"НАУЧИТЕ МАЈКЕ ВАШУ ДЈЕЦУ"
​
Нема љепше од хришћанске вјере,
научите мајке вашу дјецу,
да се часним крстом осјењују,
и отворе душу сваком свецу.

Да причешћем чисте срце своје
од отрова који вид помуте.
До невоље однијеће их гријеси,
да је тако они и не слуте.

Реците им ћутање је злато,
стрпљење се молитвом добије,
Вјеровање и Оченаш, зато,
молитве су Богу најмилије.

Реците им да је живот чудо,
некад оштар, попут сјајног мача.
Све се мијења, окреће и тече,
биће смијеха, а биће и плача.

Жалићемо, можда, једног дана,
што је суза више него смијеха,
што их нисмо научиле рано
одвојити врлине од гријеха.

Нека знају само вјера даје,
Исус Благи и Мајка на небу,
да осјете божанствену радост,
и када су на води и хљебу.

Научимо мајке нашу дјецу
да се сјете Бога сваког дана,
и не дајмо, за њихово добро,
​да им вјера буде успавана.

               ПЈЕСНИКИЊА РАДА ЈАЊУШИЋ, ДОБОЈ

    "ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ"

Кажи, мајко, Свети Сава,
гдје је рођен, гдје је био,
кажи шта је свом народу
тако добро оставио?

У старом Расу родио се,
Растислав му прво име,
од миља га Растко звали,
поносили сви се њиме.

Српски жупан отац бјеше,
мајка му се звала Ана,
још два брата имао је,
и Стефана и Вукана.

Да ли му је дража била
царевина, моћ и слава,
ил' је нешто друго хтио
преподобни отац Сава?

Срце га је Богу звало,
напустио родну кућу,
отишао ка истоку,
да мир нађе у беспућу.

И на Грчкој земљи светој
цијели живот Богу дао,
први српски манастир
је на тој земљи подигао.

На далекој Светој Гори,
у тишини Хиландара,
даноноћно Свети Сава
с анђелима разговара.

​Над моштима мртвог оца
мир од Бога за све моли,
браћа му се завадила,
неслога га српска боли.

​Да л' се браћа помирише,
причај мајко желим знати,
због те свађе да л' Светитељ
у тишини много пати?

Бог је дао да измире,
браћу што се завадише,
мошти оца Симеуна,
и уље свето што мирише.

Сад на небу Свети Сава
све молитве шаље Богу,
у љубави да сви живе,
​ за српску се моли слогу.

           ПЈЕСНИКИЊА РАДА ЈАЊУШИЋ, ДОБОЈ

    "Чисто срце"

Срце Твоје куцало је
За све људе овог света,
А на Крсту кад си био
Застало је страшног петка.

срцу су Твоме били
Добри, лоши, чак и зли
Праштао си и молио
‘’Оче опрости им’’

Твоје срце излаз нема,
Та из њег’ се не мож’ лако
Ма и Јуди и сотони  простио би
То зна свако.

Милост Твоја безгранична,
Показана много пута,
А на Крсту понајвише
Прашташ Боже по сто пута.

                                    Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

У СРЦУ ТЕ БОЖЕ ЧУВАМ

Род неверни често пита
"Где је Бог твој,покажи"

А ја не знам да л' да кажем
Ти ме Боже оснажи.

Кад би знали где те чувам
Да си Христе у срцу.

О бојим се мили Спасе
Распели би те и ту.

Зато ћутим, не говорим
Нико да зна не мора

Да је срце моје мало
Дом мог Бога милога.

                                      МИЛУТИН ПОПАДИЋ,
ВЕРОУЧИТЕЉ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

              "УВЕК ПРАШТАЈ" 

Праштање је лек
Који души прија,
Лечи се од греха
Јер душу убија.

Праштао је Христос
Са светога Крста,
Прости и ти брате
Кад спојиш три прста.

А ко 'прости брату
Нек' Бог њему 'прости
Данас човек живи
А сутра су кости.

Зар је тешко брату
Опроштај да тражиш,
Заборавиш злобе
И гласно му кажеш.

Праштам теби брате
Из срца и душе,
Зар грехови мрачни
Љубав да нам руше.

                                     МИЛУТИН ПОПАДИЋ,
ВЕРОУЧИТЕЉ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ


            "СВЕТИ САВА"
​
Да се Божја љубав света
пречиста ко небо плаво,
настани у нашем срцу,
помози нам Свети Саво.

