​Информативна служба СПЦ објавила је саопштење за јавност из канцеларије Светог Архијерејског Синода СПЦ које је доставио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве, а поводом недавне изјаве министра просвете Србије. Саопштење у целини можете прочитати у наставку.
У години када српско друштво обележава петнаесту годишњицу откако је Влада Србије, у садејству са традиционалним Црквама и верским заједницама, вратила верску наставу у јавне школе, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са запрепашћењем примио медијску „честитку” коју је грађанима наше државе (православнима, римокатолицима, муслиманима, протестантима и Јеврејима), упутио министар просвете, господин Срђан Вербић, износећи свој предлог да се верска настава укине у осам разреда основне и средње школе.

Oчигледно је да господин Вербић не узима у обзир основно значење речи министар – онај који служи народу –  јер не мари за чињеницу да се 95% грађана Србије у слободној демократској процедури изјаснило као верници. Верска настава је, као важан део општег образовно-васпитног процеса, враћена управо онима од којих је насилно била одузета, а то су грађани Србије. Повратак верске наставе је означио и враћање људских права и грађанских слобода, прихватање обавезе државе да поштује међународне норме и конвенције које је ратификовала, раскид са идеолошким наслеђем комунизма у просвети, па, следствено, и у култури и уметности; једноставно: раскид са тоталитарном прошлошћу и враћање у породицу просвећених европских народа. Како изгледа, господин не мари ни за став већине својих колега министара,  ни за мишљење првог министра, а ни за позитивне законе који регулишу ову област.

Господин Вербић, као и његови идеолошки претходници од пре петнаест година, истиче искључиво идеолошке разлоге и мотиве за укидање верске наставе и очигледно не припада већинској Србији, коју, заједно са верницима, чине још и атеисти и агностици који су раскинули са тоталитарним наслеђем.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве сматра да би господин Вербић велику штету нанео и да је предложио укидање грађанског васпитања, јер се ученици који похађају наставу овог предмета уче примењивању хуманих вредности, људске солидарности и поштовању људских права и слобода. Веронаука и овај алтернативни предмет се разликују по терминологији, али су по садржају сродни и комплементарни.

Свети Архијерејски Синод одлучно одбија иницијативу министра Вербића за укидање верске наставе у осам разреда основне и средње школе и одговара му речима које је покојни премијер Ђинђић, пре петнаест година, упутио његовим идеолошким родитељима: „Господо, закаснили сте! Веронаука иде од септембра!“ После овога, тадашњи помоћници министра просвете, госпођа Србијанка Турајлић и господин Вигор Мајић, поступили су идеолошки доследно, али часно: поднели су оставке.

Дакле, и господин Вербић је закаснио. Грађани Србије се неће одрећи стечених људских права и слобода. После овог личног предлога, који је заправо отворени позив на идеолошку сегрегацију већине грађана Србије, можда би требало да се угледа на своје идеолошке родитеље. Притом не би био потпуни губитник јер би његово министровање остало упамћено бар по овој епизоди и бар за извесно време.

Из Канцеларије Светог Синода 
Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

Извор: 
Информативна служба СПЦ, Радио "Слово љубве"

​Основна школа "Јован Јовановић Змај" једна је од три основне школе у Требињу. У склопу ове школе налази се и специјално одјељење које броји 13 ученика са лакшим и тешким потешкоћама у развоју. Са њима раде два дефектолога, учитељи и вјероучитељи. Активно учествују у разним програмима и пројектима социјализације. У шареној невеликој учионици испуњеној клупама, мноштвом играчака, бојица, фломастера, ученичких радова ових дана је јако весело. Посебно је ​весело петком, јер петак
је дан за радионицу и тада им у помоћ притекне 10 другара из 4.
разреда, који прате програм редовног школовања. Какве све рукотворине
створе њихове мале ручице, могли смо се увјерити на недавној изложби
радова особа са потешкоћама у развоју. Приходе од својих радова
скупљају за материјал, заједничка дружења, а недавно су били и на
поклоничком путовању у манастиру Острог. Тек што су се вратили са
поклоничког путовања из манастира Острог, посјетили су их бајкери мото
клуба "ТНТ" и као и сваке године за Светога Николу, подијелили су им
пакетиће. Засладивши се поклонима, уз веселе Божићне пјесме вриједно
су се опет прихватили посла , јер знају да стиже најрадоснији празник.
Њихову малену учионицу већ од данас краси витлејемска пећиница. А
празничне жеље за наступајуће љето Господње су као и жеље све дјеце:
желе бити вољени, желе се дружити, играти, пјевати, желе имати срећно
дјетињство. На нама је да им то омогућимо. А од њих дјеце великог
срца, дјеце саткане само од емоција и љубави, без скривених намјера,
можемо много и да научимо.

