Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић уручила је 28. децембра 2023. године признања за 46 ученика основних и средњих школа, побједника републичких такмичења, такмичења на нивоу БиХ и на међународном нивоу, те других такмичења која је организовао Републички педагошки завод у школској 2022/2023. години. Пријем је организован за 28 ученика основних школа. Међу њима је била и побједница републичког такмичења из православне вјеронауке Тамара Станковић, са својом наставницом вјероучитељицом Стојанком Никчевић. ​Поред признања, ученицима је уручен и поклон бон који могу искористити у књижарама Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.
​Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић истакла је дa joj je чaст штo je имa прилику дa угoсти нajбoљe мeђу нajбoљимa, учeникe кojи су нa рeпубличким и вишим нивoимa тaкмичeњa oстaврили зaпaжeнe рeзултaтe.
„Удружeни тaлeнaт и рaд и прeпoзнaвaњe oд стрaнe нaстaвникa дaje oвaкaв рeзултaт. Зaдoвoљствo нaм je штo тo рaдимo дaнaс прeд истeк oвe кaлeндaрскe гoдинe и жeлимo нa oвaj нaчин дa пoшaљeмo jaсну пoруку дa je будућнoст Рeпубликe Српскe у oбрaзoвaњу и oвим млaдим људимa кojи oствaруjу зaпaжeнe рeзултaтe. Oвaj дaнaшњи приjeм jeстe и чeститкa пoвoдoм обиљежавања 9. jaнуaрa - Дaнa Рeпубликe Српскe и жeлимo дa пoшaљeмo jaсну пoруку дa имaмo сjajну млaдoст и дa Рeпубликa имa сjajну будућнoст“, истaклa je министaр прoсвjeтe и културe Жeљкa Стojичић.
Директор Републичког педагошког завода Слађана Танасић изрaзилa je зaдoвoљствo и истaклa дa je привилeгoвaнa штo дaнaс имa мoгућнoст дa сe дружи сa учeницимa – пoбjeдницимa тaкмичeњa и њихoвим мeнтoримa.

На празник Светог преподобномученика ђакона Авакума, 30. децембра 2023. године, у манастиру Моштаница, Свету Литургију служили су Њихова Преосвештенства Епископ бањалучки г. Јефрем и Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког, уз саслужење архимандрита, свештеномонаха, свештеника и ђакона наше Епархије. По завршетку Литургије, освећењем славског колача и кољива обиљежена је слава Општине Козарска Дубица а потом одслужен помен устанику Петру Поповићу Пецији. Инстаграм налог епархије бањалучке

После дуже паузе, московски Институт за превођење Библије објавио је нову књигу на ногајском језику. Последња публикација на ногајском језику биле су Изреке Соломонове 2017.
Ногајски је језик турског народа који живи у Дагестану, Ставропољској области, Карачај-Черкезији, Чеченији и Астраханској области. Језик припада турској групи алтајске језичке породице. Од 2020. има више од 109.000 говорника ногаи језика.
Сада Ногајци имају приступ Мојсијевом петокњижју на свом језику. Књига Постања је раније објављена 2016. године, али се друге четири књиге први пут објављују у Ногају, саопштава Институт. На новом издању Институт је радио око пет година. Нова публикација такође укључује речник појмова и додатак са породичним стаблом 12 племена Израела и мапе које показују где су се одиграли главни догађаји Петокњижја.Извор: https://orthochristian.com/158004.html /Превод Љ.Поповић/преузето са митрополија.цом

Монаси су позвали вјернике да протестују "свим одговарајућим и легалним средствима" како би добијање ових докумената постало факултативно. Пет игумана светогорских манастира позвали су грађане Грчке да не журе са добијањем нових дигиталних личних карата, пише „.vimaorthodoxias.gr” .  Игумани манастира Дохиар, Ксиропотам, Филотеј, Каракал и Констамонит, као и атоски старци, монаси, игумани и представници манастира који се налазе у Грчкој, написали су апел критикујући одлуку грчке владе да уведе нове дигиталне личне карте.  
Они су примијетили да пречесто човјек користи напредак у дигиталној технологији „не за своје добро, већ за сопствено уништење“. Према њиховим ријечима, „многи грађани оправдано страхују да ће огромна моћ дигиталних информација у будућности бити искоришћена за ограничавање личних слобода, контролу приватног живота и постепено стварање глобалног тоталитарног система”.  
„Такав тирански систем ће једног дана користити Антихрист – према пророчанству Апокалипсе – као инфраструктуру за успостављање своје свјетске доминације“, наводи се у апелу. Монаси су истакли да је „слобода највише и неоспорно добро“, „демократске вриједности су основни елементи здравог друштва“, а „ни на који начин не желимо да допринесемо успостављању било какве тиранске власти“. Они су навели да се „не слажу и противе обавезности електронске личне карте и ПИБ-а и траже да буду необавезни”. Вијест припремио: вјеронаука.нет

Ученици који су укључени у додатну наставу из православне  вјеронауке заједно са другим заинтересованим ученицима из ОШ "Свети Сава" из Бијељине и наставницом Миленом Миловановић,реализовали су радионицу посвећену познавању празника које славимо у децембру и јануару и афирмацији идеје да празнике обиљежавамо у лијепој атмосфери,без употребе петарди и других пиротехничких средстава.Ученици су показали одлично знање и високу свијест о препознавању опасности од употребе петарди и    погрешном начину обиљежавања празника.  Одговарали су и на питања везана за праксу тајног даривање поклона која се везује за Св.Николу,затим су научили да даривање за празнике Дјетињци,Оци и Материце уз симболично везивање има смисао учвршћивање породичних односа.На питање :Да ли су нам потребне петарде да бисмо прославили Божић,Нову годину и др.јединствен одговор је био :Не.Ученици су осим одговора на питања, читали и мотивационе поруке и добијали су слаткише за показано знање. Текст и фоторафије: вјероучитељица Милеба Миловановић

.…Ноћ. Поље у близини  Витлејема. У тами пуцкета ватра и крај ње дремају пастири. У близини су се грејали вјерни чувари стада, пастирски пси. Јагњад и овце почивају. Тихо, мрачно...
Одједном се пред пастирима ни из чега појављује бистар младић! Све около је обасјано неземаљском јаком свјетлошћу!
- Радуј се! — узвикује младић. Спаситељ се родио! У пећини је, лежи у простим јаслама. Пожурите к Њему и поклоните Му се!
Пастири скочише и видјеше: цијело небо пред њиховим очима одједном се испуни небројеним бројем анђела! Анђели почињу да пјевају, а њихов хор је тако задивљујући да пастири онијемише: никада тако нешто нису чули и никада прије нису видјели тако лијепа бића!
Ко су анђели? Одакле су дошли? Хајде да сазнамо! 
Када су се анђели појавили?
Бог је створио анђеле прије него што су људи уопште постојали. Ниједна особа није била на свијету, али су анђели већ били тамо. Господ их је створио много, много, много више од људи.
Зашто их је Бог створио? Из љубави. Господ све чини из љубави. Анђели су били у јединству са Богом, радовали се са Њим, пјевали о Њему... Али једног дана догодио се ужасан догађај који је подијелио анђеле на два неједнака дијела.
Шта се догодило? Како су неки анђели отпали од Бога?
Био је најлепши међу анђелима. Звао се Деница. Једног дана је постао поносан: „Кад сам тако добар, зашто и сам не бих постао као Бог? Не да Му се покоравам, него да владам собом? Али не могу то учинити сам - потребни су ми саучесници ... ”И Деница је убиједио неке анђеле да стану уз њега против Бога. Тако је трећина анђела отпала од Господа и Његове љубави!

