Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Дванаест монашких пострига догодило се протеклих дана у епархијама у Румунији, али и у румунској дијаспори јавила је румунска православна агенција Базилика. ![]() Дана 31. марта 2023. године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио јe у посјету, делегацију Удружења хирурга Републике Српске и друге угледне госте. Пријему су присуствовали др Синиша Максимовић, председник Удружења хирурга Републике Српске и др Бојан Радовановић, специјалиста опште хирургије из Београда са дугогодишњим искуством у абдоминалној хирургији и хирургији кила трбушног зида. Након усавршавања у Хонг Конгу др Радовановић обавља прву лапароскопску операцију препонске киле у Србији 1995. године, а затим уводи у редовни програм лапароскопске операције инцизионалних, желудачних кила као и друге операције из домена абдоминалне хирургије. Усавршава се у Минхену, Амиену и Бриселу. Др Радовановић тренурно ради на увођењу еТЕП ендоскопске процедуре у редовну употребу код операција инцизионалних кила. Коаутор је прве и једине књиге о хирургији кила у Југославији која је издата 1988. године и уредник је водича добре праксе за хирургију препонскх кила које је издало Министарство здравља Србије. Поред наведних, пријему су присуствовали и други угледни лекари као и домаћин скупа, др Златко Максимовић директор бијељинске болнице. *** Болница „Свети Врачеви“ Бијељина данас је домаћин великог скупа хирурга - Радионице „Лапароскопске операције вентралних кила еТЕП методом“ чији су организатори Удружење хирурга Републике Српске и Одјељење за хируршке гране бијељинске болнице“, рекао је проф.др Златко Максимовић, директор ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ Бијељина. Према његовим ријечима на хируршки скуп, долазак је потврдило више од 50 хирурга из Републике Српске, који ће пратити показне лапароскопске операције вентралних кила еТЕП методом из операционих сала бијељинске болнице, директно путем ЈуТјуб канала болнице. -У току Радонице планиране су двије лапароскопске операције вентралних кила еТЕП методом, које се, према мом сазнању још не раде у Републици Српској. Показну операцију ће извести др Бојан Радовановић, искусан хирург из Београда, стручњак из области лапароскопске хирургије, који већ дуги низ година подучава младе хирурге. Другу операцију ће радити др Милан Тодоровић са тимом хирурга из наше установе.Након практичног дијела, др Бојан Радовановић ће одржати презентацију у сали за састанке“, рекао је проф.др Синиша Максимовић, специјалиста опште хирургије у бијељинској болници и предсједник Удружења хирурга Републике Српске. Он се захвалио директору Болнице проф.др Златку Максимовићу на подршци у организацији хируршког скупа и нагласио да је веома поносан на ентузијазам који посједују младе колеге хирурзи у бијељинској болници. Удружење хирурга Републике Српске основано је прије 21 годину и годишње организује два до три састанка у болницама широм Српске. Ове године први састанак одржава се у Болници „Свети врачеви“.Извор: Епархија зворничко-тузланска Премијер Хрватске посетио Српску православну гимназију Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу30/3/2023
![]() Председник Владе Републике Хрватске Андреј Пленковић, 29. марта 2023. године, посетио је Српску православну Општу гимназију Кантакузина Катарина Бранковић где је, заједно са ученицима и наставницима школе, присуствовао пројекцији документарног филма „Краљ“ Дејана Аћимовића. У пратњи премијера био је и потпредседник Владе, гђа. Ања Шимпрага. Након приказивања филма о Дарку Краљу, хрватском параолимпијцу и светском рекордеру у бацању кугле у свечаној дворани Гимназије, уследио је разговор који је водио редитељ, а у којем је учествовао и протагонист филма који је говорио о свакодневним изазовима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу. Директор гимназије протојереј-ставрофор Слободан Лалић захвалио се премијеру на части коју је својом посетом указао гимназији и пренио му поздраве Његове Светости Патријарха српског Порфирија. Председник и потпредседник Владе потом су обишли школу и задржали се у срдачном сусрету са наставним особљем у зборници поменуте гимназије. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска ![]() Суд у Украјини одбио је да обустави исељење монаха из Кијевско-печерске лавре док се разматра њихова тужба против одлуке украјинских власти да раскину уговор о закупу објеката манастира, наводи се у одлуци суда у Кијеву. Један број украјинских судија који не желе да учествују у разматрању тужбе Кијевско-печерске лавре о недопустивости раскида уговора о закупу манастира са њом, одустао је од случаја, рекао је саветник патријарха московског и целе Русије у области спољних црквених односа, протојереј Николај Балашов. „Неколико судија се повлачи, не желећи или се плашећи да учествује у разматрању овог случаја“, рекао је он на конференцији за новинаре о ситуацији око Кијевско-Печерске лавре у компанији „Русија севодња“. Ескалација кризе око Кијевско-печерске лавре почела је обавештењем Украјинске православне цркве од Министарства културе Украјине да се једнострано раскида уговор о закупу манастира, монаси су морали да напусте Лавру 29. марта. Министар културе Украјине Александар Ткаченко рекао је да монаси могу да остану у Лаври под условом да пређу у расколничку ПЦУ. Извор: Спутњик ![]() Игуман Кијевско-печерске лавре, митрополит Павел изјавио је да монаси неће напустити манастир док се на суду не разријеши случај у вези са уговором о закупу. - Закон је на нашој страни. Остајемо у лаври док се не заврши судски процес. Имамо дугорочни уговор који се не смије раскинути у ратно вријеме - рекао је он за лист "Украјинска правда". Медији су раније данас пренијели да ће УПЦ на суду оспорити одлуку о раскидању уговора о закупу и да је тужба већ поднијета. Истовремено, руководилац синодалног информационо-просветитељског одсјека канонске УПЦ владика Климент је за портал "Страна.уа" истакао да нема правних основа за исељење монаха. - Ниједног документа који би нас обавезивао да напустимо манастир - нема. Постоје документи о томе да се 29. марта наводно завршава уговор али сви правни односи, ако постоје нека спорна питања, рјешавају се на суду - рекао је он. Подсјећања ради, Национални историјски споменик "Кијевско-печерска лавра" наложио је монасима канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) да напусте манастир до 29. марта. Како је саопштено, од овог датума престаје да важи уговор о закупу закључен 2013. године, па монаси морају да напусте све просторије које су им предате. Патријарх московски и цијеле Русије Кирил изјавио да је налог власти монасима да напусте лавру "монструозан чин". И папа Фрањо је изразио забринутост због ситуације са Кијевско-печерском лавром, те је позвао "стране које су укључене у рат да поштују света мјеста". На хиљаде верника јутрос је дошло у манастир на литургију из цијеле земље. На хиљаде верника слива се у Кијевско-печерску лавру из цИЈеле земљеНа хиљаде верника окупило се од раног јутра на молитви у Кијевско-печерској лаври коју, према одлуци власти у Кијеву, монаси канонске Украјинске православне цркве треба данас да напусте. „Кијевско-печерска лавра у овом тренутку: од раног јутра на стотине верника Украјинске православне цркве окупило се на молитви“, наводи се у поруци УПЦ на Телеграму. Верници долазе из читаве земље и ни у једном храму нема довољно места за све који желе да присуствују литургији. Истовремено, медији преносе да ће УПЦ на суду оспорити одлуку о раскидању уговора о закупу и да је тужба већ поднета. Старешина Кијевско-печерске лавре митрополит Павел рекао је да компромиса око лавре не може бити и да ће се братство борити до краја јер је закон на њиховој страни. Како је додао, раскид уговора једнострано није могућ, већ је неопходна одлука суда. Подсетимо, Национални историјски споменик „Кијевско-печерска лавра“ наложио је монасима канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) да напусте манастир до 29. марта. Како је саопштено, од овог датума престаје да важи уговор о закупу закључен 2013. године, па монаси морају да напусте све просторије које су им предате. Намесник манастира митрополит Павел (Лебед) у видео-обраћању украјинском председнику Владимиру Зеленском поручио је да монаси одбијају да се иселе. Митрополит запорошко-мелитопољски Лука објавио је штрајк глађу поводом прогона монаха из Лавре. Патријарх московски и целе Русије Кирил изјавио да је налог власти монасима да напусте лавру „монструозан чин“. И папа Фрања је изразио забринутост због ситуације са Кијевско-печерском лавром, те је позвао „стране које су укључене у рат да поштују света места“. Подршку Украјинској православној цркви изразио је и патријарх антиохијски и целог Истока Јован X, док је католикос-патријарх целе Грузије Илија II упутио писмо цариградском патријарху Вартоломеју у којем га је замолио да „помогне у ублажавању тензија“ у циљу „стварања услова за миран суживот цркава и међусобног зближавања“. Синод Белоруске православне цркве позвао је светску заједницу да активно стане у заштиту канонског православља у Украјини, а против прогона УПЦ и Кијевско-печерске лавре су и друге православне цркве, укључујући СПЦ. Извор: Спутњик Синод Бјелоруске православне цркве осудио је поступке кијевских власти против УПЦСинод Бјелоруске православне цркве осудио је поступке кијевских власти против УПЦ и изразио подршку православним вјерницима у Украјини. Апел епископа објављен је 28. марта 2023. године на званичном сајту БПЦ.