Поведи нас пут спасења
нек осмијех нам лице краси,
и од гријеха и злих мисли,
Свети Саво Ти нас спаси.

Покажи нам куда ићи
кад се туга с нама сроди,
кад нам сузе вид помуте,
Свети Саво Ти нас води.

         ПЈЕСНИКИЊА РАДА ЈАЊУШИЋ, ДОБОЈ

​"ДОБРО СЕ ДОБРИМ ВРАТИ"

Свако дијете треба знати
да га Божија љубав прати,
док је Свети Сава с нама
никад душа није сама.

Свако вече ја се молим
кога мрзим да заволим,
ада боли да престане,
кад је срећа да остане.

Свети Сава увијек ту је
и молитве прислушкује.
Ко се моли треба знати
да се добро добрим врати.

      ПЈЕСНИКИЊА РАДА ЈАЊУШИЋ, ДОБОЈ

​                         "ОЦИ"

Тата, тата, чекај, стани
Нешто да ти кажем ја
Знаш ли да су  Оци Свети
Треба нешто да се да.

Да л' бомбону, чоколаду
Ил' ћеш можда нешто треће,
Али оче ја те молим
Купи и за маму цвеће.

Ако мислиш да те пустим
И одрешим ноге твоје,
Реци на глас оче драги 
Да сам мило чедо твоје.

Милутин Попадић

        "ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ"

Греху заборава кад предаш неког,
Од својих старих, из рода свог,
Велики грех учиниш тада
Знај да због тога питаће Бог.

Чије си чедо? Ко су ти претци?
Памтиш ли име прадеде свог?
Који је за те у рову био
Да ти сад сине не будеш роб.

Кад ти је слава, Божић и Васкрс
Прво за њих се Богу помоли
Јер онај ко је за тебе гин’о
Знај чедо моје и сад те воли.

Твоји су стари чували веру
Кад су их Турци турчили зли
И папа кад је желео сине
Да се с’ три прста не крстиш ти.

Зар такве свете, те див јунаке
Забораву да предаш сад
Сигуран буди, ако то радиш
Чека те туга, чемер и јад.

Иди до гроба предака својих
То свето место, обиђи ти,
Ту погни главу и тихо реци
Хвала и грешном ‘простите ми.

Честито име предака својих
Хоћу да памтим и свима кажем
Да, славим славу, у цркву идем
Нећу да газим предака завет.

                       Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

        "МАТЕРИЦЕ"
Две недеље пред сам Божић,
Црква слави мајке свете,
Том празнику радује се
Понајвише мало дете.
Кад' из цркве ти се вратиш, 
Баци поглед десно, лево,
Кришом мами ноге вежи
Из љубави мило чедо.
А поклоном из свег срца
Мајке наше нек' се дреше
И изљубе децу своју
Да љубав их вечно веже.
Нек' су жива деца мала
Што планове нове кују,
Спремите се тате добро
Деца ваша поручују.

                         Милутин Попадић,
​ вероучитељ на Косову и Метохији

      "ДВА БРАТА"
Добар дан, добар дан
Реча Растко радостан,
А брат Петар Помоз Бог
Желим љубит ближњег свог.

А пре свега милог Бога
Јер Он даде оца мога,
Зато читам Оче наш
И Пресвета Спаси нас.

                           Милутин Попадић, вероучитељ на Косову и Метохији

        "ЉУБАВ КАД ЈЕ ЦЕЛА"

Воли, али ћути
Љубав хоће дела,
Где је много приче
Љубав није цела.

Онај који стално
Прича да нас воли,
Чим нас стигну муке
Он се први склони.

У невољи кад је
Неко кога волиш
Празних речи тада
Треба да се клониш.

Оном који падне
Волим те не значи,
Већ му руку пружи
Тада биће јачи.

По делима нашим
Нек' осети шта је
Љубав права кад се
Из свег срца даје.

Волим те нек' кажу
јака дела
Жртвуј се и ћути,
То је љубав цела.

                  Милутин Попадић, вероучитељ на Косову и Метохији

     "МАЈКА" 
Мој сине где си сада
Твоја се мајка брине,
Дођи из земље далеке
Да мајку жеља мине.

Пошаљи мајци слику,
Напиши некад писмо,
Знаш ли од кад се сине
Нас двоје видели нисмо.

Памтиш ли речи мудре
Које ти отац рек'о
Џаба и све да стекнеш
Кад дом је твој далеко.

Ради сине ал' чувај
Образ и душу своју,
И пиши понекад писмо
За стару мајку твоју.

