​Москва, 26. јул 2016. – Русија се спрема да најесан ове године организује другу конференцију на тему заштите хришћана у свету. Ово је изјавио њен министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу интернет-сајт Императорског православног палестинског друштва.

 „Не треба прикривати: хришћани су у данашње време подвргнути веома озбиљним прогонима на Блиском истоку, а пре свега, у Сирији и Ираку. Број њих у тим земаљама значајно се смањио,“ казао је министар.

По његовим речима, одлазак хришћана из тог региона, у којем је рођено хришћанство, „био ни, апсолутно, колосални ударац у свеукупну историју, на духовну страну не само Свете земље, него и читавог Блиског истока“. „Из овог разлога, ми заједно са Императорским православним палестинским друштвом, као и с нашим владиним организацијама, активно користимо међународне структуре како бисмо привукли пажњу на ту страну проблема,“ додао је Лавров.

Министар спољних послова Руске Федерације је истакао да је пре пола године у Женеви с представницима Ватикана и колегама из Либана и Јерменије одржана „прва конференција о заштити хришћана“. „Сада припремамо другу конференмцију, која ће бити већег обима,“ казао је он. Планирана је негде најесен 2016. године. „Уверени смо да ће учешће Императорског православног палестинског друштва учинити ову конференцију још ефикаснијом“.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

Руска православна црква намерава да покрене сопствени месинџер, саопштила је прес-служба православне друштвене мреже Јелици.

На друштвеној мрежи, која је створена по благослову патријарха московског и целе Русије Кирила, саопштили су да су већ почели да раде на новом месинџера. Према речима програмера, такав месинџер је потребан, јер може да обезбеди непрекидну везу верника и цркве.

Месинџер ће имати традиционалне функције, укључујући могућност преноса аудио и видео порука. Свештеници ће имати и специјалне могућности.

„Број потенцијалних корисника друштвене мреже и месинџера, према нашим оценама, креће се од 7 до 10 милиона људи“, навео је директор за развој мреже Јелици Иван Суслин.

Програмери месинџера планирају да искористе друштвену мрежу Јелици као платформу за привлачења корисника.

Извор: СПУТЊИК

​У једном од најновијих закључака у извештају Европског парламента о верској слободи у свету истиче се да Европска унија чини премало како би зауставила патње, прогоне и убијања хришћана широм света. Док у Ираку и Сирији хришћани незаустављиво нестају, истовремено постају најпрогоњенија верска заједница у свету. Осим хришћана верске мањине су прогоњене у чак 53 земље, а стање је посебно драматично на Блиском Истоку, у Нигерији и Пакистану.

Ситуација је најгора на територији самозване Исламске државе у Сирији и Ираку где би хришћанске заједнице које на том подручју живе 2000 година могле потпуно нестати. Посебно се истиче проблем присилног обраћења и протеривања хришћана, а на примеру Ирака можемо видети колика је величина тог злочина - од милион и 200 хиљада хришћана колико их је било 90-тих година, 2015. број хришћана у Ираку је пао на нешто више од 250.000.

Слична је судбина хришћана у Сирији где је њихов број са 2 милиона (2011.) пао на како се процењује између 600 хиљада и 900 хиљада. Посебно ваља поменути град Алепо где сада живи 60.000 хришћана, а где их је пре рата било више од 400.000. Реч је о системском прогону који обухвата и Јазиде и неке муслиманске мањине.

Пакистан се у извештају помиње због закона о бласфемије који предвиђа смртну казну за онога ко клевеће ислам. Још строжија правила на снази су у Саудијској Арабији.

Што се тиче Африке стање је критично у Средњеафричкој Републици у којој су наоружане исламистичке групације током 2015. убиле више од 1200 хришћана.

У Судану и Нигерији, у којој је у 12 северних области на снази шеријатски закон, немуслимани живе под сталном претњом бичевања и осакаћења. У многим афричким земљама постоји стални проблем бомбашких напада. Хришћани нису само прогоњени него и дискриминисани на правном пољу.

У бројним уставима постоје видљиве дискриминације у односу на немуслимане. Многи представници цркава и црквених организација упутили су критике европским установама због тога што премало чине да би заштитиле хришћане.
​Извор: СПЦ

​На првој академији у Црној Гори, одржаној поводом обележавања 160 година од рођења Николе Тесле, испред храма Светог Василија Острошког у Никшићу, митрополит Амфилохије је оценио да је срамно шта су урадили са Теслом.

