​Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја испред цркве Свете Тројице у Бања Луци у поподневним сатима 24. јула 2017. године дочекао је Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем са архијерејима, свештенством и верним народом.

Уследио је торжествени чин доксологије коме су молитвено присуствовали Виокопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи бихаћко-петровачки Атанасије и франкфуртски и све Немачке Сергије, као и др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је допутовао у Епархију бањалучку на свечаност освећења храма Благовести Пресвете Богородице у манастиру Осовици. Тим поводом, Патријарх ће 25. јула 2017. године началствовати светом архијерејском Литургијом у манастиру Осовици са почетком у 9 часова.

Свечаност освештања храма у манастирском комплексу Осовица
У манастирском комплексу Осовица код Српца почела је свечаност освештања саборног храма Благовијести Пресвете Богородице.

Његова светост патријарх српски Иринеј служи свету литургију уз саслужење свештенства бањалучке епархије.
Свечаности присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијерка Српске Жељка Цвијановић и министри у Влади Српске, као и велики број вјерника.
Градња манастирског комплекса почела је прије осам година, након што су археолози утврдили да је на том мјесту већ био манастир из 1330. године, који су Турци срушили и опустошили 1695. године.
Претпоставља се да је то била задужбина краља Драгутина, о чему постоје и документа из те године са печатом на старословенском језику, на којима пише "Благовијести пресвете Богородице - Осовица".
Манастир Осовица налази се у подножју планине Мотајице, тридесетак километара од Српца.
Према православном календару, данас се прославља Икона Пресвете Богородице Тројеручице, што је био и повод да се на овај датум закаже чин освештања, јер се у манастиру Осовица од прошле године налази ова чудотворна икона која је стигла из манастира Хиландар.

Осовица чувар духовности

Србац - Предсједник РС Милорад Додик посјетио је јуче манастир Осовица код Српца који се гради већ осам година на темељима некадашњег манастира из 14. вијека.

Додик је у друштву епископа Јефрема и јеромонаха Теофила, настојатеља манастира Осовица, обишао манастирски комплекс у којем су до сада изграђене четири цркве, конак, трпезарија, капела, библиотека и други вјерски објекти.

- Одушевљен сам изгледом манастира, а посебно чињеницом да овдје до прије неколико година није било ничега, осим сјећања на светињу из прошлих вијекова, а сада имамо предиван комплекс у подножју Мотајице - рекао је Додик.

Он ће у уторак, 25. јула, присуствовати освештању централног храма у којем се налази и чудотворна икона пресвете Богородице Тројеручице.

                               Извор: Глас Српске

Отворена пивара на северу Космета поправиће економију задужбине краља Милутина. Што манастир буде економски стабилнији, то ће више значити за народ овог краја, али и за оне који буду долазили у обилазак

ЗВЕЧАН - Пивара отворена при манастиру Бањска треба да буде економска подршка овој светињи. Што манастир буде економски стабилнији, то ће више значити за народ овог краја, али и за оне који буду долазили у обилазак.

Овим речима описао је епископ рашко-призренски Теодосије значај пиваре која је недавно, на Петровдан, отворена у манастиру Бањска, задужбини краља Милутина на северу Космета. Подсећајући да се Бањска у старим списима и помиње као један од манастира у којем се кувало пиво, владика Теодосије је истакао да се надомак светиње отвара и некадашње бањско лечилиште у којем су већ отворени базени, а да је у манастиру обновљена традиција пиварства, потврђује и отац Данило, игуман ове светиње.

- Треба имати у виду да су на планини Рогозни били многи рудници у којима је био рудара Саса у чијој је постојбини пиварство било развијено - истиче отац Данило, напомињући да су капацитети мини-пиваре у оквиру манастира 2.000 литара на месечном нивоу. Пиво се, како објашњава, кува и ферментише 35 дана, односно занатски чисто природно пиво припрема се од јечменог слада и хмеља на стари начин - без икаквих додатака.

