На бугарска евро кованицама биће приказана два бугарска православна свеца, као и камени рељеф из 7. или 8. вијека пронађен на сјевероистоку земље, објавила је у понедјељак Бугарска народна банка. До пријема у еврозону, на кованици од 2 евра биће приказан Свети Пајсије Хиландарски (1722–1773), бугарски монах и кључна личност бугарског националног препорода који се противио политици хеленизације углавном грчког православног свештенства. Он је аутор Историје словенобугарске (1762), у основи прве бугарске историје. На ивици новчића је натпис „Боже чувај Бугарску“. На националној страни налазиће се круг састављен од 12 звјездица, као на застави Европске уније.
Свети Јован Рилски (876–око 946), први бугарски пустињак, најзначајнији бугарски светитељ, ктитор и оснивача главног манастира у Бугара — Рилског манастира, појавиће се на кованици од 1 евра. Светитељ је представљен ореолом са једанаест тачака. Суочена са високом инфлацијом, Бугарска се бори да испуни критеријуме за придруживање еврозони. Најраније би новчићи могли да се појаве у промету 1. јануара 2025. године. ​Земље еврозоне могу ковати кованице са сопственим симболима на националној страни све док им се не противе друге чланице еврозоне и Европска комисија. Прописи дозвољавају било којој држави чланици еврозоне да „изнесе приговор на нацрт дизајна који је предложила” нова чланица „ако постоји вјероватноћа да ће тај нацрт дизајна изазвати негативне реакције међу њеним грађанима”. Неке земље еврозоне* су се 2012. године успротивиле приједлогу Словачке комеморативне кованице од 2 евра за обиљежавање 1.150. годишњице доласка светих Ћирила и Методија у Моравску. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања ekathimerini.com​
*​Еврозона је подручје држава чланица Европска унија које у новчаном оптицају користе јединствену европску валуту Евро.

Градоначелник Њујорка Ерик Адамс прогласио је понедјељак, 26. фебруар 2024. године за Дан српске баштине "означавајући дубоко поштовање српско-америчких односа и признао историјски допринос српских заједница друштвеном, економском и културно ткиво Њујорка“, саопштила је епархија источноамеричка.
Ово је био први такав дан у историји српско-америчких односа у Њујорку. Међу бројним званицама присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј.
„Проглашење Дана српске баштине 26. фебруара има додатну симболику, с обзиром да на исти дан Српска православна црква слави Дан Светог Симеона или Стефана Немање, родоначелника лозе Немањића, српског средњовјековног династичара. породице“, пише на сајту епархије. Церемонија је одржана у срцу Њујорка у Боулинг Грин парку, уз истовремено симболично подизање америчке и српске заставе и интонирање химни обе земље. Српско фолклорно друштво "Опанчићи" извело је и традиционалне српске пјесме и игре. Говорници, међу којима је био и генерални конзул В. Божовић, говорили су о улози америчких Срба у развоју Њујорка. Дан српске баштине поклопио се са сталним постављањем српске заставе на зграду Генералног конзулата Србије на Менхетну.

 У Вијећници Банског двора, у четвртак 29.2. 2024. године, са почетком у 19.00 часова уприличена је додјела књижевне награде "Станко Ракита" аутору о. Игору Мијатовићу, а у сарадњи са Удружењем књижевника Републике Српске, Подружница Бања Лука.

У организацији Одјељења за образовање Владе Брчко Дистрикта и Актива вјероучитеља Православне вјеронауке, 24. фебруара 2024. године одржано је међушколско (општинско) такмичење ученика 7 (седмих) и 9 (деветих) разреда који похађају наставу Православне вјеронауке у Брчко дистрикту.
Учествовао је 31 ученик из свих школа у којима се предаје православна вјеронаука у наведеним разредима.
Овогодишње теме биле су:
„Историја богоизабраног народа од доба Патријараха до цара Соломона” за седми разред, док је за девети тема била: „Нема љепше вјере од хришћанске“. 
Постигнути су следећи резултати:
VII РАЗРЕД:
1.Јована Бојић, ЈУ Десета ОШ Бијела; вјероучитељ, г. Недељко Томић,
2. Анђела Шиљеговић, ЈУ Четврта ОШ Брчко; вјероучитељ, протођакон Велибор Симић,
3. Анастасија Илић, ЈУ Прва ОШ Брчко; вјероучитељ, ђакон Јован Рикановић, 
IX РАЗРЕД:
1. Теодора Лазукић, ЈУ Друга ОШ Брчко, вјероучитељ, г. Александар Симић,
2. Лазар Опарница, ЈУ Прва ОШ Брчко; вјероучитељ, ђакон Немања Мијатовић,
3. Алекса Спасојевић, ЈУ Прва ОШ Брчко; вјероучитељ, Славомир Рађен; 
Ученици седмог разреда настављају такмичење на епархијском (регионалном) нивоу. Велику захвалност изражавамо колективу ЈУ Треће ОШ у Брчком, на изузетном домаћинству. Такође захвалност дугујемо и Архијерејском намјеснику брчанском, високопречасном протојереју-ставрофору Миодрагу Тошићу, који је заједно са свим црквеним општинама са подручја Дистрикта Брчко обезбиједио и уручио награде за све такмичаре.
Координатор за Православну вјеронауку протојереј Драган Поповић
Извор: ЕпархијаЗТ

