Константинопољ усвојио нацрт статута украјинске цркве, али није одредио датум "обједињавајућег" сабора.

Константинопољ одобрио текст томоса за украјинску цркву - Порошенко
​
Кијев, 29. новембар, Интерфакс - Свети синод Васељенске патријаршије одобрио је текст томоса за тзв. украјинску цркву, а Васељенски патријарх Вартоломеј ускоро ће да објави датум унификационог вијећа архиепископа, рекао је украјински предсједник Пјотр Порошенко.

"Донесена је историјска одлука да се створи аутокефална украјинска православна црква; одобрен је томос за одобравање независности украјинске цркве; одлучено је и да се сазове сабор за уједињење, а датум ће ускоро бити објављен од стране Васељенског патријарха Вартоломеја ", рекао је Порошенко у телевизијском обраћању у четвртак увече.
​
ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ХРАМ У ОЗЕРКОВИЋИМА - ОДМОР ЗА ДУШУ
 

Недавно је са конака Манастира Свете Тројице у Озерковићима скинута стара фасада, имитација шиндре, а потом, захваљујући донаторима Верици и Драгану Станојловићу из Београда, урађена комплетна топла фасада, наводи игуман овог манастира Георгије Станковић.

                                                                  Приредила: Добрила АБАЗОВИЋ

СОКОЛАЦ, 29. НОВЕМБРА /СРНА/ - Манастир Свете Тројице у Озерковићима код Сокоца више од три мјесеца дјелује као мушки манастир, а однедавно се у њему, осим копије иконе Мајке Божије Јерусалимске, чувају и мошти Светог Димитрија, што у овај молитвени дом привлачи све већи број православних вјерника.

Игуман овог манастира Георгије Станковић наводи за Срну да је прву литургију по доласку у овај храм служио на празник Преображења Господњег и да од тада свакодневно служи по монашком уставу, изузев литургије.

"Манастир у Озерковићима има двије велике светиње, дио моштију Светог великомученика Димитрија Солунског из првих вијекова хришћанства и копију иконе Мајке Божије Јерусалимске, која је освештана на гробу Господњем", истиче намјесник овог храма.

Према његовим ријечима, мошти Светог Димитрија чудотворца добио је недавно од једне благочестиве хришћанке, директно из Солуна, а копију иконе Мајке Божије из Јерусалима донио је блаженопочивши митрополит дабробосански Николај.

Игуман Георгије истиче да се у Манастиру Свете Тројице сваког уторка од 18.00 часова служи акатист Светом Димитрију, а у част иконе Мајке Божије Јерусалимске акатист се служи сваког петка од 18.00 часова.

"Доласком ових светиња у наш манастир, имамо велику обавезу и одговорност, прво - да се молимо, а друго - да будемо добри људи. Управо мошти светитеља и икона Мајке Божије позивају нас да подражавамо пут Христа, пут Јеванђеља, љубави, да себе изграђујемо и утврђујемо у истини, вјери и нади", поручује игуман Манастира Свете Тројице.

Игуман Георгије наводи да су од његовог доласка у Манастир Свете Тројице, уз Божију помоћ, а по благослову Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и уз разумијевање добрих људи, почеле активности на обнављању светилишта, које је до његовог доласка било затворен и запуштен женски манастир.

Он наглашава да је недавно са конака манастира у Озерковићима скинута стара фасада, имитација шиндре, а потом, захваљујући донаторима Верици и Драгану Станојловићу из Београда, урађена комплетна топла фасада.

Митрополит Хризостом, према ријечима игумана, донирао је средства за уређење горњег спрата конака са седам келија, у које, осим монаха, могу да дођу и вјерници.

Игуман Георгије истакао је да је један од недавних посјетилаца и пријатеља овог храма Срђан Алексић, млади архитекта из Беча, донирао комплетан пројекат обнове Манастира и конака, чија ће реализација почети на прољеће.

Према том пројекту, како каже, црква би требало да буде у камену, са фрескама, подним гријањем, са каменим зидом и улазном кулом, великом капијом и продавницом свијећа.

Игуманова жеља је да се епархијска радионица за претапање свијећа са првог спрата премјести у монтажни објекат иза Манастира, за шта има обећану помоћ начелника општине Соколац Милована Бјелице, а, умјесто радионице, тај простор био би преуређен у гостопријемницу.

Игуман Георгије је дошао у Манастир у Озерковиће са постдипломског студија за црквену дипломатију на Московској духовној академији, на Божији призив и препоруку митрополита Хризостома.

За њега је Манастир посебно мјесто мира, радости и спокоја, освештано молитвом, која почиње јутрењем, завршава повечерјем, а чији врхунац је литургија.

Игуман каже да би волио да Манастир Свете Тројице буде центар гдје ће долазити много људи, који ће се ту молитвено одморити од свакодневних брига и градске тјескобе, међусобно разговарати "и чистити душу од тешкоћа, да би након тога могли наставити подвиг у кругу породице".

Он вјерује да ће, уз разумијевање представника три општине - Соколац, Рогатица и Пале, макадамски пут од четири километра, који води до Манастира са главног пута Соколац-Рогатица, ускоро бити асфалтиран.

Игуман је увјерен да ће Манастир коначно добити воду са тек изграђене секундарне водоводне мреже.

Он истиче да су му до сада у великој мјери, радним акцијама при постављању фасаде на уређењу конака и дворишта, помагали чланови соколачког Планинарског друштва "Гласинац", као и бројни пријатељи Манастира из Рогатице, са Пала и Сокоца.

Игуман Георгије позива све православне вјернике и добре људе, да, у складу са својим могућностима, помогну обнову овог храма прилозима у згради Митрополије дабробосанске и у Манастиру Свете Тројице у Озерковићима или на жиро рачун: Нова банка, Манастир Свете Тројице Озерковићи 555-00201477289-8.

Манастир је изграђен на тромеђи општина Соколац, Рогатица и Пале и освештан 2005. године.

Патријарх Иринеј: Чувајмо се рђавих дела

Његова светост Патријарх српски г. Иринеј поручио је вернима пред почетак Божићног поста да достојна припрема за дочек празника Рођења Господњег, поред телесног уздржавања, подразумева и чување од лоших дела.

