Ко је митар (цариник) у Библији?

​Митар је порезник. У новозавјетно вријеме, Јудеја је била једна од провинција Римског царства. Порезе и дажбине није прикупљала држава, већ закупци појединих области. Да би то урадили, ангажовали су посебне службенике - митаре (по правилу, из локалног становништва). Држава је унапријед одредила износе дажбина, а њима одговорни закупци и порезници су се обогатили тиме што су узимали више. Наравно, митари (цариници, порезници) нису били вољени у свим провинцијама царства. Такође, Јевреји су вјеровали да су се митари оскрнавили, пошто су редовно комуницирали са незнабошцима. Ријеч „Митар“ била је веома блиска схватању „грешника“ (Мт 5,46 и даље; 9,10 и даље; 11, 19; 21,31; Лк 5,30; 7,34). Према Талмуду, Јеврејин који је постао цариник сматран је изопштеним из израелског друштва (Види Мт 18,17). Христос, који је дошао да позове грешнике на покајање (Мт 9, 13), пошао је и међу царинике (Мк 2, 15; Лк 5, 27, 29; 19, 5 и даље), упркос клеветама Јевреја (Мт 5,11; 11,19; Лк 5,30; 7, 34; 19,7), и јео са цариницима и грешницима (Лк 15,1-2).
У причи о царинику и фарисеју (Лк 18,9-14) Христос ставља цариника спремног на покајање изнад онога који испуњава све прописе Закона и надменог фарисеја. Један од цариника, Матеј (или Левије), постао је апостол Исуса Христа (Мт 10,3; Мк 2,14), други, Закхеј, постао је Његов сљедбеник (Лк 19,2).

---