Изградњу пиваре омогућила је Канцеларија за Косово и Метохију кроз програм расподеле подстицајних средстава. У реализацију овог пројекта уложено је, каже, близу 14 милиона динара, а пивару су, поред епископа Теодосија, отворили и Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ као и Иван Тодосијевић председник Привременог органа општине Звечан.
                                 Извор: Вечерње новости

Епископ Иринеј увјерен да ће дијалог о Степинцу бити настављен
Члан мјешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције епископ бачки Иринеј сматра да би дијалог двије цркве о Алојзију Степинцу требало да буде настављен.
Епископ Иринеј сматра да би дијалог двије цркве требало да буде "у овом или оном институционалном оквиру, настављен, проширен и продубљен".
- Архивска грађа и научна литература о овој теми практично су неисцрпне, а рок од годину дана прекратак. Уз то ваља сачекати и отварање свих до сада затворених ватиканских и неких других архива. Стога сам увјерен да ће започети дијалог бити настављен, било у форми продужавања мандата комисији или у некој другој форми. Овдје не би требало да пресуђују мађудржавни или међунационални односи. Треба да пресуди историјска истина и само истина - рекао је Иринеј за Политику.
Упитан да ли ће Ватикан прогласити Алојзија Степинца за свеца или да ли ће се папа Фрањо уздржати од тога, због чињенице да би то нарушило односе не само двије цркве већ и Србије и Хрватске, као и Србије и Свете столице, Иринеј каже да то не зна.
- Оно што ја мислим о томе јасно је из службених писама СПЦ папи и из његове одлуке, донијете на основу неприхватања могућности Степинчеве канонизације од стране СПЦ, да се канонизација одложи, а проблематика која се ње тиче одговорно размотри у дијалогу српских и хрватских епископа и историчара у оквиру мјешовите комисије. У Европи и свијету постоје и римокатолици, па и један број хрватских католика, који се из начелних моралних разлога противе тој канонизацији, што се код нас углавном не зна - рекао је Иринеј.
Говорећи о саопштењу комисије, које је изазвало различите коментаре, епископ каже да је тај текст  "избалансиран" и да у њему не преовладава нечији став.
Када се ради о доказима и аргументима које су предочили представници СПЦ и српски историчари о улози Алојзија Степинца у Другом свјетском рату, Иринеј наводи да су сви у православном дијелу комисије наступали "одговорно и савјесно, без мржње и пристрасности".
- Агументи које смо изнијели - историјски, теолошки и други, по нама су више него довољни. Са друге стране, нама је разумљиво оправдано интересовање наше јавности и медија за доказе и аргументе које смо изнијели. Али јавности и медијима треба да буде јасно да би изношење наше аргументације сада било контрапродуктивно - рекао је Иринеј.
Како је објаснио, било би контрапродуктивно зато што СПЦ поштује договор да се до окончања процеса не износи садржај разговора, као и да ће када дође вријеме сав материјал комисије бити објављен и доступан.
Он је оцијенио да медијско мијешање може да произведе "замешатељство". "Али, уколико хрватски партнери у дијалогу наставе да износе понекад веома једнострано садржај разговора прије времена, као што су неки почели, мораћемо и ми да реагујемо на одговарајући начин", закључио је Иринеј.
Извор: Политика

  Храм Светог Прокопија у Високом обиљежава 160 година постојања
Храм Светог великомученика Прокопија у Високом прославља храмовну славу и 160 година постојања.
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. служио је у храму Свету архијерејску литургију.
Очекује се да том приликом владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, одржи пригодну бесједу о храму и празнику, а вјерницима би требало да се обрате и неки од позваних званичника.
Очекује се присуство представника власти Републике Српске, Федерације БиХ /ФБиХ/ и БиХ.
Протојереј Ранко Билинац говориће о храму и монографији, која ће бити издата поводом великог јубилеја - 160 година постојања Цркве Светог великомученика Прокопија у Високом.
Према Рађеновићевим ријечима, у 16.00 часова у Високом ће бити приређена изложба икона и црквеног мобилијара из архива Црквене општине Високо, а кум храмовне славе ове године ће бити Владо Ковачевић са Кобиљаче.
Рађеновић је нагласио да је храм, који је изграђен 1857. године у веома лошем стању.
Уз подсјећање да је дио храма обновљен 1998. године, односно да је урађена фасада, уз финансијску помоћ Грчке православне цркве, Рађеновић је истакао да је потребна помоћ за обнову његове унутрашњости.
Ферман о градњи цркве, писана документација и сва црквена архива изгорјели су у пожару 1941. године.
У храму се налази једна од најпознатијих и највећих збирки икона на простору БиХ, која је настала од поклона парохијана, али и доношењем икона из цркава у Сарајеву.
Збирка се састоји од стотињак икона, а већи број односи се на иконе рађене у техници каширања папира на дрво. Најстарија икона урађена је у византијском иконографском маниру и потиче из 15. вијека.
Црква је 8. марта 2004. године одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ, проглашена националним спомеником БиХ.
Национални споменик чине црква, црквено двориште, оградни зид, улазна капија, парохијски дом и покретно насљеђе, које чини 18 икона.
Рађеновић је рекао да је на подручју Височке парохије остало још 30 православних домова, у којима живи претежно старије становништво.
Од великог броја избјеглих Срба у посљедњем рату у БиХ и након њега, од којих је само у Брчком нови дом нашло око 8.000 Срба, незнатан број се вратио на своја огњишта.
Извор: СРНА

Киргиски предсједник, Алзамбек Атамбајев, противи се преласку са ћириличног писма на латинично и пита како то Јапанцима или Корејцима не смета њихово писмо у модерној комуникацији нити им пада на памет да прелазе на латиницу.

