Москва, 31. маја, Интерфакс - икона Распеће, сликана од стране Дионисија (1440-1502/08), познатог ученика Андреја Рубљева, једна од најсветијих предмета Руске православне цркве, на јесен биће однесена у Рим, рекао је Митрополит Хиларион, начелник Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. "Ова, свјетски позната руска икона, ће напустити Русију по први пут да би се појавила пред очима хиљада ходочасника који посјећују Рим. Још 20 икона из колекције Државне галерије Третјаков биће приказано заједно са њом у галерији базилике Светог Петра ", рекао је митрополит на састанку са папом Франциском у Ватикану. Састанку су присуствовали делегације Руске цркве и Италијанска бискупска конференција, које су у Риму присуствовале руско-италијанском форуму о питањима цивилног друштва, како би разговарали о питању ходочашћа. 
У разговору са папом Франциском, митрополит Хиларион је нагласио важност дијалога између православне и католичке цркве у циљу јачања међусобног разумијевања и мира између руских и италијанских народа. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /ИЗВОР: Интерфакс

​Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је данас у Новом Саду да је велика част за Српску православну цркву /СПЦ/ то што се Генерална скупштина Конференције европских цркава одржава у Србији, односно у Епархији бачкој.
"То је велика част за нашу цркву која је члан Европске заједнице цркава. У времену у којем живимо, у коме има много неправде, црква има велико и уважено место. Ово религијско тело савременом свету је неопходно јер свет очекује да чује јединствен глас цркве и глас Божији", рекао је патријарх Иринеј на Генералној скупштини Конференције европских цркава.
Предсједник Конференције европских цркава, бискуп Кристофер Хил, рекао је да скуп у Новом Саду исказује значај међувјерског окупљања.
"Овим скупом показујемо значај међувјерског окупљања европских цркава и вјерских заједница које афирмишу вјерске различитости, позитивне друштвене вриједности и толеранцију", сматра Хил.
Учеснике Генералне скупштине Конференције европских цркава поздравио је и предсједник Покрајинске владе Игор Мировић, који је рекао да је хришћанска култура кључна спона кад је ријеч о различитим нацијама, вјерама и конфесијама у Војводини. "На нашем простору доминанта је хришћанска култура, која се вековима преноси, и баш то је једна од кључних спона која у Војводини повезује припаднике различитих нација и конфесија и подсећа на међусобно уважавање, толеранцију и складан заједнички живот", рекао је Мировић. Генерална скупштина Конференције европских цркава траје од данас до 6. јуна, а одржава се у Конгресном "Мастер центру" Новосадског сајма. Конференција европских цркава је међународна организација која посредује у међурелигијском дијалогу и заступа интерес цркава пред међународним институцијама, као што су Европска комисија и Европски парламент. Основана је 1959. године и окупља 116 православних, протестантских, англиканских и старокатоличких цркава. | Извор: СРНА

Дана 24.маја 2018 године у Брчком је одржан састанак координатора за вјерску наставу, помоћника координатора и вјероучитеља са простора Дистрикта Брчко.

На састанку се разговарало о припреми дјеце за Светосавски омладински камп на Озрену, покретању часописа у сврхе вјерске наставе као и унапређењу рада вјероучитеља.​
​
На крају састанка размотрено је стање вјерске наставе у средњим школама Дистрикта Брчко. Извор: Епархијзт

Пре него одговорим на то питање, желим да кажем неколико речи онима који тврде да не треба „наметати“ религиозна уверења деци.
Религиозна уверења се не могу наметнути некој особи. То није нешто што је страно тој особи, него неки суштински, неопходан услов људске природе, кључни садржај унутрашњег живота неке особе.
Када се ми старамо о томе да дете треба расте поштено, љубазно, када у њему негујемо одговарајуће разумевање за лепоту, укус за изврсност, ми не намећемо њему нешто што му је страно или супротно његовој природи; ми му просто помажемо да се одвоји од себе, као што смо га одвојили од пелена и дозволили му да само опази све те особине и побуде које су у потпуности карактеристичне за људску душу.
Исто се мора рећи и о схватању Бога.
Држећи се принципа ненаметања било чега дечијој души, ми бисмо у потпуности одбили да учествујемо у дечијем развоју и јачању његових духовних моћи и способности. Препустили бисмо га у потпуности себи док оно не одрасте и не почне да разликује шта би требало да буде а шта не.
Међутим, ако тако чинимо, ми не ослобађамо дете спољашњих утицаја, него га просто препуштамо утицајима неуређеног и произвољног типа.
Хајде да се вратимо на питање зашто неки људи, до самог краја својих живота, одрже у својим душама постојану, непоколебљиву веру, док други изгубе веру, понекад је потпуно изгубе, а понекад се врате вери онда када наиђу велике тешкоће и патње.
Шта је разлог за ову појаву? Мислим да то зависи од усмеравања подстицаја у унутрашњем животу неке особе које је она преузела у раном детињству. Ако нека особа успе- инстинктивно или свесно- да сачува пристојан однос између себе и Бога, онда та особа неће отпасти од вере. Уколико его те особе заузима неприкладно, супериорно место, вера у његовој души постаће помрачена. Обично, у раном детињству индивидуалан идентитет још није преузео предност, још није постао предмет обожавања. Зато се и каже „Ако се не преобратите, и постанете као мала деца, нећете ући у Царство Небеско“. Како године пролазе, личност, идентитет појединца све више расте у нама, и постаје центар наше пажње и нешто чему треба удовољити.
А тај самољубиви, себичан живот обично прати две побуде- нагон ка чулности, служењу телу, и нагону гордости, уском ослањању на разум и уопштено обожавању разума а нарочито сопственог суда о нечему. Обично неки појединац нема у себи ове обе побуде. У некима, доминирају чулна искушења, док у другима рационална искушења. У савремено доба, чулност се претвара у праву сексуалну болест, нешто од чега се су рациналне, поносне природе ослобођене.
Чулност и гордост, два начина служења „себи“, су управо оне особине за које знамо да су се испољиле код првих људи који су починили првобитни грех и које су им поставиле препреку између њих и Бога.
Оно што се десило првоствореним људима дешава се и нама.
Пратећи нездрав правац од детињства у нашим унутрашњим животима, то изазива да се у нама развију или чулност или понос, прља чистоћу нашег унутрашњег, духовног вида и лиши нас способности за Бога. Ми се одвајамо од Бога и остајемо сами у нашем себичном животу, са свим пратећим последицама.
Такав је процес пада од Бога.
У људима који успеју да сачувају пристојан однос са Богом, процес развијања себичних, чулних и гордих ставова суочава се са препреком због тога што они држе Бога у свом уму. Такви људи држе у себи и чистоћу срца и понизност ума; и њихово тело и њихов ум функционишу у оквиру граница њихове религиозне свести и дужности. Они гледају на све што им се дешава у души са одређене висине, са висине своје религиозне свести; они врше одговарајућу процену својих чула и тежњи и не дозвољавају им слободну владавину. У свим искушењима са којима се суочавају, они не губе суштински религиозни импулс и правац у свом животу.
На тај начин проблем и потешкоће религиозног правца ослања се на помагању детету, затим очувању у дечаку или девојчици  пристојног односа између њега/ње и Бога, не дозвољавајући да у себи развије искушења чулности и гордости, која ће оцрнити чистоћу унутрашњег вида.
Сећајући се свог детињства. Морам признати да сам искусио један посебан унутрашњи процес у тринаестој или четрнаестој години, губитак религиозности о којој вам говорим. Растућа привлачност ка чулности и прекомерно ослањање на интелект, и гордост у разуму, убијали су моју душу. То једноставно нисам био ја- многи моји другови патили су од исте ствари. Да је неки посматрач, неки искусни духовни управник био у непосредној близини и да је могао да погледа у нашу душу, можда би он и пронашао нешто добро, али главне ствари које би опазио биле би лењост, самоугађање, лагање, тајанственост, ослањање на самога себе, прекомерна вера у сопствене моћи и способности, критичан и сумњичав став према туђем мишљењу, склоност ка ужурбаним и непромишљеним одлукама, тврдооглавост и лаковеран став према било каквим негативним теоријама, итд. Оно што не би нашао у нашим душама је сећање на Бога и унутрашњи мир и понизност која је проузрокована држањем Бога у свом уму. Ми нисмо имали таквог управника. Наш наставник Закона Божијега, један јако поштовани протојереј, једва да је имао времена да нас пита о лекцији у Закону Божијем и да нам онда објасни следећу. За нас, такви часови били су слични другим часовима- нешто попут спољашњих/ површних часова, за нас није било разлике међу њима. Ван часа, ми никада нисмо видели наставника. Приближила се наша годишња Исповест са веома мало свести о тој светој тајни. И ништа нас није спречило од духовног пада ни од тога да будемо духовно паралисани.
Отац Сергеј Четверков / Парохијски живот/5/30/2018 / Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /Извор: http://orthochristian.com/113295.html