На дан Светог Симеона Мироточивог оца Светог Саве, 26 фебруара 2024. године, у Дому културе у Босанском Петровцу, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког и рмањског господина Сергија, одржана је осма Светосавска академија „С љубављу Светом Сави, Богу и роду“. У препуном Дому културе, ученици Мјешовите средње школе Босански Петровац, те Основне школе "Ахмет Хромаџић" у Босанском Петровцу, заједно са члановима Етно групе Небеска Крајина и КУД "Грмеч", своју љубав према Светом Сави, Богу и роду, преточили су у стихове, пјесме, рецитале, игру и пјесму, те да тако показали да су Савина и Симеонова духовна чеда, на Савином путу, Савином љубављу вођени и утврђени у Светосавској традицији, богољубљу и човјекољубљу. Светосавску бесједу изговорио је протопрезвитер Јован Бањац, старјешина храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, указавши на значај Светитељског лика и дјела Светог Симеона, утемељивача српске средњовековне династије Немањића и његовог сина Светога Саве, првог архиепископа српског учитеља и просветитеља, те је пренио благослове и поздраве Његовог Преосвештенства епископа бихаћко-петровачког и рмањског господина Сергија. Присутне је поздравио и предсједавајући општинског вијећа Босански Петровац, Немања Давидовић, који је том приликом поручио: "У духу светосавља и предстојећег Васкршњег поста, вечерас, са овог мјеста поручујем да све оно што желимо другом и другачијем Бог врати управо нама и праве моралне вриједности и поруке јесу вриједности и поруке братољубља и љубави према ближњем". На Светосавској академији уз низ пјесама и рецитација ученика Основне школе "Ахмет Хромаџић", предвиђених вјероучитељем Бојаном Митрићем, премијерно је изведен драмски одломак „Свети Сава помаже сиромашној породици “ у извођењу чланова драмске секције ученика православне вјеронауке у Мјешовитој средњој школи Босански Петровац. Чланови Етно-групе ученика Мјешовите средње школе "Небеска Крајина" извели су, поред осталих и пјесму "Знаш ли роде мили, гдје су света мјеста"? Чланови Културно-умјетничког друштва "Грмеч" из Дринића представили су се сплетом игара са Грмеча.

У организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и БиХ и Педагошког завода Републике Српске, 24. фебруара 2024. године, у Културном центру Источно Ново Сарајево, одржано је стручно савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке, који наставу изводе у средњим школама.
На самом почетку семинара, обратио се у домаћинском и организационом духу, ђакон митрополита дабробосанског Хризостома, а као члан Катихетског одбора Вукота Вишњевац и најавио предаваче прве сесије, замоливши као модератор овог дијела семинара за отворене дискусије.  
Присутним предавачима и вјероучитељима прво се обратио Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Г. Хризостом, предсједник Катихетског одбора и домаћин овогодишњег семинара. Са радошћу пастирског духа отворио је савјетовање, професорима у свештеничком чину, цивилима - вјероучитељима, вјероучитељицама, пожелио благослов и истрајност у овом „божанском призиву“ да надахњујући једне са другима, образујемо и изградимо још више свој лик педагога - Христовог проповједника, да зрачимо и дјеламо, међу дјецом повјереном, као и колегама професорима у зборницама, пратећи вријеме и потребе у којем наша дјеца живе и одрастају .  
Прво излагање припало је професору протојереју–ставрофору др Владимиру Ступару, који је говорио на тему: „Педагошки–васпитни карактер професора Православне вјеронауке“, тј. о теми лика и личности православног вјероучитеља, његовог личног додатног образовања и напредовања у вјери. Прихватање своје несавршености и непрекидног подвига према своме призиву и звању Искрена љубав Божија у срцу вјероучитеља, украшава лик вјероучитеља и даје му предност, да знањем теолошким, образовним дјелује на дјецу и благодатним даровима, тиме постајући вјероучитељ и свједок Бога дјеци и ван учионице.
Сљедеће обраћање припало је директору РПЗ, госпођи Слађани Танасић, а тема је: „Брига о адолосцентима –заједничка одговорност и обавеза професора и ученика". Она је истакла кризу идентитета данашње омладине, њиховог проналаска себе, наглог сазријевања, физичког, али не и психичког. У брзини времена, технолошке зависности или преоптерећености, родитељског радничког статуса, недостаје вријеме да пазимо на нашу дјецу. Наставник, којем је стало до ђака, постаје омиљен професор. Дјеца, у овом периоду сазријевајући преиспитују све, тражећи свој прави ауторитет. 
​
Цитирајући закон Републике Српске о образовању члан 2. Став 1.: „ Да је васпитање и образовање дјелатност од општег друштвеног интереса“ директорица РПЗ, истакла важност одговорности цјелокупног друштва, свих институција, од медија, за сазријевање и подизање наше дјеце. Она је још истакла и препоручила да нам недостаје разумијевања и пажње у школама, да свој позив родитељски пазимо и водимо, посебно велико залагање и пажња према дјеци очекује се од вјероучитеља. 
У другом дијелу семинара, обратио се професор др Димитрије Ћеранић, који је говорећи на тему: „Комуникација професора и ученика и њена снага“ поставио јасне знаке комуникације, саобраћања, износећи веома упечатљиво и бесједничи даровито, системе вриједности нашег вјероучитеља и наше дјеце. Ослањајући се на етимологију многих наших црквено-просвјетних ријечи и значења у суштинском, православном, васпитном смислу. Професор је изнио суштину важности васпитања дјеце као цјелокупног васпитања, умног, физичког и душевног. Резимирао је суштину дужности на часу према дјеци, тумачећи сваку тачку: чување, подизање, васпитање, образовање, подсјећајући вјероучитеље на вриједности које ђаци цијене: искреност, праведност, љубав.  
Из искуства породичног правника, али и личног опита вјере изнио је низ корисних примјера библијских вриједности и наших српских традиционалних обичаја, који могу бити од користи у предавању вјеронауке. 
Послије се обратила професорица др Биљана Сладоје Бошњак предавањем на тему: „Васпитна снага образовања“, истакнувши кроз презентацију, да је васпитање и идеал личности, што друштво тражи. Комплексност образовања и васпитања, од породице, друштва. Настава је процес гдје се налази и васпитање и образовање, интелектуална или материјална сфера, а да је образовање ужи појам од васпитања. Правећи разлике кроз васпитне вриједности других држава, као и стандарног учења педагошког предавања о васпитању, указала је част, васпитном систему вјеронауке, који даје „светост“ васпитању, образовању и снагу која све то држи цјеловито истинито у личности предавача и ђака.  
Панел дискусију на тему: „Искуство и свједочење професора Православне вјеронауке“ водио је модератор протопрезвитер Зоран Миловац, са својим учесницима: Предраг Вујић (Епархија бихаћко–петровачка), Дејан Крагуљ (Епархија бањалучка), ђакон Славиша Тубин (Зворничко-тузланска епархија), ђакон Срђан Новаковић (Дабробосанска митрополија) и вјероучитељица Ивана Хрњез (Захумско-херцеговачка и приморска епархија). 
Чуло се доста искрених и зрелих ставова свих учесника, кроз дискусију на ову тему. Препоруке вјероучитељима и завршну ријеч дао је др Славољуб Лукић, инспектор и просвјетни савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС.  
Свако предавање праћено је дискусијом, у којој су учествовали вјероучитељи. Након предавања за све присутне учеснике припремљена је заједничка трпеза љубави у парохијској сали храма Светог великомученика Георгија у Миљевићима-Источно Сарајево. Члан Катихетског Одбора Протопрезвитер Зоран Миловац