![]() Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са Његовим Преосвештенством епископом бањалучким Јефремом. Додик је на Твитеру навео да увијек радо разговара с епископом Јефремом, истичући да однос власти Републике Српске и Српске православне цркве никад није био бољи. - Владика Јефрем је човјек који својим смиреним анализама може помоћи нама који радимо јавне послове, он је велики градитељ и ми подржавамо активности Епархије - навео је предсједник Српске. Додик је додао да је искористио прилику да након боравка на Хиландару епископу бањалучком поклони икону и пренесе поздраве игумана Методија. | Аутор: РТРС ![]() Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије се обратио писмом Господину Антонију Гутерешу, генералном секретару Уједињених нација, у којем апелује на заштити свештенства, монаштва и пастве Украјинске Православне Цркве и њихових светиња, односно њихових људских, вјерских и имовинских права. Напомињемо да је монасима Кијево-печерске лавре у Кијеву наложено од стране државних власти у Кијеву да до 29. марта напусте своју светињу. Од Господина Гутереша се очекује да стане у одбрану права и достојанства канонске Украјинске Православне Цркве и њених прогоњених монаха. Извор: Епархија зворничко-тузланска ![]() Најстарија најкомплетнија јеврејска Библија први пут изложена је у четвртак у Ану музеју (ANU Museum) у израелском граду Тел Авиву пружајући јавности ријетку прилику да виде књигу прије него што буде продата на аукцији. Посјетиоци ће Библију моћи бесплатно да виде од 23. до 29. марта 2023. године уз претходну регистрацију на сајту музеја. Сматра се да је Codex Sassoon (The Damascus Pentateuch) настао прије око 1100 година од стране писара у Египту или Леванту. То је најранији сачувани примјер једног рукописа који садржи све 24 књиге јеврејске Библије са интерпункцијом, самогласницима и акцентима. Ићи ће на аукцију у мају на Sotheby's у Њујорку, гдје би могао да кошта од 30 до 50 милиона долара (24 милиона до 41 милиона фунти). Могао би да постане најскупљи историјски документ икада продат на аукцији ако побједничка понуда премаши 43,2 милиона долара плаћених прије две године за риједак примјерак првог издања Устава Сједињених Америчких Држава. Хебрејска Библија се састоји од 24 књиге подијељене у три дијела: Петокњижје, Пророци и Списи. Хришћани их називају Старим завјетом. Текст ове Библије остао је у флуктуацији све до раног средњег вијека, када су јеврејски научници познати као масорети почели да стварају скуп биљешки које су га стандардизовали. Кодекс из Алепа, који је састављен око 930. године, сматра се најмјеродавнијим масоретским текстом. Међутим, због пожара у сиријском граду Алепу 1947. године данас је сачувано само 295 од оригиналних 487 страница. Овом кодексу, за који утврђивање угљеникових података показује да је настао око 900. године, недостаје само 12 страница, наводи Sotheby's. „Први пут нам се појављује скоро потпуна књига јеврејске Библије са тачкама самогласника, кантилацијом и биљешкама на дну које говоре преписивачима како треба написати исправан текст,“ Шерон Минц, виши специјалиста за јеврејске артефакте у аукцијској кући. Рукопис је написан на пергаменту од овчије коже и „за производњу би било потребно око 200 овчијих кожа“. „Само најбогатији појединци могли су себи приуштити да ово наруче. Библија, свих 792 странице, дебљине око шест инча и отворене до средине, налази се у стакленој посуди у сталном изложбеном простору музеја, окружена другим древним и новијим рукописима Библије. Рукопис је више пута мијењао власника. Један купопродајни акт исписан је у средини књиге на јудео-арапском језику, око 100 година након што је написан, са потписима писара и свједока. Књига се у једном тренутку у 13. вијеку налазила у сиријској синагоги прије него што се поново појавила када ју је колекционар Дејвид Соломон Сасун (1880-1942.године; сакупио највећу и најважнију приватну колекцију јеврејских рукописа на свијету а посебно је имао посебан афинитет према Библији) купио за 350 фунти 1929. године. Његови потомци су је 1978. продали Британском жељезничком пензионом фонду. Сасунов кодекс је 1982. био изложен у Британском музеју прије него што је поново на аукцији 1989. године продат дилеру за 2.035.000 фунти, а овај је исте године продао колекционару Jacqui Safra. Професор Библије на Универзитету Бар Илан (Државни универзитет у Рамат Гану, Израел) Јосеф Офер први пут је погледао Кодекс у Сафрином дому у Женеви прије неколико година и тренутно ради на критичком раду о древном рукопису. Сматра се да је кодекс стар колико и Алепо кодекс, познат као Кетер Арам Соба, такође написан око 10. вијека нове ере, и вијек је старији од Лењинградског кодекса. ![]() Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин и Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован потписали су данас у Пакрацу споразум о сарадњи, који ће допринијети унапређењу сарадње у области издаваштва, израде и размјене публикација, те очувану националне културне баштине. У документу који је потписан у присуству министра за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Жељка Будимира наведено је да ће се сарадња установа потписница одвијати кроз заједничке активности и програме, као што је и омогућавање узајамног приступа архивској грађи и библиотечким фондовима, те међусобној промоцији. Потписивању споразума присуствовао је и амбасадор БиХ у Хрватској Жељко Будимир, као и амбасадор Србије у Хрватској Јелена Милић. Прошло је више од два вијека како је у Пакрацу основана библиотека коју је покренуо владика Кирил /Живковић/. Од самог настанка библиотеке Епархије пакрачко-славонске ту су прикупљане значајне књиге које данас представљају немерљиво духовно и културно благо. Колики је значај ове библиотеке говори чињеница да је она друга у свијету по броју раних српских штампаних књига такозваних Србуља, али и низ других вредних књига које се овдје налазе. ![]() Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић изјавио је да скрнављење Саборног храма Вазнесења Господњег у Стоцу представља континуиран напад на српске православне објекте, а самим тим и на слободу изражавања вјероисповијести православног становништва на територији ФБиХ. Радановић је за Срну навео да су се, према евиденцији овог одбора, у прошлој години, закључно са новембром, догодила 62 напада на гробља и црквене објекте, али да доста тога није пријављено. Он сматра да није ријеч о спорадичним нападима, већ да то има елементе организованих активности против православног становништва и цркве, те да се крши Уставом загарантовано право на слободу изражавања вјероисповијести. Истичући да је православна црква симбол мјеста гдје се слободно испољава вјера, Радановић је нагласио да се нападима на православне објекте шаље порука вјерујућем становништву да ту није сигурно. Подсјетио је да је прошле године више пута оскрнављена црква у близини мигрантског кампа Липа поред Бихаћа, затим у Благају поред Илиџе, а више пута су непозната лица пријетила и улазила у двориште српске православне цркве у Бугојну. - Прошле године смо имали стравичан напад на Српску православну цркву у Мостару када су уништени каблови за расвјету и црквено звоно. Имамо више напада на мале