​Само сада, наравно, нису могли добити власт на Небу: нема никог јачег од Бога! По Његовој заповијести, Деница и саучесници су збачени са неба.

Сада знамо палог анђела као најзлог духа – сатану, ђавола и његове слуге – као демоне. Ријеч „Сатана“ значи „противник“, односно непријатељ Божији. Али пали анђео се није смирио пред Богом, него је своје интриге окренуо против Божије творевине – човјека. И једног дана је учествовао у веома страшном догађају за цијело човјечанство. Овај догађај се догодио у Рајском врту ...

Како је пали анђео преварио прве људе?
Господ је створио људе: прво Адама, а затим његову жену Еву. Први људи живјели су у Рајском врту. Они су вољели Бога, и Бог им је говорио директно: људи су се обраћали Господу, а Он им је одговорао. Живот Адама и Еве био је радостан и срећан. Није било болести или тешкоћа.

Људи су били слободни, али им је Бог дао заповијест – да се не приближавају Дрвету познања добра и зла и да не окусе плодове са њега. Али Адам и Ева нису послушали и једног дана су пришли Дрвету. Тада се Сатана појавио у Едемском врту. Узео је облик змије и почео да наговара Адама и Еву да окусе плод са Дрвета. Ђаво се не зове џабе преварант: преварио је људе, гурнуо их на пад, обећао им оно што је и сам некада желио, али није постигао. „Постаћеш јак и свезнајући“, лагао је. Бићете као богови!  Окусите плод, Он неће ни примијетити!..” Адам и Ева су повјеровали палом анђелу, подлегли његовој превари.​ И у том тренутку први људи су изгубили сву срећу, сву радост у којој су живјели. Уосталом, срећа долази од Бога, а они су се окренули од Њега, прекинули везу са њим својим чином, на шта их је ђаво подстакао.
Адам и Ева су протјерани из раја. И од тада сви људи, њихови потомци, пате од болести и на крају умиру. А ђаво са својим помоћницима – демонима – није се смирио. Чак и након истјеривања Адама и Еве из раја, наставио је да наводи човјечанство на гријех, гради своје сплетке и узима под своју власт људе који су се одметнули од свог заштитника – Бога. Тако би заувијек остали под влашћу непријатеља, да никада више не виде пут ка Богу, али Господ, милостиви и љубећи, није могао да напусти своја створења.
А онда се једног дана догодио велики догађај. И у њему су учествовали и анђели.

Ко је донио благе вијести?
... Дјевојка по имену Марија спокојно је шила у својој кући у граду Назарету, када се изненада – анђели се увијек појављују изненада-пред њом појави свијетли младић. Био је то арханђео Гаврило. Рекао је:
- Радуј се, Благодатна! Господ је с тобом! Благословена си Ти међу женама!

Постиђена Марија у први мах није разумјела какав је то поздрав, али ју је анђео умирио. Он је објаснио да је са њом, младом девојком која никада није тражила славу за себе и није себе сматрала неким изванредним, благодат Божија!
Овај догађај знамо као Благовијести. „Благовијест“ је добра вијест. Доносити људима вијести, поруке од Бога, испуњавати Његове наредбе – то је главни задатак анђела. Ријеч "анђео" значи гласник. Када је човјек створен, анђели су почели да служе као гласници који су обавијестили праведнике о Божјој вољи. Најважније поруке Господње у најзначајнијим тренуцима у историји човјечанства донио је арханђео Гаврило. 
Али зашто Гаврила називамо не анђелом, већ арханђелом? Јер анђели служе Господу на различите начине. Уосталом, знамо да међу радним људима има начелника, има њихових помоћника, има мајстора, обезбјеђења и тако даље. А међу анђелима има, на примјер, арханђела, серафима, херувима. Арханђели су главни анђели. Њихова служба је да буду небески учитељи и гласници. Тако је арханђео Гаврило донио радосну вијест Дјеви Марији. Шта је вијест? Да је изабрана да буде Мајка Исуса Христа. А зашто дан када је дошла ова вијест славимо као велики празник? Да, јер се на данашњи дан прочуло да је Господ послао Сина Свога, Који ће спасти човечанство од силе палог анђела, и показати људима сам пут којим се коначно може вратити Богу — а неће ни смрт ни болест. спријечити ово. Овај пут је сам Исус. Слиједити га значи вјеровати у Њега и држати Његове заповијести, вољети Бога и ближње.
Зашто анђели имају крила?
Девет мјесеци након Благовијести, Спаситељ је дошао у наш свијет. Марија је родила Исуса у малој пећини. Тада су пастири посматрали, задржавши дах, безбројно мноштво небеских анђела који су пјевали и хвалили Младенца. И пастири притрчаше Исусу да Му се поклоне.

Узгред, зашто анђели имају крила? Да ли заиста изгледају овако? Да, ми не знамо како заправо анђели изгледају. Ми имамо руке, ноге, главу, можемо да додирнемо нос и да се почешемо по ушима. А анђели то не могу учинити, јер они ... немају тијело! Они су бестјелесна бића. Али зашто су онда људи, на примјер, пастири у пољу близу Витлејема, видјели анђеле? И зашто су тако често нацртани са крилима?

Јер Бог је тако хтио. Када шаље своје слуге са поруком људима, Он им заповиједа у којем облику да се појаве како би људи видјели, чули и разумјели оно што Бог жели да им пренесу. А анђели се не појављују нужно са крилима! Могу се појавити у облику ватре, свјетлости, ваздуха или само обичног човјека! Да, мислићемо да је пред нама човјек као и ми, а у ствари је анђео! Сваки пут Господ бира изглед свог гласника, који је најпогоднији за одређени случај. Али заиста, најчешће су анђели приказани као крилати. Зашто? Јер иконописци, умјетници, а данас и филмски редитељи и аниматори, желе да нам пренесу схватање: анђели су створења која припадају вишем, небеском, Божанском свијету! А с ким је повезано небо међу људима?.. Са птицама! Које имају шта?.. Крила!Постоји још један разлог. Крила анђела нас подсећају да ова бића могу да иду брзо, баш као на брзим крилима! - преселити се са једног мјеста на друго.
Гдје су сада анђели?
Библија, древна предања, житија нам говоре многе приче о томе како су се анђели јављали пророцима, царевима, свецима, па чак и обичним људима. А ми? Зашто нам се анђели не јављају? Само желим да видим анђела! .. Или су можда били само у давна времена, а сада су сви нестали? ..

 Не. Они су поред нас. Поред мене, са тобом, са твојим родитељима и пријатељима... Наравно, ако смо ми и они крштени.