Одлуку је усвојио ванредни Сабор Естонске православне цркве Москвовске Патријаршије . Нови поглавар Естонске православне цркве изабран је тајним гласањем. Архиепископ Евгеније је викар патријарха московског и цијеле Русије, предсједник Одбора за образовање Руске православне цркве и ректор Московског Духовне академије. Митрополит Талина и све Естоније Корнелиус умро је 19. априла.
Архиепископ  Евгеније (световно Валериј Германович Решетников) рођен је 9. октобра 1957. године у Казахстану. Након завршетка осам разреда средње школе, студирао је на Грађевинској академији у Кирову, где је стекао звање техничара-градитеља. Након демобилизације, ушао је у службу у епархијску администрацију, а истовремено обављао дужности  Владичиног ипођакона.
Годину дана касније, по препоруци свог архипастира, након што је положио пријемни испит,  уписао је Московску теолошку богословију. Након дипломирања  1983. наставио је своје теолошко образовање на Теолошкој академији.
27. јула 1986. био је пострижен за монаха са именом Евгеније, убрзо након тога је рукоположен за ђакона, а 28. августа исте године - у јеромонаха. На Москосвској Духовној академији  дипломирао је 1987. По завршетку Академије остао је у њој да ради као предавач. 
1. јануара 1989. године именован је за замјеника ректора за административно-економски рад, а произведен је у чин архимандрита. Године 1990. Архимандрит Евгеније постављен је на још одговорнији положај - инспектор Московске теолошке школе.

  послушај аудио запис Радија Слово љубве уочи Симпозијума
​У Белом Двору одржан Симпозијум вероучитеља Српске Православне Цркве
По благослову Патријарха српског Иринеја а под покровитељством Престолонаследника Александра II, на Белом Двору је данас одржан једнодневни симпозијум професора верске наставе Српске Православне Цркве. На симпозијуму су учествовали вероучитељи представници Одбора за верску наставу православних Епархија Српске православне цркве из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Симпозијум је почео Светом Литургијом коју је у Дворској капели Светог Андреја Првозваног служио председник Одбора за верску наставу  протојереј-ставрофор Драгомир Сандо. 
Радни део симпозијума одржан је у Свечаној сали Белог Двора. Протојереј-ставрофор Драгомир Сандо изразио је захвалност Епископима који су упутили вероучитеље на симпозијум, Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру II на гостопримству као и Министарству просвете Републике Србије на подршци коју пружа развоју верске наставе.
Члан Комисије за верску наставу при Министарству просвете Републике Србије,  Милош Благојевић је поздравио све учеснике симпозијума,  указујући на неопходност одржавања оваквих сусрета и симпозијума вероучитеља, како би се представило оно што је добро, али и отклонили недостаци у одржавању верске наставе.
Начин и услови одржавања верске наставе се разликују. У извештају помоћника председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке ђакона Бранислава Кеџића могло се чути да овај Одбор броји 256 вероучитеља у више од 200 београдских школа, као и 30-40 вероучитеља на повременим заменама.
У Црној Гори се у државним школама не изучава верска настава., те се на 40 места при Храмовима, Манастирима и парохијским заједницама организују часови веронауке. Према речима протојереја Мирчета Шљиванчанина у Црној Гори нешто више од 1500 малишана на тај начин прати верску наставу.
Професор Јован Лазаревић, члан Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке истакао је недостатке и потешкоће у одржавању верске наставе у Србији, истичући превасходно нерешен статус професора верске наставе, проблеме са фондом часова па чак и недостатак уџбеника за верску наставу.
Са друге стране протојереј Синиша Шаренац, представник одбора за Верску наставу Епархије зворничко-тузланске нагласио је да су професори верске наставе у Републици Српској и Босни и Херцеговини у свему равноправан са осталим наставницима, те да су услови рада за активности вероучитеља са ученицима на завидном нивоу а организованост у смислу обезбеђених уџбеника и пратећих наставних средстава  је регулисана на нивоу Цркве и државе.
„Данашњи скуп је величанствен, досад невиђен и не доживљен јер су се по први пут овако окупили представници Одбора за верску наставу из готово свих земаља бивше Југославије и то управо у Белом Двору под покровитељством Престолонаследника Александра. Данас смо међусобно поделили све оне добре примере и добре резултате које остварујемо разним активностима у оквиру Верске наставе, али смо се осврнули и на одређене потешкоће које професори верске наставе имају у раду, све са циљем да би их у одређеном моменту и превазишли. Посебно је важно што смо се на овом скупу договорили да оформимо једно саветодавно тело које би објединило све вероучитеље како би заједно решавали све задатке и изазове који су пред нама и како би помогли једни другима захваљујући разним искуствима која има свако од нас“ – истакао је председник Одбора за верску наставу  протојереј-ставрофор Драгомир Сандо.
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II је на самом крају симпозијума угостио вероучитеље у свом дому, Краљевском Двору на Дедињу. Престолонаследник је вероучитељима честитао на труду и раду нагласивши значај и важност њиховог рада за будућност и снагу наше Свете Цркве. Он је позвао вероучитеље да са својим породицама посете Краљевски и Бели Двор кад год су у прилици „јер је Дворски комплекс на Дедињу дом сваког од њих“ – истакао је Престолонаследник Александар. ​извор: ТВ ХРАМ