православне капеле које се налазе поред гробаља. Један од примјера је уништавање православне капеле поред села Босна у општини Какањ - навео је Радановић. Он сматра да се више напада догодило него што је евидентирао Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. - Ми смо имали прошле године рушење шест православних споменика на подручју општине Кључ, али су честе појаве да се руши један или два споменика, па се то утврди тек након двије или три године јер потомци нису пријавили - истакао је Радановић. Он је рекао да на тај начин српско православно становништво на територији ФБиХ покушава да прође што лакше јер, када пријаве извршење кривичног дјела, покреће се поступак у којем морају да дају изјаве у полицији и да се задржавају, а они су обично ту дошли да прислуже свијеће својим најближим. - Они не пријављују полицији штету него само изврше замјену споменика - напоменуо је Радановић. Непознати починилац оскрнавио је Саборни храм Вазнесења Господњег у Стоцу, на којем је покушао да развали врата, изјавио је Срни раније свештеник Дејан Грчић, додајући да је ово ружна порука за Србе у овом граду да њихова имовина није сигурна. Свештеник Грчић први је затекао овај призор и о свему обавијестио полицију која је обавила увиђај. ![]() У понедјељак, 27. марта 2023. године, православни хришћани отпочињу пету седмицу Великог поста. Ова седмица се одликује чињеницом да се традиционално у четвртак ујутру (обично у црквама - у сриједу увече) обавља посебно богослужење које се назива „стајање Марији Египћанки“, или Прво бденије. На овом богослужењу се у цјелости чита Велики покајни канон светог Андреја Критског, а чита се и житије Свете Марије Египћанке (+ 421), која се четрдесет седам година подвизавала у пустињи, проводећи живот у покајању, посту и молитви и која је постала примјер како човјек може да пређе од великог грешника до великог праведника. На Јутрењу у суботу исте седмице у црквама се врши суботњи акатист - посебно молитвено појање у славу Пресвете Богородице. По узору на овај акатист касније су почели да се састављају и други православни акатисти. Пета седмица поста назива се још и ГЛУВА или ГЛУВНА а назив је добила по томе што се увелико и далеко ушло, у глувно вријеме поста. У Глуву недјељу црква забрањује сва весеља, свирке, пјесму и забаве. У богослужењу ове седмице, вјерници се позивају да своје подвиге удвоструче како би препловили велику пучину поста која стоји пред њима, истовремено их тјешећи и храбрећи чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу.“ Препоручујемо и овај текст: ПЕТА НЕДЈЕЉА ПОСТА – ГЛУВНА-ПРЕП.МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ Живела сам као монахиња, а после два месеца сам могла и да певам на литургији, каже за Спутњик историчарка уметности из Јапана Саћи Шимада и додаје да јој недостају све њене маме из Србије. Она је аслужна за оживљавање фресака у манастиру Ђурђеви Ступови код Новог Пазара, у капели краља Драгутина, делу светске културне баштине под заштитом Унеска.
То није једина црква коју је обновила,уз помоћ свог професора и ментора Мичитака Сузукија који је на Хиландару добио и име Сава. Захваљујући овом професору на магистарским студијама Универзитета Окајама прв пут је дошла у Србију 2002. године, од наше земље је добила стипендију. Три године живела је у Београду, проучавајући историју уметности средњег века. Обилазила је манастире, била у свим светињама на Косову и Метохији, испратила обнову фресака у манастиру Прохор Пчињски, али боравак, живот у Ђурђевим Ступовима био је, каже, потпуно другачији. "Чим отворим очи, ишла сам у цркву, живела сам као монахиња, ујутро сам присуствовала литургији, после два месеца сам могла и да певам. Кувала сам кафу гостима, чистила конак, хранила пса чувала, ложила котао, веома сам уживала. Током дана сам посматрала рад конзерватора и рестауратора, фотографисала, писала осврте", прича нам ова историчарка уметности. У том дневнику на једној друштвеној мрежи оставила је своје утиске о Србима, уметности, зидовима цркве, самим фрескама. За Спутњик објашњава и како су хидрауличним кречом попуњаване шумпљине у зидовима, а затим саме фреске освежаване бојом. Фреске пут до Свете литургије Као историчару уметности, не може да јој промакне ништа што је лепо и посебно, а упитана да ли има омиљену, најлепшу слику српског црквеног сликарства каже; "Највише ми се допада Лоза Немањића у манастиру Дечани, сада истражујем бродарску композицију у манастиру Ђурђеви Ступови, и тамо постоји бродарски портрет, врста владарске композиције. Истражујем како изгледа српска брада, како изгледа, односно шта носи краљ, цар, све ми је то јако интересантно", каже Шимада. Од свог ментора професора Сузукија добила је сјајно предзање о српској средњовековној уметности, али је сусрет са молитвом у православном храму за њу било ново искуство. Желела је све да научи о томе. "После литургије свештеницима постављам много питања, објаснили су ми, нисам могла да разумем све, али мало, по мало сам схватила. Када сам била у Ђурђевим Ступовима имала сам сваки дан и приватно предавање, тако да сада још боље разумем православну молитву". Приближила Србију Јапанцима Шимада каже да православна црква у Јапану има свега 30 хиљада верника, тренутно живи у Јокохами, па јој је заједничка молитва и сада доступна, иде у цркву која није далеко, чита православну литературу, жеља јој је да све што зна приближи својим сународницима на далеком истоку. "Већина не зна ништа о томе, зато сам у Јапану у последњих годину дана одржала пет предавања, желим да људи сазнају више о Србији. Чула сам да ће неки који су ме слушали отпутовати у манастире по Србији. Предивно, волела бих да више Јапанаца путује у Србију. Стари Рас је најважније место, то Јапанац тешко разуме, зато што они путују само у Београд и околину, а Рас је далеко". Међутим стручна јавност у њеној земљи јако је заинтересована за оно што је ради у Србији, посебно Јапански византолошки институт. "За два дана им држим предавање, видећу шта они осећају, очекујем да ће бити добро", каже Шимада. Неколико предавања одржала је и у Србији. Пред великим аудиторијумом у Чачку у градској библиотеци, а у Београду на Академији за уметност и конзервацију Српске православне цркве. Била је, каже, јако, јако нервозна, зато што је први пут говорила пред толико Срба, на њиховом језику. Вратила се у Јапан, живи у Србији Иако се Саћи Шимада вратила у Јапан, судећи према њеним објавама на друштвеним мрежама, још увек живи у Србији, пише на српском, све њене објаве везане су за нашу земљу. Планира да дође поново, али да обиђе и манастире у Црној Гори и у Босни и Херцеговини. "Срби не живе само у Србији, кад Србин каже, ајде дођи код нас, то није само у Србији, позвали су ме пријатељи који живе у Бањалуци. Хоћу да видим какве су тамо фреске, цркве, шта тамо има. Хоћу да знам. Такође, планирам да сликам са монахињама у манастиру Кончуљ, јапанским акварел бојама. Причала сам им о томе, јапанске боје су нешто посебно, оне хоће да виде, тако да, имам пуно планова". Упитана шта јој највише недостаје из Србије одговара - литургија и загрљај њених српскх мама. "Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови која се одржава скоро свако јутро, звук црквених звона, кандила и мирис тамјана, свештеничка молитва за певницом и сјај јутарњег сунца, веома су лепи. Мењају се сваког дана, па је свако јутро сусрет који се дешава једном у животу. Све је било прелепо и све сам то понела са собом. Имам српске маме, свуда у Србији, па ми много недостају њихови загрљаји. Љубав српских мама је широка, тиха, дубока, она је као Тихи океан, а то је мени јако важно". И наша држава препознала је рад њеног професора Сузикија Мичитаке Саве, одликован је Орденом српске заставе трежег степена. Он и наша саговорница успели да добију новац, 24 хиљаде долара, за обнову фресака у Ђурђевим Ступовима, али то није једини пројекат. "Прошле године смо завршили обнову цркве Вазнесења Господњег у Великом Крчимиру, добили смо 25 хиљада евра. То је жеља нашег великог пријатеља академика Гојка Суботића из Српске академије наука и уметности. Он је позвао јапанске истраживаче да обнове ту цркву у источној Србији. Написаћу научни рад на српском језику о томе ове године". Амбасадорка Србије у Јапану Александра Ковач више пута их је угостила у нашем дипломатском представништву, а одлучила је и да организује и изложбу фотографија