 ​Прослава 50 годишњице укидања анатемa између Рима и Цариграда
​Поводом 50-годишњице узајамног укидања обостране екскомуникације између Цркве у Риму и Цркве у Цариграду, кардинал Рајнхард Маркс, надбискуп Минхена и Фрајзинга и Председавајући Бискупске конференције Немачке, одржао је свечано слово у недељу, 6. децембра 2015. године, у грчком православном храму Свих Светих у оквиру вечерњег богослужења којим је началствововао Његово Вископреосвештенство Митрополит г. Августин.

На овој прослави су, поред кардинала Маркса и митрополита Августина, узели учешће и умировљени Надбискуп минхенско-фрајзиншке дијецезе кардинал Фридрих Ветер, Председавајући екуменске комисије при Немачкој бискупској конференцији бискуп Герхард Фајге, архиепископ Марко у име Руске Православне заграничне Цркве, викарни епископ Софијан у име Румунске православне Цркве, митрополит Антоније у име Бугарске православне Цркве, као и покрајински бискуп Евангелистичке цркве у Баварској и Председавајући Савета Евангелистичке цркве у Немачкој Хајнрих Бедфорд-Штром. На ову свечаност су позвале Немачка бискупска конференција и Православна епископска конференција у Немачкој.​На свеченом вечерњем богослужењу проповедао је кардинал Маркс који је своје недавно путовање у Цариград и посету храму Свете Софије повезао за екуменски пројект као диктат мудрости. Сам акт екскомуникација он је означио ”супротношћу мудрости”. Кардинал је пледирао да и ми тим путем мудрости треба да идемо. Та мудрост би требало да буде мудрост Христова, а ”екуменски дијалог би требало да буде дијалог живота, љубави и истине”, истакао је Кардинал.

Непосредно пред крај Другог ватиканског концила, 7. децембра 1965. године, Црква Рима и Црква Цариграда повукле су обострану екскомуникацију из године 1054., која је била одлучујућа цезура у историји расцепа двеју Цркава. На том историјском сусрету двојице поглавара Цркава патријарха Атинагоре I и папе Павла VI и заједничким саопштењем изражена је жеља да се обостране сентенце о екскомуникацији потиру из средине бивства Цркве и препуштају забораву.

Порука патријарха Атинагоре је гласила: "Ми писмено изјављујемо да она анатема која је произнесена у лето од спасења света 1054. у јулу месецу у великој Канцеларији наше Велике Цркве од сада и довека бива предата забораву и избрисана из памћења Цркве".

Павле VI је са своје стране изјавио: "Ми изјављујемо да дубоко жалимо због речи и дела речених и учињених у оно време, и која не могу бити одобрена. Уз то, ми желимо да из памћења Цркве избришемо тада произнету анатему и да је предамо потпуном забораву."
Питање свих питања се односи на васпостављање духовног јединства Православне Цркве и Католичке цркве. Стремљења у овом правцу су евидентна: то показује чињеница да су се последњих година папа Бенедикт XVI и папа Фрања састајали више пута у Риму и Цариграду са Васељенским патријархом Вартоломејем I. Тенор прогласа Цариградске патријаршије је недвосмислен: „Дијалог с католицима је један од наших приоритета, а пут екуменизма је пут без повратка”.