У издању БИБЛИЈСКОГ ИНСТИТУТА ПБФ и СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА изашао је из штампе ЛЕКСИКОН БИБЛИЈСКЕ ЕГЗЕГЕЗЕ, којег су приредили проф. др Родољуб Кубат и проф. др Предраг Драгутиновић. ЛЕКСИКОН оваквог садржаја и обима први пут се појављује на српском језику, а по обиму одредница, ово дело пледира да се смести у капитална богосовска дела од значаја за читаву хришћанску Васељену...
На изради ЛЕКСИКОНА учествовао је велики број домаћих и иностраних стручњака.
Лексикон библијске егзегезе (ЛБЕ) садржајно нема неки постојећи узор или образац из области лексикографије који прати и на који се ослања. Водећа идеја при изради ЛБЕ била је двострука.
Прво, писању одредница није се приступало механички, у смислу да се само суво академски изложе садржаји одабраних појмова, него се у самим одредницама као и концепцији може увидети основна херменеутичка интенција.
Друго, Лексикон је базично смештен у православни контекст, али не ‘православни’ у уско конфесионалном смислу, јер сами садржаји библијске поруке пружају жесток отпор таквом приступу. ЛБЕ је садржајно и концепцијски добио ‘православну арому’ тако што полази из теолошког и културолошког контекста особеног за источно-православно предање. Основна теза која је узидана у темеље Лексикона гласи: библијски текст је историјски текст, али с једне стране, то је текст који има своју историју, а с друге, то је текст који исписује нашу историју као појединаца и цркава. Схваћен на овај начин, од тренутка настанка и путујући кроз векове, библијски текст нам је данас вишеструко испосредован. Историја и теорија тих посредовања, уз уважавање „другости“ текста, тј. поштовање према библијском тексту у његовом сопственом историјском контексту, као и садашњи тренутак као моменат потенцијалне актуализације текста за савременог човека, чине окосницу Лексикона (види Предговор). Изабране одреднице: Еванђеље, Филмска интерпретација Библије, Ипонија, Историја облика, Контекстуални приступ, Нови историзам, Постколонијална херменеутика, Триод.  Лексикон се може купити у Библијском институту или користити у библиотеци Института.

Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем дао пуну подршку и благослов будућој сарадњи између Нижњеновгородске области у Русији и Владе Републике Српске.

Ђокић је након састанка са замјеником губернатора Нижњегородске области Евгенијем Борисовичем ЛЈуљином и владиком Јефремом, изјавио да је епископ бањалучки дао пуну подршку и благослов изградња Руско-српског културног центра у Бањалуци у оквиру којег ће бити руско-српски првославни храм у част руског цара Николаја Другог Романова. Министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске потврдио је да ће сутра у Бањалуци бити потписан споразум о сарадњи између Нижњеновгородске области и Владе Српске.

Ђокић је рекао новинарима да сарадња са овом руском области траје од марта 2016. године, те да се до сада одвијала у оквиру програма високошколских установа и културних и привредних активности. “Увјерени смо да ће након посјете представника Нижњеновгородске области та међусобна сарадња са овом области и самом Русијом бити све садржајнија”, рекао је Ђокић након састанка у Владичанском двору у Бањалуци.

Замјеник губернатора Нижњегородске области Евгениј Борисович Љуљин рекао је да је циљ посјете делегације Нижњеновгородске области да са челним људима Српске, предсједником и премијером, разговара о привредној, културној и свим облицима сарадње. “Пријатно ми је што се данас налазим у Републици Српској. Вјероватно је веонма важно што се први сусрет, након што сам слетио, управо се десио овдје, што смо се сусрели са владиком Јефремом, Владичанском двору у Бањалуци,” рекао је Љуљин.
Он је истакао да Србе и Русе вежу православна вјера, култура, језик. “Народи Русије, Српске и Србије веома су блиски. Не сматрамо да постоје велики и мали народи, већ они који су уједињени око заједничких вриједности. Зато смо данас првенствено говорили о нашим духовним везама, као и градњи Руско-српског културног центра, на чему ћемо активно радити уз благослов владике Јефрема”, рекао је Љуљин. 
Он је најавио да ће се посебно разговарати о економским односима који су у сталном развоју. “Цифре тренутно нису велике, али треба рећи да је прошле године међусобни промет повећан три пута. Циљ је да се између Српске и Русије повећа сарадња у свим сферама”, рекао је Љуљин.
Ђокић и Љуљин су након разговора у Владичанском двору у Бањалуци посјетили мјесто изградње Руско-српског културног центра у насељу Алеја центар. 