Саћи Шимаде из Србије у Токију, где је такоже одржала два предавања. "Такође је позивала моје спонзоре у амбасаду Србије да им се захвали на донацијама. То је веома важно, амбасадорка је веома заинтересована за моје активности , јако ми је драго због тога. Таква сарадња сада траје већ десет година, па могу да кажем и да смо пријатељице", закључује Шимада. Извор: Спутњик ![]() Канцеларија високог комесара УН за људска права објавила је извештај о слободи вероисповести у Украјини, у којем је скренула пажњу на дискриминацију Украјинске православне цркве (УПЦ), преноси сајт Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. „У питању су дискриминаторске мере према УПЦ. Изражава се забринутост применом тзв. „безбедносних мера“ Савета безбедности Украјине против УПЦ. СБУ је обавила претрес (неке од њих су назвале „безбедносне мере“) у неколико манастира, канцеларија, образовних установа и друге имовине УПЦ у Кијеву, Ровну, Житомиру, Ивано-Франковску, Черновцима, Дњепропетровској, Хмељницкој, Черкаској, Волишској, Херсонској, Тернопољској, Полтавској и Закарпатској области“, наводи се у документу. „СБУ је потврдила да се најмање три свештеника УПЦ сумњиче да су кршила равноправност грађана по расној, националној, верској, инвалидској или другој основи, као и један за непоштовање територијалног интегритета Украјине. Два осумњичена су у кућном притвору 24 сата“, додаје се у извештају, објављеном на сајту Московске патријаршије. УН подсећа да свима онима који су суочени са кривичним пријавама мора бити у потпуности загарантовано право на правично суђење. Извор: Спутњик ![]() Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије позвао је данас вјернике да не прихватају нехришћанске и неправославне каноне које западни свијет покушава да наметне у просвјети, информативном свијету и у систему вредновања живота. Епископ Фотије је у бесједи, након свете литургије у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зворнику, рекао да све државне институције, поготово просвјета која води бригу о младима, не прихватају тај западни канон који је отуђен од породице и православља. - Морамо у молитви Богу тражити рјешења и супростављати се тенденцијама да нам отму нашу имовину, јер без имовине, нема државе - рекао је епископ Фотије и додао да се води велика битка и за очување Косова и Метохије у којој српски народ треба да буде сабран и јединствен у молитвама. Он је нагласио да православни вјерници требају да буду свједоци вјере у Исуса Христа и свих плодова вјере која проповиједа да је благословен онај који слуша ријеч Божију. Напомињући да је средина васкршњег поста, епископ Фотије је рекао да ће вјерници након поста дочекати велики празник Васкрс продуховљени и молитвено и духовно обновљени. - Зато, будимо мудри да се одржимо, а то можемо молећи се и вјерујући у Бога - рекао је владика Фотије.| Аутор: СРНА ![]() Ако би Закон био усвојен, прекршиоци би ишли у затвор на 1-2 године. Два члана израелског Кнесета* представила су нацрт закона којим би се забранили сви напори на ширењу хришћанства у земљи у којој је рођен Господ Исус Христос, пише jordannews.jo. Приједлогом закона, непосредно уочи Цвјетне недјеље и Васкрса, два велика празника у хришћанском календару, пријети се прекршиоцима затвором, наводи All Israel News. Предложеним законом били би забрањени "сви напори припадника једне вјере који на било који начин желе да разговарају или покушају да убиједе припаднике других вјера да размотре промјену својих тренутних вјерских увјерења", наводи агенција. Приједлог закона односи се на лица која духовно разговарају са Израелцима било које вјероисповести, а казна за кршење овог закона била би једна година затвора, а ако је разговор са малољетником, двије године затвора. Приједлог закона су прошле недјеље представили заступници Моше Гафни и Јааков Ашер, ултраортодоксни јеврејски чланови Уједињене јудаистичке партије Торе (UTJ) , која има седам од 120 мјеста у садашњем Кнесету. Два посланика су дио владајуће коалиције премијера Бењамина Нетањахуа, која се састоји од 64 посланика. У свом званичном образложењу закона, два посланика истакла су упозорење посебно против хришћана. Предложени закон каже: “(Свако) ко наговори некога, директно, дигитално, поштом или путем интернета, да пријеђе на његову вјеру, кажњава се казном затвора од једне године, а ако је лице било малољетно, кажњава се казном од двије године затвора.” Слични приједлози закона предлажу се већ више од 20 година. Израелски премијер Бењамин Нетањаху је на Тwиттеру (гдје има 2,2 милијуна пратилаца- на јеврејском и енглеском језику) објавио да неће подржати закон. “Нећемо предлагати никакав закон против хришћанске заједнице”, објавио је Нетањаху. * Кнесет је једнодомно народно представништво Израела. Као законодавну грану израелске власти, кроз Кнесет пролазе сви закони, бира предсједника државе и владе, одобрава Кабинет и надгледа рад владе. Поред тога, Кнесет бира Државног контролора. ![]() Магарац Магарац је често приказан у ренесансном сликарству, посебно на сликама жртвовања Исака, Рождества Христовог, Бјекства у Египат и Христовог уласка у Јерусалим. Најпознатији приказ је у призорима Рождества, где се магарац редовно појављује. Магарац и во символишу да су најскромније и најмање значајне животињске творевине биле присутне кад се Исус родио и да су га препознали као Сина Божјег. Њихово присуство на Христовом рођењу односи се на пророчанство „Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије“ (Ис 1,3). Легенда о светом Антонију Падовском можда је повезана са овим тумачењем. Светитељ је узалуд покушавао да преобрати Јевреја. Напокон је изгубио стрпљење и узвикнуо је да би било лакше натерати дивљег магарца да клекне пред Светињом него учинити Јевреја да види истину ове чињенице. ![]() Јеврејин га је изазвао да изведе опит. На чудо присутних људи, дивљи магарац је клекнуо и одређени број Јевреја и неверника прешао је у хришћанство. Као домаћа животиња, магарац се појављује у другим предањима о светима. Типично предање, које се може наћи у животу светог Јеронима, говори о магарцу који је носио дрва за манастир. ![]() Пчела Пчела је због својих марљивих навика постала символ активности, марљивости, рада и доброг реда. Такође, због тога што пчела производи мед, прихваћена је као символ слаткоће и верске речитости. Стога је кошница препознатљив атрибут светог Амвросија, јер се каже да је њихова речитост била слатка попут меда. Пчелињак је на сличан начин символ побожне и јединствене заједнице. Свети Амвросије је упоредио Цркву са пчелињаком, а хришћанина са пчелом, радећи ревносно и увек верно кошници. Као произвођач меда, који је Христов симбол, и због својих навика, пчела је коришћена да символизује девичанство Дјеве Марије. Будући да, према древној легенди, пчела никада не спава, повремено се користи као наговештај хришћанске будности и ревности у стицању врлине. ![]() Голуб У древној и хришћанској уметности голуб је био символ чистоте и мира. У потопу, голуб, којег је Ноје послао из лађе, донео је маслинову гранчицу да покаже да су се воде повукле и да се Бог помирио са човеком (1Мој, 8). У Мојсијевом закону голуб је проглашен чистим и из тог разлога је коришћен као принос за чишћење након рођења детета. Јосиф често носи два бела голуба у кошари у сценама Христовог уласка у храм. „А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу, И да принесу жртву као што је *речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића. “(Лк 2 22, 24). Као знак чистоте, голуб се понекад појављује на врху Јосифовог штапа да покаже да је изабран за мужа Дјеве Марије. Голуба је видео отац свете Катарине Сијенске изнад главе док је била у молитви. Међутим, најважнија употреба голуба у хришћанској уметности је као символ Светог Духа. Ова символика се први пут појављује у причи о крштењу Христовом. „ И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему“ (Јн 1,32). Голуб, символ Светог Духа, присутан је у приказивањима Свете Тројице, Крштења и Благовести Марији. Седам голубова се користи за представљање седам духова Божјих или Светог Духа у његовим седмоструким даровима Благодати. То се односи на пророчанство „Али ће изаћи *Шибљика из стабла Јесејева, и Изданак из коријена његова изникнуће “ (Ис 11,1). ![]() Голуб је повезан и са животима неколико светитеља. То је атрибут Светог Бенедикта јер је видео душу своје