На данашњи дан, 25. фебруара 1851. године у Рисну, који је био под аустроугарском влашћу, у највећој тајности изведен је “Горски вијенац”. Било је то прво извођење “Горског вијенца” за Његошева живота, и прво извођење у Боки Которској на српском језику, коју је, како се претпоставља, организовао Вук Врчевић, један од Његошевих секретара и вјерних сарадника.
Вук Врчевић је био сакупљач народних лирских пјесама и сарадник Вука Караџића. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига. Вук Врчевић се родио у Рисну 1811. године од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ у Рисну, па је прво образовање (италијански језик и математику) Вук Врчевић добио је од свог оца. 
Као дјечак је радио и помогао свом оцу у општинској писарници. Послије једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је њемачки језик. Нови црногорски владика Петар II Петровић Његош му је понудио посао владичиног писара на Цетињу, али Врчевићу родитељи нијесу дозволили да ступи у владичину службу. Упознао се са Вуком Караџићем приликом Вукове посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Вуком на сакупљању народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у Будви, Грбљу, родном Рисну и Котору. Године 1836. Вук Врчевић на Његошев позив је дошао у манастир Маине гдје је преписивао дјело Његошево „Слободијаду“ које је Његош намјеравао да посвети руском пријестолонаследнику Александру. Своје прво дјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у Српско-далматинском магазину. Године 1852. Вук Врчевић на Цетињу је постао секретар књазу Данилу Петровићу. Поред секретарског посла књаз Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик. Врчевић је од 1855. године до 1861. године радио у Задру код гувернера Лазара Мамуле. Од 1861. године постављен је за аустријског вицеконзула у Требињу. Сарађивао је са Луком Вукаловићем за вријеме буна у Херцеговини. Био је сарадник новина „Црногорац“ и „Глас Црногорца“. Послије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у Дубровник до краја живота. Умро је 1882. године у Дубровнику. Врчевић је био почасни члан Српског ученог друштва, одликован орденом књаза Данила I и орденом Фрање Јосифа.
Извор: Светигора 

Драга браћо и сестре,
​У данима 1-3. марта биће одржан низ догађаја и разговора, у којима ће учествовати многе истакнуте личности и јавни посленици а нама драги гости и пријатељи, на којима ће се говорити о богословском и пастирском раду Владике Атанасија и о значају његовог лика и дјела. У недјељу, 3. марта више Архијереја СПЦ и других помјесних Цркви служиће Божанствену Литургију и Парастос, у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу.
У наставку представљамо програм:
Петак, 1. март
Културни центар Требиње
18.30 часова – Отварање изложбе фотографија Епископа Атанасија: Дете – парче неба на земљи
Аутор: настојатељ манастира Дужи јеромонах Теофил
19.30 часова – Прва сесија: Светосавска и Световасилијевска Херцеговинa
Учесници: господин мр Момчило Голијанин, господин Јово Марић, госпођа Сенка Дурутовић, госпођа професор др Љерка Јефтић
Модератор: господин др Здравко Зубац
Субота, 2. март
Културни центар – Требиње
18.30 часова – Промоција другог издања књиге Владике Атанасија: Аскетика
Учесници: Епископ Западноамерички Максим, отац Милорад Средојевић
19.30 часова – Друга сесија: Огледало, загонетка и личност,
Разговор са Митрополитом Месогеје и Лавреотике Николајем (Хаџиниколау)
Модератор: отац Игор Зиројевић /Превод: госпођица Маја Рашовић
Недјеља, 3. март
Саборни храм Светог Преображења Господњег у Требињу
9:00 часова – Божанствена Литургија; у наставку Парастос блаженоупокојеном Владики Атанасију
Културни центар – Требиње
19:30 часова – Трећа сесија: Живо предање у Цркви
Учесници: Митрополит Крушевско-Демирхисарски Јован, Митрополит Дабробосански Хризостом, Епископ Будимљанско-Никшићки Методије, игуман Светих Архангела код Призрена архимандрит Михаило
Модератор: професор ПБФ др Раде Кисић
Добро дошли!
Извор: Епархија ЗХиП, 20. фебруар 2024

Кошаркаш и велики хуманитарац Никола Миротић (игра за Олимпију Милано на позицији крилног центра) са породицом је посјетио Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. Искористио је искусни крилни центар паузу која се отворила након националних купова да оде на Косово и Метохију и да обиђе српске светиње. Познато је да је Миротић велики вјерник и виђали смо га у разним манастирима и црквама претходних година, а сада се упутио у Призрен. Сликао се са ученицима богословије и на богослужењу, видјели смо га како помаже у свакодневном раду монасима, свештеницима и ученицима, али је наравно било времена и за мало кошарке. 
“Кошаркаш Никола Миротић са породицом током дана посјетио је нашу школу и са ученицима учествовао у неким од њихових дневних активности. Била је ово прилика и да се опроба у бацању тројки”, наводи се у објави Призренске богословије на Фејсбуку.