Да, Господ шаље анђеле људима када треба да објави нешто веома важно човјечанству. Али то не значи да остало вријеме анђели нису са нама. Ми их једноставно не видимо. Сјетимо се да су ова бића бестјелесна и невидљива. Али када се крстимо, Бог даје сваком од нас анђела чувара. Наш сопствени анђео, који је позван да нас заштити од напада ђавола, да заштити ...
У реду, али ако никада не видимо или не чујемо овог анђела чувара, каква је онда разлика за нас да ли постоји или не? Још увијек не можемо ништа да кажемо овом чувару, да тражимо од њега било шта...
​И овде можемо! Можемо се молити свом анђелу чувару као што се молимо светима. Ми се у цркви обраћамо молитвом некоме за кога чврсто знамо да је поред нас, да нас чује и да може да нас заступа? Обратимо му се! Дакле, можемо се обратити анђелу чувару. На примјер, овако:
„Анђеле Божији, Чувару мој свети, који си ми од Бога дат као заштитник, просвети ме данас и сачувај од сваког зла, ка добрим делима упути и на пут спасења управи ме. Амин“.
Ако смо уплашени, ако је тешко, ако нисмо сигурни у своју одлуку, ако нам нешто не полази за руком и потребан нам је савјет, можемо затражити помоћ и подршку анђела чувара. Он ће саслушати, помоћи и подржати.
***
Анђели су са нама. И увијек, кроз историју човјечанства, они су били ту. Славећи Васкрс Христов, сјећамо се како су жене дошле до Гроба, односно до пећине у коју су положили тијело Исусово након погубљења. Жене су угледале тамо анђела Господњег који је одвалио тежак камен са улаза у Гроб и сједио на њему. А сама пећина... била је празна! Анђео је први објавио онима који су дошли о Христу: Он је Васкрсао! Анђео Господњи донио је главну вијест цијелом човјечанству, које је некада пали анђео скренуо са праведног пута: Ђаво је поражен! Христос васкрсе! Аутор: ХАРПАЛЕВА Наталија/извор: фома.ру/ превео и припремио сајт вјеронаука.нет

​Тамјан је вероватно најпознатији мирис који се помиње у Библији. Порекло речи на руском језику датира из старогрчког λαδανον, која је преузета из арапског lādan - „мирисна смола“. Међутим, реч „Либан“ (од хебрејског lǝḇōnā)) такође се користи у Светом писму, које датира од јужноарапског либана, очигледно насталог од заједничког семитског корена лбн, што значи „бити бео“, што указује на боја смоле. Реч lǝḇōnā  прешла је из хебрејског у грчки λιβανον и латински olibanum.
Древни речници који говоре о тамјану често садрже погрешна схватања о тачној врсти биљке која садржи мирисну смолу, што ствара одређену забуну. Тако повремено спомињу грм тамјана (лат. Cistus) или дрво стиракса (лат. Styrax ) као биљке које стварају тамјан, али стварни тамјан је смола извађена из неколико дрвећа из породице Босвелија (лат. Boswellia genus) из породице брежуљевке (лат. Burseraceae).

​Данас се се за вађење мирисне смоле користе четири врсте таквих стабала:
• дрво тамјана, или Boswellia sacra, које расте у југозападној Арабији (Оман, Јемен), на острву Сокотра и на сувим падинама сомалијских планина;
• Boswellia frereana, или коптски тамјан, који расте у северној Сомалији. Назван је коптским тамјаном, јер га често користи Египатска коптска црква;
• Boswellia serrata, или индијски тамјан, расте у Индији и југоисточној Азији;
• Boswellia papyrifera, или судански тамјан, пронађен у Етиопији, Еритреји и Судану.
Босвелија је зимзелено тропско дрво, релативно мале величине (5 до 26 стопа). Арапске сорте имају мале жуте и беле цветове, док су цветови афричких сорти бледо црвени.

​Тамјан из Босвелије вади се два пута годишње - у пролеће (од марта до маја) и на јесен (од септембра до октобра). Процес траје око две недеље. Да би сакупили смолу, праве се посебне прорези на кори, из којих смола почиње да тече. Смола у почетку има белу боју (сетите се горе поменутог порекла речи једног од библијских израза за тамјан „бити бео“). Ослобођена смола кристалише се под утицајем кисеоника и учвршћује се.

Потребно је око недељу дана да смола довољно очврсне пре него што се може остругати. Најчишћим и најквалитетнијим тамјаном сматра се смола узета из Boswellia sacra, чији сам назив подсећа на светотајинске радње повезане са тамјаном. Сакупљени тамјан подељен је у две врсте: фини тамјан (лат. olibanum electum) - округли или дугуљасти ситни комадићи у облику капљице светло жуте боје и воштаног сјаја; и обични тамјан (лат. olibanum in sortis) - мање чисти, већи и тамнији комади.
​

​Празник Материце у нашој цркви. Данас смо имали и радионицу поводом празника мајки. Више од 70 дјеце учествовало је у радионици током које су се правиле божићне честитке за мајке и друге дјеци драге и блиске жене. Хвала Оливери Ћук која је била ликовни водитељ радионице, као и вјероучитељкама Мирјани Зиројевић, Бранки Јанковић и Миљи Тупањанин. Посебна захвалност родитељима, а изнад свега нашој красној дјечици.

У православној благовештенској испосници у Канади одржаће се „бденије у тиховању“ - седам дана ћутања и интензивне молитве за мир у појасу Газе.
„Ниво насиља који видимо у Гази је апсурдан... Ниједан човјек не може остати равнодушан према ономе што се дешава, а да се и даље назива људским бићем“, рекли су монаси Благовештенске испоснице у изјави, коју преноси OrthoChristian. Многи људи су „парализовани... многи ћуте” и зато ће монашка заједница провести 7 дана – од 26. децембра до 1. јануара 2024. године – у тиховању, наводи се у документу. У манастиру познатом под називом Goose Chase Monastery у Новој Шкотској у Канади, најавили су:Ћутаћемо…
Током првих пет дана бденија монаси ће остати у потпуном безмолвију, осим ноћног читања акатиста благодарности и молитвеног правила. 31. децембра братија манастира ће, у оближњој шуми, обавити тихи молебан, а 1. јануара молебан ће се завршити читањем благодарственог акатиста и трпезом за ходочаснике.
Монаси позивају „све, без обзира на вјерску традицију, све који сматрају потребним да буду заједно са страдалницима у рату у Гази, све који се искрено надају миру“ да се придруже бденију за Газу – преко сајта манастира можете потписати на једночасовне посјете манастиру на тиху молитву. Благовешштнска испосница припада Канадској архиепископији Православне Цркве у Америци (Orthodox Church in America- OCA). Заједница је настала 1995. године у Халифаксу као метохија квебечког манастира Св. Серафима Саровског. Године 2003. монаси су се, тражећи повученији живот, преселили на своју садашњу локацију у канадској провинцији Нова Шкотска.

Влада Ђорђe Мелони намjерава да заустави праксу школа у Италији отказују божићне симболе и свечане представе са  jeваннђеоским темама под изговором да им то омогућава да „рефлектују вјерску разноликост“. Премијерка Италије назвала је такве акције „нападом на националне вриједности“, преноси bbc.com 22. децембра 2023. године. 
„Већ неколико година посматрамо неприхватљиве и срамне одлуке појединих школа које забрањују јаслице или мијењају дубоку суштину Божића, претварајући га у невјероватне „зимске празнике“, како не би вријеђали осјећања вјерника других вјера, ” Лавинија Менуни изразила је солидарност са шефом владе, сенатором из владајуће партије Браћа Италије, која је представила приједлог закона.Тај акт има за циљ да заштити „културне коријене“ земље промовишући „традиционалне прославе“ Божића и Васкрса. Предвиђене су новчане казне за директоре и наставнике оних образовних институција које забрањују, посебно, божићне јаслице и свечане инсталације на јеванђеоске теме.Опозиционе странке и школски синдикати критиковали су нацрт, а предсједник националног удружења директора наставника рекао је да је у почетку мислио да је то превара. Сама Мелони је више пута истицала да католицизам лежи у сржи њеног идентитета, који се не може лишити. „Ја сам Ђорђа, ја сам жена, ја сам мајка, ја сам Италијанка, ја сам хришћанка. То ми нико неће одузети", цитира Би-Би-Си ријечи које је она рекла у марту 2019. године