                    ​Духовне користи физичког рада
Физички рад може имати моћан утицај на душу. Свако ко је прочитао нешто од Светих отаца брзо наиђе на фразу „љубав према раду“. Напор укључен у физички рад може бити од велике помоћи у развијању снаге и склоности ка раду у духовном смислу. Заправо, дете од кога се не очекује да се физички напреже тешко да ће имати склоности да се напреже и у духовном смислу.
Већина нас схвата шта значи фраза „информиши мозак“, али шта значи „обликуј душу“? Како се душа обликује? Зар је није Бог створио целовиту и потпуну? Знамо да су молитве и добра дела корисна за нашу душу, а да је грех лош за нашу душу, али наш појам душе не иде изван тога.
Рани црквени Оци имали су много јаснији појам душе и ми можемо доста тога стећи проучавајући њихова писања. На сву срећу, Бог нам је у ово савремено доба подарио неколико светаца који су задубљени у писања ране Цркве и који могу да пренесу то знање на нас. Свети Теофан Пустињак, у својој књизи, Стаза спасења, даје нам одличне краће молитве за душу.  Свети Јован Кронштатски у Мом животу у Христу понавља нам исто разумевање и увиде.
Црква учи да је душа троучна, у лику Свете Тројице која ју је и створила. Ово тројство сматра се као три аспекта или способности, обично односећи се на „ум, срце и вољу“ или „размишљање, осећање и делање“. Хришћанско образовање мора обити осмишљено на тај начин да ангажује све три способности душе, а не само размишљање или интелектуални део. Тако су целој души- срцу, уму и вољи- дате могућности да дођу до познања Бога.
Као родитељи и наставници, ми сви знамо да деца имају вољу, а да одређене употребе воље захтевају неопходне дисциплинске акције. Ми такође знамо да употреба ове исте воље може произвести задивљујућа изненађења, као што су „доручак у кревету“ за маму у посебним приликама, или чишћење собе без најаве.
Деца нађу такво задовољство када открију да могу да ураде нешто што им доноси задовољство и дивљење других. У школи, ми покушавамо да искористимо ову позитивну склоност обезбеђујући могућности да служимо другима кроз једноставне послове и веће услужне пројекте. Неколико пута седмично ми скинемо књиге и сваком ученику је дат задатак чишћења. За неколио минута школа је чиста, обруисана је прашина и усисано је, и веранде и плочници су пометени.
Често петком ујутру, након краћих часова, време се проводи на услужним пројектима. Много пута то су активности напољу као што је баштованство, градња или одржавање имања. Некад то је сакупљање материјала за Орао, новине наших пријатеља у Посланству Светог Јована у Кодиаку на Аљасци. Ми такође почастимо суседе и пријатеље.
Наравно, послови нису увек лаки нити су чак пријатни. Деца онда имају могућност да се боре против лењости тела и да надвладају невољност да нешто ураде што није „забавно“. Понекад, то укључује тежак физички рад, као што је употреба чекића за разбијање бетона у старом рибњаку. Друге активности, као што су пажљиво сађење семена или луковица, или фарбање ограде, постају лекције за стрпљење и посвећење детаљима. Свако мора да научи да сарађује, марљиво и весело. Ово су савршени моменти да се подучи неопходности добро одрађеног посла. Научили смо да је најбољи начин да се ово постигне да се ради заједно са децом, показујући и подучавајући и речју и личним примером.
Ми старији често мислимо да је брже и лакше да једноставно „сами одрадимо посао“. Међутим ако то радимо ускраћујемо децу за многе ствари. Када одрастао човек ради радосно са дететом , дете из тога више научи како да одради неки задатак. Борбе које се заједнички подносе производе многе друге награде. Дете види да је оно потребно и вољено и стиче поштовање према физичком раду и према себи. Много пута видели смо дете како сија од радости након што је завршило неки тежак задатак. Постајући самоуверено у новим вештинама и способностима то доприноси здравом самопоштовању које води до чак већих напора до славе Божије. Чак још важније, развијање љубав према физичком раду односи се на развијање спремности да духовно раде. Иако је дете навикнуто да физички рад не преноси на духовну борбу, сигурно је да необучено дете за физички  рад нећи радити ни духовно. То је разлог зашто рани теолози истичу физички рад.

Прецод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​
Извор: ​http://www.pravmir.com/the-spiritual-benefits-of-physical-labor/
lwww.stmichaelschool.us/labor.html

На званичном сајту Бугарске православне цркве објављена је изјава Његовог Високопреосвештенства митрополита Наума из Русе, која објашњава став Светог Синода према питању расколничке "Македонске православне цркве", наглашавајући да то неће изазвати раскол у православном свијету по овом питању.
Тзв. Македонска црква је у новембру апеловала на Бугарску православну цркву како би помогла нормализацији своје канонске ситуације и постала призната аутокефална Црква. Бугарска црква се сложила да помогне, што је изазвало негативне реакције српске, грчке и константинопољске патријаршије.
Најновија изјава цркве долази као одговор на полемике и протесте који су настали након што је Синод најавио да неће послати делегацију да учествује на прославама македонске цркве за 1000. годишњицу Охридске Архиепископије.
Одлуком су означени као "национални издајници" од стране неких који желе да се бугарска и македонска црква и нације приближе још више.
У објављеној изјави, Митрополит Наум објашњава у име Светог Синода: 
1. Јерарси никада нису имали намјеру да напусте своју вишевјековну историју и канонско достојанство као насљедника историјске Бугарске Охридске Архиепископије, без обзира на тренутну политичку ситуацију коју има Охрид у границама Македоније; 
2. Синод није послао представнике на прославу годишњице шизматика, јер би то заправо представљало "националну издају" и зато што би учешће у догађају било имплицитно признање претензија тзв. македонске цркве као насљедника историјске Охридске Архиепископије.
3. Бугарски епископи се труде да очувају свој национални идентитет достојанствено, а такође бране канонске уредбе Светог православља, "не дозвољавајући никакво одступање од јединства Једне, Свете, Саборне, Апостолске Цркве"; 
4. Идеја да бугарска црква може признати тзв. македонску цркву без страха од раскола у православном свијету је оскудна и непоштена, а не вриједна достојанства православних хришћана; 
5. Првобитно писмо архиепископа скопљанског Стефана  из расколничке македонске цркве који каже да не препознаје Бугарску Цркву као своју мајку Цркву, него да ће препознати као своју мајку само ако Бугари прво признају тзв. Македонску цркву као аутокефалне. "То јест, њихова жеља није безусловна", закључује се у саопштењу.  Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / ИЗВОР

УРУЧЕНЕ КЊИГЕ НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У ЧЕЛИНЦУ

На иницијативу јеромонаха Илије из манастира Крупа на Врбасу пријатељи манастира покренули су акцију прикупљања књига за Народну библиотеку у Челинцу.
Србско Сабрање Баштионик се придружио овој акцији и 25.05. смо библиотеци у Челинцу испоручили преко стотину примјерака књига.

