​У издању Катихетског одбора СПЦ, за ученике седмог и осмог разреда основне школе у Републици Српској, изашао је из штампе Бибилијски атлас, Стари и Нови завјет, аутора Младена Стругара. 
Аутор је на 22 карте Старог завјета и 11 карата Новог завјета, приказао готово све најважније догађаје и факте библијске историје, те су на овај начин тематски садржаји јасно одвојени у засебне цјелине и хронолошки прате историју Старог и Новог Завјета. На стручан и конструктиван начин извршена је селекција старозавјетних и новозавјетних догађаја, тако да је кроз географске карте јасно представљена не само историја Богоизабраног народа, већ и положај великих царстава у Старом завјету (нпр. Вавилонског, Персијског, Римског царства итд.), од којих је неодвојива историја јеврејског народа. Са друге стране новозавјетне карте приказује живот и проповијед Господа Исуса Христа, од Његовог рођења, до Његових јављања, по Васрсењу, али и описују мисионарска путовања Светог апостола Павла, те се Атлас завршава са картом Седам Цркава Мале Азије. 
Дакле, овај Атлас представља тематску збирку историографско-библијских карата које по свом територијалном захвату обухватају мање и веће просторе Блиског истока, Медитерана и Европе. Карте посједују све математичко-картографске елементе, рељеф је приказан на тај начин да се лако уочавају све географске карактеристике терена, а мјеста и догађаји су прецизно убицирани. Сваку карта прати краћи наратив који је описује и даје ученику основне информације о њој, па ученик не треба да тражи додатна појашњења и информације.
Аутор је, такође, кроз карте представио и алтернативне правце или мјеста библијских догађаја, са чиме је понудио читаоцу да прати различите приступе при опису библијских догађаја. Ово указује да аутор одлично познаје и разумије Стари и Нови завјет, тј. не само религијске, већ и друштвене, културолошке и социјалне прилике тога времена.
Технички, Атлас је професионално уређен, тако да оставља упечатљив визуелни утисак. Такође, Атлас слиједи савремену картографску дјелатност и на јасан и модеран начин, картографским знаковима и дизајном, оставља могућност лаког праћења и сналажења у њему. ​
Употреба Библијског атласа, Стари и Нови завјет у настави Православне вјеронауке, као обавезног наставног средства, подићи ће квалитет реализације наставе Православне вјеронауке на виши ниво, а часови ће ученицима постати интересантнији, динамичнији и конструктивнији. 
                                                                         др Славољуб Лукић

​Преко 60% Руса се идентификује као православни, а сваки  6. испитаник је атеиста

Москва, 14. августа, Интерфакс - Двије трећине руских држављана (63%) се идентификује као православци, показало је истраживање руског Центра за истраживање јавног мнења (ВЦИОМ) које је Интерфакс добио у сриједу. Према социолошком истраживању, велика већина православних хришћана (86%) је крштена, а двије трећине (66%) је крштено зато што су тако одлучили.родитељи или рођаци  
Студија показује да 34% испитаника вјерује да би људи требало да одлуче да ли желе да се крсте у одраслој доби. Проценат испитаника који су ово рекли највећи је међу младима између 18 и 24 године (59%). Према ВЦИОМ-у, пет посто испитаника идентификује себе као муслимани, један проценат идентификује се као католици, један проценат идентификује као протестанти, шест процената испитаника каже да вјерује, али да не припадају ниједној конфесији. Анкета показује да шест посто испитаника није одлучило да ли вјерују у Бога или су атеисти. Анкета показује да се 15% испитаника идентификује као атеисти. Проценат атеиста међу младима између 18 и 24 године је 37%. "Анализирајући резултате студије, требало би озбиљно размислити о растућој тенденцији ка формирању кризе вјере уопште и православља посебно. Генерација З, како се назива прва у потпуности дигитална генерација, показује значајан пораст процента вјерника и скоро три пута смањење процента православних хришћана, " рекао је  Кирил Родин, директор ВЦИОМ-а за рад са органима државне власти. "Нова генерација има много разлике у односу на своје претходнике, али нема сумње да је једна од доминантних то што су то људи из нове комуникацијске стварности, који има нове законе и инструменте утицаја на формирање погледа људи на живот. Успоравање модернизације старих формата интеракције са младима може постати кобна оријентација у идентификацији новог мјеста и улоге институције вјере у друштву “, рекао је Родин. Анкета је проведена 26. јула 2019. године. Анкетирано је 1600 испитаника, старих 18 година и старијих. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

