СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА

СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА

Попуни празна поља!
Света великомученица Марина је живјела у вијеку. Родитељи су јој били многобошци из града Антиохије Писидијске (Мала Азија). Света Марина постала је хришћанка када је имала дванаест година. Многобожац , управник града, желио је да се њом ожени. Света Марина га је одбила и јано признала да вјерује у Христа. Тада је Олимврије наредио да је ухапсе, муче и натјерају да служи идолима. Света Марина је остала истрајна у вјери. Болове и ране јој је лијечио Христос, чак и када су је посјекли мачем.
Задивљени примјером Свете Марине, многи људи су постали хришћани и већина их је мученички пострадала, заједно са њом, у вријеме владавине римског цара (284-305). Дио чудотворних моштију Свете великомученице Марине налази се у манастиру на Светој Гори, а дио у манастиру Свете Марине на планини Ланга у . Ову светињу су, поред хришћана, поштовали и чували Турци. Пошто јој је срце горјело од љубави према Господу, Света Марина се код Срба још зове и Марија. Слави се по новом календару. Огњена Марија је заштитиница , породиља, и новорођенчади.
Народ вјерује да је Огњена Марија сестра Светог пророка Илије. Вјерује се да Огњена Марија обавештава свог брата, који баца муње и громове, ког се дана слави његов празник. Она то обично крије, према народном веровању, да би свијет и људе сачуавла од грома и олује. Због тога и постоји пословица: „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у “. Народ је вјероватно особине словенских богова, из предхришћанског времена, приписао овим светитељима. Свети пророк Илија је живио више од година прије Свете великомученице Марине.