Св. апостол и јеванђелист Марко

Св. апостол и јеванђелист Марко

Попуни празна поља

  
Попуни празна поља па притисни провјери да видиш тачне одговоре! Користи помоћ ако имаш проблем у попуњавању празних поља.
   Јеванђеље      Александрију      Мисир      Пентапољ      Петра      Риму      ангел      епископ      посланици      свештенике      тамнице      чудесима      2   
Св. апостол и јеванђелист Марко бјеше сапутник и помоћник апостола , који га у својој првој назива сином својим, не сином по тијелу него сином по духу. Када Марко бјеше с Петром у , умолише га вјерни, да им напише спасоносну науку Господа Исуса, Његова чудеса и живот Његов. Тако Марко написа Свето , које виде и сам апостол Петар и посвједочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у на проповијед. И тако св. Марко би и први проповједник Јеванђеља и први у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успије да посије сјеме науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља дође у , куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успије да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, и ђаконе, и да све добро утврди у вјери благочестивој. Своју проповијед Марко потврђиваше великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вјере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбјеже поново у , гдје продужи утврђивати своје раније дјело. Послије године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих вјерних, чији се број већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор! Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" — Сутрадан злобни људи извукоше Марка из и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свијет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз вијекове дају исцјелења људима од сваке муке и сваке болести.