Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

 Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је на свечаној премијери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохији "Ви идите, ја нећу!", да је српски народ вијековима "саразапет Христу" на косовском распећу, чиме је постао и остао Божији народ.
- Само народи који се сараспињу Христу, који се пењу на његову голготу и постају причасници његове васкрсле жртве за живот свијета, су зрели историјски народи - рекао је владика Амфилохије у београдском Дому синдиката.
Он је поручио да је филм свједочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи који је "као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, ја нећу` и себе жртвовао попут витезова на Косову 1389. године".
- Ово је обнављање оних слика које смо гледали нарочито 1999. године - одсечених глава, силованих девојака, закланих жена, спаљених храмова, хиљада домова, дима који се диже до небеса, то је нешто што припада апокалипси нашег времена - рекао је владика Амфилохије.
Хаџи-Александар Ђуровић, режисер филма снимљеног по књизи митрополита црногорско-приморског "Љетопис новог косовског распећа", рекао је да филм говори о вишевјековном страдању српског народа на Косову и Метохији, а посебно током погрома 1999. и 2004. године.
Он је навео да филм садржи интервјуе, међу којима са Његовом светошћу патријархом српским Иринејом, архивски фото и видео материјал, неке необјављене снимке митрополита Амфилохије из тог доба, које су снимили свештеници који су га пратили, као и нове снимке начињене на Косову и Метохији.
У филму о вишевјековном страдању српског народа на Косову и Метохији, а посебно током погрома 1999. и 2004. године, осим патријарха Иринеја и митрополита Амфилогија, говоре и митрополит рашко-призренски Теодосије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, крушевачки Давид, игуманија Пећке Патријаршије мати Февронија, мајка Милоша Ћирковића и други.
Прича о Милошу Ћирковићу 38-годишњем шумару на Косову и Метохији, који је током рата 1999. године помагао као водич српским снагама, чини трећину филма.
Када се Војска СР Југославије јуна 1999. године повукла са Косова и Метохије, он је одбио да скине униформу и остао сам у свом селу и забарикадиран у родитељској кући, да се бори против шиптарских терориста, који су га даноноћно нападали.
Ту је, како се претпоставља, погинуо између 20. и 26. јуна, након што је ријечима "Ви идите, ја остајем", одбио молбу митрополита Амфилохија да се склони у Пећку патријаршију.
Милошево село је спаљено, а његово тијело никада није пронађено.
Митрополит Амфилохије: Борба Србије у УНЕСКО наставак отопра насиљу
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да је борба Србије против чланства самопроглашеног Косова у Унеску наставак отпора против насиља и рушилаштва које је имало подршку великих сила.
- То је наставак отпора против насиља и рушилаштва, тоталитаризма и тероризма који је су, нажалост, подржале велике силе савременог свијета и који се наставља - рекао је митрополит Амфилохије.
Према његовим ријечима, Србија нема другог пута него да се одупире, као што је и чинила, исто као и сам српски народ кроз своју историју.
Митрополит Амфилохије сматра да су данашњу мигрантску кризу или, како је рекао, "катастрофу библијских размјера" произвели исти они који су били актери злочина над српским народом на Косову и Метохији, бомбардовања Србије и Црне Горе и збивања у БиХ.
Митрополит је оцијенио да су дешавања у Азији, Сирији, Ираку и стотине хиљада избјеглица наставак исте приче и наставак истог злочина.
- Ево, враћа им се као бумеранг и сада не знају како ће - рекао је митрополит Амфилохије и додао да су "НАТО и Америка" изазвали мигрантску кризу.| Извор: СРНА |

