ПРАЗНИЦИ СВЕТИТЕЉА И СВЕТИХ

ПРАЗНИЦИ СВЕТИТЕЉА И СВЕТИХ

  
попуни празна поља ријечима са списка
   Јована      Василије      Литургија      Петровдан      Симеон      молитвом      пророци      свети      свјетлост      сиромаштво      угодници      цркве   
Ријечи светитељ и свети воде поријекло од ријечи . Христос је свјетлост свијету, који је у свет дошао ради нас људи и ради нашега спасења. Господ је због тога постао човјек, међу нама живио, због нас страдао, био погребен, умро и васкрсао. Људи који су се трудили да буду као Христос и да носе у себи Христа који је свјетлост, зову се . Иако су људи као и ми, они су постигли да живе вјечно у присуству Бога. Због тога им се обраћамо , да нас заступају пред Богом.
Први свети били су апостоли и мученици. Сви Христови ученици, осим Светог Богослова, који је био поред Христа на крсту, пострадали су мученички. Један од настаријих празника светих је , дан када су пострадали Свети апостоли Петар и Павле. Овом празнику, као и празновању Христовог страдања, претходи вишенедељени пост. Њихов примјер слиједили су мученици ране Цркве. Они су мучени и убијани на свиреп начин само зато што су вјеровали у Христа. На мјестима гдје су мученици сахрањивани, подизане су прве . Над моштима мученика служила се и у њихову част писале су се и пјевале богослужбене пјесме. Такође су се читали одломци из Светог писма, који су указивали на мучеништво светога. Тако су настале прве празничне службе, које је касније прихватила читава Црква.
Међутим, нису сви свети били мученици за вјеру. Људи који су народу преносили Божију вољу, славе се као свети . Многи епископи Цркве, који су као Христос били добри пастири, постали су светитељи. Најпознатији међу њима су: Свети Јован Златоусти, Свети Велики, Свети Николај, Свети Сава Српски и др. Многи монаси, који су се завјетовали на дјевственост, и послушност, постали су свети преподобни. Међу њима су: свети Алимпије Столпник, Света Петка, Свети Мироточиви и др. Неријетко су и хришћански владари, као заштитиници Цркве и људи узвишеног хришћанског живота, постајали свети. Када празнујемо светитеље и свете Цркве, ми кроз њих увијек празнујемо Васкрсење Господа Христа.
Празници светих су дани, када су се ови Божији угодници упокојили или када су пострадали за Христа. То су дани њиховог рођења за вјечни живот. Неретко се празнују и дани преноса чудотворних моштију светих у храмове, који су подигнути у њихову част. Пресвета Богородица и Свети Јован Крститељ су једини међу светима, чији дан зачећа и рођења Црква празнује. Богородица је Мајка Христа Бога и називамо је Пресвета. Свети Јован Крститељ је по ријечима Христовим већи и од анђела. Због тога се у богослужбени молитвама и пјесмама прво њима обраћамо. Они на иконама и фрескама заузимају посебно мјесто.
Дјевственост – безбрачност, они који нису у браку
Божији – људи који живе и испуњавају Божији закон и Његову вољу
Мироточиви и др. Неријетко су и хришћански владари, као заштитиници Цркве и људи узвишеног хришћанског живота, постајали свети. Када празнујемо светитеље и свете Цркве, ми кроз њих увијек празнујемо Васкрсење Господа Христа.
Празници светих су дани, када су се ови Божији угодници упокојили или када су пострадали за Христа. То су дани њиховог рођења за вјечни живот. Неретко се празнују и дани преноса чудотворних моштију светих у храмове, који су подигнути у њихову част. Пресвета Богородица и Свети Јован Крститељ су једини међу светима, чији дан зачећа и рођења Црква празнује. Богородица је Мајка Христа Бога и називамо је Пресвета. Свети Јован Крститељ је по ријечима Христовим већи и од анђела. Због тога се у богослужбени молитвама и пјесмама прво њима обраћамо. Они на иконама и фрескама заузимају посебно мјесто.
Дјевственост – безбрачност, они који нису у браку
Божији – људи који живе и испуњавају Божији закон и Његову вољу