„Срамно је то што су урадили Николи Тесли, они који су га из гроба ископали, а потом га спалили. Све су урадили без његове одлуке, као и то да га сместе у једну куглу која је стигла до Београда“, казао је он.

“Надам се да ће надлежни услишитипредлог Синода наше свете Српске православне цркве и прах великог генија, блиставог ума, потомка православног свештеника сјединити са прахом Светог Саве и сахранити поред храма на Врачару”, истако је митрополит Амфилохије.
Извор: ИН4С

На "Гугл" мапама манастир Високи Дечани јутрос се поново налази на својој правој локацији код Пећи на Косову и Метохији.
Током јучерашњег дана манастир је на "Гугл" мапама био "премјештен" на локацију код Лесковца, више од 200 километара источно од мјеста гдје се налази.
На ову грешку јуче је упозорио на "Твитеру" игуман Високих Дечана отац Сава Јањић, који је упутио молбу свим људима добре воље да пишу "Гуглу" и да траже да се манастир упише на својој оригиналној локацији.
"Ово је веома проблематично јер су прва референца за многе посетиоце манастира `Гугл` мапе и овом провокацијом се отежава посета овом Унесковом споменику светске културе", написао је Јањић на "Твитеру".
Сада када се у претрази "Гугл" мапа укуца "манастир Високи Дечани", апликација аутоматски упућује на локацију код Пећи, а, такође, су враћене и фотографије манастира.
Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана Дечанског и цара Душана.
Манастир, чија је градња завршена 1335. године, а фреске око 1350. године, припада Епархији рашко-призренској и представља непокретно културно добро, као споменик културе од изузетног значаја.
Манастир у удолини поред рјечице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије, налази се на списку Унескове Свјетске баштине заједно са још три манастира СПЦ под називом "Средњовјековни споменици на Косову и Метохији".
Унеско је прогласио манастир за мјесто свјетске културне баштине 2004. године, наводећи да су његове фреске једно од највреднијих примјера такозване ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцјен запис о животу у 14. вијеку.

​Српска православна црква сутра ће обиљежити празник чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, најпоштованије иконе у српском народу.

Икона Тројеручица је, према предању, исцијелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсјечена по заповијести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин борио се против иконобораца, али је био оклеветан и неправедно кажњен.

Исцијелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.

По свом чудесном исцјељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Прије свог блаженог упокојења он братији оставља завјештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног, једног дана доћи на поклоњење у лавру.

Тако Тројеручица пет вијекова касније доспијева у руке царског сина, тада архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног.

Централна прослава празника Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се у царској лаври Хиландару, на Светој Гори.

У озренском насељу Калуђерица код Петрова завршен је Светосавски омладински камп "Свети краљ Драгутин" у коме је од 9. јула боравило 30 дјеце из теслићког, добојског, тузланског и дервентског намјесништва Епархије зворничко-тузланске.
Старјешина манастира Озрен архимандрит Данило уручио је полазницима кампа дипломе и поклон иконе и поручио им "да је све мање битно од тога какви ће бити људи када одрасту".
Ђакон Млађо Ковачевић, који је у кампу био васпитач и предавач, рекао је Срни да је потребно много осмишљеног и систематског рада да се дјеца у ери интернета мотивишу за садржаје који нису електронски и нису живи као слике које добијају посредством електронских медија.
"Ми смо у томе успјели", навео је Ковачевић, додајући да су дјеца стекла нова знања и пријатељства, а учествовала су и и у литургијском животу, односно у црквеном богослужењу.
Он је навео и да су се полазници упознали о елементима иконописа и ћириличне калиграфије, те да су током интерактивних радионица научили оно што нису знали о катихизису, српском језику и династији Немањића.
Директор Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске протонамјесник Синиша Шаренац рекао је раније Срни да је камп мјесто сусрета, упознавања и дружења дјеце, чија је жеља да током боравка у кампу сазнају више о православљу, српској историји, култури и језику.
Полазници друге љетне школе били су смјештени су у Конаку Светог краља Драгутина, реновираном манастирском одмаралишту адаптираном за одржавања Светосавског омладинског кампа.
Љетна школа је православни камп који се одржава под благословом његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Хризостома, а у организацији манастира Озрен и Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске.
Прва десетодневна љетна школа одржана је прошле године од 18. до 27. јула за дјецу од 13 и 14 година.​ | Извор: СРНА |

​Тим археолога је у граду Аскалону, на јужној обали Израела, открио први пут гробље Филистејаца. Из археолошких проналазака који потичу између 11. и 8. века пре Христа, очекује се одгонетка на контраверзне теорије о пореклу Филистејаца, саопштио је биро за информације „Леон-Леви-фондације" у недељу у својој изјави за штампу .

