 Храм Светог Прокопија у Високом обиљежава 160 година постојања
Храм Светог великомученика Прокопија у Високом прославља храмовну славу и 160 година постојања. Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Митрополије дабробосанске. служио је у храму Свету архијерејску литургију. Очекује се да том приликом владика Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, одржи пригодну бесједу о храму и празнику, а вјерницима би требало да се обрате и неки од позваних званичника. Очекује се присуство представника власти Републике Српске, Федерације БиХ /ФБиХ/ и БиХ. Протојереј Ранко Билинац говориће о храму и монографији, која ће бити издата поводом великог јубилеја - 160 година постојања Цркве Светог великомученика Прокопија у Високом. Према Рађеновићевим ријечима, у 16.00 часова у Високом ће бити приређена изложба икона и црквеног мобилијара из архива Црквене општине Високо, а кум храмовне славе ове године ће бити Владо Ковачевић са Кобиљаче. Рађеновић је нагласио да је храм, који је изграђен 1857. године у веома лошем стању. Уз подсјећање да је дио храма обновљен 1998. године, односно да је урађена фасада, уз финансијску помоћ Грчке православне цркве, Рађеновић је истакао да је потребна помоћ за обнову његове унутрашњости. Ферман о градњи цркве, писана документација и сва црквена архива изгорјели су у пожару 1941. године. У храму се налази једна од најпознатијих и највећих збирки икона на простору БиХ, која је настала од поклона парохијана, али и доношењем икона из цркава у Сарајеву. Збирка се састоји од стотињак икона, а већи број односи се на иконе рађене у техници каширања папира на дрво. Најстарија икона урађена је у византијском иконографском маниру и потиче из 15. вијека. Црква је 8. марта 2004. године одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ, проглашена националним спомеником БиХ. Национални споменик чине црква, црквено двориште, оградни зид, улазна капија, парохијски дом и покретно насљеђе, које чини 18 икона. Рађеновић је рекао да је на подручју Височке парохије остало још 30 православних домова, у којима живи претежно старије становништво. Од великог броја избјеглих Срба у посљедњем рату у БиХ и након њега, од којих је само у Брчком нови дом нашло око 8.000 Срба, незнатан број се вратио на своја огњишта. Извор: СРНА |