Његова светост Патријарх присуствовао је 27. новембра вечерњој и молебану Српским светитељима који се уторком служи у у београдској Саборној цркви. После богослужења Патријарх се вернима обратио кратком беседом у којој је подсетио:

– Заповест о посту је једна од првих заповести Божјих – не јести од дрвета познања, а и сам Господ је на почетку своје мисије постио четрдесет дана и дао нам пример. Када кажемо пост најпре мислимо на телесно уздржавање од јаке хране, али треба да знамо да је пост и чување од рђавих мисли и дела, од свега што нас удаљава од Бога!

Нека дани који предстоје буду на корист нашим душама – да испунимо заповести Божје, да упутимо молитве Господу и да се тако достојно припремимо за најрадоснији празник Христовог рођења. Господ нам је показао пут којим треба да идемо и смисао живота, а то је да кад одемо Оцу свом заслужимо Царство Небеско. Нека нам је Господ на помоћи да из поста изађемо бољи, нагласио је Патријарх Иринеј у Саборној цркви.

Свјатјејши Патријарх г. Иринеј, у пратњи Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана, посетио је на Божићне покладе Богословију Светог Саве у Београду, једну од најугледнијих образовних институција наше Цркве, настављајући тако деценијску традицију посете, благосиљања и поучавања ученика те школе уочи Божићног поста.

Патријарха Иринеја, Епископа Стефана, професоре, госте и ученике поздравио је најпре домаћин, ректор Богословије Светог Саве протојереј-ставрофор др Драган Протић, који је подвукао значај Патријарховог доласка на покладно вече и истакао колику радост и част, али и обавезу, та посета представља за све професоре и ученике ове образовне институције.

Подсетивши да је Патријарх Иринеј био и професор и ректор Богословије, ректор Протић је замолио Свјатјејшег да својом мудром речју охрабри и поучи децу која својим животом и радом треба да оправдају поверење које им је Црква дала да буду ученици славне Богословије.

Подсетивши на време које је провео у Призрену и у Богословији, Патријарх Иринеј је указао да је велика разлика у условима школовања некада и данас.

– Ваш главни разлог зашто сте овде јесте да нешто научите и да то постане део вашега живота, јер богословље није наука која се исказује само језиком, већ и срцем и душом и животом. Хришћанство није философија и нека теорија – то је живот,  рекао је патријарх Иринеј и нагласио:

– Сва дубина и смисао нашег живота није указана само књигом, него и живим примерима – светитељима из хришћанске Цркве али и из нашег народа, тако да нема потребе да бирамо којим путем да идемо. Не трошите време узалудно. Време је вредније од новца. Пропуштено време, време без књиге и учења – никада не може да се надокнади.

Патријарх Иринеј је подсетио на смисао поста, обуздавање телесних страсти и духовно напредовање и дао очински савет: – Ваше време искористите за учење обавезно бар једног страног језика. Пратите живот савременог света, развој науке и то користите ради своје вере, али још више ради вере других.

Извор: Радио Слово љубве

                                Света литургија у касарни Дубраве код Тузле

​
На празник Светог апостола Филипа, епископ бихаћко-петровачки Сергије, војни епископ у ОС БиХ, предводио је евхаристијско сабрање у Војној капели Светог великомученика Прокопија у касарни Дубраве надомак Тузле.

Владики Сергију саслуживали суархимандрит Варнава (Дамјановић), протопрезвитер - ставрофор Драган Томић, протопрезвитер Милорад Милинковић, презвитер Немања Лакић, Иван Савиновић и Спасоја Радовановић.

​ | Извор: РТРС

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ ПРИМИО ПОРОШЕНКОВОГ САВЈЕТНИКА УОЧИ СКУПШТИНЕ КОНСТАНТИНОПОЛСКОГ ПАТРИЈАРШИЈСКОГ СИНОДА

Кијев, 27. новембар, Интерфакс - Ростислав Павленко, савјетник украјинског предсједника Петра Порошенка и директор Националног института за стратешке студије, посјетио је Истанбул, гдје ће учествовати на скупштини Синода Костантинопољске патријаршије.

"На захтјев украјинског предсједника, ја сам у Истанбулу, гдје се од 27. до 29. новембра одржава Скупштина Свештеног и Светог синода Васељенске патријаршије Константинопоља. Јуче [26. новембра] примио ме је Васељенски патријарх Вартоломеј из Цариграда. Имали смо дуг и топао разговор о догађајима у Украјини и коначним кораацима ка одобравању томоса аутокефалије (потпуне независности) Православне цркве у Украјини, према одлукама које је Синод већ учинио ", написао је Павленко на Фејсбуку у уторак.
​
ПРЕВОД: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​О одлуци првог међу једнакима у православном свету и како ће се то одразити на положај СПЦ у Македонији и Црној Гори, говори професор православне теологије Дарко Ђого.

​Нова украјинска православна црква биће формирана у децембру, објавио је васељенски патријарх Вартоломеј. Патријарх московски Кирил упозорава да се због такве одлуке православље суочава са највећим сукобом у последњих неколико стотина година. О одлуци првог међу једнакима у православном свету и како ће се то одразити на положај СПЦ у Македонији и Црној Гори, говори професор православне теологије Дарко Ђого.



Када је васељенски патријарх Вартоломеј поручио да ће украјинској цркви дати аутокефалност, додао је да Васељенска патријаршија има право да реши црквено питање у тој земљи без учешћа Москве. Руска црква одмах је прекинула све односе са Цариградом. Одлуку првог међу једнакима у православном свету поздравио је украјински председник. Петро Порошенко је поручио да је аутокефалност цркве питање суверенитета и националне безбедности Украјине.

У Украјини данас постоје три православне цркве, али је само једна канонски призната – то је Украјинска православна црква Московског патријархата, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве. На њеном челу је митрополит Онуфрије.

Осим ње, у Украјини делује канонски непризната Украјинска православна црква Кијевског патријархата, на чијем челу је Филарет (Денисенко).

Постоји и Украјинска аутокефална православна црква, такође канонски непризната, на чијем челу је Макарије. И Филарет и Макарије раније су били рашчињени. Сада васељенски патријарх најављује њихову рехабилитацију.

Кад је васељенски патријарх покренуо процес давања аутокефалије, он заправо није мислио ни на једну од ове две цркве, да ли сада иде у правцу стварања неке нове украјинске православне цркве?