А ја те волим и чекам
И све ти праштам сине,
Ал' моли тебе мајка
Врати се из туђине.

То дом твој тамо није,
Ни парче неба твога
Ако ме живу не видиш
Дођи до мога гроба.
​​                           Милутин Попадић, вероучитељ на Косову и Метохији


     "Своме роду"

Чврсто стоји народ мали
Поносан и доста стар
Често мучен и распињан
Али увек усправан.

​ Бог највише такве воли
Па му даде светила
Симеона, Светог Саву
Николаја, Пупина.

И Тесла је рода тог
Српског, дичног, страдалног
Који пре ће живот дати
Него образ окаљати.

Патријарха Павла светог
Баш си нама дао Ти
Да поносни вечно буду
Православни сви Срби.

А и данас кад нас муче
Убијају скоро сви
‘’Ради дијете ти свој пос’о ’’
Викаћемо и тад ми.

И зато ти Боже хвала
Што сам и ја рода тог
Памтићемо Космет свети,
Јасеновац, Јадовно.

Бити Србин није лако
Ал’ је Србин Богу драг
Сложи Боже народ српски
​Рече свети Николај.

                        Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

     "ХРИСТОВЕ ОЧИ"

У очима Твојим Христе,
И свет овај наду види,
Грешном опрост да подариш,
Да због греха се не стиди.

У очима Твојим Христе,
И болесник нађе лека,
И свакоме коме треба
Очи Твоје су утеха.

У очима Твојим Христе,
И сиромах срећу тражи,
И све патње душе своје
У очима Твојим блажи.

У очима Твојим Христе,
Ко год пати нађе мира,
Нећеш Христе оставити
​ Ни богатог, ни пастира.

                       Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

          "Света Босиљка"

Међу многим светим нашим
Само Богу познатим,
Стоји једно српче мало
Што за Бога живот дало.

Била лепа као вила
И душман је знао то
Ал’ кад виде да га неће
Срце јој је чупао.

Седамнаест лета њених
Душман није жалио,
Посеко је на комаде
Живој срце вадио.

‘’Одрећи се Христа нећу
Он је само женик мој’’
Па мирише к’о босиљак
Сад у Царству небеском.

Чувала је своју веру,
Своје српство и свој дом
Упамтите Срби моји
Босиљка је име њој.

                        Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

      "ХРИСТОС СЕ РОДИ"
Христос се данас рађа
Упамти цели свете,
И Он је некад био
Као ја мало дете.
Њега је родила чујте
Девица, света, чиста
У Витлејемској пећини хладној
Верујте децо заиста.
У пећини било је хладно
Па Јосиф бадњак сече
Да Христу топло буде
И мило Бадње вече.
Пастири први стижу,
И Христу јагње носе
За њима мудраци одмах
Злато, тамјан и смирну приносе.
Велика тајна се збила
Само Бог узима тело,
Свет овај не виде никад
Тако велико дело.

                       Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

   "МАЈКЕ СУ СРПСКЕ СВЕТЕ"
Свети Николај је рек’о
Мајка је биће што на Бога личи
Тако и мој Боже род
Светим се мајкама дичи.

Немањић Ана нам роди,
Три дивна бисера  Боже
Стефана, Вукана, Растка
Хвала ти...O, хвала ти Боже!

Јелена Анжујска Христе,
Роди два света краља,
И подиже Градац свети
Понос рашкога краја.

У Попову пољу,мајка Ана
Роди свог сина Стојана
Светом Василију данас
Притичу са свих страна.

У Лелићу селу малом
Катарина роди сина,
Златоустог новог даде
Она свим Србима.

У Врању граду старом
На Благовести свете,
Анастасија мајка роди
Јустина мило дете.

Безброј је светих мајки
Само их Господ зна
Ал ничега лепшег нема
Но бити мајка таквијем СРБИМА.

​                    Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији



        "МОЛИТВА"

Први разред брзо прође
У другом сам ево сад.
Молим Тебе драги Боже
Да свет буде радостан.

У цркву ћу моју ићи,
У недељу јутром рано,
Да молитву нашу малу
Теби Боже даривамо.

                         Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

      "НАШЕ РАНЕ И САД НОСИШ"

Твој је народ мили Боже
Теби вечно захвалан
Па и тешко кад је било,
С’ тобом био, а не сам.

У борбама кад су били,
Албанију прешли пешке
С’ леђа кад их убијали
Ти си Боже прим’о метке.

