ВАСКРС

На Велики петак
чим зора заруди
на Христово страдање
подсјете се људи.

Разапет на крсту
тихо је патио
али своју вјеру
није изгубио.

Кад испусти душу
у гроб га положише
и велики камен
на њега ставише.

Недјеља кад свану
он ту није био
већ је бијели анђео
на гробу сједио.

 Христос воскресе
вјерујте људи
јер само Бог
може да нам суди
написала:ученица петог разреда Николина Тодоровић школа ,,Свети Сава" Источно Ново Сарајево
Picture
"ПЈЕСМА ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ"- ИВАНА РИКИЋ (3.мјесто на фестивалу поезије) -кликни на слику за увећање

Васкрс

Васкрс долази,
Звонци спремни сви, 
Народ спрема се
За весеље вријеме је!

Дјеца се радују
јаја се шарају
Свуд се ставља крст
вријеме је за Васкрс!

Пуна корпа јаја,
Свуда је граја,
Васкрс ту је знај,
Весељу никад крај!

Пјесму је написала 
АНА ВУКОВИЋ II-1
ШКОЛА ,,СВЕТИ САВА" ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО
Picture
"МАНАСТИР МЕЂУ БОЖУРОВИМА" - ИВАНА РИКИЋ
РАСТКОВ ПУТ

Желео је изнад свега
За свој народ да се бори!
Не у боју крвавом
Него књигом и молитвом!
Зато крену Светој Гори.

Месечина обасјала
ходочанске путе тешке
пред капију светогорску,
млади Растко стиго пешке.

Убрзо је за њим стигла
И краљева сва коњица
дошли само с једним циљем
да поврате младог принца.

Изшетао пред  њих Растко
У монашкој светој ризи.
Па им тихо беседио : хвала браћо,на великој вашој бризи!

Поздравите оца мога,
Нек не брине и нек мирно
сада спава.
Реците му : да је Растко данас
постао монах Сава.

Лука Јевтић, IV/2
ОШ. Бранко Радичевић
Косовска Митровица
Picture
"ВАСКРС"-ВАЊА ЛАЗИЋ
Васкрс под Леотаром

Прво јаје обојила сам црвеном,
Да ми чуваркућа буде.
И онда тако, све редом,
Стављала украсе с малим медом.

Васкршње јутро свануло је,
Моја породица у цркву пошла је.
Док звоне црквена звона,
Пресрећне смо ја и моја сестра Ивона.

Мој брат, мали Теодор,
И ако је беба мала,
Радује се и осјети,
Светост  тога дана.

На Литургију јутрос
Пошли смо сви,
Да се причешћем
Сјединимо са Христом Васкрслим.

Седам седмица поста
Постили су старији,
Задње двије, сриједу и петак
И ми малени.
Са Тврдоша поносног звоне звона,
Одговарају им она из Петрова поља,
И у Дужима звони звонар стари,
А Васкршња звона
Звоне и у Завали.

Леотар поносни,
Над градом се уздиже,
Док на прољеће
Свака травчица мирише.

Требишњица мирна,
Ка мору се њише.
Радошћу Васкрса,
И природа одише.

Срећа  тог  јутра
Описат се не може,
Само сам понављала:СЛАВА ТЕБИ ВИШЊИ БОЖЕ!
Ученица: Анастасија Јакшић,  Разред: 6/3

БОЖИЋ

Божић је рођендан Христа,

Божић у сну блиста,

Божић је света тајна ,

велика и бајна.

Божић има пјесму

веома честу ,

Божић је свијет

чаробан и лијеп.

Божић је тих ,

Божић је стих ,

Божић је моћ ,

обасјана свјетлошћу тачно у ноћ .

  Ђорђе Ковачевић IV2., ОШ ,,Соколац'' у Сокоцу-Вјероучитељ Томислав Пајевић

БОЖИЋ

Бјели Божић засјао

као златни бријег,

у собу је стао

јер је вани снијег.

Божић бјели зачарао

сав наш свијет ,

можда би такав један дан

зближиo цјели свијет .

Ноћас ће нас гријати

окићени бор

и наш дом ће сијати

као царски двор .

Свијет ће с јутром заспати

задовољан , тих ,

наша јелка ће засијати

сјајнија од свих !

  Марија Шибалија III1 ,ОШ ,,Соколац'' у Сокоцу-Вјероучитељ Томислав Пајевић

БОЖИЋ

Рађа се ново јутро

у освитку зоре ,

зубато , чаробно сунце ,

обасја поља и горе.

Божићно јутро је дошло ,

полазник ватру џара

''Нек сте сви срећни'' , рече ,

и извади мало пара.

Мајка трпезу спреми ,

погачу на сто стави ,

узима шибицу у руке

и кандило припали.

Свима Божићна храна гори ,

Мир Божији , Христос се роди !