„То је оно што је најављено из Цариградског патријархата, да они желе да направе нову структуру. Оно што је нетачно у њиховој најави, то је да ће они ујединити све комплетно украјинско православље, дакле и канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата и ове две расколничке. Цариград најављује прављење једне нове структуре, које ће се састојати од тзв. Кијевског патријархата и од тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве. Они су их већ вратили у канонско општење. Филарет (Денисенко) је након прављења раскола најпре рашчињен ’92. године, а затим предат анатеми ’97. године, и да историја буде најзанимљивија у овом моменту, управо патријарх Вартоломеј је то примио к знању и чак обавестио Московску патријаршију да ће спроводити саборске одлуке Москве. Тако да имате заправо помало парадоксалну ситуацију, да човек који је пре 20-ак година прихватио одређене одлуке, чак их поздравио, данас је потписао одлуке које негирају сопствено прихватање. А оно што је питање над свим питањима је на који начин ћа та нова структура уопште бити могућа? Цариград се тренутно поставља као неко ко може то да реши, а украјинска држава врши притисак на обједињавање, али бих напомено да су у последњих 15 година све украјинске власти покушавале, и мимо цариградске иницијативе, да направе обједињавање тзв. Кијевског патријархата и тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве и нису успели, а ту постоји један проблем што Филарет не жели да буде било шта друго него патријарх, а врло тешко да ће му и Цариград дати тај статус.“

Патријарх Вартоломеј је рекао да Цариград има право да реши украјинско црквено питање без учешћа Москве и помиње документ из 17. века којим је, лаичким речником речено, дао Москви право да се брине о територији Украјине, они сада повлаче тај документ и кажу – ми смо одговорни за територију Украјине.

„То повлачење докумената поставља и нека много дубља питања – да ли је могуће историју вратити у некакву тачку која вама одговара? А притом имамо реалије које апсолутно нису исте, чак територија Кијевске митрополије која је тада постојала апсолутно није идентична ни са територијом Украјине, ни са територијом Кијевске митрополије, која сада постоји. А онда се поставља питање да ли онда било који документ из прошлости може да се поништи? Да ли документ о аутокефалији Српске православне цркве из 1920. године може да се поништи? Пре четири месеца Вартоломеј је још увек признавао Украјинску православну цркву, канонску, њене представнике, митрополита Онуфрија… Шта се то догодило у последња четири месеца, осим геополитичких дешавања и унутар украјинских дешавања, што би у црквеном смислу мотивисало неког да донесе такву одлуку?“

Да ли би ово могло да се одрази на Македонију, македонске власти су, слично украјинским властима, писале Вартоломеју да одобри аутокефалију Македонској православној цркви, која је непризната још од 60-их година прошлог века, тражило се од бугарске цркве да постане мајка црква, може ли принцип који је важио у Украјини васељенски патријарх да примени у Македонији?

„Ако бисмо погледали тумачење, како се Цариградски патријархат постављао, испада да има право да било кад, на било који начин, примени било који принцип, мада је Цариградска патријаршија, осећајући бојазни Српске православне цркве, дала једну изјаву у којој је рекла да упућује цркву у Скопљу да проблем решава пре свега са Српском православном црквом, а подсетио бих да је Иларион у једном недавном интервјуу рекао да је и став Руске православне цркве да је питање тзв. МПЦ саставни део СПЦ. Има ту један проблем, Петро Порошенко експлицитно каже – питање цркве је питање националне безбедности Украјине и зато то радимо. Филип Вујановић се својевремено бавио црногорским црквеним питањем опет тражећи од Цариграда одређене уступке које није добио, решавајући црногорско идентитетско питање. Тзв. Македонска православна црква данас тражи неког саговорника, јасно је зашто националне олигархије нових земаља то желе да ураде, али је право питање да ли је сад православна црква банкарско тржиште и да можете да дођете на један шалтер, па нисмо ништа добили, а онда на други шалтер, па ћемо на трећи, па неко има монопол. Проблем је у пристајању помесних цркава да буду некакве експозитуре и да запримају такве ствари, то је ипак новост у православној цркви јер је постојало вековима некакво канонско устројство.“

Поменули сте Црну Гору, занимљиво је што је поглавара канонски непризнате Црногорске православне цркве Мираша Дедеића рашчинио управо васељенски патријарх.

„Ту имамо неколико занимљивих ствари, најпре тачно – био је рашчињен, Митрополија црногорско-приморска је чак објавила његово писмо патријарху Павлу у коме каже да је његов сукоб са Цариградом наступио због његових просрпских националистичких активности у Риму, па се то није свидело Грцима… али је на крају та авантуристичка личност отишла једним потпуно другим правцем. Оно што је занимљиво за Украјину и тзв. ЦПЦ то је да су Филарет (Денисенко), и такозвани Алтернативни синод Бугарске православне цркве, дакле један раскол који постоји у Бугарској, заједно са Мирашем, чинили неку врсту ‘неканонског интеркомунија’. Имали сте ситуацију да су Филарет, Мираш Дедеић и тај синод бугарске цркве паралелно деловали, тако да сте на Цетињу за Лучиндан, где је деловао Мираш, увек могли да видите неког украјинског епископа, и неког из Бугарске, а на овим литијама у Кијеву који је организовао Филарет увек је био или сам Мираш или неко од његових… СПЦ је рекла је да неће признати, нити може признати, да се некоме врати чин, напросто ми не можемо да признамо неког ко је до јуче служио са Мирашем Дедеићем, да може сутрадан да уђе у неку српску цркву. Поставља се питање на који начин Цариград мисли да ће његово решавање у Украјини моћи уопште бити примљено у некој од православних цркава.“

Каква је позиција СПЦ, она не сме да се опредељује ни за једну страну, васељенски патријарх је историјски најважнији, први међу једнакима у православном свету, а Московска патријаршија је најмоћнија, има највише верника?