У четвртак 21. децембра 2023. године у вечерњим часовима у Епископији буенос-ајреској и јужно-централноамеричкој у катедралном Храму Рођења Пресвете Богородице представљена је књига "Охридски Пролог" на шпанском језику.О књизи су говорили на шпанском и српском језику  Преосвећена господа Епископи: Кирило буенос-ајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске, Јован Епископ Каракаски и Јужно Амерички, г. Гојко Челебић Амбасадор Црне Горе у Буенос Ајресу и у присуству Преосвећене господе Епископа Леонида Аргентинског и Јужно Америчког и Сантјага Митрополита Аргентинског и Јужно Америчког-Антиохијске православне цркве и сабраних  гостију из Буенос Аиреса и других крајева. У току вечерњег излагања Владика Кирило је заблагодарио свима који су помогли штампање ове значајне књиге и навео да она може у многоме бити у помоћи за духовне потребе. Уједно је поменуо и заблагодарио на превођењу књиге са српског на шпански језик сестри Љиљани Поповић из Београда, а посебну благодарност је упутио г. Димитрију и Кристине Кољцовим за несебичну помоћ у штампању ове књиге и том приликом Владика Кирило им је уручио орден Св. Апостола Петра и Павла и захвалнице,а међу њима и за делатну љубав и брату Леониду Схумилину и презвитеру Матијасу Фалагану, протосинђелу Симеону из Колумбије, Михаил Фронтану, Доротеји Миранди,Марјано Бурман...и на крају заблагодарио свима присутнима који су били на представљању ове књиге, а и тиме допринели на значају овог издања. Модератор вечери је био презвитер Стефан Јовановић. Извор: ​Епархија буенос-ајреска и јужно-централноамеричка

У петак, 22. децембра 2023. године, у седишту Епархије будимске у Сентандреји приређена је свечаност поводом завршетка радова на адаптацији Архива Епархије будимске и његовог пуштања у рад након обнове. Госте је најпре поздравио Коста Вуковић, историчар уметности и кустос Музеја Епархије будимске. Господин Вуковић је присутнима представио значај архива и архивске фондове који се чувају у Сентандреји. Он је говорио о тренутним условима након обнове и перспективама за наставак научне обраде архивске грађе. 
Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан је говорио о значају Будимске епархије и њеним споменицима и старинама али и о данашњим савременим условима рада из перспективе недавно обновљеног и модернизованог архива у виду нових механички покретних полица. У том смислу, Преосвећени Владика је упутио речи захвалности Епархије будимске председнику Републике Српске г. Милораду Додику, Кабинету Председника и Влади Републике Српске чијим прилогом је обновљен Архив. Владика Лукијан је подвукао да је после ове обнове Архив Епархије будимске уврштен у сами врх оваквих институција у Мађарској, Србији, Републици Српској и у целом региону. 
О томе сведочи и Сребрна плакета Државног архива Србије која је Будимској епархији уручена на свечаности у Београду 21. децембра 2023. године. 
Њена екселенција Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској најпре је захвалила Епархији будимској и Његовом Преосвештенству на отвореној и пријатељској сарадњи са институцијама и водећем личностима Републике Српске и БиХ. Она је у име председника Додика и Кабинета председника изразила задовољство што је успешно реализован овај значајан пројекат који чува од заборава и пропадања српску прошлост и заоставштину. Њена екселенција је на крају свог обраћања прогласила Архив Епархије будимске отвореним и пуштеним у рад. На крају протоколарног дела програма, г. Вуковић је сабранима представио интересантне изводе из архивске грађе која се чува у Сентандреји, а затим и саме услове, организацију и распоред архивске грађе по фондовима. 
Отварању су присуствовали још и Ивана Кунц у име Амбасаде Републике Србије, г. Љубомир Алексов, српски посланик у мађарском Парламенту, г. Милан Ђурић, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, г. Пера Ластић, директор Српског института са сарадницима, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић са службеницима Епархије. 
Преосвећени Владика се претходно састао са њ.е. Биљаном Гутић-Бјелица, амбасадором БиХ у Мађарској која му је пренела поздраве председника Додика и уручила пригодне поклоне.

Вјероучитељица Неда Гудељ (одломак из романа „Загледана у стијену“)
Још од завршетка Богословског факултета размишљала сам о вјероучитељском позиву, али нисам гајила скоро никакве наде, јер су сва вјероучитељска мјеста била заузета младим вјероучитељима, зато ме је позив владике Григорија толико изненадио. Због осјећања среће, али и стрепње, ту ноћ нисам ока склопила. „Друго је спортска сала… Ту сам била свој на своме. Али са учионицом немам никакво искуство… Још вјеронаука! Па, ја никад нисам присуствовала ниједном часу вјеронауке. Бити вјероучитељ је посебна мисија… Хоћу ли ја то знати?”, размишљах
скоро читаву ноћ, и сљедећих неколико дана….​ Цјелокупан текст у ПДФ формату: Вјеронаука је наука живота

Научници у Данској и Сједињеним Државама створили су AI* Life2vec, који може да предвиди датум смрти особе „са невjероватном тачношћу“, пише Оdditycentral.Модел вjештачке интелигенције који је развио међународни тим истраживача показао је способност предвиђања будућих догађаја у животима људи, укључујући вриjеме њихове смрти.
„Након добијања података из данских здравствених и демографских података о шест милиона људи, као што су врijеме рођења, образовање, плата, становање и здравље, AI модел је обучен да предвиди шта ће се сљедеће догодити. Према његовим креаторима, Life2vec је показао невјероватну способност да предвиди када ће људи умријети на основу анализе података. На примјер, када се тестира на групи људи старости од 35 до 65 година, од којих је половина умрла између 2016. и 2020. године, било је могуће предвидјети ко ће умријети, а ко ће преживјети са 78 одсто тачности“, наводи Оdditycentral.
Истраживачки тим, на челу са професорком Суне Јøргенсен, примијетио је да је Life2vec обучен искључиво на основу података из Данске, тако да за тачне резултате у другим земљама AI* мора да прима прилагођене информације. Life2vec тренутно није доступан за јавну употребу. Јоргенсен сматра да такав развој догађаја не би требало да падне у руке корпорација, иако оне, по његовом мишљењу, „већ користе такву технологију против нас“. Научници указују на етичке изазове коришћења модела вјештачке интелигенције који може са невјероватном тачношћу процијенити колико вам је преостало да живите, али кажу да постоји једна убједљива корист: такво предвиђање би могло да помогне у спречавању преране смрти. Припремио сајт вјеронаука.нет

*Вjештачка интелигенција (Artificial intelligence)