На Форуму "Алтајска цивилизација и сродни народи алтајске језичке породице" Атамбајев се успротивио преласку киргиског језика са ћирилице на латиницу.
"Сваки пут када неко жели да пређе на латиницу то се објашњава тиме да је латинична абецеда `писмо свих развијених земаља` и да ће тај потез допринијети развоју економије у земљи. Међутим, зар је Јапану и Кореји сметало њихово писмо? Латиница се користи у многим афричким земљама, па им то није помогло да ријеше проблеме са сиромаштвом", рекао је Атамбајев.
Извор: СРНА

До 2050. године готово изједначен број хришћана и муслимана у свијету
Према процјени истраживачке студије америчког "Пју центра", 2050. године 31 одсто становника Земље биће хришћани /2,9 милијарди/, док ће муслимана бити 30 одсто /2,8 милијарди/.

Студија процјењује да ће се до 2050. године број муслимана повећати широм свијета за 73 одсто, а слиједе хришћани, за које је предвиђен раст од 35 одсто, те хиндуси - од 34 одсто.
Средином вијека у Европи ће преовладавати хришћани, а десет одсто популације биће муслимани. Ситуација је другачија у САД, гдје би, према подацима "Пју центра", до средине вијека ислам требало да постане друга вјера по величини.
У студији се наводи да ће током сљедећих деценија свјетска популација расти за 32 одсто.
                               Извор: СРНА

НИЈЕ ЗАБОРАВИО ЗАВИЧАЈ: Немања Матић обнавља храм

Фудбалски ас Челсија не заборавља своје родно Врело и Уб. Финансира комплетну реконструкцију 41 метара високог торња сеоског храма Преноса моштију оца Николаја
​
УБ – Српски фудбалски репрезентативац, један од најбољих везних играча, ас Челсија Немања Матић, у родном Врелу финансира комплетну реконструкцију 41 метара високог торња сеоског храма Преноса моштију оца Николаја. Биће обновљена и фасада богомоље, те уређена порта цркве, подигнуте пре 170 година.
Уместо дотрајалог поцинкованог, на торњу ће бити постављен бакарни лим. На торњу ће бити постављени и прави сатови, јер су постојећи само – имитација. Иначе, од 1963.године, када је изграђен торањ, на храму до сада ништа није обнављано. Црква представља монументално здање грађено у готско-романском стилу, а раскошни иконостас 1898. године осликао је уметник Лазар Крџалић из Ваљева.

- Иако је веома стара, светиња је ипак лепо уређена и очувана, захваљујући бризи житеља Брезовица, Врела и Такова, села која сачињавају ову црквену општину – каже протојереј Небојша Миливојевић. - Уређује се и даље, уз помоћ добрих људи као што су Немања Матић и наши парохијани. Очекујемо да до средине августа бакром буде покривен црквени торањ и обновљена фасада. Храм у Врелу убраја се у ред најлепших не само на подручју Архијерејског намесништва Тамнаве, већ и Епархије ваљевске.

Немања Матић у Убу гради спортски центар, а лане је преузео финансирање овдашњег српсколигаша Јединства. Улаже и у обнову градског стадиона, који од пре месец дана носи име Убљанина Драгана Џајића, једног од најбољих фудбалера некадашње Југославије и света, треће Звездине звезде.

​                                                               Извор: Вечерње новости

​Устоличење Епископа милешевског г. Атанасија (Раките)

​Устоличење Епископа милешевског г. Атанасија (Раките) биће 6. августа 2017. у манастиру Милешеви, најавила је СПЦ. Светом Литургијом началствоваће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са више архијереја и свештенством, с почетком у 9 часова. У наставу ће бити служен свечани чин устоличења Епископа милешевског. По завршетку Литургије биће уприличен културно-уметнички програм и трпеза љубави. Епархија је позвала све благочестиве хришћане и друге људе добре воље да присуствују свечаности устоличења новог Владике милешевског.