Филистејци или Филистинци (хебр. פלשתים, plishtim) су били народ настањен на јужној обали Ханана, на територији касније названој Филистеја. Порекло им је предмет расправе међу научницима, али данашња археологија је сугерисала културне везе с микенским светом у Грчкој. Иако су Филистејци преузели локалну хананску културу и језик пре него што су оставили и један запис, претпоставља се да је неколико филистејских речи било индоевропског порекла.

У Старом Завету Филистејаци се помињу на више места: у Књизи о судијима (4-5), где се говори о првом сукобу јеврејских племена са Филистејцима, у Другој књизи Самуиловој (2 Сам 5, 17, 8, 1), где говори о двобоју Давида и Голијата, и о другим сукобима (1 Цар 15, 27; 16, 15; 2 Цар 18, 8; Днев 21, 16, 26, 6; 28, 18).

Асирци су више пута нападали Филистејце, да би их коначно себи потчинио асирски цар Сенахирим. У време цара Асарадона Филистеја постаје покрајина Асирског царства. Након упада вавилонске војске под царем Навуходоносором Филистејци више нису имали никакву политичку улогу.

Филистејци су од 12. столећа пре Христа настањивали   данашњи израелско-палестинску средоземну обалу, основавши савез пет градова, коме су, између осталих, припадали и Аскалон, Ашдод и Газа.

Сходно том саопштењу за штампу, реч је гробљу које се налази изван зидина античког Аскалона. Ово је први проналазак ове врсте.

Сходно саопштењу археолога, овај проналазак подржавау Библији садржану теорију да су  Филистејци са Запада дошли на ову територију у 12. веку пре Христа. Сада предстоји лабораториска анализа пронађених костију да би се стигло до нових сазанања о пореклу Филистејаца. Између осталог, кости ће бити изложене DANN-тестовима и радикарбонском испитивању.

Сходно саопштењу археолога, битно се разликују ритуали сахрањивања Филистејаца од других погребних обичаја у бронзано и гвоздено доба. У појединим случајевима реч је о појединачним гробовима, делом о колективним, као и о траговима спаљивања. Ово гробље са 145 комплетних скелета омогућиће да се Филистејци ”упознају лицем к лицу”, вели се у том саопштењу.

У пратећим објектима у гробовима пронађени су мирисна уља и стаклене посуде. У појединим случајевима пронађен је накит и оружје, док у већини гробова нису били пронађени никакви лични предмети сахрањених.

Најновији проналасци ће до фебруара 2017.г. бити изложени као део специјалне изложбе у ”Музеју Израела” насловљене ”Аскалон – ретроспектива”, на којој ће бити представљен тридесетогодишњи рад на ископавању Аскалона.

Пронађени скелети указују на то да је реч о тешком телесном раду, као што је антрополог Шери Фокс објаснила. Димензије скелета упућују пре на просечну телесну висину. Голијат својом корпуленцијом представља, чини се, изузетак.

Извор Kathpress - припремио протођакон ЗА

​У озренском насељу Калуђерица код Петрова отворен је Светосавски омладински камп "Свети краљ Драгутин" у коме ће наредних 14 дана боравити прва група од 27 дјеце. Ове године учествују полазници из сљедећих намjесништава: добојско, бијељинско, угљевичко-јањско, тузланско, зворничко, сребреничко-подрињско и брчанско. 
Директор Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске протонамјесник Синиша Шаренац рекао је Срни да је камп мјесто сусрета, упознавања и дружења дјеце, чија је жеља да током боравка у кампу сазнају више о православљу, српској историји, култури и језику.
Он је прецизирао да су дио садржаја кампа предавања, креативне радионице, спортска дружења, излети, те посјете културним и историјским споменицима.
Старјешина манастира Озрен архимандрит Данило поручио је полазницима кампа да ће ту много научити и проширити пријатељства, те да ће "осјетити" љепоту манастира Озрен, домаћина кампа.
Полазници друге по реду љетне школе смјештени су у Конаку Светог краља Драгутина, реновираном манастирском одмаралишту адаптираном за одржавања Светосавског омладинског кампа. 
Љетна школа је православни камп који одржава под благословом Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Хризостома.
Прва десетодневна љетна школа одржана је прошле године од 18. до 27. јула за дјецу од 13 и 14 година.
Један од покровитеља школе тада је било и Министарство иностраних послова Србије.