„Не само што не смемо, нас обавезује чињеница да јесмо и геополитички и народно и на сваки начин неко средиште, у контакту смо и са хеленским, грчким православљем, а са друге стране део смо словенског света и природно и братски повезани са Руском православном црквом. СПЦ је назвала принцип решавања проблема у Украјини неканонским од стране Цариградске патријаршије, а не треба ни поистовећивати ту патријаршију са Вартоломејом, чини ми се да и у оквиру грчког православља имате гласове који опомињу да су ти потези деструктивни, контрапродуктивни… и то је добро, оно што се предвиђало да ће доћи до некакве велике поделе на словенско и грчко православље, до тога, чини ми се, ипак неће доћи, него до једног здравог промишљања. Оно што је код Цариграда очигледно, то је, чини ми се, геополитички притисак који их тера да се понашају на начин који је самом Цариграду до пре два месеца био потпуно неприхватљив, нпр. потписивање протокола између председника Порошенка и патријарха Вартоломеја, где се патријарх Вартоломеј ставља у функцију некаквог извођача радова за Украјину, а онда Украјина даје један манастир, то је нешто што то да сте пре два месеца питали људе који су били процариградски расположени њима би се чинило да је тај став недостојан првог међу једнакима.“

Шта је са Светом Гором, она је под јурисдикцијом васељенског патријарха, и директна последица овог сукоба Москве и Цариграда је да је московски патријарх Кирил забранио руским верницима да се причешћују у манастиру Пантелејмон на Светој Гори. Какве би могле да буду последице по Хиландар?

„Тренутно Хиландар остаје у статусу који јесте, али чини ми се да у том дипломатском маниру који је почео да влада и са стране Цариграда и том владавином докумената, чини ми се да се помало и у Московској патријаршији губи осећај за реални живот, па сад дипломатски реципроцитет захтева да се нигде и ни са ким не служи и не причешћује, укључујући и Свету Гору. Света Гора је увек била издвојена по свему, по свом духовном бићу, по томе шта и ко она јесте, и мислим да се ту помало показује нека врста пренагљености, колико год да разумем реакцију Московске патријаршије и лично сам везан, јер често идем у Украјину.“

Kадa је васељенски патријарх Вартоломеј покренуо процес давања аутокефалије украјинској цркви, водећи људи СПЦ су упозорили да то може да буде увод у највећи раскол у православном свету, који може да се упореди чак и са Великом шизмом из 1054. године. Где смо данас и да ли је тај процес неповратан?

„Као и 1054. године, поред црквених правила, једну улогу ће сигурно одиграти и геополитика, јер можемо да видимо да неке велике силе учествују бар у конструисању воље за раскол. Ја не бих у потпуности негативно гледао на будућност, мислим да и даље постоји здраво тело у свакој од помесних цркава, и не мислим да је тај процес отишао у потпуни неповрат и да оно што је тренутно стање може да траје много. Мислим да ћемо пре доћи до неког решења него до неког цементирања, зато што ипак теолошке, културолошке, лингвистичке разлике између помесних цркава данас нису тако велике колико су биле између Запада и Истока 1054. године, када сте имали једну потпуну самосвест о два раздвојена света.“

Извор: РТС

БАЊАЛУКА, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Бањалуци ће данас бити одржана конференција о теми "Православље као дио српског идентитета", с циљем да се укаже на важност очувања јединства православља у процесу очувања идентитата српског народа.


Из организације "Источноевропска организација за заштиту православља", која је организатор конференције, Срни је речено да је, истовремено, намјера да се укаже на штетност расколничких тенденција у Црној Гори, Македонији и Украјини, које су усмјерене на подјеле међу људима и дестабилизацију друштва.

Учешће на конференцији су, између осталих, потврдили режисер и књижевник из Београда Драгослав Бокан, Владан Глишић из "Српске мреже" из Београда, доктор Момчило Вуксановић из Црне Горе, Олег Денисов из Кијева, предсједник организације "Друштвена заштита људских права" која се бави заштитом православља, професор из Београда Милорад Стаменовић, те професори бањалучког Факултета политичких наука Жељко Будимир и Александар Врањеш.

Конференција ће бити одржана у просторијама Академије наука и умјетности Републике Српске од 10.00 часова, а изјаве су предвиђене за 11.30 часова. 

Патријарх Вартоломеј признао да питање украјинске аутокефалности није решено

​Цариградски патријарх Вартоломеј је три дана пред одржавање Синода признао да процедура признавања аутокефалности неканонској цркви у Украјини није до краја решена, пошто се о њој није разговарало на православном сабору на Криту 2016. године услед одсуства многих помесних православних цркава, укључујући и РПЦ.

Вартоломеј је, међутим, рекао да намерава да доврши издавање томоса Украјини, односно признавање аутокефалности неканонској украјинској цркви. 

Цариградски патријарх је у суботу учествовао на ванредном заседању Синода Румунске православне цркве, које је сазвано у његову част. Вартоломеј сада борави у Букурешту поводом отварања нове катедрале у недељу.

​Цариградски патријарх је поново говорио о плановима да у најближој будућности призна статус аутокефалности цркве која је „много година била подвргнута расколу“.

Према његовим речима, одлука Цариградске цркве је „још једна жртва у корист много милиона украјинских верника“.

Цариградски патријарх је поновио да има право да изда томос о аутокефалности „Кијеву, древном црквеном региону Цариграда“.

Он се, такође, обратио за подршку Румунској православној цркви, која још није објавила свој став о Украјини.

„Уверени смо да ће света Црква Румуније такође допринети очувању црквеног јединства и поретка у име правде“, рекао је Вартоломеј. 

До данас ниједна помесна православна црква није подржала одлуке о укидању анатема с расколника, патријарха неканонске УПЦ Кијевске патријаршије Филарета. 

У Истанбулу ће од 27. до 29. новембра бити одржан Синод Цариградске цркве. Основно питање на скупу ће, како се очекује, бити ситуација с раздвајањем цркве од државе у Грчкој, која се директно тиче Цариградске патријаршије. Предложено је да једна од тема буде и признавање аутокефалности цркви у Украјини. 
​
​Извор: СПУТЊИК

Цариградска патријаршија претендује на десетине украјинских манастира и храмова, изјавио је у суботу председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит Иларион за телевизијски канал „Русија 24“.

Према мишљењу митрополита Илариона, признајући аутокефалност расколницима, Цариград се у Украјини руководи властитим интересима и бави „испуњавањем политичке наруџбине“.