мртве сестре Схоластике како лети у небо у виду беле голубице. Голуб се такође користи као атрибут Светог Григорија Великог, као знак Светог Духа који је седео на рамену Светог Григорија док је писао. ![]() Риба Риба се најчешће користи као Христов символ. Ово је замисао за петицу, јер су пет грчких слова која чине реч „риба“ почетна слова пет речи: „Исус Христос, Син Божји Спаситељ“, у том смислу, символ рибе често се користио у ранохришћанској уметности и литератури. Риба се такође користи као символ крштења, јер, као што риба не може да живи осим у води, прави хришћанин не може да живи осим у водама крштења. ![]() Скакавац Скакавац је био једна од пошасти које су снашле Египћане, јер је фараоново срце отврдло против Речи Господње. Сходно томе, скакавац кога држи Богомладенац представља символ обраћења народа у хришћанство. Ово значење је такође изведено из Прича Соломонових, „Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом“ (Пс 30,27) одломак првобитно протумачен односи се на народе који раније нису имали Христа за свог Цара. Каже се да се свети Јован Крститељ хранио скакавцима. ![]() Јагње Јагње, као Христов символ, један је од омиљених и најчешће коришћених символа у свим периодима хришћанске уметности. Многи одломци из Светог писма дају пуномоћје за ову символику. Типична референца је Јованово јеванђеље „А сутрадан видје Јован Исуса гдје долази к њему, и рече: Гле, *Јагње Божије које узима на се гријехе свијета!“ (Јн 1,29). Свето Јагње је често приказано са нимбусом, који стоји на малој гори са које протичу четири реке (Отк 14,1). Гора представља Цркву Христову, планину Божјег дома. Снови представљају четири света Јеванђеља, четири рајске реке, које непрестано теку и освежавају пашњаке Цркве на земљи. ![]() На сликама на којима је Христос приказан као пастир спасилац, јагње се такође користи да символизује грешника. Ова тема, која се обично назива Пастир добри, врло је честа у ранохришћанској уметности, али се ретко користила у ренесанси. Током ренесансе јагње је често било приказано у представама Свете породице са младим Светим Јованом. Овде јагње наговештава мисију светог Јована као претече Христовог и на његово признање Христа као Јагњета Божјег у време Његовог крштења. На ово значење указује приказ Светог Јована Крститеља показујући на јагње које обично држи у левој руци. Јагње (латински, агнус) дато је као атрибут Светој Агнији Римској, која је била мучена јер се изјаснила као Христова невеста и одбила да се уда. Налази се и као атрибут светог Климента, који је јагње водио до места где је нашао воду. ![]() Кит Према древној легенди, огромно тело кита поморци су често погрешно замењивали са острвом, а бродови усидрени на његову страну изненадним залетом великог створења одвучени су до уништења. На овај начин, кит је почео да се користи као символ ђавола и његове лукавости, а отворена уста кита често су приказивана да представљају отворена врата пакла. Кит се такође појављује у библијској причи о Јони, којег је кит прогутао и повратио три дана касније. Алегорично, Јонино искуство је упоређено са Христом у гробу и Његовом васкрсењу након три дана. Непознавање изгледа и навика кита, па чак и идентификовање библијског морског чудовишта као таквог, спречило је уметнике италијанске ренесансе да сликају натуралистичке китове. Уместо тога, Јонино чудовиште им је било или нешто попут змаја, огромној чупавој риби или делфину. ![]() Јабука На латинском, реч за јабуку и реч за зло, малум, идентичне су. Из тог разлога настала је легенда да је Дрво знања у рајском врту, чији је плод Адаму и Еви било забрањено да једу, било дрво јабуке (1Мој 3,3). На сликама кушања Еве од змије у рајском врту, Ева је углавном приказана са јабуком у руци коју нуди Адаму. Јабука такође може бити симвлика Христа, новог Адама, који је на себе преузео терет човековог греха. Из тог разлога, када се јабука појави у Адамовим рукама, то значи грех, али када је у Христовим рукама, она символизује плод спасења. Такво тумачење засновано је на Песми над песмама Соломоновој „Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.“ Овај одломак протумачен је као алузија на Христа. Како је Христос нови Адам, тако се у Светом предању Дјева Марија сматра новом Евом, па се из тог разлога јабука стављена у Маријине руке такође сматра алузијом на спасење. Три јабуке су атрибут свете Доротеје. ![]() Грожђе Гроздови грожђа са класјем зрна некада су символизовали вино и хлеб Светог причешћа. Генерално, грожђе је, попут евхаристијског вина, символ Крви Христове. Представе рада у винограду понекад означавају рад добрих хришћана у винограду Господњем; винова лоза или лист користе се као знак Спаситеља, „праве лозе“. ![]() Ловор Ловор симболизује тријумф, вечност и целомудреност. Победник у древним такмичењима крунисан је ловоровим венцем. Свети Павле супротставља овај венац непролазном венцу којим је победнички хришћанин крунисан (1 Кор 9, 24 - 27). То, с чињеницом да лишће ловора никад не увене, већ чува своје зелено лишће, чини га симболом вечности. Његова повезаност са доброчинством вероватно потиче из паганске симболике да је ловор посвећен Весталкама, које су се заветовале на непрестано милосрђе. ![]() Маслина Маслина је право библијско дрво, дрво „пуно масти“ које даје велике количине уља. Његов богат принос символизовао је Божју промисао према Његовим чедима. „Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар. А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?“ (Суд 9, 8 - 9). Маслинова гранчица је одувек сматрана символом мира и као таква се појављује на алегоријским сликама мира. Подсетићемо се да је Ноје током поплаве био у барци, послао је голуба да сазна да ли су се воде повукле са земље. „И пред вече врати се к њему голубица и, гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље“ (1 Мој 8, 11). У овом одломку маслинова гранчица је символ мира који је Бог склопио са људима. Голуб са маслиновом гранчицом у кљуну често се користи да укаже на то да су душе покојника отишле у миру Божјем. У знак мира, архангел Гаврило носи маслинову гранчицу Дјеви Марији у призорима Благовести. Ову символику посебно су фаворизовали сликари сијенске школе; желели су да избегну приказивање љиљана, уобичајеног символа Благовести, јер је то био и амблем Фиренце, озваниченог непријатеља Сијене. ![]() Палма Међу Римљанима је палма била традиционално символ победе. Ово значење пренето је у хришћанску символику, где је палмина грана коришћена за наговештавање мученичке победе над смрћу. Мученици се често осликавају са палмом или на месту или поред инструмената свог мучеништва. Христос се често приказује како носи палмову гранчицу као символ своје победе над грехом и смрћу. Чешће је то повезано са Његовим тријумфалним уласком у Јерусалим. „Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, Узеше гране од палми и изиђоше му у сретење и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!“ (Јн 12, 12-13). Палмино штап је атрубут Светог Христофора, односи се на предање да је ишчупао палму како би се издржавао на путовањима. Преневши Христа преко реке, гурнуо је штап у земљу, након чега је он пуштао корене и уродио плодом. Хаљина од палминог лишћа атрибут је светог Павла пустињака. ![]() Трска Трска је један од символа страдања, јер је Христу на Крсту понуђен сунђер натопљена сирћетом на крају трске. Тако символизује понижење величине. Такође се понекад користи за представљање праведника који бораве на обалама вода благодати. Мали крст који је носио свети Јован Крститељ обично је направљен од трске. ![]() Трње Трње и гране трња означавају тугу, недаћу и грех. Према Светом Томи Аквинском, грмље трња сугерише мање грехе, а растуће подриваче или крупњаче веће. Трнова круна којом су војници крунисали Христа пре Распећа била је пародија на свечану круну ружа римског цара. Тонзура свештеника је побожна алузија на ову трнову круну. Трнова круна, када је приказана у вези са светима, символ је њиховог мучеништва. Света Катарина Сијенска често се приказује са стигмама и трновим венцем које је добила од Христа. Исток Исток, као правац у којем се појављује излазак сунца, символизује Христа, Сунца Универзума. ![]() Мед Чистота и сласт меда учинили су га символом Божјег дела и службе Христове. Рај, награда верних у труду за Христа, познат је као „земља млека и меда“. Уље Уље је символ Благодати Божије. У Цркви се користи у Светим тајнама крштења, помазања , рукоположења и јелеосвећења. Дим Дим долази да наговести испразност и све што је пролазно јер се диже у ваздух само да би нестао. Символично, то је подсетник на краткоћу овог живота и узалудност тражења земаљске славе. Божји бес и гнев често су били назначени димом. „Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гњев твој на овце паше твоје?