Наше ране узим'о си
Да што мање боли нас
Својом руком миловао
Твоја љубав била спас.

Српске мајке тешио си
Чувао им синове,
Био с’ њима и на стражи
Онда кад их душман тражи.

Знаш Ти Боже по свезнању
Зашто Србин и сад страда
Ал’ те молим помози нам
Да нас воде ЉУБАВ, ВЕРА а и НАДА.

​                       Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

        "ПАСТИРУ ДОБРИ"

Пастиру добри, што стадо чуваш
И о сваком јагањцу своме бринеш,
Не дај да звери које ме траже
Мржњом својом растргну мене.

И зато брини Пастиру добри,
Јер ако одем ја негде сам,
Онда ми више повратка нема,
Гресима бићу затрпан.

Пастир си који стадо не губи,
Сазнање ово храбри и мене,
И јагње које не зна шта хоће
Љубављу својом држиш уз себе.

                        Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

           "ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ"
Греху заборава кад предаш неког,
Од својих старих, из рода свог,
Велики грех учиниш тада
Знај да због тога питаће Бог.

Чије си чедо? Ко су ти преци?
Памтиш ли име прадеде свог?
Који је за те у рову био
Да ти сад сине не будеш роб.

Кад ти је слава, Божић и Васкрс
Прво за њих се Богу помоли
Јер онај ко је за тебе гин’о
Знај чедо моје и сад те воли.

Твоји су стари чували веру
Кад су их Турци турчили зли
И папа кад је желео сине
Да се с’ три прста не крстиш ти.

Зар такве свете, те див јунаке
Забораву да предаш сад
Сигуран буди, ако то радиш
Чека те туга, чемер и јад.

Иди до гроба предака својих
То свето место, обиђи ти,
Ту погни главу и тихо реци
Хвала и грешном ‘простите ми.

Честито име предака својих
Хоћу да памтим и свима кажем
Да, славим славу, у цркву идем
Нећу да газим предака завет.

​                        Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

"МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ"

Кажи оче још сам мала
праве ствари да бих знала,
пред иконом Светог Саве 
стојим замишљене главе.

Да л' да тражим путовања,
све што моја душа сања,
хаљинице бијеле, плаве, 
и барбике, оне праве? 

Много пара, па да купим,
и телефон, онај скупи.
Свети Сава да л' ће дати,
такве жеље услишати?

За слаткише, да л' да молим
, да их једем много волим?
Да ли ћу га растужити,
ако тражим русак жути?

Свети Сава тебе чује,
с љубављу ти поручује:
Он дјечицу много воли,
за праве се ствари моли:

Да на лицу срећа блиста,
да су људска срца чиста,
и ко нема да добије,
и ко плаче да се смије.

Да нестане сваке свађе,
и ко тражи да пронађе,
ко болује да оздрави,
да се Крсна слава слави.

И да људи буду људи,
човјек другом да не суди.
Да молитва тихо тече
са усана свако вече.

Да чувамо обичаје,
што је лијепо нека траје.
Пред иконом тако моли,
те молитве Сава воли.
Кад се праве ствари траже,
Свети Сава тад помаже!

            ПЈЕСНИКИЊА РАДА ЈАЊУШИЋ, ДОБОЈ

​          "Песма Крсту"
Нема Крста без три прста,
Вера нам је света то,
Клањамо се Крсту Твоме
Христе Свети Владико.
Са све четри стране земље
Намучене наше свете
БОГ СЕ ЈАВИ нека узвикне
И малено српско дете.
За Крст часни ако треба
Мили Боже да се гине,
Рус и Србин ту су увек
Да страдају због Истине.

                      Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији

                "Прво се обрати Богу"

Зашто ме се сетиш тек кад ти је тешко
Зашто на ме мислиш само кад ти требам
А ја тебе волим, где год да си сине,
И на тебе мотрим с небеске висине.

Без невоље тешке, ти не мислиш на ме
Па кад све обиђеш похиташ код мене
Никада те чедо одбацити нећу,
Јер ја тебе волим и желим ти срећу.

Али зашто чедо мени на крај дођеш
Зашто се  мени првом не обратиш 
Лекару најбољем, милом Оцу твоме
Да те срећа увек и благослов прати.

Срце ми се цепа, кад видим да луташ
И утеху тражиш на погрешном месту
У Цркви те чекам, тамо хитај сине
Да угледаш мене и терет ти скинем.

                       Милутин Попадић,
вероучитељ на Косову и Метохији