Дана 25. фебруара 2024. године у индијском граду Котаиам (држава Керала) одржане су манифестације поводом обиљежавања 1950. годишњице мученичке смрти светог апостола Томе. 
Помен светог апостола Томе хришћани на малабарској обали Индије прослављају на посебан начин, јер... свети апостол је тамо стигао 52. године и основао прву црквену општину у тим мјестима, преноси сајт моспат.ру. У име Руске православне цркве у прослави учествовали су: предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије митрополит волоколамски Антоније,  јеромонах Стефан (Игумнов), секретар за међухришћанске односе Одјељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије и секретар предсједавајућег ОСЦП-а ђакон Николај Васин. Прослава је почела богослужењем које су предводили Предстојатељ Маланкарске Православне Сиријске Цркве, Његова Светост Католикос Василије Мар Тома Матеј III и чланови Светог Синода ове Цркве.
Затим је улицама Котаиама прошла литија великог броја свештенства и лаика. Кулминација прославе била је на централном градском стадиону, гдје је било присутно више од 100.000 ходочасника. Католикос Василије Мар Тома Матеј III је у свом говору посебно пожелио добродошлицу митрополиту волоколамском Антонију, истакавши да је Руска православна црква дуги низ деценија вјерни пријатељ индијских хришћана. Предстојатељ Маланкарске цркве, такође, је од срца захвалио Његовој Светости Патријарху Кирилу на личној пажњи за развој дијалога између двије Цркве. У име Предстојатеља Руске Православне Цркве присутнима се обратио и поздравио учеснике прославе Митрополит волоколамски Антоније. Он је указао на значај Светог апостола Томе за Индију: „Када су дванаесторица најближих ученика нашег Господа почела да проповедијају Јеванђеље по цијелом лицу земље, апостол Тома је прешао најдаљи пут и стигао на Малабарску обалу Хиндустана. Тамо је, поставши  рибар људи  (Мт 4,19), бацио мрежу и добио богат улов. Као и остали апостоли, свети Тома  је са великом снагом свједочио васкрсење Господа Исуса Христа  (ДАП 4,33). Основао је хришћанску заједницу на индијском тлу која и данас постоји“.
Апостол Тома је, како је нагласио митрополит Антоније, заштитник индијског народа, који је претрпио многа искушења током скоро двије хиљаде година дуге историје хришћанства у Индији. Архипастир је додао да су, упркос интервенцији многих страних сила, индијски хришћани успјели да сачувају свој идентитет, литургијско предање и језик. У закључку, предсједавајући Одјељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије је захвалио Предстојању Маланкарске цркве на позиву упућеном Руској Православној Цркви да учествује у прославама и поклонио икону Спаситеља Његовој Светости и Маланкарској цркви.Припремио: vjeronauka.net

Васкршњи пост је нешто више од поста, а сам пост је више од хране. Овај принцип лежи у срцу Посног Триода, главне књиге химни Васкршњег поста. Васкршњи пост је без сумње најсадржајнији и најистакнутији период црквене године. Великопосне службе, духовне поуке Триода и библијска читања за овај позивају нас да поједноставимо свој живот и уронимо у ’озарену тугу’ покајања. Написан за побожног хришћанина, Триод је пун упозорења против гордости и лицемерја - крајњих духовних грехова којима су верујући људи тако подложни.
Православни пост почиње на „Чисти понедељак“, седам недеља пре Пасхе, када православни хришћани прослављају Васкрсење Господње. Али пре него што пост започне, најављује се унапред, а ова припрема за Васкршњи пост врши се пре свега преко Великопосног Триода, који се појављује у богослужбеном животу Цркве три недеље пре Васкршњег поста, у недељу митра (цариника) и фарисеја. Химне Триода остају редовна карактеристика литургијског живота Цркве до краја Страдалне недеље.
Није случајно да најављивање поста започиње у недељу цариника и фарисеја. Не само химне Триода, већ и одређена читања Јеванђеља и Посланице за овај период, играју важну улогу у припреми православних хришћана за Васкршњи пост. Поуке читавог литургијског живота Цркве од ове тачке упозоравају православне хришћане да избегавају лицемерни пост, да посте духовно и телесно, да се уздржавају од неправди, од гордости и од осуђивања других.
Прва лекција је данашње читање Јеванђеља, а главна химна за дан одјекује јеванђељском лекцијом:
Клонимо се гордог фарисејског говора; и научимо се понизности цариника, завапимо Спаситељу: буди милостив према нама, јер си ти једини спреман да опростиш “.
Упозорење да се клонимо гордости не даје нам се само речима, већ и практично. У већини среда и петака током године, православни хришћани посте - то јест, уздржавају се од меса и млечних производа, а обично и од рибе, вина и уља - али током седмице након недеље цариника и фарисеја, ови посни дани се укидају. Многи православни хришћани греше мислећи да смо током те недеље ослобођени поста да бисмо ждерали месо и млечне пре почетка Васкршњег поста, али то уопште није разлог. Заиста, да је то био разлог, Црква би наредне недеље - недеље пре Сиропусне недеље (када почнемо да се уздржавамо од меса, али настављамо да једемо млечне производе док се припремамо за аскетске подвиге Васкршњег поста) одредила разрешење ових посних дана. Разлог због којег Црква разрешава пост средом и петком у недељи након Недеље цариника и фарисеја је тај што нас упозорава да не подражавамо фарисеја који се хвали пред Богом: „Постим два пута недељно“. Зато нас Црква подсећа - не само поукама Јеванђеља и Триода, већ и заповешћу да се не пости у тој недељи - да је боље не постити и бити понизан него постити и бити горд.
Тако нам Недеља цариника и фарисеја даје прву лекцију Великог поста: физички пост је средство за постизање циља, а не сам циљ. Ако нас наш пост чини гордим и арогантним, боље је да уопште не постимо.

