|
Виртуелна изложба 8.и 9. разреда Основне школе "Вук Караџић", Требиње Изложба под називом "Осам вијекова моје Цркве, осам година моје вјеронауке" је њихов мали дар поводом јубилеја наше Цркве.
0 Comments
 Тома је знао Христове заповести, и он је знао где да нађе снагу да их испуни.
„А Тома, *звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус. А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у *ребра његова, нећу вјеровати“ (Јн 20, 24-25). Шта значи ово што је рекао „Нећу вјеровати“? Да ли је могуће да он није могао да верује осталој једанаесторици апостола, својој браћи? Да ли је могуће да би га они могли слагати? Сав јеванђељски Христов живот, сва Његова чуда, Голгота, смрт на Крсту, све су то они заједно искусили. Као и сад ову радост коју су сви доживели они желе да је поделе са њим. Не, то није била лаж. А Онај, Кога су они видели, да ли је Он заиста Христос? Да ли је то могло бити неко сновиђење или неки други Христос? Да ли је то била нека грешка? А Тома се плашио да не изгуби оно што има. А шта је он имао? Ово је имао: у тим годинама заједништва са Христом, он је упио Његово учење, целокупан Његов живот; и сад он више није могао да живи на другачији начин. Било је мучно за њега да више није у личној заједници са Христом; али до тад он је схватао да ће Христос доћи на земљу да би нас научио главним Божјим заповестима: љубави према Богу и ближњима, које ће Он сам извршити да би нам дао снагу да их ми извршимо. У Рају је први човек испунио Божју заповест. Снагу да испуни ову Божју заповест он налазио једући са Дрвета Живота. А онда је уследио пад. Рај је изгубљен, Дрво Живота је изгубљено, и заједно са тим, изгубљена је и снага за побожни живот. А Христос је дошао да би нам дао Нови завет Дрвета Живота- Своје Тело и Крв. „Чините то мени у спомен“, рекао је он на Тајној вечери (Лк 22,19). Тома је знао Христове заповести и знао је где да нађе снагу да их испуни. Он је живео тако. Иако је живео без човечанског присуства Христа, он је живео у Христу. Он се плашио да не погреши. Шта ако се јавио неки други Христос ученицима, не Онај у Коме је он живео и наставља да живи? То значи: „Нећу вјеровати“. А у осми дан од Васкрсења, Господ се опет јавља Својим ученицима, сад кад је и Тома присутан и дозвољава му да додирне Његове ране. И сад је одјекнуо Томин победнички усклик, који чак и сад дотиче наша срца: „Господ мој и Бог мој!“ (Јн 20,28). А ово су Христове речи које се односе на вас и на мене, које отварају нову еру вере која ће остати до краја света: „Зато што си ме видио, повјеровао си; *блажени који не видјеше а вјероваше“ и додаје апостол Јован Богослов: „да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и *да вјерујући имате живот у име Његово“. За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор Радост празновања Васкрса, празника побједе Живота над смрћу, која је ове године помућена пандемијом корона вируса, није спријечила ученике који похађају наставу Православне вјеронауке у Пољопривредној и медицинској школи у Брчком да на себи својствен начин и у школовању “на даљину” обиљеже најрадоснији хришћански празник. На иницијативу вјероучитеља ученици су направили својеврсну онлајн изложбу васкршњих јаја на фејсбуку. Као јаја са највише лајкова издвојила су се јаја која су нашарали следећи ученици: 1. мјесто - Теодора Обреновић, одјељење IV 6 - 598 лајкова, 2. мјесто - Славка Крстић, одјељење II 2 - 443 лајка и 3. мјесто - Ана Драгић, одјељење II 8 - 313 лајкова. Специјалну награду на овом избору добила је наша ученица Стојна Кикић (I 10), посебан украс и анђео наше школе. Утјешне награде добили су сви ученици чија су јаја добила преко 100 лајкова, а то су: Анастасија