5. ЖИВОТ РАНЕ ЦРКВЕ

5. ЖИВОТ РАНЕ ЦРКВЕ

Попуни празна поља, а затим притисни "провјери" да сазнаш одговоре.
   Јерусалиму      Литургија      Марка      Тимотеја      агапу      благодарење      братска      виши      владичански      глад      евхаристије      катакомбама      посту      рукополажу      свештеницима      седам      сестрама      три      ђакон      ђакони      једноставношћу   
У у апостолско вријеме хришћани су били у свму сложни, све што су имали било је заједничко. Као да су имали једно срце и једну душу. Богатији хришћани су продавали дијелове својих имања и давали новац Светим Апостолима, а Апостоли су све што би добили предавали сиромашним хришћанима. Ова љубав спајала је све хришћане чак и оне који су по своме поријеклу били разних народности. Сви хришћани су једни друге међусобно звали браћом и . Братски однос испуњен љубављу хришћани су имали и према туђинцима и према незнабошцима, поготово ако се радило о сиромашним људима, старијима, удовицама и сирочадима, нарочито у врijеме каквих невоља, као што су: , болест, рат и слично.
Хришћани су се одликовали и великом уздржљивошћу и живота. Намjештај у становима, одjећа, обућа и остало што су користили у свакодневном животу, било је код њих једноставно и ограничено на оно што је од прijеке потребе. Једини циљ и највећа жеља за њих била је да се усаврше у животу по науци Христовој – да буду Христолики.

Први учитељи Христове Цркве били су Свети апостоли, зато што им је сам Господ дао власт да подучавају. Учили су хришћане истинама Свете вјере хришћанске, вршили су Свете тајне, служили су Богослужења, и старали се о чистоти моралног живота вјерног народа. Због презаузетости проповиједањем, Свети апостоли су одлучили да изаберу себи помоћнике, који би надгледали црквену имовину и бринули се о издржавању сиромашних. У самом почетку у Јерусалиму било је апостолских помоћника и назив за њих био је , а први од њих звао се Стефан.
Убрзо послије ђакона Свети апостоли су посветитли нове помоћнике у цркви и назвали су их презвитерима (). Они су од апостола добили власт да уче вјерни народ и врше Свете тајне. Свети апостол Павле је на свом другом мисионарском путовању постављао презвитере у црквеним општинама које је он основао. Због великог броја новооснованих хришћанских црквених општина Свети апостоли нису успијевали да свуда постављају свештенике и ђаконе, те су одлучили да у Цркви установе нови чин црквене јерархије – епископе. Епископи су добили власт не само да уче и служе, већ и да (постављају) свештенике и ђаконе. Свети Апостол Павле је поставио за епископа ефеске цркве свог ученика , а други његов ученик по имену Тит био је постављен за епископа на Криту. Тако су у Цркви Христовој настала главна јерархијска чина или степена: епископски (), свештенички (презвитерски) и ђаконски.

Хришћанска богослужења
За вршење Свете тајне причешћа () Свети апостоли заједно са осталим хришћанима окупљали су се у приватним домовима, најчешће у дому Светог апостола и јеванђелисте . Осим приватних домова, хришћани су за вријеме гоњења богослужења вршили окупљајући се: на гробовима Светих мученика, у , у тамницама и на лађама. У временским периодима када им нису пријетили прогони они су подизали и своје веће или мање храмове. Тек са прогласом Миланског едикта (313. године) хришћани ће добити потпуну слободу. Јерусалимски хришћани су се окупљали на богослужења сваки дан, а они који су живјели ван Јерусалима само у дане недељне, зато што је недјеља као дан Христовог Васкрсења замијенила дотадашње празновање суботе као светог дана у седмици. Сриједу и петак као успомене на страдање и смрт Христову, први хришћани су проводили у молитви и , као што то чине и данашњи хришћани.
Најважније хришћанско богослужење била је Света , на којој се вршила Света тајна причешћа. Присутни би се причестили сваки пут у храму или на неком другом мјесту гдје је богослужење вршено, а болеснима су свето причешће односили ђакони. На крају Свете Литургије хришћани су одржавали заједничку вечеру, или вечеру љубави (), гдје су сви присутни јели од приноса који је преостао од Свете Литургије.

Нове ријечи!
– најнижи степен црквене јерархије, самостално не може да врши ни једно богослужење, већ помаже епископима и презвитерима;
презвитер или свештеник – свештенослужитељски чин, други по реду у црквеној јерархији, од ђакона, а нижи од епископа;
епископ или владика – највиши степен црквене јерархије, врши сва богослужења и Свете тајне и поставља, тј. рукополаже свештенике и ђаконе;
катакомбе – подземни богослужбени простори и гробља првих хришћана;
евхаристија – , захвалност; Света тајна причешћа;
Света Литургија – заједничка служба, служба Божија; најважније богослужење у православној Цркви због Свете тајне причешћа;