прилог: Озрен Јоргановић

У Ватикану ће у уторак, 12, јула, бити одржан први састанак мјешовите комисије Српске православне цркве и Католичке цркве о улози хрватског кардинала Алојзија Степинца у Другом свјетском рату, пишу Вечерње новости.

У име СПЦ у раду комисије учествоваће загребачки митрополит Порфирије, митрополит црногорски Амфилохије, епископ славонски Јован, епископ бачки Иринеј и професор Дарко Танасковић.
Католичку цркву представљаће кардинал Јосип Бозанић, а у комисији су још и мостарски бискуп Ратко Перић, пожешки бискуп Антун Шковичевић, те историчари Марио Јарек и Јуре Кришто.
За сада се не зна шта ће бити на дневном реду дводневног сусрета, али је потврђено да ће у Рим да допутују високи представници двије цркве.
Лист наводи да се очекује да на првом састанку у Ватикану неће бити расправе, већ да ће послужити да се покаже добра воља за рад те комисије.
Извори из двије цркве потврђују да постоји добра воља да посао комисије буде обављен на најбољи могући начин.
Новости сазнају да обје стране припремају обимну документацију да се расвијетли контроверзни лик Степинца, који је у првој половини рата подржавао усташки режим Анте Павелића, али указивао и на масовне прогоне које су усташе спроводиле.
Међу новооткривеним документима је онај који је Гестапо слао Берлину, а из којег се види њемачки став о хрватском кардиналу.
Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање, који није желио да прогласи Степинца за свеца, док се не рашчисте историјске недоумице, на које му је указао врх СПЦ.
Папа је одабрао француског свештеника Бернарда Ардира да координише радом комисије, за коју нико не може процијенити колико дуго ће радити.
​| Извор: Вечерње новости |

​Његова светост патријарх српски Иринеј отворио је у Историјском музеју Србије у Београду мултимедијалну изложбу "Свети Сава Српски", на којој је централно мјесто посвећено оригиналном жезлу Светог Саве, донесеном из српског манастира Милешева, које је овај српски просветитељ држао у рукама.

Обраћајући се окупљенима, међу којима је био и принц Александар Други Карађорђевић, патријарх Иринеј истакао је да је Свети Сава централна личност српске историје, културе, а посебно духовности и Српске цркве.
"Одакле год да кренемо од нашег времена, у области културе, уметности, духовности, сви путеви нас воде ка Светом Сави", рекао је српски патријарх, који је изразио задовољство отварањем изложбе о српском просветитељу и учитељу.
Патријарх Иринеј је истакао да ће ова изложба помоћи посјетиоцима да открију сву величину и значај Светог Саве и да му због свега тога буду одани и захвални.
"Наша културна историја почива на његовој личности. Он је велики дар нашем народу, покренуо је точак историје и културе, који, Богу хвала, траје и дан данас и трајаће све док постоји наш народ кога је волео", рекао је патријарх Иринеј.
Српски патријарх је подсјетио да је Свети Сава из свог родног Раса отишао у центар тадашње духовности, Свету гору, одакле се увијек враћао у своју свету Србију да би помогао српском народу, додавши да његова личност превазилази све остале личности тог времена.
Патријарх Иринеј је навео да је мало тога остало од Светог Саве, јер историја није била наклоњена српском народу, па су многе вриједне ствари нестале у прошлости, али и оно што је остало свједочи о његовом значају.
Аутор изложбе Андреј Вујновић рекао је да изложба приказује живот и дјело Светог Саве, чији је значај за Српску цркву и државу превелик, те да је желио да предочи сву разноврсност његовог живота и талента.
Директор Историјског музеја Србије Душица Бојић каже да је ово дугогодишњи пројекат овог музеја и да ће изложба трајати до 28. новембра, а само оригинално жезло Светог Саве биће изложено до 5. септембра.
Жезло, које представља штап од позлаћеног сребра, са полудрагим камењем, горским кристалом на врху, гравирано са филиграном, високо је 143 центиментра и донесено је из манастира Милешева.
Посјетиоци ће моћи да погледају копије фресака и икона са ликом Светог Саве, легенде о животу и његовом раду, фотографије личних предмета и реликвија, као и списе.
Ови артефакти најмлађег сина родоначелника српске средњовјековне династије Немањића треба да што потпуније приближе јавности његов световни и духовни пут, као и величину и значај његове личности за српску државу и Српску православну цркву, али и цјелокупну српску историју и културу.
Након Београда, планирано је да изложба посвећена Светом Сави буде представљена у Народном музеју у Краљеву, затим у Чачку и Пријепољу, а припрема се и одлазак изложбе у иностранство.

