СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ

СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ

Пронађи ГРЕШКЕ у тексту!

У датом тексту НАМЈЕРНО ЈЕ НАПРАВЉЕНО 6 ГРЕШАКА. Твој задатак је да их пронађеш!
Свети Јован је позивао на покајање и крштавао Христа. Био је пророк Христовог доласка и зато га Црква још назива и Претеча. Син је јеврејског свештеника Захарије и Јелисавете – рођаке Пресвете Богородице. Три догађаја из његовог живота су посебно значајна: појављивање анђела који најављује његово рођење, крштење Хрсистово на Јордану и усјековање његове главе од стране Ирода.
Сабор Светог Јована Крститеља или Јовањдан је трећа крсна слава по заступљености у српском народу. Слави се по новом календару. Поред Сабора Светог Јована Крститеља, Црква још празнуе: његово Зачеће, Рођење, Усјековање, Прво, Друго и Треће обретење (проналажење) његове главе. У Предању Цркве, Свети Јован Крститељ заузима посебно мјесто. Његов живот је описан у многобројним списима, проповиједима и богослужбеним пјесмама.
Свети Јован Крститељ се на иконама и фрескама приказује, чешће од других светитеља, изузев Христа и Пресвете Богородице. Свети Јован Претеча је на њима приказан са дугом и косом. Заогрнут је плаштом, какав је носио Свети пророк Илија. Често га на иконама и фрескама видимо у огртачу од длаке, са кожним појасом око струка. Заузима треће мјесто у композицијама на иконостасу и на иконама које представаљају Христов силазак у ад. Светог Јована Крститеља често видимо представљеног на иконама са крилима. За њега је Христос рекао да је од људи које је жена родила, као и да је већи од анђела. Српски народ веома поштује Светог Јована Претечу, па је као народна изрека забиљежено: „Над Јованом вишег и прибранијег нема“.
Свети апостол и јеванђелист Лука је, према Предању Цркве, желио да пренесе мошти Светог Јована Крститеља из Севастије (Израел) у своје родно мјесто Антиохију (Сирија). Успио је да пренесе само једну руку, која је у Антиохији чувана до десетог вијека. Тада је пренесена у Цариград. Васељенски патријарх је руку износио сваке године на Јовањдан да је народ цјелива. Послије турског освајања Цариграда 1453. године, рука је пренесена у Русију, а после Октобарске револуције 1917. године у Београд. Одатле је 1941. године пренесена на Цетиње (), у Цетињски манастир, гдје се и данас налази.