У понедјељак, 26. августа, започео је поступак Сталног светог синода који ће бити завршен у сриједу, 28. августа. У оквиру горе поменутог поступка расправљаће се о питању признавања аутокефалне цркве Украјине од стране грчке цркве. У том циљу су такође позвани извјестиоци које је именовао Свети Синод, да изнесу своје мишљење о признању нове Аутокефалне Цркве Украјине од стране Светог Синода Цркве Грчке. 
Важно је примијетити да је Грчка црква прва православна црква која је признала статус аутокефалије коју је Цркви Украјине прије неколико мјесеци дао Васељенски патријарх. Посебно ће бити занимљиво видјети реакције осталих православних цркава, као и то да ли ће слиједити примјер Грчке цркве, ако последња призна аутокефалну Цркву у Украјини, како се прича. превод: вјеронаука.нет  / извор

Православни манастири представљени су на новом румунском пасошу
​Нови румунски пасош који је почео да се издаје од јануара 2019. године има јединствен дизајн који садржи важне туристичке атракције, укључујући три православна манастира: Куртеа де Арђеш, Барсана и Тисмана. Једноставни електронски и привремени пасоши Румуније међу најтежим су за фалсификовање путних исправа, изјавила је шефица полиције Мирел Тоанца, шефица Дирекције за пасоше румунске полиције, почетком ове године. Поред сигурносних елемената који онемогућавају фалсификовање, нова генерација пасоша има модеран дизајн са детаљима инспирисаним историјом и географијом Румуније. Свака страница садржи стилизовани цртеж историјског споменика или познатог туристичког мјеста у Румунији, попут поменута три богослужбена мјеста, али и делте Дунава, Црвеног језера, Сфинге, Триомфанске луке, Тврђаве Сучаве итд. Карактеристике за борбу против преваре заснивају се на новим технологијама у тој области, укључујући стилизоване цртеже, микро-штампање, различите технике штампања и оптички промјенљиве елементе, као и неке елементе произведене у нанотехнологији.
Манастир Куртеа де Арђеш један је од најпознатијих манастира у Румунији и незаобилазна атракција ако желите да откријете вјековна вјерска налазишта. Управо је монументална црква и њен јединствени архитектонски стил оно што чини овај манастир једним од најрепрезентативнијих у Румунији, земљи која има стотине вјерских споменика из древног доба. Мјесто сахрањивања краљева Карола 1. и Фердинанда и краљице Елисабете (родитељи српске краљице Марије Карађорђевић.) и Марије, ова црква - позната и као Манастир Куртеа де Арђеш - имала је огроман утицај у прошлости на архитектонски стил многих вјерских споменика са јужног дијела земље. Манастир Барсана једна је од знаменитости Марамуреса. Разлог је то што су прелијепа црква и остале дрвене зграде које су направили мајстори из Марамуреса у монтажи. 
Црква манастира Барсана једна је од највиших дрвених цркава у Румунији, са 57 метара висине. Такође, у Барсани се налази друга црква која је дио свјетске баштине Унеска. 
Многи који га сматрају „срцем Олтеније“, манастир Тисмана, заједно са средњовековним зидинама и угаоним насипима, лежи на планини Стармина окружена шумама и стрмим пукотинама, на 30 км од Таргу Јиу-а. Заправо, гета-дачански топоним „тисмена“ је у стара времена значио „тврђаву“. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор: Басилица.ро

КОЛИКО ИМА ПРАВОСЛАВНИХ ЕПИСКОПА У СВИЈЕТУ?

У свијету постоји 941 канонска православна епископа, извјештава Друштво за православну хришћанску историју у Америци.

Те бројке је објавио , који је навео да у поређењу с 19. вијеком, то је велики пораст - јер смо 1859. године имали само 278 епископа широм свијета. Он је упоредио ове бројеве са временом Првог Васељенског Сабора,када је постојало 1.800 епископа - око 1.000 на Истоку и 800 на Западу, за много мањи број хришћана.

О тачним подацима о православљу тешко је доћи - све зависи од тога како дефинишемо „православне“. Али дао сам све од себе да пронађем податке о броју становника за разне православне цркве у свијету, а то износи око 222 милиона Православних хришћана широм свијета, рекао је Метју Нејми.

Данас постоји православни епископ на сваких 236.000 хришћана. То је велика промјена од Никејског доба, када је однос био негдје између 5.000 и 20.000 према једном.

Највећи дио епископа у свијету, до сада, припада Московској патријаршији, а 40% - 377 владика (укључујући епископе Украјинске православне цркве и РОЦОР-а). Слиједи Цариградска патријаршија са 14% (130 епископа) и Грчка црква са 11% (100 епископа)

Румунска православна црква  је на четвртом мјесту по броју епископа са учешћем од 6% од укупног броја владика, а слиједи је Српска црква са 5%.

Православна црква Чешких земаља и Словачке има само пет активних епископа - најмање од било које аутокефалне цркве.