„Ако говоримо о подмићивању, тамо је било новчаног утицаја. Било је речи о разним сумама. Изговорена је сума од 25 милиона долара, која је наводно предата патријарху Вартоломеју“, изјавио је Иларион и навео да није спреман ни да потврди ни да оповргне те информације из медија.

Митрополит је, такође, рекао да, припремајући се за признавање аутокефалности неканонске цркве у Украјини, Цариградска патријаршија „очекује да обнови све надлежности које је некада током историје имала у Украјини“.

Руска православна црква сматра да Цариград може да добије више од 20 објеката: манастире, храмове, као и разне друге црквене објекте.

Митрополит Иларион је навео да је попис имовине саставио научник који је „просто по разним документима ископао информације о разним подворјима и ставропигијама Цариграда које су постојале у разним епохама“. 

Представник Руске православне цркве је нагласио да ће аутокефалност Кијеву донети зависност од Цариградске патријаршије. 
​
Извор: СПУТЊИК

                    РПЦ: Кијев дискриминише и застрашује украјинске вернике

Портпарол Московске патријаршије Владимир Легојда изјавио је у суботу да су покушаји да преиспита правни статус Почајевске лавре притисак на канонску Цркву Украјине.

Легојда је истакао да Почајевска лавра представља светињу светског православља и да су претензије власти чија овлашћења истичу за неколико месеци „апсолутно незаконите и политички мотивисане“.

„Циљ тих мера је потпуно нескривена дискриминација верника у Украјини. То су покушаји да се верници приморају да направе религиозни избор у корист квазирелигиозне структуре“, навео је Легојда. 

Он је изразио наду да ће „антирелигиозни прогони, покушаји застрашивања верника у Украјини у међународној јавности бити оцењени како треба и да ће бити заустављени силом закона“. 

Питање црквене имовине у Украјини заоштрило се услед црквеног сукоба који је настао када су украјинске власти објавиле да покрећу истражни поступак због црквених здања. Полиција Тернопољске области је покренула истрагу о наводној незаконитој предаји здања Светоуспенске Почајевске лавре на коришћење УПЦ 2003. године. 

Светоуспенска лавра је највећи православни комплекс у западној Украјини, други у земљи након Кијевско-печерске лавре. Од 1997. године тај комплекс је у надлежности канонске Украјинске православне цркве. 

Власти у Кијеву и неканонска црквена структура у Украјини очекују да ће до краја године добити признање о аутокефалности од Цариградске патријаршије. То признање (томос) може да добије само поглавар „уједињене“ цркве, који треба да буде изабран на „ујединитељском сабору“ православних цркава у Украјини. Датум тог скупа још није утврђен, а канонска УПЦ је саопштила да не планира да учествује на њему.

Због одлуке Цариграда да почне процес признавања аутокефалности УПЦ, Синод Руске православне цркве је 15. октобра објавио да прекида комуникацију са Цариградском патријаршијом на целој својој канонској територији, укључујући Украјину и Белорусију. 
​Извор СПУТЊИК 

Љубињски парох Саша Којовић прикупља књиге и спасава културно благо

ЉУБИЊЕ - Иако је Љубиње једна од најмањих општина Републике Српске, однедавно има библиотеку најстаријих и најдрагоцјенијих књига у источној Херцеговини, коју при Парохијском дому овдашње црквене општине марљиво сабира љубињски парох Саша Којовић.

Отац Саша, како га зову парохијани, каже да библиотеку није формирао он, већ се сада само труди да прикупи оно што се дало спасити од некадашње чувене љубињске парохијске библиотеке, коју су усташе запалиле 1941, да тиме затиру и српску културу и насљеђе.

"Иако махом неуки људи, љубињски сељаци су, ризикујући своје животе, спасавали тада и старе црквене књиге, рачунајући да је у њима сачувана њихова прошлост. У збјегове у планину Илију код Љубиња носили су са собом и те књиге, међу којим је њих тридесетак које датирају вијековима уназад, а добар дио њих се односи на матичне књиге и домовнике, у које су уношени рођени, крштени, вјенчани и умрли, али је сачувано и доста литургијских, старих књига, на основу којих се само може претпоставити колико благо је тих смутних ратних дана нетрагом нестало у пепелу", каже отац Саша.

Из љубињских се старих књига, каже он, може пратити и историјат српског језика, јер је међу књигама донација фототипског Четверојеванђеља, рађеног за цара Душана Силног, а преписао га је Никола Станојевић, што је библиотеци даровао Љубињац,  филолог др Вељко Брборић, професор београдског Филолошког факултета.

"Оригинал се чува на Светој гори, али је врло вриједно и ово фототипско издање, према коме се може пратити развој српског језика, јер је књига писана на нашем старом српскословенском језику, прије нашег потпадања под владавину Турака, када су се књиге умножавале преписивањем", каже свештеник Којовић.

Након преписивачких школа, слиједе и штампана издања, па је из штампарије у Венецији Јерулима Загоровића 1580. године изашао стари "Служавник", који је у Љубињу сачуван у цијелости и ова је књига једна од најстаријих на простору источне Херцеговине.

Осим што је сама по себи јако стара, са њених маргина се може изучавати неко старо вријеме, односно период од два вијека касније, јер је године 1780. свештеник Милош Ивановић написао проповијед која је, поново вијековима касније, преведена и објављена у "Гласнику Љубиња" као једно од најстаријих писаних дјела овога краја, ако се изузму написи на стећцима.

Послије ове двије књиге, он издваја "Јеванђеље царице Катарине" из 1793. године, књигу на рускословенском језику, када након турског поробљавања није постојала могућност штампања књига на српскословенском језику, а у Љубиње ју је донио извјесни Стефан Вучетић и припадала је старој љубињској библиотеци.

Ту је и прво модерно издање Светог писма штампаног на писму Вукове реформе и то исте оне године када је реформа усвојена, 1868, затим и један поклон старе Библије на шведском језику, али су то, како каже отац Саша, само неки од великог броја љубињских раритета које је успио сакупити и учинити да, ма колико он скроман био, овај градић постане много богатији.
Извор: Независне новине

​ДРЕВНИ МОЗАИЦИ СА НОЈЕВИМ КОВЧЕГОМ И ВАВИЛОНСКОМ КУЛОМ ПРОНАЂЕНИ СУ У ИЗРАЕЛУ


Мозаици са сценома из Старог завјета пронађени су у рушевинама синагоге из V вијека у сјеверном Израелу. Археолог др Јоди Магњес почела је ископавати село  Хукок ,а затим је пронашла мозаике.