Родић (IV 5), Милица Трнинић (II 5), Tамара Брковић (I 6) и Јована Перић (I 9). Награде од вјероучитеља за посебан труд добили су сљедећи ученици: сестре Драгана и Гордана Благојевић, Давор Дакић за најјаче јаје, јер је победио све укућане и комшилук према сопственом сведочењу, Ђукица Божић, Страхиња Лојпур и Млађана Боројевић. Награде за овај избор обезбедило је свештенство храма Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши, са старјешином храма - протојерејем ставрофором Небојшом Драшкићем, и вјероучитељ Бошко Максимовић. Ово је диван примјер како најмлађи међу нама могу дати велики и значајан допринос прослави Васкрса у нашим школама. Вјероучитељ Бошко Максимовић. На нови начин учења и наставу на даљину се полако навикавамо, а да би га дјеци учинили занимљивијим и креативним, актив наставника Продуженог боравка Основне школе "Вук Караџић" из Требиња дошао је на идеју да за дјецу снимају видео и тонске записе у виду поучних прича, креативних идеја и слично. Водећи се тиме да је за ученике веома значајно, корисно и потребно научити повезивати градиво, јер повезујући градиво више предмета уз разумијевање и примјену много се лакше учи и памти. Неки од примјера праксе:корелација наставне јединице из ликовне културе "Позориште сјенки" и наставне јединице "Мојсије" вјероучитељица је представила у кратком видео запису Корелација наставних јединица Ликовна култура:"Расцвјетала грана" Српски језик: Придјеви Вјеронаука: Васкрс Дјеца су за ликовно правила расцвјеталу грану ("Трешњу у цвету"), а затим осим цвјетова и бехар, грану су требали обогатити са шареним јајима. Јаја су са једне стране требали украсити, а са друге језгровито описати шта им највише недостаје ових дана. Наставнице су снимале и видео прилоге како направити васкршње корпе, корпу за чуваркућу, честитку, читале дјеци васкршње приче и приче о томе зашто се за Васкрс фарбају јаја. Неке од креативних радова и повратних информација можете погледати на фотографијама. „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?... Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим 8, 35-38). Ученици ОШ „Вук Караџић“ у Лозници су показали да, и поред ове ситуација у којој се налазимо где смо због пандемије корона вируса принуђени да се прилагођавамо сасвим новом начину учења на који су се они изненађујуће добро навикли и где заслужују све похвале колико одговорно одрађују своје обавезе, да нас све ово није спречило да са великом радошћу у срцу приступимо обележавању највећег хришћанског празника Васкрса. Оно што чини овај Васкрс посебним је доказ да сабрање не мора да буде у социјализацији већ у духу у Господу нашем Исусу Христу а пројектна настава је ојачала сарадњу на релацији родитељ-ученик-наставник. У пројектној настави „Васкрс“ учествовали су сви ученици нижих разреда и осмог. Одличне примере добре праксе можете видети на следећим линковима https://osvukloznica.wordpress.com/2020/04/18/uskrsnjiradovi4-2/ https://osvukloznica.wordpress.com/2020/04/16/tematskidan-uskrsiozajaca/ Ученици су у сарадњи са родитељима а у договору са наставницом енглеског језика Сањом Симић де Граф сами осмишљавали наставу на тему Васкрс. Циљ је универзалан-развијање љубави према Господу и православној вери и љубав према сопственој традицији кроз различите моделе учења и усвајања вокабулара енглеског језика кроз ову тематику. Своју инвентивност ученици су показали на различите начине- цртали су, осмишљавали укрштенице и осмосмерке заједно са својим родитељима, правили занимљиве друштвене игре са питањима везаним за Васкрс, осмишљавали лавиринт како доћи до васкршњих јаја, правили занимљиве ППТ презентације, слали линкове са едукативним видео