Број људи  о којима се пастирски брине један епископ много се разликује међу Црквама - Русије, Румуније, Бугарске и Србије, гдје постоје невјероватно високи омјери, преко 150 000 на једног. ОЦА и александријска, чешка и јерусалимска црква имају мање омјере од 20 000, и ближе су омјеру из  Никејског доба. Наравно, нижи омјер не мора значити и више пастирске бриге - Јерусалим (и Цариград, с омјером око 26.000 према један) има пуно активних епископа који обављају неку административну улогу, а не активно бавећи се пастирским задатком.

Као што рекох, глобално је однос људи према епископима данас идентичан ономе какав је био 1859.године Али, тада је било много више варијација међу Црквама - Код Руса тај омјер  је био невјероватних 769.000 према један, док су Александријаа и Јерусалим били на само 1.000 до један. Све у свему, да би се вратили омјерима из Никејске ере, требало би нам десет пута више епископа него што их тренутно имамо. 

припрема, превод и прилагођавање вијести: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор: Басилица.ро

 ​У организацији Катихетског одбора СПЦ у Републици Српској и Федерацији БиХ у Бањој Луци, Бијељини и Фочи, 21, 22 и 23. августа 2019.године, одржана су савјетовања вјероучитеља Православне вјеронауке по епархијама. Присутни на савјетовању имали су прилику да, од угледних професора и предавача, чују неке нове приједлоге превазилажења савремених изазова у одрастању младих и о популационој обуци, која је дио пројекта демографске обнове у Републици Српској.

У Епархијском културном центру у Бијељини 21. августа 2019. године, одржано је савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке, док је за Епархије бањалучку и бихаћко петровачку, савјетовање одржано 22. августа 2019.године, у епархијској црквеној сали.  На савјетовању у Бањалуци, поздравне ријечи, упутили су Његово Преосвештенство епископ бањалучки Г. Јефрем и директор РПЗ-а др Предраг Дамјановић.

Специјалиста дјечије и адолесцентне психијатрије Ранка Калинић говорила је на савјетовањима у Бањалуци, Бијељини и Фочи о новим изазовима са којима се друштво суочава у одрастању младих и као феномене данашњице издвојила "поплаву" информација о масовном избјеглиштву, економским кризама, тероризму, рецесији, криминалу, масовним убиствима и самоубиствима, као и интензиван напредак технологије која је готово овладала људима, поготово младима.

"Проблем такозване омега генерације која великим дијелом одраста под утицајем савремене технологије јесте својеврсна ампутираност емоција које су неопходне у контакту са људима, јер се њихова емоционалност дешава на друштвеним мрежама", навела је Калинићева.

Она је поручила да сви који у животу и послу долазе у контакт са младима континуирано треба да раде на томе да се живи здраво, у реалном а не виртуелном свијету, како би се избјегли проблеми младих попут стања конфузије, депресивности, анксиозности, па и тежих душевних поремећаја.

Професор бањалучког Природно-математичког факултета Драшко Маринковић, који учествује у изради националног плана за демографску обнову Републике Српске, говорио је на савјетовању о потреби да се на системски начин уведе популациона обука у систем образовања и васпитања.

"Треба нам популациона обука или промјена система вриједности, мало свијести и популационе климе у друштву, да најмлађе освијестимо о здравим стиловима живота, да укључимо породичне вриједности и афирмишемо репродуктивно здравље становништва", рекао је Маринковић новинарима.

Статистички гледано, каже он, посљедњих осам година Република Српска има константно рађање са 9.500 новорођених, а у наредним годинама треба наставити радити на подстицању рађања и на задржавању становништва.

"У Републици Српској имамо 13,5 одсто млађих од 14 година, старијих од 65 година скоро 19 процената и у просјеку смо стари 43 године", навео је Маринковић.

На савјетовању вјероучитеља о теми "Вјероучитељ у васпитно-образовном процесу" говорио је протојереј-ставрофор Владимир Ступар, професор са Православног богословског факултета у Фочи, о теми "Међупредметна корелација у планирању реализације Православне вјеронауке" предавао је професор Филозофског факултета у Бањалуци Драженко Јоргић, док је о оцјењивању ученика и додатној настави из Православне вјеронауке говорио просвјетни савјетник за вјеронауку др Славољуб Лукић.

-прочитај опширан извјештај о савјетовању у Фочи
-прочитај опширан извјештај о савјетовању у Бијељини

-преузми презентацију др Славољуба Лукића, просвјетног савјетника за Прав. вјеронауку
-преузми презентацију професора Филозофског факултета у Бањалуци Драженка Јоргића
-преузми презентацију протојереја-ставрофора Владимира Ступара
-преузми презентацију професора бањалучког Природно-математичког факултета Драшка Маринковића

​

(ЦНН) - Археолози који су ископавали планину Сион у Јерусалиму открили су доказе о вавилонском освајању града, који највјероватније потврђују библијски извјештај о његовом уништењу.

