У својој прошлости хришћанска црква имала је два необично велика догађаја који су означили крај једног раздобља и почетак новог. Ти догађаји – проглас хришћанских слобода (. године) и (. године), утицали су и на подјелу Историје хришћанске Цркве на три велика периода.

Почетна година првог периода Историје хришћанске Цркве јесте . година. силази на Свете апостоле 34. године и они надахнути и охрабрени Њиме почињу да проповиједају јеванђеље по цијелом, тада познатом свијету. Први период Историје хришћанске Цркве је период страдања Светих за хришћанску вјеру и период гоњења Цркве Христове од стране Јевреја, а касније и Римљана.

Година која означава крај првог и почетак другог периода Историје хришћанске Цркве је 313. година. На чело римске империје долази свети цар . Он је издао чувени Милански едикт којим се укида даљи прогон хришћана и дарује .

Током другог периода почињу да се примјећују разлике у учењу и богослужењима између и хришћанске Цркве. који се десио 1054. године превазишао је све дотадашње и претворио се у „Велику шизму" или „Велики раскол", који траје до данас.

РИЈЕЧИ:

313
1054
34
Миланским едиктом
Велика шизма
Свети Дух
мученика
Константин Велики
слобода
источне
западне
раскол