На сједници одржаној у Хиландару, надлежна комисија Владе Србије је као приоритете у даљем раду издвојила покривање Бијелог конака и завршетак радова на овом здању до прољећа 2017. године.
 - 
Радови на реконструкцији Хиландара изведени су квалитетно и у складу са планом и програмом, закључила је комисија којој предсједава министар културе Иван Тасовац.
У наредних годину дана биће испитан терен на којем су Игуменарија и Дохија, да би се утврдила природа њихове нестабилности. Разговарано је и о укључивању више радника на терену како би се убрзали радови. Указано је и на лоше услове у ризници манастира, које је неопходно ријешити како би се сачувале манастирске драгоцјености. Проблем је што је у Хиландару влага изнад просјека и неопходно је да се угради потребна опрема. У манастирској ризници чувају се највриједније средњовјековне повеље, иконе, различити богослужбени предмети... Најугроженији су стари списи, иконе, као и други значајни предмети од дрвета и текстила.
Министар је подсјетио да се од 2004. говори о великој реконструкцији Хиландара послије пожара.
- Наравно да ће се санирати посљедице - навео је Тасовац - али Хиландар је живи организам, који мора и даље да се развија.
Игуман Методије задовољан је што се реконструкција неће завршити изградњом конака који су изгорјели, већ ће се обнова Хиландара наставити. ​ | Извор: ТАНЈУГ |

“Новости” у Мишчићима, у Дежевској долини, месту одакле потиче српски просветитељ. Годинама нико ништа не истражује.Нема туристичког водича, ђачких екскурзија
НИЈЕ Дежева обично село, овде је Стефан Немања стварао прву српску државу, у овој долини били су његови двори и саборна црква, овдашњим стазама ходали су његови синови Вукан и Стефан Првовенчани, у засеоку Мишчићи, недалеко од Петрове цркве и Ђурђевих ступова, рођен је Свети Сава, овде су расли и други велики Немањићи: Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин... Из Дежевске долине у свет су кренула два српска цара - Душан Силни и Урош Нејаки и више српских краљева... Задрхтим кад помислим ко је све ходао овом светом земљом и запитам се да ли смо ми данас достојни наследници тих великих Срба.
Овако, за “Новости”, говори професор и публициста Мирко Поповац из Дежеве код Новог Пазара, родног села Светог Саве, питајући се зашто се надлежни односе недостојно према својој постојбини и својој најславнијој историји. На питања и зашто су Савина родна кућа и Немањина саборна црква у корову, односно зашто се у Дежеви, где су сваки камен и сваки бусен земље - историја, годинама ништа не истражује и не гради, Поповац нема одговора. Тужно је, вели и што српски основци и средњошколци на екскурзије иду у Грчку и Турску, а заобилазе постојбину Стефана Немање и Светог Саве...
- Да представници Цркве нису, пре неколико година, на месту где је била Савина родна кућа поставили велики крст и обележили ово свето место, не би се ни знало да је овде рођен највећи српски просветитељ. Нема у селу туристичких група и ђачких екскурзија, нема малих Срба да се уче на извору и напајају великим делом Светога Саве - говори нам Поповац. - Многа деца у Београду, Крагујевцу или Новом Саду, нажалост, још нису чула за Мишчиће и Дежеву. Зар је за државу велики трошак да у Мишчићима обнови Савину родну кућу, асфалтира прилазни пут од тек стотинак метара и обезбеди некога ко би младој генерацији причао о Светом Сави, Стефану Немањи, Стефану Првовенчаном, Душану Силном....


Професор и публициста Мирко Поповац

Мештанин Желимир Новаковић такође је огорчен јер је запостављена постојбина и славна српска прошлост.

- Србија не може бити озбиљна држава док год се стиди своје историје, последњи је тренутак да обновимо своје душе и своје задужбине. Родно село Светог Саве и цела Дежевска долина треба да буду место српског ходочашћа и српског окупљања и саборовања, место којим ће се цела Србија поносити - наглашава Новаковић.

Да ипак у Дежевској долини све не буде без наде, побринули су се верници из овог краја када су пре три године одлучили да у центру Дежеве, недалеко од остатака Немањине саборне цркве, уз благослов владике Теодосија, помоћ Епархије рашко-призренске и својим прилозима, почну изградњу Храма Светог Саве. Помогли су и верници из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Аустралије....
- Негде смо на половини, градимо полако, колико има новца, али напредујемо, храм ће бити висок 15 метара, сада смо на шесто-седмом метру, а пре зиме ћемо стићи до деветог метра, ако бог да, идућег лета ћемо укровити светињу - истиче инжењер Радиша Биорац, који руководи радовима.

Храм ће, како каже парох дежевски Иван Јеремић, освежити и препородити Дежевску долину, наводећи да имају пуну подршку и помоћ од Епархије рашко-призренске и владике Теодосија. 