Ново откривени мозаици из 5. вијека су калеидоскоп јеврејских и секуларних слика

На откривеним мозаицима приказани су изградња Вавилонске куле, Нојеве Арке, чудовишта,  прогутани Јона, војска египатског фараона у водама Црвеног мора.

Неколико пронађених мозаика није повезано са библијским сценама. На поду храма научници су открили паганске симболе, ратне слонове и слике двије војне трупе. Научници вјерују да је на посљедњем мозаику приказана војска Александра Великог.

​Према Н + 1, ископавање насеља на локацији Хананског села Хукок на сјеверу модерног Израела започело је 2011. године. Археолози сугеришу да је локална синагога саграђена почетком 5. вијека, на крају римске владавине. Први мозаик који је красио зграду пронађен је 2012. године.

Насеље је било насељено у гвозденом добу, у другом миленијуму прије нове ере. Хукок се помиње у Библији, у књизи Исуса Навина (19,34). Људи су стално живјели овде под Персијанцима, у хеленистичком и римском периоду, а касније до средине XX вијека. Године 1948. арапско село Јакук, које је дјелимично лоцирано на мјесту античког насеља, сравњено са земљом.

​
Извор: ПРАВМИР  ПРЕВОД: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ПРЕДСТОЈАТЕЉ АЛБАНСКЕ ЦРКВЕ СМАТРА ОПАСНИМ СПРОВОЂЕЊЕ ПРОЈЕКТА УРАЈИНСКЕ АУТОКЕФАЛИЈЕ


ТИРАНА. Примјена Украјинског аутокефалног пројекта од стране Цариградске патријаршије "постаће" ходање на минском пољу". Овај страх изразио је Тиране и све Албаније Архиепископ Анастасије у поруци коју је 10. октобра 2018. послао  Његовој Светости Патријарху Московском и цијеле Русије Кирилу, извјештава Моспат.ру.

Супротне групе ће задржати своју индивидуалност и кохезију, што се више пута догодило у различитим Локалним црквама. Као резултат тога, умјесто јединства православних у Украјини, појављује се опасност од подјеле у јединству свјетског православља ", нагласио је Примат Албанске православне цркве.

Као што је нагласио Његово Блаженство, он је подијелио ово мишљење са патријархом Константинопоља Вартоломејом током личног састанка на острву Крит.

Он је такође рекао да узноси "горуће молитве за јединство наше Свете Цркве, коју је Његова глава, наш Господ Исус Христос, искупио Својом крвљу (Дјела 20, 28)".

Предстојатељ албанске православне цркве увјеравао је Његову Светост Патријарха Кирила да ће са своје стране "учинити све што је могуће како би се спријечиле подјеле у  православљу".

"Такав развој би био болан ударац за повјерење у православље, што се свакако мора избјећи", нагласио је Архиепископ Анастасије.

У том смислу, он је изјавио да "ма колико му је то немогуће изгледа," неопходно је "учинити све" како би се одржао Синаксис Предстојатеља и одржап нови Велики Сабор Свјесни смо да ће неки ови приједлога бити нереални и на крају неизводљиви ", рекао је  Његов Блаженство Архиепископ Анастасије:" Ипак, убијеђен сам да нико не може бити реалистичан ако не вјерује у чуда и да оно што је што је у људи немогуће у Бога је могуће (Лк 18, 27).
Аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

ЦЕТИЊЕ, 23. НОВЕМБРА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије на састанку у Истанбулу са васељенским патријархом Вартоломејом поновио је јасан став Српске православне цркве о неопходности сазивања новог свеправославног сабора, уз учешће свих помјесних православних цркава.

Из Митрополије црногорско-приморске је саопштено да је током двочасовног састанка разговарано о Цркви у Црној Гори и Македонији, са посебним освртом на новонасталу ситуацији у Украјини, те да је митрополит Амфилохије истакао да би "нови сабор ријешио новонасталу ситуацију у Украјини, али и многа друга неријешена питања у православљу".

Митрополит је, такође, нагласио да би новосазвани сабор био својеврстан наставак Критског сабора.

Током сусрета, митрополит Амфилохије је васељенском патријарху Вартоломеју поклонио копију иконе Пресвете Богородице Филеримске.

Након разговора са васељенским патријарахом, митрополит црногорско-приморски отпутовао је са својом пратњом за Молдавију.

СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ВАНРЕДНОМ САСТАНКУ, У ПЕТАК, УСПРОТИВИО СЕ ПРОМЈЕНИ СТАТУСА СВЕШТЕНИКА

Атина, 17. новембра 2018
    
Синод Грчке православне цркве, на ванредном састанку, у петак, успротивио се промјени статуса свештеника и одлучио да формира посебну комисију за проучавање приједлога грчке владе за промијену положаја Цркве у држави, преносе РИА Новости.

Владајућа странка Коалиције радикалне љевице Сириза, 2. октобра представила је нацрт уставног амандмана парламенту. Измјене доприносе јачању вјерске неутралности државе, уз очување "из историјских и практичних разлога признавање православне цркве као доминантне вјере". Такве промјене за земљу у којој се 98% назива православним, су револуционарне. 

Служба безбедности Украјине зове свештенике КАНОНСКЕ Украјинске Православне Цркве на "разговор"
Сарадници Службе безбедности Украјине почели су да позивају поједине епископе канонске Украјинске православне цркве на „разговор“, саопштио је у суботу шеф Правног одељења УПЦ, протојереј Александар Бахов.

Свештенство и верни народ канонске Украјинске Православне Цркве
Према његовој оцени, у светлу последњих догађаја у вези с Украјинском православном црквом, то је потпуно очекивано.

„Желим, међутим, да скренем пажњу на то да процедурални закон не садржи такву форму комуникације, као што су ’разговор‘ или ’беседа‘. Због тога, драге владике и свештеници – сумњам да ће они с вама о Богу разговарати!“, навео је Бахов. 

Протојереј је, такође, замолио свештенике да траже од припадника СБУ да им „позиве“ шаљу поштом, а да на „разговоре“ долазе с адвокатима.