​То је нешто чега треба да се подсетимо у периоду пре почетка поста. Подсетили смо да пост пре свега мора бити уздржање од греха. Узмимо за пример ову химну која се чује само неколико дана пре Великог поста:
 „Узалуд се радујеш што не једеш, душо! Јер се уздржаваш од хране, али од страсти ниси очишћена. Ако немаш жељу за усавршењем, бићеш презрена као лаж у Божјим очима, бићеш упоређена са злим демонима који никада не једу! Ако останеш у греху, имаћеш бескористан пост; зато и даље непрестано тежи да стојиш пред Распетим Спаситељем, радије  да будеш разапета са Оним који је разапет ради тебе “
Поново се подсећамо да пошћење није циљ и крај Васкршњег поста. Ако пост није средство за усавршавање нашег духовног живота, ако се уздржавамо од хране, али не и од греха, онда нисмо бољи од ђавола! Демони не једу, али због тога нису ближе Богу. Због тога само недељу дана пре Великог поста слушамо лекцију из Прве посланице Светог Павла Коринћанима, „Храна нас неће приближити Богу“ (1 Кор 8, 8). Ово одјекује у Триоду:
 „Царство Божије није храна и пиће, већ правда и уздржање у светости“.
Усмерени ка побожном хришћанском послушању, химне поста не престају да понављају упозорење које је Христос дао својим апостолима: „Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско “(Мт 5, 20). Морамо се уздржавати не само од хране, већ и од критиковања и осуђивања других, од клевете и оговарања, од гордости и сујете. Триод ово јасно објашњава:
„Док телесно постимо, браћо, постимо и духовно. Разрешимо сваку везу безакоња. Покидајмо сваку неправедну везу. Поделимо хлеб гладнима и угостимо их у своје домове оне који немају кров над главом, како бисмо добили велику милост од Христа, Бога нашега “.
„Држимо пост прихватљив и угодан Господу. Истински пост је уклањање од сваког зла, владање језиком, уздржање од беса, уздржање од пожуде, клевете, лажи и кривоклетства. Ако се одрекнемо ових ствари, онда је  наш пост истинит и угодан Богу “.
„Дођите, верни, и у светлости извршимо дела Божја; ходајмо оскрено као по дану. Одбацимо сваку неправедну оптужбу против свог ближњега, не стављајући му на пут никакав узрок спотицања. Оставимо по страни телесна задовољства и повећајмо духовне дарове своје душе. Дајмо хлеб онима којима је потребно и приближимо се Христу, вапајући скрушено: Боже наш, смилуј нам се “.
„Период светог поста је близу. Започнимо га добрим делима; јер је речено, пост није за свађе и расправе “.
Ове химне су надахнуте строгим упозорењем које нам је дато у Старом завету (Ис 58, 4-7):
„ Ето, постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. Такав ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? Није ли *да преламаш хљеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш гола, да га одјенеш, и да се не кријеш од свога тијела?“.
Значајно је да дан уочи Великог поста чујемо ову читање из посланице Светог Павла:
,, Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи“ (Римљ 14, 3-4).

Иако нас Црква позива да постимо, она, такође, упозорава оне који посте да не осуђују оне који то не чине; а они који не посте да не осуђују оне који то чине. Јер док Црква свима нуди опште правило поста (без меса, млечних производа, а најчешће и рибе, вина или уља), није реално очекивати да ће сви моћи да посте истом строгошћу. Различити услови живота и здравља играју улогу у нечијем аскетском напору. Важно није колико строго постимо, већ у којој мери пост, ако уопште постоји, побољшава наш духовни живот и да ли постимо у складу са сопственим снагама и способностима. Старија жена са многим здравственим проблемима не може постити тако строго као младић на врхунцу своге физичке моћи, али то не чини први пост мање вредним од другог. Старица се може само уздржавати од меса, док се младић уздржава и од млека и рибе, али старица једе штедљиво и једноставно, даје оно мало новца што има сиромашнима, проводи много сати у молитви и не критикује и не осуђује други; док младић, све време поштујући правила исхране у посту, ждере сојин сир, ракове, гамборе и слично, троши новац на себе, а не даје другима, а ипак критикује друге због тога што нису постили. Такав „пост“ уопште не служи духовној сврси.
Стога нас Триод поново упућује строго упозорење о доношењу пресуда онима који не посте или који постију мање строго од нас.
„Добро размисли, душо моја: да ли постиш? Не презири свог ближњег. Да ли се уздржаваш од хране? Не осуђуј свог брата“
Због тога период Триода - период припреме за Велики пост - започиње поуком о понизности, уз Причу о царинику и фарисеју. Пост се тако најављује као потрага за смирењем, што је почетак истинског покајања, и корен и снага великопосног напора. За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Град / Извор 