Нека ове књиге, бисери православне духовности, буду на духовну корист, радост и спасење читаоцима.
​Извор

КОНЦЕРТОМ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ ПОЧЕЛЕ СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ СЛАВЕ ГРАДА
 

ПРИЈЕДОР, 26. МАЈА /СРНА/ - Концертом духовне музике који је вечерас одржан у Цркви Свете Тројице у Приједору почело је обиљежавање крсне славе Света Тројица-Духови коју заједно обиљежавају овај саборни храм и град Приједор.

У вечерашњем програму наступили су чланови Српског пјевачког друштва /СПД/ "Вила" из Приједора, Мјешовити хор СПД "Јединство" из Бањалуке и Хор свештеника Епархије бањалучке. На репертоару су се нашле композиције Мокрањца, Чајковског, Косте Манојловића, Јосифа Маринковића, Владе Милошевића, Немање Савића и других.

Протојереј ставрофор Ранко Малетић пожелио добродошлицу љубитељима духовне музике на почетку духовских свечаности у Приједору.

"Свима желимо добродошлицу, а посебно колеги из Жупе приједорске са којим сарађујемо онако како двије хришћанске цркве треба да сарађују", рекао је Малетић.

Он је најавио да ће свечаности поводом крсне славе града и саборног храма бити настављене у сутра у 9.00 часова литургијом у Цркви Свете Тројице.

За 11.30 часова предвиђено је полагање вијенаца на споменик погинулим борцима отаџбинског рата "За крст часни", док ће славски ручак и ломљење славског колача бити приређено у подне у хотелу "Приједор".

Владика Григорије: Саборну цркву освештаћемо на 800 година епархије
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије поручио је данас у Мостару, гдје је у Саборној цркви Свете Тројице служио Свету архијерејску литургију, да ће овај храм бити обновљен и освештан до прославе осам вијекова година ове епархије 2020. године.

Уз владику Григорија, који је изабран за епископа франкфуртског и цијеле Њемачке, служили су новоизабрани епископ захумско-херцеговачки Димитрије и бројно свештенство. 

"Надамо се да ће наш храм грађевински бити завршен ове године, а ако Бог да планирамо да га освештамо о осамстој годишњици наше епархије – владика Димитрије, владика Атанасије и ја. Ако Господ изволи, биће то нешто најљепше што смо могли подарити једни другима, нашем Мостару, Херцеговини и Цркви", рекао је у бесједи владика Григорије. 

Он је истакао да ће, гдје год био и ма колико обавеза имао, исто као и до сада мислити о овом храму. 

"У часу када се спремам да напустим Херцеговину и преузмем другу службу, нарочиту благодарност желим да упутим свим својим мостарским пријатељима с обје стране Неретве – хришћанима и муслиманима, с којима сам веома успјешно сарађивао протеклих година и који су нам свесрдно помагали при успостављању добросусједских односа и међусобног разумијевања међу свима нама који живимо на овом простору", истакао је владика Григорије. 

Он је нагласио да му је драго што су им се путеви, бар накратко, укрстили и што су имали прилику да сарађују, размјењују мишљења и остварујемо предуслове за бољу и спокојнију будућност овог дијела Херцеговине. 

Владика Григорије замолио је све вјернике да буду од помоћи и при руци новом епископу који ће ускоро преузети кормило брода Цркве у Херцеговини. 

"Молим вас да га примите доборнамјерно, отвореног срца и раширених руку", рекао је владика Григорије. 

Он је замолио вјернике да помажу једни другима и да увијек буду изнад свих подјела, размирица и сукоба. 

"Хвала вам драга браћо и сестре, драги свештенослужитељи и мили пријатељи, што сте увијек били уз мене, и у радости и у бризи, кад се пјевало и кад се туговало, када се радило и градило, када се одмарало и славило, кад се падало и када се устајало. Понијећу вас у срцу и помињаћу у својим молитвама, а вас молим да се и ви молите за мене да бих достојно испунио нови задатак који ми је повјерен од Свете цркве", рекао је владика Григорије у емотивној бесједи. 

У име вјерника из Мостара владики Григорију пригодан поклон предао је предсједник мостарског Црквеног одбора Далибор Ђурасовић, који му је захвалио за све што је урадио за овај град и овдашњи народ. 

"Много ствари смо започели, неке и завршили, а и и остало ћемо стићи, јер сте нас ви научили", истакао је Ђурасовић. 

Након литургије организован је пригодан културно-умјетнички програм и славски ручак, а кумови славе ове године били и Дарко Бањац и Денис Прачић. 

Вјерници у Мостару жале због одласка владике Григорија, јер је његова улога у повратку и обнови живота Срба у долини Неретве немјерљива. 

Саборна црква Свете Тројице била је највећи православни храм на Балкану, а запаљена и је и минирана у јуну 1992. године. Обнова је почела 2008. године, а тренутно је једини велики необновљени вјерски објекат у БиХ. Изграђена је 1873. године и национални је споменик БиХ.

​| Аутор: СРНА

Дана 26. маја 2018. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини министра просвјете и културе РС г. Дану Малешевића са којим се задржао у дужем разговору.
 
Његово Преосвештенство г. Фотије и г. Малешевић разговарали су о сарадњи Епархије и Министарства која је оцијењена као веома добра, уз напомену да увијек постоји простор да се она подигне на виши ниво на пољу просвјете и културе.
​Извор: Епархија зворничко-тузланска
​