ЖАЛ ЗА ОЦЕМ РАДОСЛАВОМ

ИЗГРАДЊУ Храма Светог Саве у Дежеви са својим верницима започео је тадашњи парох дежевски отац Радослав Јанковић, који је летос, одлуком владике Теодосија, пребачен у Косовску Митровицу. Верници су желели да он остане у Дежеви и да гради храм све до завршетка, писана је и петиција да он остане. На крају је, због потреба службе, морао да оде уз обећање владике да ће се за годину вратити.

Верници у Дежевској долини очекују да ће се за изградњу храма својски борити и отац Иван Јеремић, наследник оца Радослава, који је већ прионуо на посао.

“МИШЧЕ МОЈЕ”

ПРИ повратку из Студенице, километар пре двора у Дежеви, Стефана Немању дочекала је властела, а његова супруга у наручју је носила њиховог треће сина - Растка. Био је то први сусрет великог Стефана и његовог Растка. Прихвативши први пут сина на руке, Немања је шапнуо “Мишчићу мој, мишче моје”, па је село добило име Мишчићи.

Конкурс: Русија и Србија – Шта нас спаја?
Након прошлогодишњег веома успешно реализованог међународног конкурса, православни дечји часопис Светосавско звонце и Међународни Фонд Јединства Православних народа (из Москве, Одељење за Србију) под покровитељством компаније ”РЖД Интернешнал – Руске железнице” настављају пројекат ”Воз жеља” и у оквиру њега распусују КОНКУРС за дечије и омладинске литерарне радове на нову тему која гласи: ”Русија и Србија – Шта нас спаја?”

Циљ конкурса је: духовно, морално и патриотско васпитање деце и омладине, развијање интересовања за традиционалне вредности и културно-историјско наслеђе Србије и Русије.

УСЛОВИ КОНКУРСА
Учесници конкурса су подељени у три старосне групе:
1. прва група – од 9 до 12 година
2. друга група – од 13 – 15 година
3. трећа група – од 16 до 19 година

У свакој од група (литерарни и литерарни са илустрацијама) биће награђена по три рада (I, II, III место) на задату тему

УСЛОВИ ЗА ЛИТЕРАНЕ РАДОВЕ
Дужина текста: најмање 1 страница формата А4; највише 3 странице,
текст треба да буде штампан фонтом Arial, величине слова 12
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ СА ИЛУСТРАЦИЈАМА
Литарарни радови могу бити илустровани /илустрације у оквиру текста/
Обим рада тада може бити већи за број страна са илустрацијама.
Један аутор може учествовати на конкурсу само са једним радом. Нећемо примати радове који су већ учествовали на неком конкурсу, или су били објављени.
Рад треба да има назив.
Адреса пријема радова:
Радове слати поштом, мејлом или донети лично на адресу:
Српска Патријаршија
„Светосавско звонце“, ул. Краља Петра бр. 5, Београд, Србија
[email protected]
са назнаком: за конкурс „Русија и Србија – шта нас спаја “

Крајњи рок за пријем радова је 25. октобар 2015. године

Пратећа документација

Сваки рад мора да буде потписан, а на посебном листу приложеном уз рад потребно је написати следеће:

1. име и презиме

2. старосна група

3. врста рада /литерарни или литерарни са илустрацијама/

4. име и презиме професора или вероучитеља

5. назив и адреса школе

6. број телефона учесника, број телефона школе и мејл – приватни или школски

7. Епархија

 

Жири

Чланови жирија су:

1. Представник „РЖД Интернешнл“, директор С. Павлов

2. Представник „Железница Србије“

3. Главни и одговорни уредник часописа „Светосавско звонце“ Радмила Мишев

4. Представник Међународног фонда јединства православних народа

(Одељење за Србију) Наталија Коцев

5. Професор Факултета педагошких наука и књижевник др Тиодор Росић

6. Директор Српске књижевне задруге, српски књижевник Драган Лакићевић

7. Представник Амбасаде Руске Федерације у Србији

 

За одабир радова ће бити вредновано следеће:

– уметнички дар

– познавање теме, односно, културно-историјског наслеђа Србије и Русије

– разумевање традиционалних и моралних вредности

– способност јасног и правилног изражавања мисли

– ниво поимања (схватања, разумевања) духовних традиција двају народа

 