Митрополија Пирејска саопштила је да ће причешћивати народне посланике који подржавају геј бракове само ако парламент укине скандалозни закон.
Високопреосвећени Митрополит пирејски Серафим Грчке православне цркве и свештенство његове епархије усвојили су, у четвртак 22. фебруара 2024. године, резолуцију по којој се политичари који су подржавали легализацију хомосексуалних бракова изопштавају из причешћа.
У Саборном храму Свете Тројице у Пиреју одржано је ванредно сабрање свештеника на тему „Суочавање са посљедицама изгласавања закона о истополним браковима“.
У Митрополитовом саопштењу каже се да усвајање закона о легализацији хомосексуалних бракова у грчком парламенту „мијења и искривљује антропологију и физиологију творевине Божије, богохулно покушава да поништи божански Закон, који нам је достављен у писаној форми кроз Стари и Нови завјет и жестоко се супротставља канонском оквиру Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, који јој је дат од Духа Светога".
По ријечима свештенства Пирејске епархије, они који су гласали за овај закон „занемарују Божански закон и противе се спасењу и вјечној перспективи човјека који је добровољно и са љубављу позван да постане храм Духа Светога и одговара на његов Створитељ“. Припремио вјеронаука.нет на основу писања ромфеа.гр

Свештеник Павлос Каликас са острва Китира анатемисао је три члана грчког парламента који су гласали за ЛГБТ бракове, преноси Pronews. Ријеч је о посланицима 1. округа Пиреја и острва Кацафадо, Константиносу Кацафадосу, Домни-Мари Микхаилиду и Николаосу Влачакосу. Свештеник у свом отвореном писму каже да то није његов лични став. Он се позива на ријечи апостола Павла у свом писму Галатима: „Али ако вам и ми или анђео с неба проповиједа јеванђеље друкчије него што вам проповиједасмо, анатема да буде!" Свештеник пристаје да скине анатему само након јавног покајања посланика.
Други свештеник Грчке православне цркве, Панагиотис Михас, настојатељ храма Агиа Кириаки Трикала, забранио је посланицима који су гласали за геј бракове да уђу у његов храм. И он је спреман да промијени став само ако се народни представници потпуно покају. Припремио вјеронаука.нет на основу писања овог Извора

У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је одржано сликовно предавање библисте Срђана Ратковића, професионалног библијског водича Министарства туризма Израела, под називом „Између Србије и Свете Земље Израиљеве“. Основна тема предавања била је приказивање и упознавање светих мјеста Синаја, Израела и Палестине. 
Ратковић је показао и духовно искуство благодати Свете Земље, кроз библијску и светоотачку историју са тачкама од значаја за нас познатим из досадашњих истраживања, као што су ходочашће архиепископа Српског Саве у XIII вијеку, стварање српске монашке заједнице окупљене око ктиторског манастира Светог Архангела Михаила у Јерусалиму од XIV до XVII вијека, падање српске духовне мисије у заборав, обнове интересовања под Обреновићима и Карађорђевићима у XIX и XX вијеку, поновну опскурност у периоду постојања државе СФРЈ, као и духовну обнову кроз поклоничка путовања савременог доба. 
„Идеја је била да управо овдје представимо шта је то заједничко Требињу и Светој земљи. На идеју сам дошао захваљујући свештенику Александру Илићу, са којим сам студирао, а са којим сам се након тога сусрео послије 20 година и то у Јерусалиму. Највећа саборност нашег народа када посјети Јерусалим је код Христа, смјештена у тајни васкрсења“, рекао је Срђан Ратковић.
Свештеник Илић је казао да је Јерусалим свједок трагова Христових, те да се кроз сликовно предавање могло чути и видјети мноштво чуда. Извор: Радио Требиње

На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора Г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару.
Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године.
Прошле године је у митрополији Стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на данашњи дан и остварено.
Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског. Извор: Манастир Хиландар

Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофил, заједно са принцем Гази бин Мухамедом, главним саветником краља Јордана за верска и културна питања, отворио је 18. фебруара 2024. годинегрчку православну цркву Света Три Јерарха,у оквиру Православног центра у Дибину, провинција Џераш, Јордан. Отварању нове цркве присуствовали су и принцеза Маријам Гази и Архиепископ киријакопољски Христофор, патријаршијски администратор у Аману, који је рекао да се отварање цркве поклапа са прославама сребрног јубилеја јорданског краља Абдулаха Другог, истичући да је Јордан живи пример верског суживота и уточиште безбедности, сигурности и стабилности. Архиепископ Христофор је истакао да ће црква излазити у сусрет младима, биће место за одржавање конференција, интелектуално и културно састајање и служење локалној заједници.
Нови храм је први у Јордану који носи име Света Три Јерарха, а налази се у средишту Православног центра при манастиру Пресвете Богородице у Дибину. Црква има геометријски дизајн који одражава традиционални јордански грађевински стил са византијским архитектонским духом. Прва света Литургија у црква Света Три Јерарха биће служена 23. фебруара 2024. године. Извор: Антиохијска Патријаршија, СПЦ

Посланички дом усвојио је, у уторак 20 фебруара 2024. године, нацрт закона којим је 2025. година на националном нивоу проглашена за стогодишњицу румунске патријаршије. Пројекат је замишљен у контексту у којем ће Румунска православна црква 2025. године прославити 140 година од признања аутокефалности (април 1885) и 100 година од њеног уздизања на ранг Патријаршије (фебруар 1925). Закон је усвојен са 247 гласова "за" и осам уздржаних. Нацрт закона достављен је румунском парламенту у октобру 2023. године, а у децембру 2023. усвојио га је Сенат. 
„Поводом прославе 100. годишњице Румунске патријаршије, Румунска православна црква организује програме и манифестације посвећене сећању на све оне који су радили на званичном признавању аутокефалности Румунске православне цркве и њеног статуса патријаршије“ наводи се у усвојеном нормативном акту. На овај начин ће Скупштина, Председничка администрација, Влада, органи локалне јавне управе, као и њима подређене или координиране јавне установе моћи да самоиницијативно организују јубиларне догађаје.  Из садржаја закона произилази да ће Скупштина, Председничка администрација, Влада, локалне самоуправе, као и њима подређене или њима координиране институције моћи да организују јубиларне догађаје самоиницијативно. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања Басилица.ро