Поводом обиљежавања тридесетогодишњице од повратака Православне вјеронауке, као школског предмета, у школски систем Републике Српске, а тако и у школе које се налазе на подручју Епархије захумско-херцеговачке и приморске, на иницијативу вјероучитеља, предвођених координаторком за вјеронауку, наша Епархија покренула је својеврсни фељтон, у оквиру којег су се некадашњи и садашњи ученици, вјероучитељи, свештеници.., током првог полугодишта школске 2023./2024. године, присјећали тих првих година од повратка овог наставног предмета у школске клупе.
На посљетку једног таквог обиљежавања овог важног јубилеја, ђакон Бранислав Рајковић и представник за културу и медије Епархије заумско-херцеговачке и приморске разговарао је са актуелним начелником Општине Гацко, господином Огњеном Милинковићем, љекаром по образовању али и чтецом Цркве у Автовцу и свејевремено припадником генерације ученика, која је међу првима имала прилику да, управо при повратку у школски систем, похађа наставу Православне вјеронауке:
ВЈЕРОНАУКА ПРИЈЕ ВЈЕРОНАУКЕ
Огњен Милинковић рођен је у Требињу, 1983. године, основну школу завршио је у Автовцу, а општу гимназију у Гацку. Дипломирао је на Медицинском факултету у Фочи, а специјализацију из ортопедске хирургије и трауматологије поред Фоче завршио је у Београду. Од 2011. године радио је у Универзитетској болници у Фочи. Године 2019. рукопроизведен је у чин чтеца при Цркви Светог Василија Тврдошког и Острошког у Автовцу. А, нешто више од годину дана након тога изабран је за начелника Општине Гацко.
 Поштовани начелниче, каква су била Ваши најранији лични и породични доживљаји вјере, прије похађања часова Православне вјеронауке у оквиру школске наставе?
Веома живо сјећање веже ме за те пријератне и ратне године… Потичем из једне православне, домаћинске, сељачке, херцеговачке – гатачке куће, у којој су традиционално живјеле три генерације. Од самог почетка мог живота, вјера је била саставни и неодвојиви дио тог живота, а Велики Празници попут Васкрса, Божића и наше Крсне славе – Светог Архиђаона Стефана, били су и остали централни дани у години наше породице. Прва моја сазнања о Богу и вјери, као што се неријетко дешавало у Херцеговини, пружили су ми моји покојни ђед и бака. Моји преци учествовали су при градњи наше Цркве Светог Василија у Автовцу, 1907. године, а мој ђед је био и члан, па једно вријеме и предсједник Црквеног одбора. Прве молитве научила ме је моја покојна бака. Ми смо вјеровали и вјеровали смо да је Бог ту са нама, чак и када би неко негдје, изван наше куће говорио да то и није баш тако… Међутим, почетком деведесетих година са почетком деведесетих година долази и и несрећа у виду рата на нашим просторима. Али, као што нам је наш блиски рођак, покојни прота Момчило Говедарица, једном приликом говорио: „Полако, треба се молити Богу, није свака несрећа за зло…“ Тако је било у Гацку тих ратних година, упркос рату и несрећи коју он са собом носи. Јер уз тај рат, колико је био и јесте једна општа несрећа, код нас је донио и повратак вјеронауке али још важније, повратак Богу и повратак вјери, уз долазак и нових људи на наше просторе. То су, дакле, околности, када се и вјеронаука враћа у наше школе…

ВЈЕРОНАУКА КАО (ПО)НОВОУВЕДЕНИ ШКОЛСКИ ПРЕДМЕТ
 У вријеме када се Православна вјеронаука враћа у школски систем, 1993. године, похађали сте трећи разред Основне школе „Свети Сава“ у Гацку, односно једне од њених највећих подручних школа, деветогодишњу школу у Автовцу, одакле и потичете… Која то сјећања вас вежу не само за тај предмет и тај период, него и за људе који су обиљежили та сјећања?
Враћање вјеронауке у школски систем носило је са собом извјесне изазове са којима се нарочито носила управа школе, а који су подразумијевали организуацију наставе за један, условно речено, нови предмет, без јасног плана и програма али и без стручног кадра, који би могао да га предаје. И, наравно, у томе су тада помогли наши свештеници. Покојни прота Иван Гргур тада је био наш парох у Автовцу, и он је преузео улогу вјероучитеља у нашој подручној школи у Автовцу. Он је тада, поред свих својих парохијских обавеза, стизао да предаје и у школи у условима када би и два разреда истовремено и заједно слушала вјеронауку. Ипак, сматрам да је тадашњи концепт, како је Бог дао, био веома добар и управо онакав какав је нама тада требало, а можда и данас још увијек треба да буде: прота је нас упознавао са основама вјере али и са најпрактичнијим стварима практиковања те вјере, како се улази у цркву, како се стоји у цркви, шта је то олтар, шта су двери, наравно шта је то Јеванђеље, Свето писмо, како се оно чита… Јер док дијете сазре за неке дубље приче, оно на овај начин научи основне ствари… У сваком случају, Православна вјеронаука, као предмет, потврдила је ону моју вјеру и вјеронауку прије школе. Вјеронаука је тако за мене, истовремено била и нов предмет али и предмет који сам у извјесној мјери већ познавао, и који је већ био дио мене, потврђујући мој животни пут и начин живота, а који је касније итекако утицао на одлуке које сам кроз живот доносио… Исти прота Иван, иако тада већ нарушеног здравља, уз повремене изостанке, Православну вјеронауку предавао нам је до нашег завршетка основне школе, нарочито нам причајући о нашим херцеговачким светитељима, поред чега се још нарочито сјећам његове благости при оцјељивању, тако да смо сви имали одличне оцјене. Те наше петице су продубиле љубав према нашој православној вјери, због чега сматрам да је то било добро, јер смо часове вјеронауке запамтили као нешто много лијепо и корисно, подстичући нас да се одазивамо позиву и на богослужења, да се укључимо у црквени хор и свакако, прије свега, да се причешћујемо, иако тада у нашем мјесту Литургија није служена сваке недјеље. 
 ВЈЕРОНАУКА ПОСЛИЈЕ ВЈЕРОНАУКЕ
 Имајући у виду да се у то вријеме са основном школом завршавало и са похађањем часова новоуведене Православне вјеронауке, пошто као наставни предмет није била уведена и у средње школе, да ли је и каву улогу овај предмет имао кроз даље школовање и при самом избору занимања?
Оно чему сам био научен и породично, а нарочито кроз вјеронауку, јесте да вјерујући човјек, шта год да ради и било који посао да одабере, Бог је са њим, ту негдје, јер без Бога се не може ни преко прага, а камо ли нешто радити. Тако, и да је мој избор био да будем инжењер или ветеринар или, пак, љекар, то није могло бити без Бога. А, оно што ме је свакако научила моја вјера и вјеронаука јесте да сваки посао радим богобојажљиво, и то не у смислу неког страха од Бога, него са пажњом и поштивањем Божијих заповијести, које данас да сви поштујемо, не би нам био потребан ниједан други закон… Дакле, сама вјеронаука није непосредно утицала на мој избор занимања али итекако јесте на начин на који радим свој посао ортопеда, а и како се трудим да обављам дужност начелника. С тим да је моје примарно занимање љекара, дефинитивно Божији дар. Бог је уствари Љекар, који љекарима, па и мени даје дар и могућност да некоме смањимо или уклонимо бол и патњу нечију, што је само по себи чудесно.
 