​Митрополит Амфилохије: Донираћу органе

Митрополит црногорско-приморски саопштио је да ће донирати своје органе, поздрављајући одлуку републичког парламента да усвоји закон о завјештању органа.
  
“Ако некоме буду потребни моји остарјели органи, ја ћу их завјештати и моћи ће се и од митрополита имати неке вајде.Чуо сам за закон који је усвојен у Скупштини Црне Горе о даривању и завјештању органа који су спремни да се усагласе са тим законом, да дозволе да након њиховог упокојења на прописан начин даривају своје органе за здравље и живот других. "
 
“Закон је у духу јеванђељских правила, мишљења и живљења” , поручио је митрополит Амфилофхије.
 
АТВ

​Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки за вријеме НДХ пострадао је за Христа, Српску православну цркву и српски народ, рекао је архимандрит Наум Милковић, игуман Манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком на Кордуну у Хрватској.
"Епископ Сава је човјек који је себе предао Богу и људима и само је снагом такве вјере успио да претрпи разна мучења која су над њиме почињена за вријеме НДХ", истакао је архимандрит Милковић вечерас у Плачком на предавању о Светом свештеномученику Сави Горњокарловачком.

Он је подсјетио да је епископ мучен у штали тадашњег начелника полиције у Плашком Јосипа Томљеновића, након чега је одведен у Госпић и пострадао на Јадовну.

Архимандрит Милковић најавио је да ће идуће године објавити књигу о епископу Сави Горњокарловачком, коју пише, а садржаваће више података о животу и пострадању овог епископа.

Предсједник Удружења Јадовно 1941. из Бањалуке Душан Басташић рекао је у обраћању да је прошло 75 година од страшног страдања српског народа на подручју НДХ, посебно на почетку 1941. године на подручју Јадовна, Госпића и Пага.

Басташић је изразио захвалност донаторима из цијелог свијета који су омогућили ову јадовничку мисију, те Српској православној цркви и домаћинима у Плашком.

Његово преосвештенство епископ Горњокарловачки Сава Трлајић рођен је 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар.

Основну школу завршио је у Молу, Велику класичну гимназију и Богословију у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Београду, док је правосудни испит положио на Правном факултету у Загребу.

Службовао је као парохијски свештеник у Башаиду. Почетком 1927. године изабран је за референта, а нешто касније и за секретара Светог архијерејског синода СПЦ.

Усташе су ухапсиле епископа Саву 17. јуна 1941. године заједно са 13 виђенијих Срба из Плашког.

Његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије у својој књизи "Српска Црква у Другом светском рату" наводи податак да је епископ Сава 8. августа 1941. године виђен у дворишту казненог завода у Госпићу.

Претпоставља се да је убијен на Велебиту јер је, наводи епископ Атанасије, према свједочењу неких италијанских новинара, у августу 1941. године на Велебиту убијено око 8.000 Срба.