Руска црква назвала је декларацију РКЦ Fiducia supplicans* „оштрим одступањем од хришћанског моралног учења“.
У Руској православној цркви 20. фебруара 2024. године одржан је састанак Синодске библијско-богословске комисије, коју је предводио њен предсједавајући, Његово Високопреосвештенство Митрополит мађарски и будимпештански г. Иларион, преноси сајт Московске патријаршије.
У име Патријарха Кирила, чланови комисије расправљали су о тексту декларације Fiducia supplicans коју је усвојио Дикастериј за наук вјере РКЦ, а која говори о пастирском благослову ЛГБТ парова. Документ, који су потписали префект Дикастерија, кардинал Мануел Фернандез и секретар доктринарног одјељења, Армандо Матео, који је одобрио и потписао папа Фрања, објављен је на званичним ватиканским изворима 18. децембра 2023. године. Налог за анализу документа Синодској библијској богословској комисији дао је Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил. Чланови комисије су закључили да „ова иновација одражава оштро одступање од хришћанског моралног учења“. Закључци комисије упућени су патријарху Руске православне цркве Кирилу на разматрање. Припремио вјеронаука.нет на основу писања Патриархиа.ру

*Fiducia supplicans​-декларација о католичкој доктрини из 2023. године која дозвољава католичким свештеницима да благосиљају парове који се према црквеном учењу не сматрају вјенчаним, укључујући истополне парове.

Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање дјеце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.2.2024. сљедећом објавом:
Свети манастир Григоријат
У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ
„Владари народа сабраше се против Господа и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“ Христос се поново разапиње у грчком парламенту. Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу. На мети је Помазаник Господњи,  наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату.
„Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17). Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука.
Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили.
Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све. Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви. Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод.
Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство.
Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“.
Видели смо и преживели страдања совјетског атеизма. Сада подносимо ужасе „беле демоније“ (Свети Николај Охридски).
Али будимо храбри. Христос је рекао: „Ја сам победио свет“. Црква ће постојати у векове векова.
Остаје нам да закон буде поништен у пракси. Да утврдимо нашу децу у врлини и целомудрености. И то ће бити величанствено.
Останимо уз Христа. „Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога нашега.“ (Псалам 19,8). Наша снага је молитва.
На крају крајева, Црква мора да потражи уточиште у „пустињи“. Шта год значила ова пророчка пустиња.  Свакако далеко од сапутништва са грешним законима и безаконим законодавцима. Страх од сиромаштва не треба да утиче на нас, као ни страх од социјалне и психолошке изолације. Прати нас Светлост Васкрсења. У сличним ситуацијама наши Свети Оци победили су својом храброшћу. Бирали су радије подвиг у врлини а када је било потребно и прогонство, невољу и сиромаштво. Било да је реч о јеретичким учењима или о етосу противном Јеванђељу. У Вавилону три младића нису имала на памети лагодан живот, него су имали трпљење у пећи. Патријарх у Константинопољу, у време Јулијана Одступника, препоручивао је кољиво уместо подметнуте идолске хране на тржници (Чудо које се прославља на Теодорову суботу  – Прим. прев.)
Символ добровољног сиромаштва Христа ради, да би наша савест остала чиста, недирнута кукавичлуком. Победа припада закланом Јагњету. На крају победиће Христос распети, и сви ми који будемо Христови бићемо распети заједно са Њим. Он очекује од нас да Га следимо. Зато је рекао: ”Изађите зато из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог” (2 Кор 6,17), да би остао у нашем животу. За неколико дана отвара се Триод – ближи се Велики пост. Живот покајања није фолклор, нити притворна побожност. То је делатно и напорно удаљавање од сваког безакоња. Јер нас чека Васкрсење!
Свети манастир Григоријат /Извор

Турско министарство просвјете је посебну пажњу посветило забрани Ноћи вјештица.
Турско министарство јавног образовања забранило је прославе у приватним школама које су „у супротности са националним и моралним вриједностима“. То укључује Васкрс, Божић и Ноћ вјештица, пише САБАХ. Одговарајућа забрана унесена је у Правилник и гласи: „Активности и прославе које су супротне националним, моралним, хуманим, духовним и културним вриједностима турског народа и које не доприносе психосоцијалном развоју ученика биће забрањене.”
Званичници су рекли да је министарство примило жалбе да се у многим школама од дјеце тражи да донесу и фарбају јаја за Васкрс, а на прославу Нове године утицао је Божић. 
Прославе Ноћи вјештица, када су дјеца била обучена у страшне костиме, изазвале су посебно огорчење у Турској.
„Конкретни дани и недјеље које треба да се обиљежавају у школама већ су назначени у распореду који је припремило Министарство просвјете. Не постоје правила за прослављање дана и недјеља као што су Божић, Ноћ вјештица или Васкрс. Погрешно је преувеличавати слављење различитих култура у турским школама на овај начин“, каже професор социологије др Левент Ераслан.​
Лист додаје да ће турско Министарство за национално образовање вршити инспекције уџбеника и међународних образовних програма у приватним школама.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве на Менхетну у Тридесет седму недељу по Духовима, 18. фебруара 2024. године. Патријарху Порфирију саслуживало је свештенство и ђаконство, у молитвеном присуству бројног верног народа. После свете Литургије, Његова Светост благословио је све присутне, а посебну пажњу посветио је најмлађим Светосавцима. Извор: ​ТВ Храм

Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил честитао је Његовој Светости Патријарху српском Порфирију годишњицу устоличења.
Његовој Светости, Најсветијем Порфирију, Архиепископу пећком, митрополиту београдско-карловачком, Патријарху српском
Ваша Светости, љубљени Сабрате и Саслужитељу на престолу Божијем,
Најсрдачније Вам честитам другу годишњицу од избора и устоличења на Престол Најсветијих српских Патријараха, наследника Предстојатељског труда великог Светог Саве српског. Положивши на Ваша рамена крст Патријарха, Господ Вам је поверио високу и одговорну службу, која захтева изузетну издржљивост и пожртвованост, јаку веру и велику љубав према Богу и људима.
Ви часно пролазите кроз ово тешко поље, водећи рачуна о узрастању поверених словесних оваца Христових у јеванђељском духу и трудећи се да млађој генерацији пренесете најважније вредности светосавске традиције. Јединствена Првосветитељска брига Ваше Светости повезана је са духовним старањем о пастви, која живи на светој земљи Косова и Метохије, у Црној Гори и низу других места, која сада трпе нападе непријатељских снага.
Желим да Вас уверим да се у нашој Цркви непрестано молимо за Вас и братски српски народ. Захвални смо Вам на храброј и отвореној подршци канонској Украјинској Православној Цркви, очинској бризи за избеглице и све страдале. 
Нека милостиви Господ учврсти Вашу духовну и телесну снагу, дајући увек мир у свему (2 Сол 3, 16) и шаљући Вам Своју непресушну помоћ у тешкој Патријаршијској служби.

Са братском љубављу у Господу,
+КИРИЛ,
ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ
Извор: Моспат.ру

Да подсјетимо, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је дотадашњег митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за српског патријарха. Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.
Свечани чин устоличења новоизабраног Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија започео је 19. фебруара 2021. године саборном светом архијерејском Литургијом у Светоархангелском саборном храму у Београду.  Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије – од изборног Сабора, преко устоличења, богослужења, канонских посета епархијама Српске Православне Цркве, сусрета са најважнијим личностима из земље и света, добротворних активности, интервјуа до архипастирских обраћања – већ трећу годину за редом исписује историју Српске Православне Цркве. 
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, на дан када се навршава три године његове Патријарашке службе, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве на Менхетну. Светејши је, након Литургије, одржао више радних састанака посвећених наставку обнове Саборног храма и парохијског дома у Њујорку, који су оштећени у пожару на Васкрс 2016. године.

У четвртак, 15.2.2024.г. одржано је школско такмичење у двије трeбињске основне  школе. Тема овогодишњег циклуса такмичења је ,,Историја богоизабраног народа од доба Патријараха до цара Соломона“ и у њему учествују ученици седмог разреда.
 
Ученици који су постигли најбоље резултате у ЈУ ОШ ,,Свети  Василије Острошки и Тврдошки“ су:
Андреа Носовић, Милица Зечевић и  Алексеј Пејак, а у ЈУ ОШ ,,Вук Караџић“ су: Сташа Јанковић, Бојан Продановић, Лара Средановић, Марко Вучуревић и Максим Миљковић.  
И ове године као и претходних, ЦО Требиње је омогућила пригодну награду за труд свих учесника такмичења и овом приликом им се искрено и од срца захваљујемо. 
Вјероучитељица Мирјана Зиројевић

У недељу, 11. фебруара 2024. године, уочи празник Света Три Јерарха, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког, служио је празнично вечерње богослужење у част празника, уз саслужење свештеномонаха и ђакона и молитвено присуство Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема. По завршетку богослужења, Епископ Сава је постригао искушеника Александра Татића, дипомираног теолога, у монашки чин давши му име Василије. На сам празник Света Три Јерарха, Свету Литургију у зимској капели Светих апостола Петра и Павла у манастиру Ступље, служио је Епископ Јефрем уз саслужење Епископа Саве, Архимандрита Платона, настојатеља манастира Ступље, свештеномонаха и ђакона наше Епархије. 
На Светој Литургији Епископ Јефрем је рукоположио монаха Василија у чин јерођакона.

Свети Синод Кипарске православне цркве састао се, у понедјељак, 12. фебруара 2024. године, на свом првом редовном засиједању у години, под предсједавањем Његовог Блаженства Архиепископа кипарског г. Георгија. Дискусија је била усредсређена на нови програм сексуалног васпитања у школама. Министар просвјете, спорта и омладине Атина Михаилду и службеници ресора позвани да учествују у раду Синода упознали су његове учеснике са часовима сексуалног васпитања у школама. Чланови Синода су током дискусије скренули пажњу на доступност различитих извора за дјецу, попут интернета, „гдје могу добити нетачне информације о овом питању“, и истакли потребу за одговорним информисањем школараца.
Истовремено, како су учесници засиједања истакли, „у свакој фази информисања треба узети у обзир узраст дјеце, морал кипарског друштва, сугестије родитеља” и друге значајне аспекте. Са министром је разговарано о општем приступу образовању, његовом нивоу и циљевима, након чега је шеф одјељења одговарао на питања епископа и говорио о плановима министарства у области сексуалног васпитања дјеце. Од ове школске године, Грчка влада увела је сексуално васпитање као обавезу од предшколског до средњег у приватним и државним школама. Увођење часова сексуалног васпитања у школе изазвало је дебату у Кипарској православној цркви. 
Курикулум на енглеском језику можете да погледате овдје. Припремио вјеронаука.нет на основу писања orthodoxianewsagency.gr

-сродан чланак СВЕТИ СИНОД КИПАРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПРОТИВ РОДНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

У недјељу, 11. фебруара 2024. године, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански са сарадницима, примио је делагацију Интерпарламентарне скупштине православља,  а коју је предводио генерални секретар ове асоцијације  др. Максимос Харакопулос. Своје драге госте Високопреосвећени је са радошћу дочекао и примио и са њима остао у дугом разговору.
Извор: митрополија дабробосанска/ Љетописац РаНиКо