 ВЈЕРОНАУКА, ВЈЕРА И НАУКА
 Након срдњошколског образовања у Гацку, 2002. године одлазите на студије у Фочу, гдје након факултета остајете да волонтирате, а затим и да радите у Универитетској клиници у истом граду, и то од 2011. године. Потом, од 2016. до 2018. године завршавате специјализацију у Београду… Како се током тог студентског, пословног, научног, специјалистичкког периода даље одвија Ваш вјерски живот, којем сте се научили у породици и на вјеронауци?
Иако тада одлазим из Автовца и Гацка, остајем дубоко повезан са својим крајем, селом и кућом, и мада одсутан током године, празнике сам обавезно проводио у свом Липнику, свом селу и својој породичној кући. И, мало шта је драгоцијено као тај осјећај присуства Божијег, којем сам се научио, јер у мојој пракси често ми људи говоре: докторе, спасили сте ме… Ја не спасавам, Бог је тај који спасава, а ја радим свој посао, онако како сам научио и како ми је Он дао. А, вјерујем да од времена Свтих Козме и Дамјана, Бог све више дарује тај дар љекарима и повећава могућности да се лијечимо, да лијечимо једни друге и да се лијечимо једни кроз друге. Јер када све своје људске, па и љекарске могућности исцрпимо, увијек остаје и вјера у Бога и његов дар и воља да нас одржи у животу… И током свог живота у Фочи и Београду, уз стицање љекарског знања и искуства, настојао сам да учествујем и у вјерском животу, одлазећи на богослужења, гдје сам помало научио и да  саслужујем и помежем свештеницима.
 Ипак, нарочито сте остали везани везан не толико за гатачку, колико за саму Цркву Светог Василија у Автовцу, гдје сте септембра мјесеца, 2019. године рукопроизведени у чин чтеца. Како је дошло до тога да један специјалиста ортопедске хирургије саслужује током Литургије?
Нарочито сам остао везан за своју автовачку цркву, у коју су се деценијама својим прилозика и старањем уграђивали и моји преци, а гдје је од деведесетих година службовало више свештеника, којима сам помагао при богослужењима, кад год сам био у прилици. Након поменутог проте и нашег вјероучитеља Ивана Гргура, парох автовачки био је отац Станислав Дурић, са којим сам, поред осталих чланова Заједнице, ишао по парохији. А, након њега долази отац Небојша Коловић, којем такође саслужујемо, да би 2012. године, у Автовац дошао тада нови, а сад већ наш стари и садашњи свештеник, отац Мидраг Вртикапа… На једној од првих Литургија, којима је началствовао отац Миодраг, ушао сам у олтар да помажем, као што сам и много пута прије тога. Наравно, сви су ми се, знајући ме, ословљавали са „докторе“, што је оцу Миодрагу у том тренутку било чудно, јер зашто би неки љекар и неко ко се бави медицинском науком сад као црквењак саслуживао у олтару.., тако да је помишљао и да је тај назив ствар неке шале. Међутим, након те прве наше заједничке Литургије, заиста сам му представљен као љекар, те му је због мог саслуживања било веома драго, при чему се родила једна нарочита братска љубав између нас… По завршетку моје специјализације и повратку у Херцеговину, отац Миодраг предложио је владики да будем и рукопроизведен за четца, што се и догодило у недјељу, 15. септембра 2019. године, у Цркви Светог Василија Тврдошког и Острошког, уз началствовање владике Димитрија, када су и освећена нова звона ове цркве, а сестре Петропавловог манастира сашиле су ми стихар, који сам надаље носио.
 
 ВЈЕРОНАУКА НАЧАЛНИКА МИРА У ЖИВОТУ НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ
 Некад отприлике у ове дане, пред Божићни пост, 2020. године изабрани сте за начелника Општине Гацко, а и у сусрет Рођењу Христовом ступили сте на дужност… И, баш уочи овог Празника ликујемо пјевајући пјесму пророка Исаије, у којој наш Господ Исус Христос – Дијете које нам се роди, Син који нам се даде, Бог који је са нама.., бива називан и јесте и Властелин – Властодржац, Кнез и Началник мира… Има ли један ученик Христове вјеронауке, салијечник Исцјелитеља, саслужитељ у Служби Божијој и начелник једне општине свијест и о томе да је и та власт одозго, те да је тако макар у извјесном смислу и савладар истинског Властодршца и Началника?
 Када сам постао начелник општине владика је благословио да, док обављам ту дужност не чтецирам, с обзиром на то да обављам једну јавну функцију, што сам свакако прихватио и послушао али итекако учествујем у литургијском животу, колико год могу, и трудим се да поштујем правила поста, упркос већим обавезама и практичним изазовима… Бити и остати хришћанин и на оваквој једној нарочитој позицији јесте и нарочито искушење. Међутим, у свим узрастима и свим овим различитим пословима човјек има различита искушења, па се на њих и навикне и очекује их. Како расте и посао расту и искушења. У послу начелника, као што већ поменух и при другим мојим пословима, посебно ми помаже оно што сам научио на вјеронауци, али и књиге о вјери, које сам читао, па тако нарочито дјела Светог владике Николаја посебно се могу односити на обављање мог садашњег посла. Као неко ко је у извјесном смислу надређен људима и одговоран за њих, као највећи изазов доживљавам очување добрих међуљудских односа, односа са колегама, односа међу различитим половима.., и тај живот се итекако може живјети у складу са хришћанским животом. Најважније је да се човјек не погорди и да у свом добру не заборави да помогне онима којима је лоше. Нисам увијек у прилици свакоме да угодим али се трудим да никога не оштетим и помогнем колико могу… Уз позиције, увећавају се и искушења али и умножавају непријатељи. Готов је немогуће немати непријатеље. Њих је имао и наш Свети Василије, о чијем животу сам читао, као и Свети Нектарије, о којем недавно гледах филм, какав је живот имао али и какве је непријатеље имао. Против непријатеља се боримо али не треба да их мрзимо, а један мој пријатељ, монах рекао ми је да за непријатеље треба и да се молимо, и то на првом мјесту, а на крају да се молимо за себе. Као што рекох, вјера и вјеронаука, иако можда није непосредно утицала на избор онога чиме ћу се бавити, утицала је на то како ћу се тиме бавити, односно на начин на који радим свој љекарски посао али и на то како се трудим да обављам дужност начелника.
– разговор са Огњеном Милинковићем за сајт Епархије ЗХиП –разговор водио ђакон Бранислав Рајковић
Представник Епископије захумско-херцеговачке
и приморске за културу и медије 
​ Гацко, децембра 2023. године

Испраћајући 2023. годину и припремајићи се за божићне и новогодишње празнике, ученици Техничке школе у Требињу приводе крају радове у склопу свог пројекта "Ћирилољуб". Поносни су што ће успјешан крај првог полугодишта обиљежити и квалитетно реализован Пројекат. Подстакнути разговорима са својим професорима српског језика и православне вјеронауке, говорећи о очувању идентитета, његовању културног насљеђа, поштовању историје, очувању писма, родила се идеја да у својој школи уреде мјесто гдје ће и генерације које долазе након њих учвршћивати дух нашег народа. Њихов пројекат је подржало и финансирало Министарство културе Србије на конкурсу пројеката у области културних дјелатности Срба у иностранству у 2023. години. Пробудивши дух патриотизма у својим младим срцима ученици су школско двориште претворили у ризницу сјећања на најистакнутије Србе. Цртајући ликове и исписујући најинспиративније реченице наших великана ти млади, а велики људи, су нас још једном подсјетили на најбитније дијелове српске историје.Оквир исписаним мислима и исцртаним портретима начинили су садницама маслина које су симбол мира, учености, мудрости и вјечности. План им је да њихов уређен школски парк буде мјесто очувања културне баштине, на коме ће прослављати и обиљежавати значајне датуме који су дубоко урезани у сјећањe српског народа, датуме које никад не смијемо бацити у ријеку заборава и који ће, за наш народ и културу увијек бити обиљежавани као најзначајнији дио историје.

Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Дабробосанског Господина Хризостома, у мјесецу октобру, новембру и децембру т.г. успјешно су изведени  комплексни радови на санацији и адаптацији крова Старе цркве у Сарајеву. Извођењу радова и санацији претходило је темељно испитивање свих оштећења  у структури кровног покривача, као и утврђивање степена прокишњавања. Ове припремне активности имале су кључну улогу у обезбјеђивању ефикасности и квалитету радова на санацији крова Старе цркве. Успјешно су изведени сљедећи радови :
- Замјена летве и лепенке: При замјени летви и лепенке, посебна пажња посвећена је поштовању Тondah стандарда. Ово укључује примјену специфичних димензија и материјала у складу са традиционалним стилом и стандардима;
- Комплетна замјена цријепа: Сви стари цријепови су успјешно замијењени новим, што је значајно подигло квалитет и естетику кровне конструкције;
- Бакарни опшави око звоника, кровних излаза и завршетака : Изведени су радови са бакарним опшавима на крову, посебно око кровних излаза и завршетака. Овакав материјал не само што доприноси естетици крова, већ и дужем трајању, спречавајући корозију и оштећења на дужи период времена.
Радове је изводила фирма HENING BAU D.O.O. из Високог уз стручни надзор Федералног завода за заштиту споменика. Протојереј Велимир Дивљановић

Европска унија усвојила је 12. пакет санкција Русији „због незаконитог рата против Украјине “, који укључује руске православне ТВ канале "«Царьград" и "Спас".
Санкције су уведене јер ТВ Царград наводно шири дезинформације и руску пропаганду о рату у Украјини, подржава националистичке наративе и оправдава окупацију украјинских територија и депортацију украјинске дјеце.
​Санкционисан је и ТВ канал "Спас" који финансира Руска православна црква, „који оправдава руску војну агресију на вјерским и духовним основама“.
У извјештају Европске комисије наводи се да телевизијски канали такође финансијски подржавају "агресију". Припремио вјеронаука.нет на основу писања овог извора

У Музеју Академије умјетности у Москви отворена је изложба „Украшавање храма Светог Саве у Београду”. Према ријечима организатора изложбе, она по први пут широј публици представља пуне размјере пројекта израде мозаика за највећи православни храм на Балкану, преноси ТВ канал Русија. Изложба је постављена на површини од преко 600 квадратних метара. и представља цјелокупну умјетничку концепцију ентеријера храма. 
Изложба ће трајати до 31. јануара, а њено свечано отварање уприличено је 19. децембра. Изложбени пројекат отворио је предсједник Руске академије умјетности З. К. Церетели. Он је говорио о значају академске умјетничке школе коју представљају мајстори-монументалисти, који су реализовали највећи пројекат храмовног мозаика у историји монументалне умјетности.​ С благословом Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Кирила, свечаном отварању изложбе присуствовао је митрополит волоколамски Антоније, предсједавајући Одјељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије. Патријарх московски и све Русије Кирил и Патријарх српски Порфирије упутили су поздраве учесницима изложбе.
„Велељепни мозаици, чије ћете репродукције видјети на данашњем отварању изложбе, настали су од дјела руских и бјелоруских мозаика. Ово је наш принос Светом Сави и дар Руске Православне Цркве својој сестри – Српској Православној Цркви. Увјерен сам да ће овај дар бити видљив доказ љубави наших Цркава и народа, не само према нама, већ и будућим генерацијама“, написао је патријарх Кирил. 
У поруци Предстојатеља Српске цркве стоји: „Израда украса храма Светог Саве у Београду постала је нова страница у историји хришћанске умјетности. За нас је посебно важно што је ово и споменик српском и руском пријатељству, духовној повезаности и заједничкој молитви Господу.
Храм Светог Саве на Врачару један је од главних архитектонских споменика у Србији и један од највећих православних храмова у свијету. Храм је освећен у част првог српског архиепископа и народног хероја земље Светог Саве (1175–1236). Према предању, одлучено је да се храм подигне на мјесту гдје су његове мошти спалили Турци 1594. године. Пројектовање храма почело је у 19. вијеку, али је градња почела тек 1935. године, а потом је замрзнута због рата. Тек 1989. године завршени су главни грађевински радови, а 2004. године храм је отворен, али без унутрашње декорације.Радови на украшавању храма почели су 2017. године. Укупна површина мозаика била је 17 хиљада квадратних метара. м, што храм чини правом енциклопедијом православне умјетности. На његове зидове положено је више од 50 милиона тесера (комадића смалте) различитих величина. Укупна тежина цијелог мозаика прелази 400 тона. На њиховом стварању радио је тим руских и бјелоруских мајстора под покровитељством Руске православне цркве. Умјетнички рад на уређењу храма надгледао је члан Руске академије умјетности и народни умјетник Русије Николај Мухин, који је претходно осликао Саборни храм Христа Спаситеља у Москви.

"Кад нам мисли о светом Оцу Николају у срце дођу, онда их усредсређујемо на ону суштину која карактерише и означава овог великог светитеља Христовог. А његово означење и суштина његова је: права хришћанска љубав и жртвама обогаћена и потврђена врлина хришћанског милосрђа. Љубав и милосрђе – то је Свети Николај". Уочи празника светог Николе реализована је акција поделе пакетића за ученике од првог до петог разреда у ЈУ ОШ "Десанка Максимовић" - Челопек, ПО Ораовац.
Хвала браћи у Христу који су помогли реализацију ове акције: Игору Марковићу, Младену Марковићу, Рајку Видовићу,  Дејану Јовановићу, Милету Тривковићу , Драгославу Марковићу, Дејану Мићићу и Владану Видовићу. Господ да благослови њихове породице и услиши им молитве. 
Вероучитељ Момчило Вуковић

Данас, у понедјељак, 18. децембра 2023. године, објављено је саопштење Светог Кинота Свете Горе у вези са намјером владе да донесе закон у корист брака истополних парова. Свети Кинот у свом саопштењу изражава своје снажно прозмишљање и бригу не само за брак истополних парова већ и за предстојеће рађање дјеце. Свештени Кинот Свете Горе позвао је грчке власти да не дозволе могућност склапања брака истополним паровима, преноси агенција Ромфеа. У вези са недавним изјавама о намјери грчке владе да законски дозволи брак истополним паровима, као и њихово усвајање дјеце, Кинот Свете горе изразио је „забринутост и узнемиреност” због тога.
„Света Гора, као мјесто молитве и подвига, понизно жели да сви људи буду слике Бога. Зато изражавамо забринутост и дубоко жаљење због планиране легализације истополних бракова“, наводи се у документу. Кинот је нагласио да „сваки облик брака или рађања који је супротан учењу Јеванђеља, као и дугој традицији нашег побожног народа у вези са светом институцијом породице, у нама наилази на апсолутно одбацивање.
„Позивамо грчку владу да не прихвати најављени антијеванђелски закон, желећи да се Покровитељка наше земље и Светогорска заштитница, Пресвета Богородица, заступи код Господа нашег Исуса Христа, како би Он све довео до покајања. и живот у складу са светлошћу Јеванђеља и Његовим учењем“ – пише у обраћању Свештеног Кинота.