Извор: СПЦ, Епархија милешевска

Патријарх Иринеј служио помен српским архијерејима 

 Патријарх Иринеј служио помен српским архијерејима
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 18. јула 2017. године, у послеподневним часовима, помен блаженопочившим српским архијерејима Христофору, Фирмилијану и Дионисију у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Појао је октет студената Православног богословског факултета Светог Саве из Либертивила којим је дириговао мр Драган Арсић, продекан за студентска питања и главни васпитач, известио је протођакон др Дамјан Божић који се налази у пратњи Патријарха Иринеја.

Извор: Радио Слово љубве, СПЦ

Импозантни бронзани споменик патријарху Павлу од понедељка краси црквено двориште храма Светог Пророка Илије у Бајиној Башти. Скулптуру је, на иницијативу бајинобаштанског удружења грађана „Патријарх”, израдио вајар Зоран Ивановић, ванредни професор Факултета примењених уметности у Београду.

Коначно одредиште бронзане скулптуре биће испред новог храма у Бајиној Башти, посвећеног Светом Сави, који ће, када буде завршен, бити највећи у западној Србији.

Првобитна идеја је била да се споменик постави на видиковцу ка планини Тари и манастиру Рача у коме је потоњи патријарх, тада још монах, провео шест година пре одласка на постдипломске студије у Грчку. Од тог плана се одустало због компликованих грађевинских захвата и високих трошкова градње неопходних бетонских позида на тој локацији.

Радован Стаменић, потпредседник удружења „Патријарх”, каже да се нада да ће споменик бити свечано откривен 15. новембра, на осму годишњицу смрти патријарха Павла, или најкасније до краја године.

– Патријарх Павле је радо посећивао манастир Рача, где је 1996. отворио и манастирску ризницу. Житељи Бајине Баште желе да спомеником сачувају успомену на његов монашки живот у овим крајевима – каже Милош Јелисавчић, члан удружења грађана „Патријарх”.

Већи део новца за израду споменика приложили су грађани и привредници Бајине Баште. Материјал и изливање бисте високе 2,75 метара и тешке око 400 килограма коштали су 17.500 евра, а професор Зоран Ивановић бесплатно је извајао скулптуру.

– За мене као вајара било је веома захтевно да дочарам специфичан, светачки лик патријарха Павла. Привилегован сам што ми је поверен тај задатак. За мене као уметника велика је част и понос што у свом опусу имам једно такво дело – истиче Ивановић који је израдио и споменике краљу Александру Карађорђевићу у Нишу, деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу, као и бројна дела у престоници: од споменика Николи Пашићу, Милутину Миланковићу, Браниславу Нушићу, Бориславу Пекићу, до бисте посвећене Вуку Бојовићу, која је свечано откривена прошле недеље.

После више од двадесет година живота на Сејшелима, по одласку у пензију пре девет година, Срђан је рукоположен у Солуну, постао је свештеник Александријске патријаршије.
На Сејшелима данас живи тек 10 до 15 Срба – новинара, лекара, архитекти, кувара
С њим ћемо разговарати о томе како становници острва реагују на православног мисионара, како виде и да ли прихватају нову веру.
Оца Сергиоса и његову супругу Весну питаћемо ко долази на литургију и како је, уместо у цркви, служити у кући.
Сазнајте и шта попадија на Сејшелима припрема за јело током дружења после молитве, и како је, управо захваљујући храни, крштено неколико Креолаца.
Говорићемо и о животу на Сејшелима, политичким променама које су стигле на таласу јачања деснице у Европи.
​                                        послушај АУДИО ЗАПИС
                                                                                       извор: SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ

​Руско Сергијево Подворје у Јерусалиму, враћено Русији прије девет година, поново ће бити отворено данас, након завршетка рестаурације, извијестила је за РИА-Новости замјеник предсједавајућег Империјалног православног палестинског друштва (ИОПС) Елена Агапова.

Сергијево Подворје у Јерусалиму саграђено је крајем 19. вијека средствима ИОПС-а и њеног оснивача Великог војводе Сергеја Алекандровича Романова. Под његовом управом била је  управа над свим црквама, школама и болницама у Сирији и Палестини.

Датум поновног отварања цркве након његове рестаурације није случајан, напомиње ИОПС. "Руска православна црква данас се сјећа Св. Сергеја Радоњешког - небеског заштитника великог кнеза Сергеја Александровића, првог предсједника ИОПС-а. 18. јула је такође сјећања на његову супругу, Велику војвоткињу Јелисавету Феодоровну, преминулу прије 99 година ", објаснио је организатор церемоније.