Академици са Универзитета Сјеверна Каролина у Шарлоту пронашли су значајне налазе, укључујући наслаге пепела, врхове стријела и разбијене комаде саксија и лампи. Међутим, највише изненађујуће откриће био је накит кићанка или минђуше са горњим дијелом у облику звона, рекли су истраживачи.

Шимон Гибсон, ко-директор универзитетског археолошког пројекта „Гора Сион“, рекао је за СиЕнеН (CNN)  да је проналазак ријетког комада накита први пут да су археолози открили знакове „елита“, појавивши се да потврђују библијске описе богатства Јерусалима прије освајање 587-586. пр.

Гибсон је рекао да је накит ријетко откриће на мјестима сукоба, јер ће га ратници нормално пљачкати и растопити. То је "јасан показатељ богатства становника града у вријеме опсаде", рекао је.

Историчар је рекао да, иако предмети у изолацији не пружају коначне доказе о вавилонском нападу, јединствена комбинација артефаката наводи истраживаче да вjерују да су открили директне доказе о освајању.
"За археологе слој пепела може значити бројне различите ствари", рекао је Гибсон у изјави. "То би могао бити пепео који се уклања из пећи или може бити локализовано спаљивање смећа.
"Међутим, у овом случају, комбинација слоја пепела препуног артефакта, помијешаног са врховима стријела и врло посебан украс, указује на неку врсту девастације и уништења. Нико не одустаје од златног накита и нико нема стријеле у свом домаћинству".

Локација артефаката указала је да су истраживачи могли искључити друга објашњења тих налаза. "Знамо куда је ишла древна линија утврђења, па знамо да се налазимо у граду", рекао је Гибсон.

Тим је примијетио да су пронађене стријеле, познате као скитске стријеле, „прилично уобичајена појава“ на мјестима битки из 7. и 6. вијека прије нове ере, а знало се да су их користили и вавилонски ратници.

"Овај доказ указује на историјско освајање града од стране Вавилонаца, јер је једино велико уништење које имамо у Јерусалиму у овом периоду било освајање 587/586. године прије нове ере", рекао је Гибсон.

Додао је да су глинени артефакти - који укључују сломљене комаде керамике, дијелове типичних високозасићених лампи и други предмети у домаћинству - додатно помогли тиму да открије та открића. "То је врста збрке коју бисте очекивали да нађете у разрушеном домаћинству након напада или битке", рекао је.

"Веома је узбудљиво да смо могли ископати материјални потпис било ког датог историјског догађаја, а још више када се ради о важном историјском догађају, попут вавилонске опсаде Јерусалима, "рекао је Рафи Левис, ко-директор пројекта.
Открића су од посебног значаја с обзиром на то да су освијетлила један најважнији догађај у јеврејској историји.

Вјерује се да је освајање, које је предводио нео-вавилонски краљ Навуходоносор II, довело до  значајних губитака живота када је град сравњен са земљом. Такође је довело до уништења Храма цара Соломона - прича испричана у Другој књизи о царевима Старог завјета.

Ортодоксни Јевреји широм свијета обиљежавају догађај сваке године на Тиша беаву , годишњем дану поста и жалости, (Тиша беав - на јеврејском овај израз значи „девети дан /месеца/ ава“. Дан поста, када Јевреји оплакују разорење јерусалимског храма) који се ове године одржао у недјељу. Дан који се у јеврејском календару сматра најтужнијим, такође обиљежава уништење Другог храма од стране римских легија око 70. године нове ере.

​превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ ; извор

Како је грчки православни свештеник учинио Ђаниса Адетокунба  побожним хришћанином

Милион ријечи је написано о великом спортисти  Ђанису Адетокунбу који је 2019. године проглашен за најцјењенијег играча НБА лиге за 2019.  Исто толико је написано о његовом скромном поријеклу, одрастању у сиромаштву у атинској области Сеполија. 

Међутим, мало се зна о његовој вјери и преданости Грчкој православној цркви. Адетокунбо је развио посебну везу прије много година са оцем Евангелосом Гханасом, вољеним свештеником у цркви Агиос Мелетиос у Сеполији, који је 28. октобра 2012. године крштио Ђанија заједно са његовим братом Александросом.

Отац Евангелос говорио је за часопис „Етнос“ који  цитира грчки Репортер о карактеру феномена младог кошаркаша, описујући га као младића са етиком, који за разлику од већине својих вршњака никада није роптао  против друштва због свог сиромаштва.
„Не сјећам се да се икада жалио или имао осјећај да је промашености у животу и да је агресиван према друштву“, подсјетио се отац Евангелос. "Можда лети на терену, али у стварном животу мислим да чврсто стоји на ногама".
​
„Оно што не могу заборавити био је Ђанисов поглед. Тешко ми је то описати. Била је то невиност (у његовим очима) али и нада. Нема страха и никакве озлојеђености “, додао је отац Евангелос.