Ученици првог разреда Основне школе  „Вук Караџић“  учествовали су у никољданској приредби, која је одржана у Саборном храму у Требињу. Пјевали су, рецитовали и молили се светом Николи за срећне наступајуће благе дане. О најдражем дјечијем светитељу, поучио их је отац Младен Жуловић и на крају приредбе обрадовао их никољданским слаткишима. Традиоционално окупљање уочи Никољдана потиче из добре сарадње Епархије захумско-херцеговачке и приморске са овом васпитно-образовном установом. Како отац Жуловић истиче, 30 година се учи вјеронаука у нашем граду од другог разреда. Зато се, како истиче,  одржавају ове приредбе у цркви јер д‌јеца у првом разреду немају вјеронауку па је важно да се полако приближавају нашој традицији и вјери. 
​„Сликовито је житије светог Николе, повезано је са даривањем, са породицом. Као што је цијели Божићни пост посвећен породици и сам Божић представља једну свету породицу. Нед‌јеља иза нас је посвећена д‌јетињцима, па сљедећа материце па оци, што довољно говори колико је породица важна. Дарујемо поклоне једни другима и усмјеравамо се на љубав и поштовање“, каже отац Младен. А д‌јеца нису крила радост. Дуња Рикало каже да воли да долази у цркву а посебно у сусрет празнику светог Николе.
„Данас смо се помолили, рецитовали и оставили чарапице на дрво. Треба оставити или чарапицу или чизмицу, ништа друго. Нама је важан свети Никола јер ће нам донијети поклоне“, каже мала Дуња.А уз Дуњу се светом Николи обрадовао и Тодор Нинковић. 
„Свети Никола је био добар човјек, волио је људе а посебно д‌јецу. Он је једног дјечака спасио када му се рибља кост заглавила у грлу. Ми га баш волимо, а он ће нам донијети и поклоне“, каже Тодор. Христина Бован нас је упутила колико је важно што идемо у сусрет Божићу, празнику радости и породице.
 „Божић је најрадоснији дан. Тада се родио Исус Христос. Мама и ја правимо погаче и ставимо новчић и ко нађе новчић, тај је најсрећнији. Брат и тата уносе бадњаке а мама и ја их посипамо. На Божић нам долазе баба, деда, рођаци и родице“, каже Христина. Данас прваци немају наставу и ова активност је подршка васпитном значају основног образовања, да у празничне дане д‌јеца уче о милосрђу, даривању и доброти. Свети Никола треба да нам буде узор у одрастању. А овакву приредбу одржаће сутра и подручна школа „Вук Караџић“ у Петропавловом манастиру.
Припремила Сунчица Пешић/Извор: Радио Требиње

У понедјељак, 18. децембра 2023. године, у манастиру Моштаница, служена је Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког уз саслужење архимандрита, свештеномонаха и ђакона бањллучке епархије.
По завршетку Литургије служен је парастос блаженопочившем игуману Василију, а потом на манастирском гробљу помен свим уснулим монахињама овог светог манастира.

У 17. вијеку, холандски колонијалисти долазе на обале Сјеверне Америке и граде Нови Амстердам (првобитни назив Њу Јорка). Из већ протестантске Холандије са собом доносе поштовање јединог свеца - Николаја Чудотворца („Sinterklass“). Али у овом признању не постоји институција светости! Али поштовање овог Божијег свеца било је толико велико међу морнарима и обичним људима (а Холандија је, као што знамо, била морска сила) да је ни протестантизам није могао у потпуности укинути. 
Традиционално у Европи, на празник Светог Николе, који се славио непосредно пред Божић, био је обичај да се дјеци поклањају и слаткиши. То је учињено у знак сјећања на светитељево помагање током свог живота - на примјер, како је тајно оставио злато банкротираном трговцу који није могао да уда три кћерке, пошто за мираз није имао новца. О њему је некако сазнао Николе, па је једну ноћ посјетио човјека и поред кћеркиног му узглавља оставио чарапу пуну златника. Када су се пробудили, породица је била изненађена, а грешни отац је одмах кренуо да удаје своју прву кћерку. Никола је ово поновио и за преостале двије, а када је отац сазнао ко је био тај добротвор, отишао је до Николе да му се дубоко захвали. Никола је као и увијек до тада био скроман те је благословио домаћина. Из ове приче касније је произашао,   у протестантској Америци, Santa Claus - Свети Никола - који се претвара у „доброг старца“ Дједа Мраза, који доноси поклоне малишанима уочи Божића остављајући их  у чарапи на огњишту. 
Дјед Мраз је свјетску славу стекао захваљујући рекламној кампањи Кока-коле (Coca-Cola) 1930-их. Бренд је користио имиџ да повећа продају хладних напитака зими. Од тог тренутка живот Светог Николе почиње да се потпуно разликује од „биографије“ Дједа Мраза (Santa Clausа) који сада има нови дом у Лапонији, супругу, јелене и патуљке. Начин на који га сада представљамо релативно је скорашњи изум оглашивача. И већ у овом облику Дјед Мраз се враћа у Европу и „путује“ по цијелом свијету као засебна фолклорна традиција, који у својој основи има коријене из поштовања Николаја Чудотворца, чије сјећање православни увијек славе мало прије Нове године - 19. децембра.
ЗАНИМЉИВОСТИ:Преображај Светог Николе у Дједа Мраза
Од 16. вијека у западној Европи почиње замјена Светог Николе митолошким ликовима. У Британији дјеци поклоне почиње да доноси лик из бајке за дјецу „Father Christmas“, У Француској ту улогу добија „Pere Noel”, у Њемачкој „Cris Kind“, а у Америци прије Санта Клауса дјецу дарује „Kris Kringl“.

У пожару који је касно синоћ захватио комплекс манастира Доњи Брчели у истоименом црмничком селу, у потпуности је изгорио монашки конак (објекат некадашње Основне школе „Јован Томашевић“). Ватрена стихија захватила комплетан објекат од којег су остали само зидови, али срећом нема повријеђених, преноси РТЦГ позивајући се на портал Једро. У пожару је изгорјела вриједна и садржајна библиотека. 
Пожар је брзом интервенцијом барских ватрогасца локализован, а сам манастир није угрожен – речено је „Барском порталу“ у Служби заштите и спасавања Бар. Да је ватрена стихија захватила комплекс познате светиње ватросагцима у Бару јављено је око 22 сата и 40 минута. На лицу мјеста дјеловало је 14 ватрогасаца из Бара са три возила, да би им нешто касније у испомоћ дошло још једно возило са још четворо колега. Двије екипе припадника Службе заштите и спасавања са два камиона остала су да дежурају у Доњим Брчелима. Узрок пожара за сада није познат. У XV вијеку, према предању, Јелена Балшић, ћерка кнеза Лазара, је подигла манастир у Доњим Брчелима, у оквиру којег се налази црква Светог Николе, саборна црква цијеле Црмнице. Обновио га је књаз Никола 1861. године. У цркви се налази велики дрвени иконостас, са 47 икона различитих форми и димензија. Према историјским изворима ту је столовао, а касније убијен и сахрањен цар Шћепан Мали, који је владао Црном Гором од 1767. до 1773. године.  Извор: Барски портал

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је да ће Бог помоћи да обнове конак манастира Доњи Брчели код Бара, који је изгорио у пожару, и позвао вјерни народ да се прикључи обнови. "Конак је изгорио синоћ, остали су само зидови. Нажалост, братија је остала без крова над главом и даће Бог да га обновимо. Господ је попустио искушење, а ми на то треба да одговоримо тако што ћемо прискочити у помоћ", рекао је митрополит Јоаникије након што је служио у Подгорици. Током Свете архијерејске литургије у Саборном храму у Подгорици прикупљена су значајна финансијска средства за обнову монашког конака у комплексу манастира Доњи Брчели.