Обавештење о конкурсу у медијима

сајт www.zvonce.spc.rs и часопис „Светосавско звонце“

радио ”Слово љубве” Архиепископије београдско-карловачке

и епархијске радио станице на територији Србије

часопис „К Единству“; ТВ „Студио Б“ „Политика“ дневне новине

”Просветни преглед”- стручни часопис; „Русская речь“ новине

сајт http://www.senica.ru/ сајт http://www.pravoslavie.ru

Објављивање резултата конкурса:

Резултати конкурса ће бити објављени на сајту: www.zvonce.spc.rs

на сајту „Међународног фонда јединства православних народа“,

награђени ће бити одмах обавештени телефоном, писмом или мејлом.

Најбољи радови (за обе категорије: литерарни и литерарни са илустрацијама) ће бити награђени вредним наградама (лап-топ; таблет, књиге)

Свечана додела награда ће бити крајем децембра 2015. године у Београду

– датум и место уручења награда биће накнадно саопштено -

У недјељу,6.септембра у Цркви Св.Ђорђа у Бијељини служен је молебан ,,у оквиру Литургије, поводом почетка нове школске године.

Патријарх Иринеј на канонизацији српских светих мисионара у САД
Патријарх српски Иринеј борви у архипастирској посјети српским православним епархијама у САД и у Канади током које ће му бити уручен почасни докторат из богословских наука.
Најважнији разлог посјете, које ће трајати до 24. септембра, јесте свечани чин канонизације и проглашавања светим мисионара српског поријекла епископа Мардарија /Ускоковића/ и архимандрита Севастијана /Дабовића/ званично 5. септембра.
Српска православна црква уврстила је у свеце ова два српска просветитеља на америчком континенту на редовном засједању Светог архијерејског сабора 30. маја.
Свечаности овим поводом почеле су јуче, а биће настављене данас и сутра у сједишту Епархије западноамеричке у Алхабри /Лос Анђелес/, у организацији епископа западноамеричког Максима.
Као специјални гости најављени су патријарх Иринеј и епископи СПЦ на сјеверноамеричком континенту, као и високе личности из политичког, умјетничког и културног свијета, не само из Америке, него и из Европе, посебно са простора претходне Југославије.
Послије јутрења, данас ће бити обављен чин канонизације, односно улазак патријарха, уношење моштију и икона нових светитеља, свечана патријаршка литургија током које ће бити обављен и званичан чин прибројавања Сабору светих Срба ових нових светаца, док је увече предвиђен културно-умјетничким програм.
За сутра је предвиђена је Божанска литургија, пријем за архијереје и угледне госте у епархијској резиденцији, а потом ће 8. и 9. септембра црквена делегација обићи Сан Франциско и тамошњу цркву.
Патријарху Иринеју ће 11. септембра на Академији Светог Владимира у Њујорку бити уручен почасни докторат из богословских наука, након чега ће патријарх одржати предавање о теми "Богословље као нада за будућност Цркве".
У пратњи патријарха Иринеја су епископ жички Јустин и захумско-херцеговачки и приморски Григорије, протојереј-ставрофор Предраг Пузовић, декан београдског Православног богословског факултета Богољуб Шијаковић.
У делегацији су и архимандрит Павле из манастира Острога, јеромонах Иларион, као и моноге високе личности, међу којима умјетници и културни радници, као што су Слободан Тркуља и Милош Ђајић.

МОЛИТВА ДА НАМ ДОБРО УЧЕ И РАСТУ...У МЈЕРУ РАСТА ВИСИНЕ ХРИСТОВЕ
На почетку нове школске године у просторијама Основне школе „Свети Сава“ у Лопарама служен је молебан и призвана благодат Духа Светога на ученике и наставнике ове школе за успјешан и од Бога благословен почетак учења. Ово молитвословље служио је протојереј ставрофор Стево Јовић, уз појање вјероучитеља Бошка Максимовића, али и свих ученика ове школе.
Призиву Духа Светога на ученике присуствовало је и руководство општине Лопаре на челу са начелником ове општине др Радом Савићем. Након овог молитвеног чина уприличен је дочек првачића, којима су подијељени пригодни поклон пакети.
У Лопарама, 1.9.2015. године
                                                                                                 Вјероучитељ Бошко Максимовић