 Шеф Одјељења за вањске црквене односе Московске патријаршије Митрополит Хиларион говориo о критичком ставу бившег римског папе Бенедикта XVI на неке нове трендове у католицизму које је бивши папа написао у својој књизи "Теологија литургије" (Theology of the Liturgy).
У септембру прошле године, имао сам прилику да лично уручим Папи неколико примјерака руског издања књиге, и могу да кажем да је му било веома драго што је она објављена у Русији.
Увјерен сам да ће књига коју вам данас представљамо привући интерес православног читаоца. Књига "Теологија литургије" је XI том сабраних дјела Бенедикта XVI, објављених у Њемачкој, и представља збирку чланака, есеја и извјештаја о литургијској теологији, које је аутор створио у различито вријеме. Тема Литургије која се разматра посебно је значајна за православне вјернике...
Централно мјесто у књизи "Теологија Литургије", као суштинске тачке гледишта, и структурално, даје се Св. Тајни Евхаристије. Аутор посвећује најсрдачније странице њој.
"Јозеф Рацингер се противи површинској" креативности ", ослобађању правог садржаја и циља литургије као живе повезаности са Богом и његовим стварањем: такви трендови понекад се појављују у савременом западном хришћанству", рекао је митрополит Хиларион на презентацији руског издања у Москви.
Према јерарху, нека питања у књизи (новине у обредима и литургијски експерименти као служење без свештеника) односе се на сферу изузетно католичких проблема.
"Међутим, важно је да ће руски читаоци, који су много чули о модерним трендовима савременог католицизма, упознати са критичним погледом истакнутог теолога о развоју послије Концила (Сабора) (односи se на Други Ватикански Концил 1962-1965.), на болним празнинама из традиције и тешкоћама обнове ", сматра јерарх.
Митрополит Хиларион признао је да је за њега било интересантно као црквеног композитора да прочита завршни дио књиге посвећеног теологији црквене музике, гдје аутор даје дубоку теолошку анализу литургијске музике и прецизно процјењује савремену успјешну и неуспјешну претрагу на овом пољу.
На презентацији је присуствовао и апостолски нунциј у Руској Федерацији, надбискуп Целестино Миглиоре; ординариј католичке надбискупије Мајке Божије у Москви, надбискуп Паоло Пеци; кустос пројекта са италијанске стране, потпредсједник  академије Sapientia et Scientia, преводилац и уредник италијанског издања Јозефа Рацингера «Опера Омниа» Перлука Адзаро и директор Гвидо Савио Савио Фирмино.Књига је објављена уз помоћ и подршку Fondazione Vaticanа Joseph Ratzinger Benedetto XVI, Удружења "Софија: идеја Русије, идеја Европе", компаније Савио Фирмино и Друштва пријатеља музеја Ермитаж у Италији.
Руско издање објавила је Фондација Св. Григорије Богослов 2017. године и заказано је за 90-и рођендан Бенедикта XVI. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​У Народној скупштини Републике Српске су свечано представљана два најзначајнија и најлепша споменика српског језика - 166. лист Мирослављевог јеванђеља и Повеља бана Кулина (аутентичне копије)

У НАРОДНОЈ скупштини Републике Српске јуче су свечано представљана два најзначајнија и најлепша споменика српског језика - 166. лист Мирослављевог јеванђеља и Повеља бана Кулина (аутентичне копије). Током посете председника Народне скупштине РС Недељка Чубриловића Санкт Петербургу 2017. године, управа Руске националне библиотеке поклонила је Републици Српској дигитално издање оригиналног 166. листа Мирослављевог јеванђеља, а представници Библиотеке Руске академије наука поклонили су аутентичну копију Повеље бана Кулина.

Аутентичне копије ова два споменика српске писмености од 24. маја биће постављене у изложбеном простору Скупштине РС. Председник Скупштине Недељко Чубриловић рекао је да Мирослављево јеванђеље и Повеља бана Кулина доказују порекло Срба и заједничке корене данашњих народа.

​Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Специјал посвећен педесетогодишњем излажењу листа „Светосавско звонце“ - часописа Српске Патријаршије за децу, и новом, мајском броју овог листа - за Слово љубве говори гђа Радмила Мишев главни уредник „Звонца“. Ко су људи који су током пола века уређивали лист, које су основне смернице на које се Звонце ослања у последњих 15 година од када је на његовом челу гђа Мишев, о значају дечјег часописа који просвећује децу и родитеље и како види његову будућност, говори уредник гђа Мишев. Послушај аудио запис ​

У суботу, 19. маја 2018. године, на празник Светог праведног и многострадалног Јова и на рођендан цара Николаја, Његово Преосвештенство епископ Менхетна Николај, замјеник секретара Синода епископа Руске православне цркве изван Русије, служио је Свету литургију у капели Св. Сергеја Радоњешког у селу Чураевка, (Connecticut), познатом руском насељу које су основали Илија Толстој и Џорџ Гребеншчикоф, са циљем повезивања културних и умјетничких личности, научника и социолога.

Запањени уништавањем Храма Христа Спаситеља у Москви, руске избјеглице тридесетих година прошлог вијека на овом простору саградиле су капелу у част Монаха Руске земље, надајући се васкрсењу Цркве и њихове отаџбине. Међу онима који су вољели да наступају у овом граду био је Сергеј Рахмањинов, који је прије 75 година умро.

Епископу Николају придружио се и ректор капеле, Протојереј Константин Семјанко, који је такође духовни отац кампа НОРР Руског љетњег кампа за дјецу, 

На крају је послужен богат трпезни ручак свим вјерницима.

БЕОГРАД/МОСКВА, 24. МАЈА /СРНА/ - Свечаном службом у Храму Христа Спаситеља у Москви почела је прослава Дана словенске писмености и културе, а литургију у част светитеља Ћирила и Методија служили су Његова светост патријарх московски и цијеле Русије Кирил и патријарх српски Иринеј.

 У служби, посвећеној сјећању на словенске просветитеље, учествовало је и неколико десетина епископа, укључујући и представнике помјесних цркава под московским патријархом. 

Представници Руске православне цркве, заједно са амбасадорима словенских земаља, претходно су положили цвијеће на споменик Светим Ћирилу и Методију на Словенском тргу у Москви, пренио је "Спутњик".

Манифестацији су традиционално присуствовали представници амбасада Бугарске, Бјелорусије, Грчке, Мађарске, Македоније, Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Чешке.

Након Свете литургије, свечано обиљежавање је настављено на Црвеном тргу, а главни догађај дана биће наступ мјешовитог хора - професионалних колектива и свих оних који су дошли на празник. Он ће, како се наводи, бити дио руске акције која ће ујединити различите регионе. Црвени трг, Краснодар, Србија и Бугарска биће повезани видео-мостом.

Ћирило и Методије су 863. године, уредбом византијског цара, саставили словенску азбуку и превели хришћанске књиге.

Ћирило је преминуо у Риму у 42. години, гдје је сахрањен у Цркви Светог Климента, а Методије је као епископ умро у Моравској у својој 60. години.


 

157.000 људи се поклонило моштима  Св. Луке Симферопољског у Москви
              Москва, 24. маја 2018

 Превод : ВЈЕРОНАУКА.НЕТ                      Извор: РИА-Новости
    
Московљани су се поново постројили, чекајући сатима да се поклоне моштима једног од њихових најдражих светаца. Ово није риједак призор у руској престоници, гдје се светитљске моши често остаје донос из цијеле Русије и иностранства, да би се вјерници њима поклонили и нашли духовно утјеху.

1.807.600 ходочасника поклонило се мошрима Св. Николаја Чудотворца у Москви од 21. маја до 12. јула прошле године, а још 500.000  током наредне двије недјеље у Санкт Петербургу.