Свештеник је рекао да се Ђанису допадало у недељној школи и да му је помогло да развије снажан карактер,  људског бића које је имало оптимизам за будућност.
Описујући одгој и образовање Адетокунбоа, грчки свештеник је изјавио: „Ђанис је ишао у школу у Грчку, постао хришћанин у истој земљи, и сада може да живи на другој страни Атлантика, носећи своја сјећања као драгоцјени водич за свој каснији живот ".
Према оцу Евангелосу, цијела породица Адетокунба имала је добар однос са црквом, највише због Ђаниса, који је волио да иде у недјељну школу.

Оца Евангелоса воле сви парохијани цркве Агиос Мелетиос, дијелом и зато што је загрлио дјецу миграната, која су бројна у том крају. Заузео је одлучно стајалиште против било каквих радњи или ријечи које подразумевају могући расизам, и помагао је дјеци и тинејџерима онолико колико је могао током година свог служења.

А Адетокунбо није заборавио оца Евангелоса. Као што је нови НБА МВП рекао у претходном интервјуу, „Када сам био дијете, ишао сам у недјељну школу и тамо је био човјек који нам је пуно помагао. Не можете замислити колико је он помогао".

​Митрополит Хризостом: Света мати Ангелина-примјер вјере и побожности

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Ангелине Српске у Тилави, поводом крсне славе заштитнице овог храма.

Митрополит Хризостом је у свом обраћању вјерницима, у недовршеном храму у Тилави, рекао да се на данашњи дан Срби сјећају велике деспотице, монахиње, хришћанке и мајке, али истовремено и велике страдалнице - Свете Ангелине. 

Митрополит Хризостом је навео да је данас велики дан за српски народ, јер је Света Божија угодница Ангелина била примјер вјере и побожности. 

- Преподобна мати Ангелина била је супруга слијепог деспота Стефана, сина Ђурађа Бранковића. За светитеље су проглашени њен супруг Свети Стефан, као и њихова два сина - Свети Јован и Свети Максим митрополит - подсјетио је митрополит Хризостом. 

Од је додао да је Преподобна Ангелина са својим сином Максимом подигла Манастир Крушедол, а прије тога Манастир Сретење. 

Темељи овог храма освештани су 2012. године, а литургију је служио протојереј-ставрофор Ранко Билинац. Кум цркве у Тилави тада је био Петар Маунага, а земљиште за градњу храма даровали су Сава Шкрба и његов стриц Мирко. 

Међу бројним вјерницима, данашњем богослужењу присуствовали су посланици СНСД-а и ДНС-а у Народној скупштини Републике Српске Наташа Трифковић и Александар Главаш, као и представници општине Источно Ново Сарајево и града Источно Сарајево.

​ | Извор: СРНА

Фреске и рукописи са Свете Горе требало би да се дигитализују у оквиру програма „Дигитални ковчег“
​
Важна и непроцјењива збирка рукописа, кодова и штампаних докумената која се вијековима чувала на Светој гори Атонској и која је била изложена опасности од уништења усљед старења биће сачувана у дигиталном облику, обезбијеђена у наредни дуги низ година - најавио је генерални секретар за телекомуникације и грчку пошту, Менелаос Даскалакис, о мрежном систему „Ди @ вгеиа“.

У оквиру пројекта „Дигитални ковчег“ трансформација светогорског у дигитални облик коштаће 8,5 милиона евра, а његов циљ је да осигура његово постојање, чак и ако оригинални прототипи некада буду уништени. Документи који ће се електронски похрањивати укључују збирке рукописних црквених кодова који се чувају у манастирима. До данас су студенти и истраживачи заинтересовани за њихову студију могли да приступе документима само лично.

„Поред тога, потреба да се заштити тако осјетљив материјал захтијева њихово електронско складиштење уз употребу софистициране технологије“, подвлачи господин Даскалакис у својој изјави.

Пројектом је предвиђено стварање осам услуга приступа дигиталној архиви манастира, док ће за побољшане информације и смјештај јавности бити створен и нови портал, заједно са библиотеком Свете горе и релевантним документарним филмовима. Детаљно, архива ће се састојати од 900 000 рукописа, 450 000 штампаних докумената, 550 000 историјских архивских докумената, 146 000 дјела црквене умјетности, 25 000 архитектонских скица и 2500 сати видео и звучних докумената.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /  извор

ИНТЕРВЈУ: АРХИЕПИСКОП ОХРИДСКИ И МИТРОПОЛИТ СКОПСКИ ЈОВАН (ВРАНИШКОВСКИ)

Македонска црква не може да седи на две столице
​
Било је покушаја увлачења бугарске цркве у решавање статуса МПЦ, а што се тиче Цариграда, мислим да у овом случају неће поступити неканонски

Српска православна црква донела је врло принципијелну одлуку на последњем Светом архијерејском сабору да отпочне дијалог са Македонском православном црквом (МПЦ), који није био прекинут разлозима који су се јавили у српској цркви, већ због МПЦ, каже у разговору за „Политику” архиепископ охридски Јован (Вранишковски). Поглавар Православне охридске архиепископије са седиштем у Скопљу истиче и да нема директних контаката ни са једним чланом Синода МПЦ.