У октобру је Цариградска патријаршија објавила да започиње процес признавања аутокефалности цркве у Украјини. Цариград је укинуо указ из 1686. године о преласку Кијевске митрополије у надлежност Московске патријаршије и скинуо анатему коју је Руска православна црква увела против украјинских расколника – Филарета Денисенка и Макарија Малетича. 

Руска православна црква је ова дејства назвала расколом и прекинула еухаристичку комуникацију са Цариградом који је, како је изјавио митрополит Иларион, изгубио право да се представља као координаторни центар православља.

Кијевске власти очекују да ће Цариград до краја године издати признање о аутокефалности поглавару „уједињене цркве“ који тек треба да буде изабран на „ујединитељском сабору“. 
​ИЗВОР: СПУТНИК

Освештани темељи манастира у Чиркин пољу

Приједор - Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем освештао је данас темеље манастира посвећеног Покрову Пресвете Богородице у Чиркин Пољу код Приједора.

Освештању темеља манастира, који ће бити изграђен у близини мјеста гдје је некада био манастир Милошевац, присуствовао је велики број вјерника из цијеле регије.


Владика бањалучки Јефрем поручио је вјерницима да је почетак градње манастира велика радост у времену када је најпотребније духовна снага, да људи знају ко су, каква им је прошлост и каква треба да буде садашњост и будућност.

“Манастири су некада били духовна база одакле се полазило и у коју се долазило, који су одржавали снагу једног народа, одржавали га у његовом идентитету да сачува име и душу, образ, језик, вјеру и културу. Један од таквих некада је био и овај манастир под Козаром”, рекао је владика Јефрем.

Протонамјесник Драган Хрваћанин рекао је да на овај начин некадашњи манастир Милошевац доживљава обнову и васкрснуће, те да су овим чином свечано овјенчани радови на манастиру који су недавно започели и стигли до завршетка темеља.

“Надамо се да ћемо наставити радове у сљедећој грађевинској сезони и како временске прилике и остало буде дозвољавало”, додао је отац Хрваћанин.

Кумови манастира су Марко Павић из Приједора и Винко Вујасин из Бањалуке. Павић је истакао како је посебно срећан јер се обнавља манастир који је некада постојао у Приједору.

“Ово пуно значи за нас Приједорчане који ће се овдје моћи напајати својом вјером и својом историјом”, рекао је Павић, који је лидер ДНС-а.

Вујасин је додао да ће овај манастир, када буде обновљен, бити велики аманет за будућа покољења да не дозволе рушење православне светиње, какву је судбину доживио некадашњи манастир Милошевац.

Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић каже да су сви грађани, који поштују православну вјеру, задовољни овим активностима којима се на подручје града враћа један овакав вјерски објекат који је за народ овог краја у прошлости имао велики значај и који ће бити мјесто окупљања.

Према наводима у старој црквеној документацији, манастир Милошевац налазио се у близини рјечице Милошевице у насељу Чиркин Поље, на мјесту под називом Црквина.

Манастир је страдао, као и остали на овом подручју, током аустријско-турског рата 1683-1699.године.

Према вјеровању народа овога краја, Црква Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу изграђена је 1890. од камена порушеног манастира Милошевац.

​| Срна

Градишка: Завршени радови на позлати купола Храма
У Храму Покрова Пресвете Богородице у Градишци епископ бањалучки Јефрем служио је Свету архијерејску литургију, поводом завршетка радова на позлати купола Храма и подизању часних крстова.

У првој фази реконструкције приступило се вањском уређењу храма. Друга фаза на унутрашњем уређењу требалo би да буде завршена у наредне двије године.

Осим вјерника, средства за спољашњу санацију храма, који је саграђен и освештан прије 45 година, обезбиједио је Кабинет предсједника Републике Српске и Секретаријат за вјере Владе Српске.

Храм, који је трeће црквено православно здање изграђено у посљедњих 156 година на локалитету у непосредној близини граничног прелаза са Хрватском, привлачиће пажњу путника на сјеверној капији Републике Српске.

Пољска Црква такође позива на све-православно окупљање које би се бавило украјинским питањем.

Варшава, 16. новембра 2018.год.

Службена страница Пољске православне цркве објавила је саопштење свог  епископског Сабора, а са своје сједнице одржане у сриједу, потврђујући раније извјештаје да одбијају признати Константинопољску рехабилитацију двије групе украјинских шизматика..

"Сабор Светих епископа забрањује свештеницима Пољске православне цркве да имају литургијски и молитвени контакт са "свештеницима "тзв. Кијевске патријаршије и тзв." Аутокефална православне цркве ", који су починила много зла у прошлости ", наводи се у саопштењу.

Према пољским јерарсима, лица лишена епископске и службене ординације не могу бити лидери у успостављању мира у украјинској православној цркви.

"Само поштовање догматских и канонских норми Цркве и очување вјечне традиције штитиће православље од тешких црквених посљедица на међународном нивоу. Пољска православна црква моли се за јединство Свете православне цркве и за мир Украјинске православне цркве ", пише у тексту.

Дијелови коминикеа у вези са Украјином прочитани су у потпуности:

У Инсбруку једна црква дата на употребу Србима

Ред редемпториста ће у лето 2019. године уступити српској православној парохији у Инсбруку цркву Срца Исусовог. Манастир у близини биће испражњен и служиће као студентски дом. Провинцијал патер Алфонс Јестл изјавио је радост што ће црква и даље служити као богослужбено место.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба)

Данас, 13. новембра 2018. године на позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома састао се Епископски Савјет СПЦ у БиХ на Сокоцу у своје редовно засједање. Учешће у раду узели су и Њихова Преосвештенства господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Теме састанка су били, питање веронауке у школама, тренутно стање у Цркви, прослава Јубилеја 800 -те годишњице самосталности СПЦ и др.

             Из Кабинета Епископа бихаћког

Грчка издвојила 1.240.000 евра за светогорске манастире

Грчки министар финансија Евклид Цакалотос потписао је решење којим ће се на молбу Свештене општине за монашке обитељи на Светој Гори  издвојити 1.240.000 евра. У питању су 24 манастира. Највише новца биће додељено манастиру Симонопетри, а за њим следи манастир Светог Павла. Хиландар добија 94.000 евра.