Догађају ће присуствовати начелник ИОПС-а Сергеј Степашин, руски амбасадор у Израелу Алекандер Шеин, јерусалимски градоначелник Нир Баркат, министри Израела и представници културних и привредних друштава у земљи.
Сергијево Подворје саграђено је, од 1886. до 1889. године, од стране јерусалимског архитекте Џорџа Франгија, средствима ИОПС-а и њеног оснивача Великог војводе Сергеја Александровића Романова. Зграда је регистрована на великог војводу лично, и за разлику од многих других објеката руске имовине у Светој земљи, никада није пребачена у СССР. Под контролом свог израелског старатеља, избјегла је да буде продата за вријеме владавине Никите Хрушчова.

Израелске власти су поново регистровале подворје као власништво Руске Федерације у децембру 2008. године. Руска влада издвојила је 10 милиона долара за обнову подворја, која је почела 2011. године, након што су посљедњи закупци из више израелских владиних агенција напустили зграду.

Империјално православно палестинско друштво најстарија је руска академска и хуманитарна невладина организација основана декретом цара Александра III, 1882. године. Друштво обавља хуманитарне, образовне, мировне и истраживачке мисије у циљу очувања духовних веза Русије са Светом земљом, насљеђем руске Палестине и јачањем присуства руског православља у библијском региону.

Турска је данас објавила нови школски програм у којем се теорија о еволуцији Чарлса Дарвина не помиње - до универзитетског нивоа

Турска је данас објавила нови школски програм у којем се теорија о еволуцији Чарлса Дарвина не помиње - до универзитетског нивоа.

"Теорија о еволуцији је изнад нивоа ученика и није директно повезана са школским програмом, тако да није део тог програма", рекао је новинарима турски министар образовања Исмет Јилмаз, преноси Ројтерс.
​Јилмаз је навео да ће нови програм ступити на снагу почетком школске 2017-2018. године.

Међутим, председник синдиката запослених у просвети описао је те промене као огроман корак у погрешном правцу и покушај да се избегне подизање "генерација које постављају питања".

Мјешовита комисија СПЦ и хрватски бискупи без сагласности о Степинцу
​Дана 12. и 13. јула 2017. године окупили су се у Дому Свете Марте (Domus Sanctae Marthae) у Ватикану, на свом и шестом и последњем састанку а под председавањем оца Бернарда Ардуре, председника Папског већа за историјске науке, чланови Мешовите комисије хрватских католичких и српских православних стручњака ради заједничког разматрања лика кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког.

У име Хрватске бискупске конференције били су присутни: кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки; монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки; монсињор Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски; др Јуре Кришто и др Марио Јареб из Хрватског института за повијест.

У име Српске Православне Цркве били су присутни: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и проф. Дарко Танасковић, стални представник Репубике Србије при УНЕСКУ.

Присутни су препознали великодушност папе Фрање који је добронамерно прихватио молбу Патријарха српског Иринеја и одлучио установити ову Комисију.

Сви чланови Комисије благодарни су на срдачној атмосфери у којој су с пуном слободом говора могли да испуне задатак поверен Комисији, тј. да приступе заједничком разматрању живота кардинала Степинца.

Од почетка рада Комисије, њени чланови су били свесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој надлежности Папе. Чланови Комисије такође признају да свака Црква има властите критеријуме за канонизацију.

Чланови Комисије су се такође сложили да је њихов рад омогућио боље разумевање историје у годинама између Првог светског рата и 1960. године, године смрти кардинала Степинца. Такође је било могуће да се осветли живот и службу једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду.

Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца, тумачења која су углавном давали католици Хрвати и православни Срби остају и даље различита.

Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава.

фото: radiovaticana.va

Мошти светог Николе стигле у Санкт Петербург
                                                                                                      
ПЕТЕРБУРГ, 13. јул - РИА Новости. Мошти светог Николе стигле  у Петроград, а свечани дочек моштију Светог Николе биће уприличен у Лаври Александра Невског, рекао је за РИА Новости представник Санкт-Петербургшке митрополије.
Скоро два милиона људи се поклонило  моштима Светог Николаја Чудотворца у Москви.
"Мошти светог Николе стигле су  у Петроград", - рекао је саговорник агенције, подсјећајући да ће приступ ходочасницима, у  храму,  бити омогућен од 16 ​​сати.
Почевши од 14. јула до 27. јула, моштима ће се, вјерујући, моћи да поклоне од 7.00 до 22.00 часова.

                                       Извор: РИА Новости / Превод: вјеронаука.нет