“ (Пс 74, 1). ![]() Звезда Звезда, која ноћу осветљава таму небеса, символ је божанског вођства или наклоности. Источна звезда, често виђена на сликама мудраца, била је звезда која је водила мудраце до Витлејема и стајала на небу над јаслама у којима се Христос родио. Дванаест табли символишу дванаест израиљских племена и дванаест апостола. Дјева Безгрешног зачећа и Царица Небеска крунисана су са дванаест звезда (Отк 12, 1). Једна звезда је символ Дјеве у њеном наслову „Stella Maris“, звезда мора. Звезда на челу један је од атрибута датог светом Доминику, док је звезда на грудима атрибут светог Николе Толентинског. ![]() Вода Вода је символ чишћења и пречишћавања. У том смислу се користи у Светој тајни крштења, символишући испирање греха и успон ка новом животу. Такође означава невиност, као кад је Пилат јавно опрао руке говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника“ (Мт 27,24). Ретко вода наговештава недаће или невоље: „Помози ми, Боже, јер дође вода до гуше. Пропадам у дубоком глибу, гдје нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају“ (Пс 69, 1-2). Вода, помешана са вином, у евхаристији означава Христову људску природу, а вино које представља Његово божанство. ![]() Крила Крила су символ божанске мисије. Због тога су анђели, архангели, серафими и херувими насликани крилима. Амблеми четворице јеванђелиста, лав Светог Марка, во Светог Луке, човек Светог Матеја и орао Светог Јована, сви су приказани као крилата створења. ![]() Крв Крв је по својој природи символ живота и људске душе. Христос, Син Божији, пролио је своју крв на Крсту да би откупио човечанство од његових грехова. „И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја † Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова.“ (Мт 26, 27-28). Црвена, боја крви, постала је уобичајен атрибут свих оних мученика који су радије пострадали него да се одрекну Христа. Стопало Људска нога, јер додирује прах земље, користи се да символизује понизност и вољно подаништво. Жена у фарисејској кући која је сузама умила Христове ноге учинила је то у знак своје понизности и покајања и опроштени су јој грехови (Лк 7, 38). Сам Христос је на Тајној вечери опрао ноге својим ученицима (Јн 13, 5). На основу овог чина настао је обичај да епископи обављају церемонију прања ногу на Велики четвртак. ![]() ИХС, ИХЦ Ова слова су прва три слова, Ihsus, или Ihcuc, Исусово име на грчком (ΙΗΣΟΥΣ). S и С су варијантни облици у грчком писму. Често су их збуњивали латинском фразом „In hoc signo“. То се односи на предање да је Константин, уочи битке и пре обраћања, имао виђење. У овој визији је видео транспарент на коме су биле исписане ове речи: „In hoc signo vinces“ (Овим побеђуј). После победе у бици, прихватио хришћанску веру. Штавише, ова слова се понекад погрешно тумаче као скраћеница латинске фразе, „Iesus Hominum Salvator“ (Исус Спаситељ људи). Овај монограм, уписан у сунце, знак је који се појавио светом Бернардину Сијенском и тај светац често приказан како га носи у руци. ![]() I N R I: Ово представљају прва четири слова латинских речи, „Jesus Nazarenus Rex Judaeorum,“, што значи „Исус из Назарета, Цар јудејски“. Према светом Јовану 19, 19, након што је Христос разапет, „Пилат је написао наслов и ставио га на крст. А писало је, Исус Назарећанин, Цар јудејски “. Свети Јован даље каже да је овај знак написан на јеврејском, грчком и латинском. XP XP: Два грчка слова Хи и Ро, која се најчешће појављују у монограму, прва су два слова грчке речи за Христа. Комбинација ова два слова лако даје облик крста. Даље, како Ро личи на „р“, а Хи је сличан „x“, монограм би се могао читати као латинска реч pax , што значи мир. ![]() Христос Победник Ово је био древни монограм који је символизовао Христа Победника. I и C су прва и последња слова грчке речи Ihcuc (Исус); X и C су прво и последње слово Xpictoc (Христа); Ника је грчка реч која значи победник. ![]() Звона Звона у црквеним кулама и торњевима позивају вернике на поклоњење. Звоно светиње на олтару најављује Христов долазак у Евхаристији. Свети Антоније Велики је често приказан са звоном причвршћеним за своју штаку као упозорење демонима. Свеће Свеће играју велику и разноврсну улогу у црквама, а према њиховој употреби и бројевима, учење Цркве је символично изражено. Примери за то су шест лампица на олтару, које представљају непрекидну молитву Цркве; освећена светиљка; евхаристијске свеће, које символизују Христов долазак у заједници; Пасхална свећа, симболика васкрслог Христа током Васкрса. Свеће су такође символичне када се користе у груписањима: три свеће представљају Тројицу или седам свећа означава седам Светих тајни. Епископска свећа користи се када епископ проповеда или прославља Литургију. Употреба свећа у божанске сврхе, у светињама и литијама, универзална је и често виђен ау ренесансној уметности. Свећњак је због символике причвршћен за свећу обично је дело уметничке лепоте. ![]() Кадионица Кадионица је црквени сасуд, у који се на жеравицу ставља тамјан и њиме кади на одређемим местима и у одређено време. У облику је чаше, са пробушеним поклопцем и окачен ланцима. У Старом завету кадионица је символизовала молитве поклоника да би његова молитва била угодна Богу. „Нек изађе молитва моја као кад пред лице твоје, дизање руку мојих као *принос вечерњи“ (Пс 141, 2). У хришћанској символици дим тамјана символизује молитве верних који се уздижу на Небо. Кадионица и жар у њој, символизују нашу жарку љубав према вери и топлоту наше хришћанске душе. Мирис тамјана символизује благодат Светога Духа. Кадионица је атрибут Светог Лаврентија и Светог Стефана. ![]() Крст Крст је један од најстаријих и најуниверзалнијих од свих символа. То је, наравно, савршени Христов симбол због Његове жртве на Крсту. У ширем смислу, међутим, крст је постао жиг или знак хришћанске религије, амблем искупљења и символ спасења и искупљења кроз Хришћанство. Постоји много различитих облика крста. У хришћанској уметности најчешће се налазе две главне врсте, познате нарочито као латински и грчки крст. Латински крст је дужи усправан од пречке. Пресек њих две је обично такав да су горњи и два хоризонтална крака отприлике једнаке дужине, али доњи крак је приметно дужи. Овај крст се користи да символизује Христову муку или помирење. На лице крста понекад се стави пет црвених жигова или драгуља који представљају пет рана које је Христос претрпео док је био разапет. Поред тога, Христова трнова круна се често приказује са крстом или окаченим на њему. Предање каже да је Христос разапет на латинском крсту. Латински крст причвршћен за врх штапа или трске је атрибут светог Филипа, који је такође понекад представљен са обичним латинским крстом у руци или са крстом Тау на крају штапа. Латински крст, сам или у комбинацији са другим сликовним елементима, користи се као атрибут бројних других светаца. Обични латински крст носе свети Репарата и света Маргарита. Јован Крститељ често носи крст од трске. Света Јелена је приказана са крстом са чекићем и ексерима или са крстом који носе анђели. Свети Антоније Падовски има цветасти крст, док је светој Катарини Сијенској додељен крст са љиљаном. Свети Георгије Кападокијски и Света Урсула насликани су барјаком на коме се налази црвени крст. Грчки крст има четири једнака крака. Овај крст се чешће користи пре да означи Цркву Христове него за символизује Христа и Његове жртву за човечанство. ![]() Други познати облик крста је крст Светог Андреја који се састоји од укрштених кракова који нису међусобно под правим углом, већ су дијагонално постављени у облику Х. Порекло овог облика приписује се Св. Андрија, који је, осуђен на распеће, затражио да буде прикован за крст другачијег облика од онога на коме је жртвован Христос. У истинској понизности, свети Андреј је веровао да је, чак и у мучеништву, био недостојан да се приближи лику свог Откупитеља. Андрејев крст је, према томе, постао символ понизности у патњи. Старији облик крста је египатски или тау крст, који се састоји само од три крака, распоређених у облику слова Т. Ово је познато као старозаветни крст. Предање каже да је Мојсије на такав крст подигао змију у пустињи, наговештавајући узношење Христа на Његов крст (Јн 3, 14). Крст Тау је повремено један од атрибута светог Филипа јер је, према једној верзији његовог мучеништва, разапет на крсту овог типа. Такође је један од атрибута Светог Антонија Великог. Две адаптације крста познате као Црквени крстови користе се за разликовање различитих чинова у јерархији Цркве. Двоструки крст, односно крст са две пречке, користи се за означавање патријараха и епископа, док троструки крст, са три пречке, користи искључиво папа. ![]() Путир Путир је чаша из које се на Светом Причешћу причешћује освећеним вином и водом Евхаристије. Односи се на Тајну вечеру и Христову жртву на Крсту. „И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; И рече им: Ово је крв моја *Новога завјета која се пролијева за многе“ (Мк 14, 23-24) Дакле, путир је символ хришћанске вере. Његов значај сеже до Старог завета, где се алузија на евхаристију може наћи у Псалму 116, 13, „Узећу чашу спасења ...