записима... Толико идеја,а кроз сваку идеју коју су послали осетила се искрена дечја радост и љубав према овом празнику. И то све на енглеском језику! У овом пројекту учествовали су ученици, нижих разреда и осмог разреда са својим родитељима. Треба посебно истаћи родитеље који су у овом наставном процесу били изузетно важан фактор. Како се не задивити оцу ученице четвртог разреда који ради као медицински радник у Немачкој а кад је слободан преко видео везе ради са дететом домаћи задатак? Или мајци детета другог разреда која не престаје да одушевљава својим сугестијaма? Или свим тим родитељима који поред својих обавеза налазе времена и стрпљења за рад са децом. Али, опет, треба још нешто истаћи и као наук свима нама. Пре ове недаће која нас је задесила, ми, одрасли, били смо заборавили да смо ми активни партнери у дететовом учењу. Били смо жртве свакодневне рутине у којој су најчешће испаштала деца- морамо признати да нисмо били довољно ту уз њих. Сад, кад смо принуђени да седимо поред свог детета, сад увиђамо да смо све могли урадити боље, лакше и успешније да смо сви сарађивали. Можда није баш било коректно свести своју обавезу на то одвести и довести дете из школе, послати га у собу да уради домаћи задатак а после тога пред рачунар да се слободно игра по цео дан а да бисмо ми „несметано“ могли да обављамо своје послове. Деца су сигурно научила сад колико им је битно друштво јер док су били социјализовани били су истовремено и превише отуђени једни од других јер су им најбитније ствари у животу биле телефон и рачунар. Сад увиђају колико им недостаје контакт са другарима из школе. А ми, просветни радници, у целом овом осмишљавању наставе схватили смо шта је то индивидуални приступ и потреба сваког детета. Надам се да то нећемо заборавити кад све ово, ако Бог да, прође. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Срећан и Богом благословен Васкрс свим ученицима и родитељима и да нам Господ да да се што пре вратимо у школске клупе! Сања Симић де Граф „Из уста дјеце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Мт 21,16) Лазарева субота, Врбица, празник је који дјеца увијек дочекују са много радости. Седмица пред Лазареву суботу у Продуженом боравку требињске школе "Вук Караџић" увијек је била испуњена посебном радошћу , пуна креативности и спремања за празнике који долазе. Вријеме и ситуација у којој смо се нашли физички нас је дистанцирала, али не смијемо дозволити да будемо и социјално дистанцирани нити да нам контакти буду искључиво повезани са наставом и учењем. Ученици и актив наставника Продуженог боравка су то показали и на дјелу. Као и сви спријечени да учествују у традиционалној литији на Лазареву суботу, одлучили су да вријеме проведено у кругу породице искористе и направе сами своје вјенчиће од врбових гранчица . Осим вјенчића , писали су и поруке за своје другаре, учитељице, а понеко је направио и послао вјенчић као изненађење које чека другара у дворишту. На овај начин симболично су представили поздрав Христу , који је улазио у Јерусалим. Отац Јустин Поповић је често говорио да ће нас дјеца и цвијеће оправдати пред Богом. Зато , радујмо се сви духовном радошћу, али оном искреном, нејчистијом, као што се радују ова дјеца, узвикујући "Слава на висини Богу". Вјероучитељица, Жанела Пажин  Православни хришћанин сигурно је добро упознат са припремним молитвама за Свето Причешће. Ово молитвено правило веома је важно препоручује се пре учествовања у Бескрвној Жртви да бисмо били свеснији величине и светости Литургије, као и наше безвредности у светлости такве страшне Тајне. Кад се ово молитвено правило појавило и одакле потиче обичај такве молитвене припреме за Свето Причешће?