  Марина Планинчић I   ОШ ,,Соколац'' у Сокоцу-Вјероучитељ Томислав Пајевић

БОЖИЋ

Кад погледах напоље ,
угледах бјеле пахуље
сјетих се Божића и
сласних бомбончића.

Одмах кренух напоље,
хватати пахуље,
правити сњешка и
чекати Божић.

Када дође Божић ,
баба спреми пуно жита ,

па кад дође полазник
попршће га

прије него ишта пита.

  Маша Терзић IV4, ОШ ,,Соколац'' у Сокоцу
Вјероучитељ Томислав Пајевић

БОЖИЋ

Бадње вече стиже ,

а Божић све је ближе.

Пахуљица паде ,

зима мени даде :

чај са медом ,

пахуљу са ледом .

Божићу се радујем ,

Јер ми дарује
укусне бомбончиће,
шарене поклончиће.

Тамара Беатовић IV4 , ОШ ,,Соколац'' у Сокоцу-Вјероучитељ Томислав Пајевић

БОЖИЋ

Најсретнији стиже дан ,

нашег Христа рођендан.

Устали смо рано сви
и полазника дочекали .

Бадњаке смо окитили ,

сви се сретни окупили .

Прослављамо овај дан ,
нашег Христа рођендан.

Нек нас радост и срећа води ,
Мир Божији Христос се роди .

Зорана Шобић III3  ОШ ,,Соколац'' у Сокоцу
Вјероучитељ Томислав Пајевић

ГОСПОДЕ БОЖЕ …

ГОСПОДЕ БОЖЕ
ЈА ТИ СЕ МОЛИМ
ЗА СВЕ ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМ.

ДАЈ НАМ ЗДРАВЉЕ
СРЕЋУ И МИР
ЗА СВАКОГ
КО ЈЕ ЖИВ.

НА ЗЕМЉИ ОВОЈ
СВИ СМО ГОСТИ
МОЛИМ ТЕ БОЖЕ
СВЕ ГРЕШКЕ НАМ ОПРОСТИ.

ЧИНИМО ГРИЈЕХЕ
А И НЕ ЗНАМО,
ЗА ОПРОШТАЈ ДА СЕ МОЛИМО
БАР ТО ЗНАМО.

ГОСПОДЕ БОЖЕ
ВЈЕРУЈУЋИ У ТЕБЕ
ТАКО ЧУВАМ И
ШТИТИМ СЕБЕ.

СТО ПУТА ТИ СЕ МОЛИМ
ОПРОСТИ НАМ СВИМА
ГОСПОДЕ БОЖЕ
ЗНАМ ДА ТЕ ИМА.

ДА БИ ИМАЛИ
ЗДРАВЉЕ СРЕЋУ И МИР
МОЛИ СЕ ГОСПОДУ
ДОК СИ ЖИВ.

ЈЕР ЗНАЈ ДА
ГОСПОДА ИМА
И ВИДИ СВЕ.
ЗАТО ВЈЕРУЈ
И СТАЛНО ЗА СЕБЕ
И ДРУГЕ МОЛИ СЕ…

АЊА МИЛОВАНОВИЋ V 2
ОШ „Десанка Максимовић“ Трн

СВЕТИ САВА

НАША ШКОЛА СЛАВИ
  СВЕТОГ ОЦА СВЕТОГ САВУ
  ОН СЕ  МОЛИ
ОН НАС ВОЛИ

  СА НАМА РАДОСТ СВОЈУ ДИЈЕЛИ.
  СВА ДЈЕЦА СВИЈЕТА ВОЛЕ ШКОЛСКУ СЛАВУ
СВЕТИТЕЉА СВЕТОГ САВУ.

  ОН НАС ВОЛИ ОН НАС ВОДИ
  НА ПРАВИ ПУТ ОН НАС ИЗВОДИ И СА ЉУБАВЉУ МОЛИ БОГА ЗА НАС.


ВЕЉКО ВУЛИН VI3
ОШ „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ ТРН

-СВЕТИ САВО-

 
СВЕТИТЕЉУ САВО
ТИ НАЈБОЉИ СВЕТИ
ТВОЈ НАМ ДАТУМ
УВИЈЕК НА ПАМЕТИ.

С ТОБОМ СЕ ПОНОСЕ
И МАЛИ И ВЕЛИКИ
НА ТВОЈ СЛАВНИ ДАТУМ
СВА НАША НАЦИЈА СВЕТИ.

НА ТВОЈ СЛАВНИ ДАТУМ
ПАХУЉЕ СНИЈЕГА ЛЕТЕ
А НАША НАЦИЈА СЛАВИ
И СВЕТОГ САВУ СВЕТЕ!