Извор: Базилика.ро (са енглеског Инфо служба)

Патријарх Кирил шаље свештенике у Истанбул да брину о руским вјерницима након прекида односа са Цариградом

Москва, 12. новембар, Интерфакс - Патријарх московски и цијеле Русије Кирил упутио је свештенике из Москве у Истанбул, да обавља редовне службе у цркви амбасаде у Истанбулу на захтјев руских вјерника који живе у Турској.

"Због одлуке Светог синода Руске православне цркве 15. октобра о немогућности евхаристистијског заједништва са Цариградском патријаршијом, због кршења канона, велики број руских православних хришћана, који живе у Турској, тражила је од Московске патријаршије да организује духовну бригу за њих ", изјавила је, за Интерфакс, у понедјељак служба Одјељења за вањске послове Московске патријаршије.

аутор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Освештан крст на православној капели у Маутхаузену
Освештањем крста на Капели Српске православне цркве (СПЦ) у Маутхаузену, код Линца, у Аустрији, гдје на италијанском гробљу почива више од 8.000 српских војника, обиљежено је 100 година завршетка Првог свјетског рата.

Из Представништва Републике Српске у Аустрији саопштено је да се капела гради у знак сјећања на официре и цивиле, који су у јесен 1914. године заробљени и одведени из Србије и окружења у заробљенички логор Маутхаузен код Линца, кроз који је до 1918. године прошло око 40.000 Срба, Италијана, Руса и других народа.

Његово преосвештенство владика аустријско-швајцарски Андреј је у обраћању многобројним вјерницима истакао да ће капела бити вјечни свједок жртвама које почивају на том гробљу, напомињући да тамо леже покопани српски војници и цивили, депортовани у Првом свјетском рату, који су умрли далеко од домовине - од зиме, глади и тифуса.

Према његовим ријечима, Храм се подиже у славу Божју и част Светих новомученика, како ће се и звати - за православне заробљенике и спокој свих који су нашли вјечни мир.

- Сада, 100 година касније, савремено човјечанство мора да пронађе одговор на нове изазове миру и из прошлости извуче праве поуке. Сјећањем на страхоте Првог свјетског рата, поменом на овом мјесту, сви показујемо храброст - поручио је владика Андреј.

Он је похвалио све који су учествовали у изградњи капеле, а дјеца из Линца, која су полазници Школе српског језика, отпјевала су пјесму "Тамо далеко".

Крст је купљен прилозима парохијана из Линца, освештао га је протојереј Драган Мићић, а након освештања подигнут је на куполу, гдје се вијорила српска застава.

Освештању је присуствовао шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић, чланови Одбора за изградњу капеле Боро Тегелтија и Жељко Малешевић.

Дуго планирана изградње капеле оживјела је кроз иницијативу својевремено генералног конзула Републике Србије у Салцбургу Зорана Јеремића, али је, нажалост, тада све остало практично само на идеји.

Ангажовањем протојереја ставрофора Драгана Мићића из Линца и његових парохијана, односно уз подршку предсједника Републике Српске Милорада Додика, од љета 2014. године почела је реализација овог пројекта.

У септембру 2015. године добијена је дозвола од Савезне комисије за некретнине да се на војном гробљу Маутхаузен изгради православна спомен-капела.

За ову намјену, Представништво Републике Српске закупило је грађевинско земљиште, које је поклоњено Српској православној цркви.

Ове године капела је обложена мермером, а слиједе радови на унутрашњости, при чему је владика Андреј позвао све које су у могућности да прилозима помогну да капела буде у потпуности завршена.

Одежде Светог краља Милутина трајно изложне у храму Христа Спаситеља у Брчком
12. новембар обиљежава се као дан Светог краља Милутина, из светородне лозе Немањића, чија је одежда, након 555 година, изложена у Храму Христа Спаса у Брчком.

Мошти Светог Милутина, 1460 године, пренесене су у Софију, у Цркву Светог краља, како би биле сачуване од најезде Турака. Кроз историју је остало забиљежено да је, за сваку од 40 година владавине, краљ Милутин подизао по једну цркву. Тиме је постао највећи ктитор Српске православне цркве и задужбинар српског рода.

Захваљујући преданом раду хаџија и светогораца из Брчког уз благослов епископа Фотија, од 12. новмебра, прошле године, одежде Светог краља Милутина из светородне лозе Немањића, трајно су изложне у храму Христа Спаситеља у Брчком. 

"Радили смо три године . Након три године испунила се та наша жеља, да коначно након близу 600 година, дође у нашу средину, српску средину одежда, Краља Милутина", навео је Жељко Хаџи Симић из Брчког.

"Ево сада је дио тог његовг духа овдје, са нама кроз његову одежду. Надам се да ће многим и овдје помоћи, славити славу Св. Краља Милутина, која је баш данас на данашњи дан", истакао је Марко Панић из Удружења светогораца Брчко.

555 српских генерација чекало је на овај свети чин. Ентузијазам, снага воље, истрајност и упорност, напокон доносе и духовно окрепљење. 

"А посебно сада када се слави код нас Срба овдје у Републици Срспкој, то је још већа част. Посебно ми је задовољство, доћи управо, када се слави Св. Краљ Милутин", изјавио је Свијетни Хаџи Абаџић. 

"Ово је друга одежда, која је стигла овдје у Брчко дистрикт. Једна ће остати остати овдје, надам се вјечно ,а друга ће у Човић Поље", нагласио је Милан Хаџи Томић.

До 1389. мошти Св. краља Милутина, почивале су у манастиру Бањска на Косову и Метохији. Најездом Турака, склоњене су у Трепчу из које су 1460. прнесене у Софију, гдје и данас почивају у цркви Св. краља. 

"Ми нисмо свјесни, можда јер живимо у овом времену да је то заиста, једна велика светиња. Даће Господ да ове одежде, које се у овом Светом храму у овом кивоту налазе, буду на укрпљење свим вјерујућим, не само ових парохија, него и шире", рекао је намјесник у Храму Христа Спаситеља, Доњи Брезик Брчко Вујадин Станишић.

12. новембар - када се и обиљежава дан посвећен Светом краљу Милутину, - црква Христа Спаситеља у Доњем Брезику, код Брчког,од прошле године обиљежава као предславу.