Преобраћање Римског царства у хришћанство Од преобраћања Римског царства у хришћанство, богослужење се измешта из домова и малих цркава у базилике, да би хришћани могли стати у зграду и учествовати у Литургији. То је утицало на редослед божанских служби као и на време неопходно за припрему Светих Дарова у довољном износу. Додатно, само Свето Причешће изискивало је све више времена, што је утицало на то да су верници често постајали неспокојни. Древни животописац Свете Текле описује „двосмерно загушење током [Причешћа] Великих Тајни, када су се неки људи тек приближавали, други су већ одлазили, неки су опет долазили, а трећи су опет излазили, и сви су викали, гурали и свађали, тискајући се се једни уз друге и не дозвољавајући никоме да заузме своје место – а све ово, наравно, како би били први, који учествују у Светој Тајни“ (Живот и чуда Свете Текле. Чудо 33, 2). Црква се свугде суочила са овом ситуацијом и покушала је да уразуми своје собрање, које је у количини нагло порасло, али не и квалитативно. Свети Јован Златоусти, на пример, говорио је о о овој теми с пуним поштовањем у храму, у својим беседама. „Реци ми, зашто журиш? Зашто се гураш кад гледаш у заклано Јагње? Реци ми, кад би морао да гледаш ову Жртву целу ноћ, да ли би могао да је се заситиш? Издржао си цео дан, провео већину ноћу (постећи) -а сад у тренутку ока губиш и уништаваш такав подвиг? Мисли на Оног, који лежи на жртвенику, и мисли из ког је то разлога. Он је заклан за тебе, а ти, видећи Њега заклана, тако си нехатан“ (Преобраћање на Гробу и Крсту, 3). Многи Црквени оци подстицали су верујући народ, који је чекао да прими Свето Причешће да не дозволи да им ум лута, већ да се у тишини моле. Тако су настале прве молитве пред Свето Причешће, које ми сад можемо видети у својим молитвеницима. Причасници су, такође, охрабривани да не напуштају цркву одмах већ да се у тишини захвале Богу, чекајући да се служба заврши. Прве, такве, молитве забележене су у Часослову и Молитвослову, али још нису постале обавезујуће. Монашки обичај од 6. до 12. века Обичај, у саборним црквама, да се изговарају посебне молитве док се чека Свето Причешће, биле су распрострањене у монашким круговима, нарочито у лаври Светога Саве Освећеног, због неких посебности у свом значају. На вечерње, на велике празнике и недељом, Лавра је била пуна људи, јер су монаси, који су проводили остатак године осамљени у својим келијама и палестински пустињаци морали да учествују у Литургији. Лавра је била манастир различитих народа, па је било намењено да се први део Литургије одржава у различитим црквама и на разним језицима, а да се нафора дели свима у саборном храму, да би сви учествовали у истој Евхаристији. „Нити је Иберијцима, ни Сиријцима, ни фрањевцима дозвољено да славе целу Литургију у својим црквама; већ кад се окупе овде, њима је дозвољено да поју из Часослова и Типика, као и да читају Посланице и Јеванђеље на сопственом језику; а онда да уђу у велики Храм и да са причесте са свом браћом Божанским и Чистим Животворним Тајнама“ (Михаило Желтов, Порекло Јерусалимског обичаја). Пролаз до саборног храма и дуго чекање на Свето Причешће било је испуњено посебним молитвама пред Свето Причешће. Први поменут, одређени скуп молитава, из Типикона је Светих отаца Саве Великог и Теодосија Антиохијског, који прописује да они који желе да се причесте морају ревносно изговарати прописани скуп молитава“ (Парпулов, Ка историји Византијских псалтира). Иако остаје нејасним како је то изгледало, очигледно је да је то кратко, али не само једна или две молитве. Студитски типикон Први детаљан опис молитвеног правила пред Свето Причешће налазимо у Свеобухватном Типикону Никите Стифата из Студитског манастира, из друге половине 11.