“ Такође, Свети Павле преноси ову идеју у Првој Посланици Коринћанима 10,16, „Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? † Хљеб који ломимо, није ли заједница тијела Христова?“ Путир са змијом је атрибут светог Јована јеванђелисте. Путир и подметач су својства Свете Варваре; сломљени путир, Светог Доната. ![]() Хлеб Хлеб је увек био символ средства за одржавање живота, па отуда и фраза: „Хлеб је живот“. У старозаветном хлебу био је символ Божје промисли, старања и бриге о Његовом народа. Бог је послао је ману синовима Израиљевим у пустињи. „И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: Шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: То је хљеб што вам даде Господ да једете" (2Мој 16, 15). Христос је дао ново значење овој символици када је рекао, „... ја сам хлеб живота: ко дође к мени, никада неће огладнети ..:“ (Јн 6, 35). На Тајној вечери Христос је користио хлеб као символ Своје жртве на Крсту. „И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; *ово чините за мој спомен" (Лк 22, 19). Светој Марији Египћанки се приказује са три векне хлеба , јер је она отишла у пустињу у живот самоће и молитве, носећи са собом своја три хлеба. Гавран који носи хлеб приписује се Светом Павла пустињака, јер му је гавран доносио хлеб током многих година у пустињи. Векна хлеба се некад приписује и Светом Доминику, на основу легенде о његовом добијању хлеба за свој манастир Божјим посредовањем. За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф / извор ![]() Литургија пређеосвећених дарова преведена је на себуански језик, који говори око 16 милиона људи на Филипинима. Себуански или себуано, други по значају језик на Филипинима, након језика тагалог. Припада групи аустронежанских језика. Овај превод завршен је треће недјеље Великог поста у Мисионарском и образовном центру Руске православне цркве у Давау, наводи се на сајту филипинско-вијетнамске епархије. Захваљујући овоме, већ 21. и 22. марта 2023. године, свештеници у парохији Свете Матроне Московске у Давау први пут су искористили преведени текст да одслуже Литургију Пређеосвећених дарова. ![]() Обавештавамо свештенство и монаштво Српске Православне Цркве да је Типик (богослужбене напомене) за 2023. годину у издању Светог Архијерејског Синода доступан у pdf формату ОВДЕ. Извор: СПЦ ![]() Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним II пожелио добродошлицу члановима делегације и изразио је радост због уручења три фрагмента (коњ и двије мушке главе-примј. аутора) из Ватиканских музеја Музеју Акропоља током састанка који је имао, 24. марта 2023. године, у подне са делегацијом Ватикана која борави у Грчкој ради церемонија поновног спајања фрагмената која ће се одржати у поподневним часовима. Фрагменти ће бити додати колекцији у музеју Акропоља, који је отворен 2009. године у подножју тог античког локалитета, у центру грчке престонице. У Ватикану, повратак артефаката назван је екуменском ''донацијом'' Грчкој православној цркви али, како наводи агенција, тај гест је повећао притисак на Британски музеј да постигне нагодбу са Грчком након кампање коју је Атина покренула прије 40 година. Архиепископ Јероним је истакао да су „догађаји који ће услиједити и које ћемо доживјети данас догађаји који су радошћу испунили срца свих Грка... Овај чин папе Фрање је од историјског значаја и има позитиван утицај на свим нивоима… Надамо се да представља примјер другима'', рекао је Архиепископ атински и цијеле Грчке господин Јероним II. Шеф ватиканске делегације и секретар Ватиканске комисије за унапређење хришћанског јединства, бискуп Брајан Фарел пренио је поздраве папе Фрање и осврнуо се на посебну симболичку вриједност фрагмената: „Тачно је да нико није могао да замисли колико ће ова иницијатива донијети задовољство грчком народу и ми смо дубоко дирнути што учествујемо у овом историјском догађају“, рекао је он и додао да је „вриједност контаката између цркава најважнији. И, такође, желим да истакнем жељу да будемо протагонисти и представници идеје сарадње међу нама”. ![]() Чајничко јеванђеље је, након рестаурације и научне обраде, представљено 25. марта 2023. године у цркви Успенија Пресвете Богородице у Чајничу, након свете архијерејске Литургије коју је служио Митрополит дабробосански г. Хризостом. Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом је ус војој бесједи рекао да је Чајничко четворојеванђеље, које је похрањено у Цркви Успења Пресвете Богородице у Чајничу, писано српском руком и да је оно доказ да српски народ има коријене и историју. Митрополит Хризостом је рекао да, они који оспоравају чињеницу да јеванђеље припада српском народу, немају своју историју. - Ко им је крив што су они тиква без коријена. Што нису писали своју историју, ако су имали шта и да запишу - рекао је митрополит Хризостом обраћајаћу се вјерницима који су, 25. марта 2023. године, присуствовали литургији и презентовању рестаурисаног Чајничког јеванђеља. Митрополит Хризостом је рекао да се не треба обазирати на оно што други говоре иза леђа, него да треба гледати у будућност и посветити се вјери. Митрополит је истакао да је данас посебан дан и за Чајничане и за цијели српски народ. - Материјална ствар је подложна пропадању и потребно је радити на заштити, како цркава и манастира, тако и светиња које су похрањене у њима. У фази смо и обнове овог храм, а прво што смо урадили у послијератном периоду овдје у Чајничу била је обнова и заштита иконе Богородице - подсјетио је митр. Хризстом. Митр. Хризостом је данас златним оредном Светог Петра Сарајевског одликовао вршиоца дужности директора Републичког секретаријата за вјере Драгана Давидовића, директора Архива Српске православне цркве Радована Пилиповића и чајниког свештеника Драгишу Симића, који су заслужни за организацију рестаурације и заштите Јеванђеља. Чајничко јеванђеље је једина средњовјековна рукописна књига из старе српске државе Босне, која је до данас сачувана у БиХ. Јеванђеље је према особеностима језика датирано у рани 15. вијек, а настало је на тлу источне Босне. Чува се у Чајничу и власништво је Српске православне цркве. Рестаурација Чајничког јеванђеља трајала је 18 мјесеци. Извор: РТРС ![]() „Неко се може одједном попети на тридесети степеник вежбајући се у смирењу и љубави. Јер љубав и смирење превазилазе било коју врлину“ Митрополит Антоније Пламадеала Нађена углавном у старијим црквама и манастирима, „Небеска лествица“ је иконографска слика књиге Светог Јована Лествичника „Лествица Божанственог усхођења“. Књига и икона су такође познати као „Лествица“, на словенском „мердевине“. Свети Јован Лествичник живео је између 579 и 649. године у манастирској заједници Света Катарина на Синају; многе борбе је он имао у овом манастиру, он се такође зове и Јован Синајски. Свети Јован је приступио Синајској заједници кад је имао 16 година након што је стекао многа научна знања тог времена. Скоро деветнаест година, светац је имао као свети исповедник блажене мученике Синајске. После упокојења свог старешине, Свети Јован се повлачи у пустињу, у ћелију која се зове Тола, неколико километара од Синајског манастира. У овом усамљеном месту, Свети Јован ће наставити своју аскетску борбу наредних четрдесет година. На захтев Синајске манастирске заједнице, Свети Јован постаје