НИКОЛА КЕПЧИЈА VII 3
ОШ „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ ТРН

_

__ МИР, СРЕЋА И ВЕСЕЉЕ
  ТО СУ МОЈЕ БОЖИЋНЕ ЖЕЉЕ,
  ОД СРЦА СУ И МАЛЕ
ДА БИ У СВАКУ ПОРОДИЦУ СТАЛЕ.


  А НАЈВЕЋА ЖЕЉА
  ШТО НАМ СВИМА ТРЕБА,
  ЗДРАВЉЕ ЈЕ НАШЕ
ОДАВДЕ ДО НЕБА. 

СОФИЈА ДЕЛИЋ, III2
ОШ „ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ“ ТРН
   Тема конкурса:  Moј завичај        Наслов рада: Дани подно Леотара           Ученица: Кашиковић Николина; О. Ш. „ ВУК КАРАЏИЋ“ Требиње ;    Разред: 8/3;

  Завичај.. .Као мати која нас увијек  чека раширених рука да дотакнемо та топла њедра, мека и пуна љубави. Мој завичај је у мом срцу, баш као што је у срцу Балкана. Стоји, поносан, неуништив. Многи су га опјевали, неко са радошћу, неко са чежњом, неко с љубављу, неко о обичајима. Љубав према завичају је љубав коју нико не може да нам одузме. Мој завичај, моја земља Херцеговина,  на себи носи лијепу природу, а у себи лијепе људе. Земља Хумска за коју су се наши преци борили, вјерујући у Господа. Господ  им је то и узваратио богатом и плодном земљом, изворима бистре воде, мирисним воћем и здравом стоком. Света земља, Светосавска и СветоВасилијевска.                                                                           Моје Требиње... град који не можеш да не заволиш. Град у ком не можеш не имати инспирацију. Понекад ми се чини да смо овдје сви неки умјетници, пјесници, сликари...сањари, романтичари... А како и не би?! Овдје сунце као да не залази, осим по жељи за мало романтике. Чаробно моје Требиње! Азурно плаво небо, без иједног облачка, чист и прегледан хоризонт, слике као из снова. Све изгледа некако умивено и окупано, сређено и свечано. Дуге шетње од старе касарне, кроз Растоке, обалом Луке Вукаловића, поред хотела Леотар, прелијепом стазом до Арсланагић мост, а онда назад преко Крша до центра... Често то радим, јер заиста, није довољно једном видјети ту скривену љепоту под падинама Леотара. То су шетње које никад и никога не уморе. Требишњица цијели околни пејзаж чини нестварно лијепим и привлачним. Протиче лијепа,  јака и снажна не осврћући се на прошлост, јер јој садашњост припада. Пресијава на врелом сунцу, које своје златне зраке пружа преко цијелог предјела, које му даје још већу чар. То је требињско сунце, које понекад живе као да укочи на 40 степени. И таман када помислимо да смо у неком кључалом лонцу, као да нека невидљива рука укључи над градом неки вентилатор. Облаци понекад као да нам пријете, ал доста пута је то само неуспјели покушај кише, вјетар са Леотара растјера облаке и поново се укаже сјај мога града. Понекад узмем апарат да нешто усликам, па помислим; ово треба живјети, неко ће други овјековјечити.                                                                                                    Свијетли дани, добро снабдјевена зелена пијаца под Платанима, доста свијета, пуни кафићи... Угодне ноћи, жива музика...у тој љетној атмосфери ријетко коме пада на памет да оде прије него се погасе задња свијетла и утихну последњи акорди музике. А онда, крајем августа, прво што човјек преко дана примјети јесте да су љетне пријеподневне гужве нестале. Топли вјетрић све чежће мрси косе дјевојака и као да шапуће одлази љето. Ускоро се појављује јесењи пејзаж, лијеп и очаравајући на свој јединствен начин посматран очима расположених посматрача. Јарко црвени листови шуме на платанима...  Све то уноси мир у срца људи који овдје живе.                       Задњих година некако пред Светога Саву у наш град наврате и сњежне пахуље плешући свој први плес, кришом под свијетлима уличне расвјете, а ми сањаримо о снежним јутрима подно Леотaра. Ујутро када нас звона са Херцеговачке  Грачанице позову да прославимо школску славу, устанемо очекујући бијели покривач, a схватимо да ипак и на ову школску славу можемо да идемо у свечаним лакованим ципелицама.                 Тешко је описати ријечима, ал могу Вас позвати као госта да видите како изгледа мој завичај и уживате у његовим чарима. Ја, односно ми, ту смо на Вашем путу за море, свратите, видите, знам да ће те пожељети да се опет вратите. А човјек кад се врати Требињу као да изнова стоји са дијелом своје душе , коју је некад оставио овдје у колијевци херцеговачког крша и љепоте. Требиње! То се срцем изговара и кад усне занијеме.