Овог пута вјерници су изашли да покажу своју љубав и принесу своје молитве пред моштима светог Луке (Војно-Јасенецког - Кримског) из Симферопоља, донесене у Москву из Симферопоља, Крим. Лука је један од најтраженијих светаца у Русији данас, а такође ужива широко поштовање у иностранству у Грчкој и другдје. Бугарска православна црква свечано је дочекала  мошти Светог Луке у октобру 2016. године.

Око 157.000 људи се поклонило моштима Светог Луке током 11 дана, преноси РИА-Новости. У 2016. години, у Донском манастиру је изашло 50.000 људи да се поклоне моштима током два дана.

"Св. Лука је један од најцјењенијих светаца који су живјели у 20. вијеку. Будући да је током свог живота помогао многим људима као доктор и хирург, вјерници му се обраћају са захтјевима за помоћ у различитим болестима и слабостима. Постоје бројни свједоци којима је светац помогао ", изјавио је за РИА-Новости представник Фондације" Св. Андреја ", која је помогла преношење моштију у Москву.

Свечеве мошти донесене су у Москву из Симферопоља, 11. маја са благословом Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Кирила. Поред Фондације Св. Андреја, догађај је организовао московски манастир Донској и црква Свете Тројице у Останкину у Москви, уз подршку Одјељења за националну политику и међурегионалне односе Москве. Мошти су остале до 22. маја.

Свети Лука Симферопољски (1877-1961)( световно име Валентин Војно-Јасенецки) познати руски и совјетски хирург, 1920. године положио је монашке завјете и постао епископ. Упркос сукобима са совјетском властима, бројним прогнонима и хапшењима, 1946. године добио је Стаљинову награду првог степена за своје заслуге у медицини, а исте године именован је за архиепископапа Симферопоља и Крима.

Светац, који је имао озбиљну болест очију, стално је примио пацијенте код куће, консултовао се у војној болници, предавао је на медицинском институту, служио у разним црквама и бавио се обнављањем цркава на Криму.
​Аутор је 55 научних радова из хирургије и анатомије, а такође и десетине томова проповеди. Најпознатија му је књига „Огледи из гнојне хирургије", која је доживЈела три издања (1934, `45, `56.г). Изабран је за почасног члана Московске духовне академије у Загорску. Награде: Признање Варшавског Универзитета (1916.г.), брилијантни крст од Патријарха све Русије (1944.г.), медаља „За херојски рад у Великом Отаџбинском рату", (1945.г.), Стаљинова награда првог степена за књигу „Огледи из гнојне хирургије", и „Касније ампутације услед рањавања зглобова из ватреног оружја" (1946.г.). 
Представио се у Господу 11. јуна 1961. године а канонизован је 2000. године.

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ЖИВОТА СВЕТОГ ЛУКЕ
​-Русијом кружи необична прича: каже се да је у совјетско вријеме био хирург-свештеник. Положи болесника на операциони сто, очита над њим молитву и подом нацрта крст на месту где треба резати, па тек потом узима скалпел. И резултати његових операција су били чудесни: слепи би прогледали, непокретни би стајали на ноге. Да ли је то помагала наука, да ли Бог...


-Савременике је чудила раса хирурга, но још чудеснијим се чинио непокорни карактер епископа. Сачувана су сведочења очевидаца његовог разговора са врховним Ташкентског Комитета Петерсом, који је важио за свирепог човека, чије руке су биле заливене крвљу. Петерс је упитао професора:

- Како то ви, Војно-Јасеницки, ноћу се молите, а дању режете људе?

- Ја режем људе у име њиховог спасења, - одговорио је свештеник, - а у чије име их ви режете?

- Како можете веровати у Бога? Зар сте Га видели?

- Не, нисам га видео. Но, ја сам много оперисао на мозгу и отварајући лобању никада тамо нисам видео ум. Ни савест такође тамо нисам нашао. Значи ли то да они не постоје?

ЗАПИСНИЦИ СА ВЕЛИКОГ И СВЕТОГ САБОРА 2016. ГОДИНЕ БИЋЕ ОБЈАВЉЕН УСКОРО ОБЈАВИО ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ
                                               Солун, 23. маја 2018
    
Његова Светост васељенски патријарх Вартоломеј рекао је да ће ускоро бити објављени записници Светог и Великог Сабора одржаног на острву Криту у љето 2016. године.

Вијест је дошла у облику поруке достављене на 8. Међународној конференцији православне теологије на тему "Свети и Велики Сабор Православне Цркве: Православна теологија у 21. вијеку", која се одржава тренутно у Солуну, извјештава румунска православна Црквена новинска агенција "Базилика".

У записнике ће бити укључене и понекад напете дискусије и одлуке у току Сабора.

"Непосредно објављивање записника Светог и Великог Сабора пружиће свим заинтересованим лицима прилику да се упознају и цијене цјелину која је заједничка за 10 аутокефалних православних цркава које су учествовале у реализацији и испуњавању рада Сабора у складу с са вољом Божијом, као и за продубљивање теолошке расправе и апсолутног поштовања канонске традиције Цркве ", пише у поруци патријарха.

Велики скуп, одржан у јуну 2016. године, на острву Криту након око 50 година припреме, окупио је 10 од 15 аутокефалних православних цркава. Бугарска, Грузијска, Антиохијска и Руска православна црква одлучиле су да не присуствују, а православна црква у Америци, чију аутокефалију не признаје Екуменска Патријаршија, није позвана и није била заступљена.

Синод је разматрао и објавио документе о шест тема: Значај постова и његово поштовање Данас, Аутономија и начини на које се проглашава, Православна дијаспора, Света тајна брака и његове препреке, Мисија Православне цркве у данашњем свијету , и Односи православне цркве са остатком кршћанског свијета.

Неки од докумената су се показали контроверзним прије, током и послије Сабора, а сви нису потписани од стране свих учесника, посебно ова посљедња два документа.

Сабор је такође објавио Енцикличку и званичну поруку.

Патријарх Константинопоља Вартоломеј допутовао је у Рим да се састане са папом Франциском
Патријарх учествује на међународној конференцији "Нова политика и начин живота у дигиталном добу"
ИСТАНБУЛ. Патријарх цариградски Вартоломеј, је у сриједу, 23. маја, 2018, допутовао у Рим, на позив Ватикана,да говори на међународној конференцији Нове политика и начин живота у дигитално доба", саопшта грчка новинска агенција "Ромфеа".