Упркос томе што су цариградски патријарх Атенагора и папа Павле VI још 1965. године формално укинули анатеме, дубоке консеквенце Великог раскола из 1054. године још нису превазиђене.
протођакон Зоран Андрић, Минхен

извор:спц

​Дана 2. децембра 2015. године своје двери за вњрнике је отворила највећа православна црква на југоисточној америчкој обали. Парохија у част Блажене М атроне Московске овде је дејствујућа од 2011. године. Богослужења су раније савршавана у изнајмљеној просторији у рејону Холидеј Бич. Током четири године верници су сакупили финансијска средства и купили бившу методистичку цркву, коју су обновили сходно православним прописима. Храм украшава леп дуборезни иконостас који је израдио уметник из Екатеринбурга. Из старе богослужбене зграде пренете су драгоцене светиње - ковчег с часним моштима Блажене Матроне и велики ковчег са честицама 115 највећих православних светитеља.

У лађи цркве може се молити 700  верника. Укомплексу се налазе и сале за организовање образовних и културних манифестација. Поводом освећења цркве, на поклоњење вернима на Флорди донета је чудотворна икона Пресвете Матере Божје Курска Коренаја. Према приближним проценама, на обали ширег Мајамија живи између 1.000 и 2.000 Американаца руског порекла. Чин освећења и Божанску Литургији служио је Митрополит њујоркшки и источноамерички Иларион уз саслужење свештенства из САД, Русије, Уктрајине, Канаде, Грузије. У наставку су освећене просторије и уручене грамате добротворима и добровољцима на обнови цркве.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе)

​Требиње - У Епархијском дому у Требињу вечерас је отворена изложба портрета блаженопочившег патријарха Павла. Академски графичар Богдан Радовић каже да је, надахнут величином личности патријарха Павла, желио да патријархов лик и дјело живи и даље и да ту поруку ненаметљиво пренесе и на посматраче својих радова.

Ријеч је о девет портрета патријарха Павла насталих на основу фотографија у протекла два мјесеца.


"Мој задатак био је да умијеће фотографа пренесем, односно препишем на платно", навео је Радовић.

Предсједник Удружења ликовних умјетника источне Херцеговине Нина Лојовић Милинић истакла је да портрети садрже дубоку духовност коју је патријарх Павле носио у себи, а коју је Радовић као умјетник и скроман, добар човјек препознао и пренио на папир.

Милинићева је додала да се портретима освјежавају сјећања на ријеч и дјела патријарха Павла.

Своје радове - иконе представили си и Милица Јовановић и Драган Буха за које је речено да радовима преносе духовност - своју личну вјеру и лично трагање у умјетности.
​Извор:  | Срна

​У манастиру Добрун код Вишеграда у току је света архијерејска литургија, након које ће бити служен парастос поводом четрдесет дана од упокојења митрополита дабробосанског Николаја.
Манастир Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда (архива) -  (архива)
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је и администратор Митрополије дабробосанске, служи литургију, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске.
Након литургије, у манастирској порти биће служен парастос на гробу митрополита Николаја.
Парастос за упокојење митрополита Николаја биће служен сутра, након свете литургије
У свим храмовима Митрополије дабробосанске сутра ће, након свете литургије, бити длужен парастос за упокојење митрополита Николаја.
Блаженопочивши митрополит дабробосански Николај преминуо је 27. октобра, на празник Преподобне мати Параскеве, у 88. години, а сахрањен је, према сопственој жељи, у порти манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну.
Блаженопочивши митрополит Николај био је шездесети митрополит дабробосански на чији трон је изабран 1992. године. У 62 године свештеномонашког и 42 године епископског служења Српској православној цркви истакао се као велики просветитељ, градитељ, обновитељ црквеног и духовног живота. Од 1973. до 1978. године био је владика аустралијско-новозеландски, након чега је изабран за владику далматинског гдје се задржао до избора у светосавски трон митрополита дабробосанских.
​ | Извор: СРНА |