– Преговори су били прекинути после неприхватања Нишког споразума од стране МПЦ. Тада је МПЦ предузимала све што је могла да би неутралисала постојање Православне охридске архиепископије, па је чак и прекинула сваку комуникацију са СПЦ. Затим се у све умешала држава, сада Северна Македонија, а држава је то радила врло неодмерено, рекли бисмо грубо, тако да је отежала, боље речено одужила, сваки вид комуникације са МПЦ. Као што је познато, ја сам неколико пута био затваран, а и после мог последњег ослобађања из затвора 2015. судски процеси су се наставили. То је био разлог зашто је дијалог био прекинут. И сада још траје један процес који је пред Врховним судом, а који је управо тај суд пре четири године вратио на поновно одлучивање првостепеном суду. Али ипак, и поред свих неиспуњених предуслова, односно да се уклони тај Дамоклов мач који нам прети уколико преговори не успеју, ми смо се сагласили да се преговори наставе како би се коначно решио статус МПЦ, која је већ много деценија у расколу – објашњава архиепископ охридски.

Да ли је дијалог СПЦ и МПЦ могућ у овом тренутку?

Осим претходно наведеног, сада постоји још једна препрека. Као што је већ познато, последњих година МПЦ је правила недостојне егзибиције. Прво је нудила Бугарској православној цркви да јој она буде мајка црква, као да се мајка може бирати, а затим је затражила од Константинопољске патријаршије да јој она буде апелациони судија, правним речником рекли бисмо од ненадлежног суда. Све ово, наравно, продужава време да би преговори започели, јер док се не добије јасан став о томе да архијереји МПЦ неће седети на две столице, почетак преговора је немогућ. Сам захтев о апелацији упућен Васељенској патријаршији о статусу МПЦ је бесмислен, јер чак и да се призна Васељенској патријаршији апелационо право у неким степенима, то би могло једино на индивидуалном нивоу, рецимо уколико нека личност, са црквеним чином или без њега, осећа да је обесправљена у помесној цркви у којој је суђена. Васељенска патријаршија није надлежна да решава међуцрквене спорове, за то је надлежан једино Велики црквени сабор. А не знам колико би МПЦ одговарало да њихово питање изађе на Велики црквени сабор, јер са претпоставком да се њихово питање на том сабору реши на начин неприхватљив за МПЦ, онда би они остали расколници још много деценија.

Да ли би у решавање питања канонског статуса МПЦ могла да се укључи и нека друга православна помесна црква? У својој недавној изјави премијер Зоран Заев је истакао добре односе МПЦ са бугарском црквом.

Црква је једна и поред тога што је административно подељена на 14 аутокефалних цркава. Тако је свакој помесној цркви чак и неопходно да се занима о стању цркве у читавој екумени. Ипак, неки административни процеси су у јурисдикцији једне од помесних цркава. Такво је и питање о црквеној аутономији неког дела који је под јурисдикцијом неке помесне цркве. Територија Северне Македоније је под јурисдикцијом СПЦ, и то је признато и од Васељенске патријаршије и од свих осталих аутокефалних цркава. Зато Бугарска православна црква није прихватила понуђено мајчинство. Дакле, није једнострано покушавала да се меша у решавање статуса МПЦ, него је било покушаја МПЦ да у то увуче бугарску цркву, а поготово је на томе инсистирала влада Северне Македоније под председништвом Заева. Господин Заев има можда добру вољу да решава и статус МПЦ. То је, на крају крајева, на дневном реду приоритета и Владе Северне Македоније јер, да не заборавимо, МПЦ је од почетка стварања 1958. под непосредним патронатом власти, будући да ју је власт створила. Сада кад су се побољшали државни односи са Бугарском, председник владе је сматрао да може да утиче на побољшање црквених односа. Али то се није остварило, јер су црквени односи независни од државних. Када ово схвате политичари у Северној Македонији и када оставе цркву да сама решава свој велики проблем који има са читавим православљем биће и решења, али све док они желе да имају патронат над МПЦ, до решења проблема МПЦ је немогуће доћи.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, у интервјуу агенцији Тас, рекао је и да не сматра могућим да „украјински сценарио” буде примењен било где на Балкану, па ни у Македонији. Слично сте изјавили и ви, када сте пре неколико месеци говорили о томе у „Политици”. Да ли је ваш став и данас исти?