калуђер и духовни учитељ тог манастира. Касније, на захтев блаженог Јована Раитског, свети Јован ће написати „Лествицу Божанственог усхођења", књигу која је подељена на 30 поглавља или степеника неопходних за спасење. Ово дело преведено је на многе језике и постало је важан део "Добротољубља". Лествица Божанственог усхођења у иконографији Према писању Дионисија из Фурне, забележено у његовој књизи „Ерминија Византијског сликања“, икона која се често назива „Лествица Небеска“ блиско је везана за дело Светог Јована Лествичника. Треба запазити да се спасоносне лествице не односе само на монахе, већ такође на све хришћане у свету, било да су у браку или не (погледај Коментаре на Лествицу Светог Теофана Затворника, Упутство за лаике). Манастирска заједница осликана је у доњем делу иконе, и на левој и на десној страни. Монаси различитих старосних доби представљени су како стоје на капији манастира гледајући ка лествици. Лествица Божанственог усхођења има тридесет степеника по броју глава (етапа) које су написане у књизи Светог Јована Лествичника. У неким иконографским приказима, Лествица има 33 степеника према броју година Христовог живота на земљи. Лествица је постављена нагнуто где је доњи крај постављен на земљи а горњи крај дотиче Небо. Монаси су представљени на целој дужини лествице, пењући се ка Небу. Ови монаси су представа духовног живота: неки само размишљају, други кроче на прву лествицу, неки се пењу полако, други се подижу брзо, неки падају са лествице (са свих нивоа) док други достижу крај лествице где их чека Христос. На врху лествице су осликани анђели, који помажу монасима на њиховом путу ка спасењу; док су неки монаси само вођени анђелима, друге анђели носе на рукама. На дну лествице, видимо неке више или мање језиве ликове који представљају демоне, који жуде да свуку душу са лествице. Неки монаси гледају несметано ка Христу, док други једва да се одрже на свакој лествици. Неколико анђела скида демоне дугим копљима. На последњем делу лествице, наш Спаситељ је осликан у јарком медаљонском светлу. Монах који је на последњој лествици осликан је као стар и мудар, одевен у смирење и гледа у Христа. Заузврат, Спаситељ наш хвата га рукама док му на главу ставља победоносни венац. На дну иконе, застрашујућа аждаја широм отворених уста представља пакао. Међу оштрим зубима аждаје налази се пали монах, док има и других који су близу пада. У неким иконографским приказима, сам Свети Јован Лествичник осликан је како даје путоказ монасима ка спасењу, док у својим рукама држи свитак папира на коме стоји: „Брате, бори се свом снагом да би ти били опроштени многи твоји бедни греси. Великим трудом и добрим делима пењи се овим лествицама, побуђујући ум на исцрпљујућа бденија“.
![]() У Институту Сан Бернардино у Венецији (The San Bernardino Institute of Ecumenical Studies in Venice), 23. марта 2023. године, одржана је међународна научна конференција о религијском образовању и разноликости у школству и културном контексту европских земаља. Тема се односила на промјене вјерског пејзажа у Европи, секуларизацију и десекуларизацију, вјерску писменост и различите типове идентитета унутар вјерских заједница и савремених друштава. Конференција је дио научног пројекта у оквиру европског програма Еразмус+ за стварање радне мреже универзитета и вјерских институција које заједно раде на сарадњи у области вјерског образовања у школама и различитих облика хришћанског и духовног образовања у Европи. У програму конференције учествовали су богослови и истраживачи религије, просвјетни радници, социолози и новинари из Италије, Грчке, Румуније, Бугарске, Естоније и Финске, који проучавају проблеме вјерског идентитета и различитости у земљама Европске уније. ![]() Православно гробље у Равени освештали су свештеници Румунске православне цркве, преноси gorthodox.com позивајући се на басилица.ро. У литији су учествовали вјерници трију православних општина Равене. Свештеници Дан Весја, Алексеј Боенчук и Јон Батринак освештали су земљу и крст постављен на новом гробљу. Како преносе италијански медији, свечаности је присуствовало око 50 вјерника. Православни досељеници у Равени углавном су: Румуни, Руси, Грци и Украјинци. Како појашњава информативна служба Румунске православне цркве, у Италији живи више од милион Румуна. Прошле године у италијанској епархији Румунске цркве сахрањене су 403 особе. У Италији је православље друго по реду по бројности послије католицизма. Према грубим процјенама, у земљи већ има преко два милиона православаца, а њихов број сваке године расте због прилива досељеника из источне Европе. Руска православна црква има 70 парохија у Италији. ![]() Нашем народу, али и читавом свету најпотребнији од свега је мир, најпотребније је међусобно разумевање. Истрајмо упорно на путу свих разговора и преговора, на путу дијалога који има за циљ макар елементарно међусобно разумевање међу људима. Али, не прихватајмо ултиматуме и уцене по било коју цену, ултиматуме и уцене који подразумевају поклањање себе и свога, одрицање од себе и свога. Истовремено, дајмо све од себе да останемо последњи за столом за којим се тражи решење које ће очувати мир и нама и свима око нас заједно са нама, рекао је Патријарх Порфирије на обележавању годишњице НАТО агресије у Сомбору, 24. марта 2023. године. Поводом годишњице обележавања НАТО агресије на Србију, у петак 24. марта 2023. године, у Сомбору на Тргу Светог Ђорђа обележен је Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је помен свим невино пострадалим жртвама. Патријарх Порфирије обратио се присутнима беседом у којој је нагласио да је и нашем народу, али и читавом свету најпотребнији од свега мир, најпотребније је међусобно разумевање, свест о томе да места има за сваку живу душу под капом небеском, али и за сваки народ да организује себе и свој живот онако како њему најбоље одговара. Сабрали смо се да се помолимо за све оне који су пострадали неправедно од злочиначких пуцњава са неба одакле би требали да долазе благослови. И уместо да долази анђео Божији који доноси мир, долазили су анђели који су сејали смрт. Ми се данас још усрдније молимо, јер се данас у Европи води војни сукоб, који прети да у свој вртлог увуче читав свет и молимо се да тамо где се води рат, у Украјини што пре престане оружје које сеје смрт и које пролива недужну крв. Неки би хтели да и наш српски народ поново гурну у сукобе и то и међусобне, али и сукобе са другима. Други пак, који не схватају да је хришћански Бог - Бог љубави и мира, а да Црква живи и сведочи мир, благовестећи га свим људима и народима, захтевају од Цркве да својим ставовима и изјавама заправо пружи покриће онима који би да нас гурну у међусобне неспоразуме, у нове ратове и сукобе, рекао је Његова Светост. Поновићу оно што сам безброј пута говорио, али и оно што, сигуран сам, ми сви овде сабрани једногласно мислимо - позвање Цркве је да на сваки начин, а пре свега молитвом и вером у Христа црпе снагу и да силом мира Христовог сведочи и изграђује мир, међусобно поверење међу људима и међу народима. Мир свој дајем вам, рекао је нико други до сам Господ. Тај мир није као мир оних који о миру непрестано говоре и говоре више и гласније од других, а истовремено производе бескрајне количине најсмртоноснијег оруђа смрти. Градимо и чувајмо најпре Божији мир у себи, па ћемо онда моћи да се миримо и са другим људима, најпре са нашим најнепосреднијим ближњима, са нашим комшијама, са пријатељима и колегама на послу, са свима, а онда ћемо моћи да будемо истински благовесници мира, рекао је Патријарх српски. Молимо се и боримо се да се наша страдања не понове ни нама, нити било коме другом. Истрајмо упорно на путу свих разговора и преговора, на путу дијалога који има за циљ макар елементарно међусобно разумевање међу људима. Али, не прихватајмо ултиматуме и уцене по било коју цену, ултиматуме и уцене који подразумевају поклањање себе и свога, одрицање од себе и свога. Истовремено, дајмо све од себе да останемо последњи за столом за којим се тражи решење које ће очувати мир и нама и свима око нас заједно са нама, истакао је Првојерарх Српске Православне Цркве. Обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године присуствовали су и председник Србије г. Александар Вучић, као и министри у Влади Републике Србије и представници државних институција. Извор:ТВ Храм |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|