​Извор: | Срна

Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, сутра ће бити служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба.
Парастос јадовничким жртвама у 10.00 часова служиће свештеници Српске православне цркве.
Парастосу ће присуствовати и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.
Након парастоса, из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гђе ће бити постављен Часни крст и служен парастос.
Биће служен и кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра "Никола Тесла" у Смиљану.
Поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године и Дана сјећања на Јадовно данас је почело Молитвено сабрање окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, у Хрватској.
Дан сјећања на Јадовно 1941-2016. обиљежава се са благословом Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Организатори сабрања су удружења грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба. | Извор: СРНА | ​

​Прву најранију илустровану хришћанску књигу пронашла је британска добротворна организација у удаљеном етиопском манастиру. Изванредна Гариме јеванђеља названа су по монаху који је стигао у ову афричку земљу у петом веку и за кога се каже да их је преписао за само један дан.
Прелепо илустрована, боје су живе, и захваљујући Етиопском фонду за наслеђе, она су сачувана.
Аба Гарима је стигао у Цариград 494. године и легенда каже да је успео да препише (умножи) јеванђеља за само један дан, јер је Бог  одложио залазак сунца. Овај задивљујући артефакт је чуван од тада у Гарима манастиру поред Адве на северу земље, у региону Тигреј на висини од 7000 метара.
Стручњаци верују да је то такође најранији пример коричења књиге који је још увек везан за првобитне странице. Опстанак Јеванђеља је невероватан с обзиром на то да је земља преживела муслиманску инвазију, италијанску инвазију и пожар 1930-тих који је уништио манастирску цркву.
Јеванђеља  су исписана на јарећој  кожи на раноетиопском језику Ге'еза. Има два тома који потичу из сличног времена, али други је исписан различитом руком од првог. Оба тома садрже илустрације и четири Јеванђеља.
Карбонско датирање говори да су настала између 330. и 650. године, што се одлично поклапа с датумом када је Аба Гарима стигао у земљу. Први том је вероватно био у његовим рукама – чак и ако није стигао да заврши задатак у току једног дана, како традиција каже.
Сада постоји нада да ће Јеванђеља бити похрањена у манастирском  музеју где ће посетиоци моћи да их погледају.
Извор: Православие.ру (превод: Информативна служба СПЦ)

​Послије сто година Видовдан у Парламенту Велике Британије
Послије сто година Видовдан у Парламенту Велике Британије29.06.2016 00:59 | Танјуг
Лондон - Један од највећих српских празника, Видовдан, обиљежен је јуче у Парламенту Велике Британије, први пут након сто година, саопштио је Српски сити клуб из Лондона.

Догађај су организовали Амбасада Републике Србије у Лондону и Српски савјет Велике Британије, док је координатор био Српски сити клуб.

У Великој Британији 28. јун је први пут обиљежен 1916. године као "Дан Косова", када је организован низ школских и јавних манифестација у знак солидарности са српским савезницима.

Сто година касније, догађај поводом обиљежавања Видовдана и "Дана Косова" водио је Стјуарт Андру, потпредсједавајући Свепартијске групе за Србију.

У пригодном програму учествовала је Џени Блејк, пензионисана радница Националне здравствене службе из Саутемптона, која је прочитала говор о овом великом дану, глумица Марија Павловић Алпорт је одрецитовала неколико српских пјесама из Првог свјетског рата, а Живорад Николић, хармоникаш "She'' Kouokh" бенда, извео је неке од најпознатијих српских пјесама из Првог свјетског рата.

"Обиљежавање овако важне годишњице је још један доказ узајамног поштовања и веома јаке споне између двије земље, како прије сто година, тако и сада", наведено је у саопштењу Српског сити клуба.

Видовдан се везује за Косовски бој који се одиграо на тај дан 1389. године.

На Косову је погинуо кнез Лазар, па црква тог дана поред светог Амоса слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика, наводи се у саопштењу.

Занимљиво је, примјећује се у саопштењу, да је током Првог свјетског рата у јавном мнењу Косово било највише присутно у Великој Британији, због чега је 28. јун и проглашен за "Дан Косова".

Химна Србије је отпјевана много пута у Великој Британији у то вријеме, како на јавним догађајима, тако и у црквама, школама и на концертима.

"Манчестер Гардијан" је за 28. јун 1916. написао "од свега чудног што се може десити током рата, тешко да постоји било шта што је на тако чудан начин битно као Дан Косова, онакав какав се обиљежава ове године".

"Заиста је необично и ријеткост да се у Лондону, Манчестеру и осталим енглеским градовима људи састају да би обиљежили сјећање на битку која се десила на Балкану прије 527 година", оцјенио је тај лист.