Патријарх Вартоломеј ће се такође састати са претходником папе Франциска - Папом Бенедиктом XVI у његовој резиденцији у Ватикану.

Делегацију Цариградске патријаршије у Риму, поред патријарха Вартоломеја, чине и у Италијански и Малтешки Митрополит Генадиј,  професор Константин Деликостантис и Фемистоклис КАРАНИКОЛАС, патријаршијски
секретар.

На церемонији уручивања награде Међународног фонда јединства православних народа одржаној 23. маја 2018. године у свечаној сали Црквених Сабора у храму Христа Спаситеља у Москви, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обратио се присутнима беседом коју доносимо у целини: 

Ваша Светости, драги Нам у Господу сабрате, уважени Валерије Аркадијевичу, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, даме и господо, 

Данас ми је припала велика част да примимо награду Међународног друштвеног фонда јединства православних народа. Ову награду је 2002. године, у време тешко за Српску Православну Цркву и за српски народ, добио из руку блаженопочившег патријарха московског и све Русије Алексија II мој претходник, блажене успомене патријарх Павле. Ову премију не доживљавам као награду намењену мени лично него у њој видим моме срцу драги знак љубави и пажње за цео српски народ. 

Од свега срца благодарим Повереничком савету и Председнику овога Фонда што су мене сматрали достојним ове награде. То је знак подршке нашем народу и нашој Цркви, која трпи страшна угњетавања на Косову и Метохији и која је принуђена да брани своја вековна права у земљама бивше Југославије зато што вековима сведочи свету свето Православље и остаје непоколебива у вери отаца. 

Када се налазим у Храму Светога Саве у нашој престоници и гледам куполу украшену мозаиком руских уметника, благодарим Богу што ме је удостојио да сопственим очима видим како се развијају наши блиски братски односи. Могу рећи речима светог јеванђелиста: „Ова је, дакле, радост моја испуњена” (Јн. 3, 30). Лично сам сведок моћнога препорода историјске Русије; видим да се  наш народ налази у делатном, живом јединству са руском браћом и руским сестрама. Осећам се сведоком новог доба у нашој историји; искрено се радујем пуној једнодушности и јединомислију наших Цркава и братству наших народа као важној чињеници духовне реалности, као благодатном дејству Духа Светог Утешитеља. 

Вазљубљени ми сабрате, драга браћо! Данас се мученичка Украјинска Православна Црква – онде где је свети кнез Владимир крстио народ Свете Русије – скрнави богохулством расколникâ, насиљем и крвопролићем.      

Свима је познат подвиг стотинâ хиљадâ Срба који су се до смрти борили за свето Православље. Због тога мислим да не треба много речи да би се објаснило како се Српска Православна Црква односи према свему ономе што се сада дешава у Украјини. Наш одговор на све то исти је онакав какав су дали наши преци: Српска Православна Црква потпуно подржава јединство и целовитост Руске Православне Цркве и одлучно осуђује поступке унијатâ и расколникâ, који раздиру хаљину Христову на месту свештене купјељи кијевскога крштења, продајући свој народ непријатељима вере, онима „којима ће крај бити по делима њиховим” (2 Кор. 11, 15).  Свако ко помаже украјинским расколницима непријатељ је не само Руској Цркви и руском свету него и свим православним словенским народима и свему православном свету.      

Молим се Господу Исусу Христу да укрепи снагу Ваше Светости, да Вас украси дуговечношћу и да прослави дело Руске Православне Цркве у историји светога Православља. Нека се благослов Божји излије на све народе под окриљем Руске Православне Цркве! Нека у украјинску земљу дође мир и слога у истини, нека се обнове стари и саграде нови храмови, нека се испуне верницима који се моле, и нека јединствена Света Русија непоколебиво и снажно настави своју мисију на добро васцелога хришћанскога света! 

Извор

​БРЧАНСКИ СРЕДЊОШКОЛЦИ ПОХОДИЛИ МАНАСТИРЕ КОВИЉ И КАЋ

Ученици првих и других разреда средњих школа у Дистрикту Брчко, предвођени својим вјероучитељима Владом Мојевићем и Бошком Максимовићем, у суботу, 19. маја 2018. године, поклонили су се светињама Епархије бачке: Светоархангелског манастира Ковиља и манастира Христовог Васкрсења у Каћу. 
У манастиру Ковиљу ученике је дочекало манастирско братство, које их је упознало са историјатом ове древне светиње, монашким животом и типиком, кога се монаси овог братства придржавају. Ученици су имали прилку и да сазнају више о православном фрескопису, јер је у манастирском храму у току фрескописање. Сестринство манастира Каћ топло и срдачно је дочекало ову младу поклоничку групу, те је упознало ученике са кратком повешћу овог новооснованог манастира, као и са бројним активностима монахиња овог манастира, а нарочито са њиховом иконописачком школом, те очувању ткања и везењу свештеничких одежди, по којима је овај прелијепи манастир брзо постао надалеко чувен и препознатљив. Ученици су, на молитвену успомену и благослов, од монахиња ове светиње добили по иконицу Пресвете Богородице. 
Овом приликом ученици су посјетили и „српску Атину“- град Нови Сад, те су посјетили Саборну Цркву и остале знаменитости овог дивног града. 
Бошко Максимовић и Владо Мојевић, професори вјеронауке у брчанским средњим школама

ФОЧА, 22. МАЈА /СРНА/ - Архијерејском литургијом у Храму Светог Николе, свечаном литијом улицама града, поменом погинулим борцима и цивилима из посљедњег рата, код централног споменика, те ломљењем славског колача у згради општине, у Фочи су обиљежене Николице, крсна слава општине. Архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, који је предводио и литију са више стотина вјерника. Пренос моштију Светог Николе слава је и општине и фочанског храма, који је посвећен овом светитељу, па су обављена два обреда ломљења славског колача. Начелник општине Фоча Радисав Машић истакао је да је први пут откад ова општина слави крсну славу митрополит сломио крсни колач и увеличао славље. 
"Високопреосвештени, хвала вам на овоме, народ ће ово да памти", рекао је Машић у обраћању. Он је напоменуо да су грађани Фоче данас сабрани у братској љубави и у молитви Светом Николи да чува овај град и народ. 
"Са нама су данас и они којима смо одали помен, сви који су погинули за крст часни и слободу златну, сви наши преци и сви који се пред Господом моле за нас. Крсна слава је позив свима да се Богу врате, да добротом и љубављу покажу да су хришћани јер се људи само по доброти разликују", рекао је Машић.