века. Монаху је дато упутство како да говори Трисвету молитву, уз Псалме 115 „Радујсја“, 116 „Љубим Господа“, 118 „ дајте Господу хвалу“и четири молитве током Херувимске песме. Уз возглас Светиње светима, он би читао Псалм 30 „Узвишаваћу те Господе“ и неку краћу молитву. Кад би се приближивао Путиру, морао је да прочита Псалм 23 „Господ је Пастир мој“ и ако би било много причасника, морао би опет да понавља Псалме 115, 116. и 118. Примивши Свето Причешће монах би, у свом срцу, рекао „Амин“ и прочитао молитву Светог Јована Златоустог - „Верујем Господе и исповедам“. Постојале су четири захвалне молитве на крају Литургије, и једна молитва после заједничког оброка. (Алексопул С, Молећи се молитвама: Јединствена дужност Светог Причешћа). Очигледно, скуп молитава пре Светог Причешћа био је кратак и непосредно се изговарао током Литургије. На крају, после ове кратке дужности, која је назначена Каноном Манастира Богородице Евергетидске, то је постала суштина каснијег молитвеног правила пред Свето Причешће. Канону је придодат овај скуп молитава у 13. и 14.веку, а број молитава се повећавао, тако да више није било могуће то читати током службе, а није било ни препоручљиво да се то чини током Литургије. Тако, у савременој пракси, све се молитве читају или пре Литургије или по деловима претходне вечери (канон као део Великог повечерја, псалми, тропари, и молитве које се читају пре службе ујутру). Појава три додатна канона, као дела молитвеног правила у припреми за Свето Причешће, захтева посебну пажњу, што нећемо обухватити овим чланком. Аутор:Јован Ничипорук/За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ /ИЗВОР  Бугарска Православна Црква одржаће службе на Цвети и Васкрс на отвореном, јављено је после састанка потпредседника владе Томислава Дончева, шефа оперативног штаба генерал-мајора Вентсислава Мутафчијског и управног одбора цркве 30. марта.
Бугарска Православна Црква, којој је већина грађана те земље привржено, оштро је критикована на друштвеним мрежама због тога што су њени богослужбени домови били отворени упркос кризи ковид-19, иако су неке црквене вође позвале људе да се моле дома уместо да учествују у богослужењу у цркви, и што се недељна служба у Храму Светог Александра Невског емитује се на телевизији и Фејсбуку. Такође је Црква изложена критикама због настављања Источне православне хришћанске праксе целивања икона у црквама и коришћења једне кашичице за причешће у току службе. Премијер Бојко Борисов рекао је да, упркос препоруци оперативног штаба протеклог викенда која налаже затварање цркава, он неће подржати такву препоруку. На претходним састанцима, Мутафчијски је рекао да је затварање цркава питање о коме ће сама црква одлучити. Састанак са Светим Синодом одржан је више од недељу дана након што је оперативни штаб рекао да га је тражио. После састанка, Мутафчијски је рекао да ће се током службе користити различите кашичице , а иконе ће бити дезинфиковане. Министарство унутрашњих послова биће задужено за одржавање реда изван цркава. Људима ће бити допуштено да уђу у цркве како да упале свеће, али морају се поштовати хигијенске и здравствене мере предострожности. Свештеници ће бити задужени да спрече гужву. Службе ће се преносити путем телевизије и на друштвеним мрежама. Очекује се да ће Свети Синод да саопштење везано за разговор са Дончевим и Мутафчијским, као и сопственом састанку о даљњим мерама везаним за Васкрс. Државни оперативни штаб против Ковид-19 рекао је на јутарњем састанку одржаном 30. марта да је укупан број људи који су били позитивни на тесту на вирус био 354, укључујући осам умрлих и 15 који су се опоравили. Бугарски парламент изгласао је 13. марта за ванредно стање на месец дана. Мере за спречавање ширења Ковид-19 укључују затварање тржних центара - осим продавница хране, апотека, банака, осигуравајућих друштава и платних уреда у њима, затварања биоскопа, позоришта, ресторана, барова и кафића, забрану посете у јавним парковима и баштама, као и ограничења путовања између градова. Бугарски главни муфтија, духовни вођа муслиманске мањине у земљи, отказао је у петак молитвене службе и позвао муслимане да се моле код куће. Римокатоличке и Протестантске преносе своје службе. Руководство бугарске јеврејске заједнице затворило је Синагогу у Софији за посетиоце и обуставило молитвене службе. За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / извор |