И ја сам истог мишљења да Васељенска патријаршија неће направити такав неканонски поступак. Она је та која је дала јурисдикцију СПЦ над територијама данашње Северне Македоније, а сада нема никаквог разлога да ту јурисдикцију доводи у питање. Али, као што је митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао у истом том интервјуу, после онога што се догодило у Украјини може се све очекивати. Ипак, то би било на највећу штету управо Васељенској патријаршији, чије првенство части данас нико не доводи у питање, али првенство власти је неприхватљиво у православној цркви. Неприхватљиво је да у 21. веку само једна црква, па нека је она и првотрона, сама одлучује о питањима која су у интересу и других православних цркава.

49

Саров, 1. августа, Интерфакс - Главна опасност од развоја дигиталних технологија лежи у ограничавању људских слобода, сматра Патријарх московски и цијеле Русије Кирил.

Такво мишљење изнио је на састанку са научницима Руског Федералног нуклеарног центра - Руског научно-истраживачког института за експерименталну физику у Сарову.

"Опасност од развоја нових технологија је само у томе: ове технологије резултују одређеним ограничењима или чак недостатком слободе за људе. <...> Што више зависимо о дигиталним медијима, то више угрожавамо своју слободу", рекао је патријарх Руске цркве.

Патријарх је нагласио да губитак слободе личности може проћи непримијећено од људи који у потпуности зависе од технолошких достигнућа.

"Не само средства комуникације, већ и цјелокупна дигитална цивилизација која постаје наше богатство може максимално ограничити људску слободу без стварања нелагоде. Особа може чак и да не примијети да му је слобода ограничена, али ће бити ограничен", рекао је патријарх.

Митрополит Амфилохије тврди да се Црква треба вратити на систем који је био прије цара Константина, а сва питања требало би да рјешавају Васљенски сабори.

Митрополит Амфилохије (Радовић)  вјерује да је „Јерусалим права мајка свих православних цркава“ јер, према њему, „ни Рим ни Цариград, већ је Јерусалим родио све цркве“. То је изјавио у интервјуу агенцији  ТАСС.

Конкретно, Његово преосвештенство Амфилохије је нагласио да не вјерује у могућност понављања сценарија православног раскола на Балкану, који је Цариградска патријаршија починила у Украјини.

Подсјетио је да је Дедејића (вођу расколничке Црногорске православне цркве.) демантовала Цариградска патријаршија, поручивши му "да то не долази у обзир".

У исто вријеме, коментаришући ситуацију у Македонији, митрополит Амфилохије је изјавио да не би волио да вјерује, „да ће послије свих догађаја [у Украјини] Цариградска патријаршија прогласити рат Српској православној цркви, јер ће то бити проглашење рата православљу. Након Украјине, све се може очекивати, али ја се и даље надам да то неће бити случај".

Митрополит Амфилохије изразио је жаљење што је "Цариградски патријарх под утицајем одређене групе младих митрополита, амбициозних људи који својим амбицијама подстичу патријарха на одређене акције". "Разговарао сам са озбиљним људима из Грчке и другима, не желим их сада именовати који су незадовољни таквим утицајем на Цариградског патријарха. Он је човјек у годинама и прилагођава се јачању свог примата, али у ствари га доводи у опасност, нема сумње. На Константинопољском престољу патријархата били су велики јерарси, универзално признати, попут Јована Златоустог и Светог Григорија Богослова, док је било и осуђених патријарха; непогрешивих нема, "нагласио је јерарх.

Амфилохије је подсјетио да је историјска посебна улога патријарха Цариграда била повезана са улогом Цариграда као главног града царства: „Цариград је престао да буде царска престоница од 1453. године, данас је престоница султана. Овај значајимперијалне престонице наслиједило је Руско царство, играјући велику улогу за цијело православље све до царске смрти 1918.године Након пада Цариграда и убиства цара у Русији, царство више не игра своју некадашњу улогу, па се црква мора вратити уређају који је био прије цара Константина, Константиново доба црквене историје је завршено. Једини који може решити сва православна питања је ВАСЕЉЕНСКИ сабор. "

Према митрополиту, сабор би требало да сазове цариградски патријарх. "Међутим, ако се настави тако понашати, изгубиће и то право. Једина црква - права мајка свих православних цркава је Јерусалим, јер то није био Рим, а не Цариград, већ Јерусалим је родио све цркве", рекао је митрополит.

Ситуација у Црној Гори
Црногорски кабинет министара покушава да путем парламента проведе закон о вјерским слободама у Црној Гори, којим је предвиђено уклањање црквене имовине из Српске православне цркве. Ријеч је о више од 650 светишта, укључујући такве манастире у православном свијету као што је Острог. Предсједник Србије Александар Вучић у вези с тим затражио је од Владе Црне Горе да још једном размотри прикладност таквог закона који ће „неминовно погоршати добре односе Београда и Подгорице“.

