добре воље, приложници, од којих многи не желе ни име да им се помиње, а који су из свих крајева свијета.

"Мркоњићи нису само мјесто Поповог поља, града Требиња ни Херцеговине, него васколиког српског народа, ма гдје он живио", нагласио је Бошковић.

Он је додао да у Црквено-општинском одбору имају обећања и од града Требиња да ће са одређеним средствима учествовати у градњи парохијског дома и конака, односно у преуређењу школе која је затворена 1981. године и која, у стању у каквом је била, није приличила да се налази у свечевом родном мјесту.

У Мркоњићима се стално повећава број посјетилаца, тако да је урађено много и на саобраћајној инфраструктури и њиховом уређењу, а на приједлог мјештана урађено је још пет пројеката који су дјелимично реализовани или треба да буду завршени.

Бошковић је навео да је ријеч о рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Василија, гдје се већ раде фреске, затим на рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Николе, гдје је по предању крштен светитељ, а поред Цркве налази се мјесто упокојења мајке светитеља.

"У Цркви је већ урађено 90 одсто радова, али црква никада не може бити довољно уљепшана, јер треба увијек да изгледа молитвено љепше", истакао је Бошковић.

Пројекат је урађен и за путну раскрсницу кроз Мркоњиће, као и за водоснабдијевање.

Мркоњићи се налазе на тридесетом километру од Требиња на путу према Љубињу.

Велики број ходочасника свих националности походи ово село 12. маја, на дан када Српска православна црква прославља Светог Василија Острошког, али и другим данима у години.

Уколико људи добре воље желе да помогну изградњу парохијског дома и конака, те да учествују у уређењу свечевог родног мјеста, средства могу уплатити на жиро рачун Црквено-општинског одбора "МРКОЊИЋИ", мјесто Мркоњићи, број: 5559000024661236 код "Нове банке" АД Бањалука - Филијала Требиње.

Из Црквеног одбора напомињу да се помоћ може уручити и у
грађевинском материјалу.