Као одговор, из Подгорице је стигао оштар коментар у коме је Београд подсјећен на црногорску независност и назначио да Влада Црне Горе самостално формира свој законодавни систем и неће дозволити никоме да утиче на тај процес.

Раније је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић оптужио Српску православну цркву у покушају да одржи вјерски монопол у земљи. Изјавио је да ће тражити аутокефалност над "Црногорском црквом" по узору на Украјину. Владика Српске цркве Ампхилохије, коментаришући Ђукановићеве напомене, заузврат је примиетио да предсједник „покушава да буде глава цркве“, „ово је први пут у историји када атеиста ствара цркву“.
​
​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор

Према америчком истраживачком институту, само 9 од 47 јерараха Грузијске православне цркве подржава украјинску аутокефалију. Само 9 од 47 јерараха Грузијске православне цркве подржава, на овај или онај начин, нову аутокефалну православну цркву Украјине. Ово је извијестио амерички институт за истраживање и анализе Фондације Џејсмтаун фондација. Аутор извјештаја спомиње да су само три јерарха отворено изразила подршку новој Цркви, док је  шест епископа на неки начин даје подршку давању Украјине аутокефалности. Међутим, осталих 38 епископа противе се признавању новог украјинског ентитета. Међу њима је митрополит Шио,потенцијални насљедник садашњег грузијског патријарха

                Пронађен  олтарски сто једне од најстаријих хришћанских цркава у Русији

Краснодар, Русија, 1. августа 2019.године

Научници са Института за археологију Руске академије наука открили су фрагменте мермерних олтарских столова и крстионице вјероватно из 5. до 6. вијека, које стручњаци приписују једној од најстаријих хришћанских цркава на територији савремене Русије, приликом ископавања у Фанагорији (насеље у региону Краснодар).

Према археолозима, налази потврђују постојање ранохришћанске цркве на територији источног Босфора, преноси прес служба ИА РАС.

„Ова открића су веома важна за разумијевање како је хришћанство постало на територији савремене Русије: појавило се на Босфору већ у IV вијеку, овдје је проповиједао Андреј Првозвани, а управо на територији Босфорске епархије налази се најстарија православна црква Светог Јована Претече. Није искључено да пронађени фрагменти припадају другом древном хришћанском храму, који се некада налазио на азијском делу Босфора - рекао је Владимир Кузњетсов, шеф фанагоријске археолошке експедиције ИА РАС.

Према стручњацима, фрагмент мермерног полукружног стола са лучно зарезаним ивицама и фрагмент мермерног слова може се сматрати убједљивим доказом да је једна од првих хришћанских заједница на овој територији саграђена у Фанагорији.


Плоче у облику грчког слова „сигма“, обично датиране од 5. до 6. вијека, коришћене су у црквама као олтари, како у облику главног олтара, тако и у столовима које се користе као литургијске и погребне трапезе.

Поријекло већине није познато, али хе њихова концентрација примијећена је у Источном Средоземљу, иако се по правилу налазе само мали фрагменти њих лишени било каквих украсних елемената.

- Постоји врло мало таквих предмета и обично се налазе у олупини. До данас су позната само три цијела примјерка која се налазе у музејима у Атини, Њујорку, а други је продат у Сотхеби'с у Лондону. Стога је уломак горњег дела олтарског стола, који је пронађен у Фанагорији, изванредан налаз - примијетио је Владимир Кузњетсов.

Други налаз који потврђује постојање хришћанског храма у Фанагорији, био је фрагмент мермерног слова. У рано византијско вријеме, ако није постојала посебна крстионица у којој је био базен са степеницама, онда је крштен у малом фонту.

Судећи по величини, пронађена крстионица није дизајнирана само за бебе, већ и за одрасле. Нажалост, сачувани су само бочна, задња и доња страна. Како је изгледало њено предње лице, на коме су обично постављени хришћански симболи и слика крста, још увијек се не зна. 
​Још једна древна крстионица, пронађена је у Витлејему, која датира отприлике из истог периода, пронађена је прошлог мјесеца.

Примјећује се да су се прве хришћанске заједнице на Босфору појавиле најкасније почетком 4. вијека, истовремено када је основана епископска столица на Пантицапаеуму. 

Почетком 6. вијека у Фанагорији се појавио епископски одјел, директно подређен Константинопољу. Успостављање епископског одјељења у Фанагорији, како научници вјерују, повезано је са уласком босфорских градова у Византијско Царство под царем Јустинијаном И.

Истовремено, мало је материјалних доказа о хришћанизацији становништва Фанагорија. Једини доказ постојања хришћанске цркве до данас био је бронзани крст из 6. вијека, који је био диео храмских помагала.