Сазнај новости из
хришћанског свијета
Дана, 23. фебруара 2019. године, одржана сједница Катихетског одбора Епархија СП Цркве у Републици Српској и ФБиХ. Сједница је одржана у згради митрополије у Сарајеву, а под предсједањем Господина Хризостома, митрополита дабробосанског, предсједника КО-ра. Катихетски одбор се бавио питањима и темама веома битним за унапређење Православне вјеронауке у Средњим и Основним школама у Р.Српској, ФБиХ и Брчко Дистрикта. Између осталог КО донио је одлуку о одржавању стручних савјетовања за вјероучитеље у 2019. године, одредио теме савјетовања и предложио предаваче. Донесена је одлука о организовању Конференције о вјеронауци и њеном доприносу нашем духовном и сваком другом идентитету, која ће у јесен 2019. године бити организована у Источном Сарајеву. Делегација КО ће у разговору са ресорним министарством радити на изналажењу најбољих рјешења кад је у питању закондавна регулатива вјеронауке у систему средњошколског образовања. КО ће и ове године опремити по један кабинет вјеронауке у нашим епархијама. Извор: митрополија.орг / Љетописац РаНиКо
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији. Митрополит Хризостом је поручио у бесједи да је покајање најсигурнији пут који је Господ показао људима да се обнове. Он је истакао да се вјерници кроз молитве подсјећају на покајање, али и људске слабости које се појављују кроз историју. - Господ нас кроз љубав своју охрабрује да увијек имамо наду, па чак и највећи грешници, јер је Господ управо и дошао да излијечи грешнике и приведе их покајању - рекао је митрополит дабробосански. Митрополит Хризостом је подсјетио да се Српска православна црква и вјерници налазе пред Великим часним постом. - Велики часни пост је прилика да себе кроз покајање и кроз повратак Богу вратимо у загрљај Оца Небеског, не гледајући како ће нам Господ судити, него очекујући његову милост - наводи митрополит Хризостом. Он је указао да "Господ никада не суди, већ да благосиља и да је праведан у својој љубави, доброти и милости". - Нека нам Господ да снаге и крепости да и ми као православни хришћани, прије свега као православни Срби, себе обновимо кроз покајање - поручио је митрополит дабробосански Хризостом. Изградња цркве на овом локалитету почела је 1996, завршена 2003, а проглашена Манастиром Светог Георгија у августу 2005. године. На унутрашњим зидовима овог храма исписана су имена око 4.000 погинулих бораца у минулом рату на Сарајевско-романијској регији. У недељу, 17. фебруара 2019. године, у Словачком дому у Бачкој Паланци, у организацији Српске православне црквене општине Бачка Паланка, Словачке евангеличке а.в. црквене општине у Бачкој Паланци и месног одбора Матице словачке, одржано је представљање књиге Охридски пролог преведене на словачки језик. Велелепно дело Светог владике Николаја Велимировића преведено је на словачки језик у Републици Словачкој и представљено је током 2018. године у више градова, где је забележено велико интересовање како православних тако и припадника других вероисповести, јер је намењено свима који стреме духовном уздизању без обзира на узраст, интелектуалну категорију или вероисповест.
Заслуга за то што се тај бисер духовне литературе сада може читати и на словачком језику у највећој мери припада главном преводиоцу књиге протојереју Петру Сороки и преводиоцу песама и званичном редактору словачког издања тог дела протoјереју Петру Савчаку, који нису жалили труда да допутују у Бачку Паланку и представе присутнима дело великог светитеља, преведено на матерњи језик, највећег дела присутних, Словака евангеличке а.в. вероисповести. На почетку скупа, модераторка је свима упутила речи добродошлице, а затим је отпеван тропар Светом владици Николају у извођењу хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, којим руководи јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ковиљ. О личности Светог владике Николаја присутнима је говорио протојереј Петар Савчак, који је изразио радост због чињенице да говори о великом Божјем угоднику пред два братска народа: словачког и српског. Главни преводилац књиге протојереј Петар Сорока говорио је и о преводилачком послу који није био нимало једноставан, а трајао је више од пет година. Вече је употпуњено читањем Охридског пролога (житије, беседа и расуђивање) за празник Сретење, чије је богослужбено празновање било у току. Делове из Охридског пролога на словачком језику читао је јерођакон Ермолај, сабрат манастира Ковиљ, коме је словачки матерњи језик. Његово произношење је пратио хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин певањем литургијских и духовних песама које је написао Свети владика Николај. Представљање Охридског пролога на словачком језуку у Бачкој Паланци прво је у Републици Србији после његовог издања. Извор: tavor.rs УПЦ МОСКОВСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ КАЖЕ ДА СЕ САМО 12 ОД 36.000 ЦО ПРИДРУЖИЛО ПЦУ Кијев, 21. фебруар, Интерфакс - Украјинска православна црква московске патријаршије (УПЦ) изјавила је да се само 36 од 12.000 црквених општина у Украјини придружило новој цркви Украјине (ПЦУ), након што је ова друга добила аутокефалност, а спор се одвија око 250 црквених општина због промјене свог конфесионалног идентитета.
"Данас, статистички подаци су сасвим јасно показали да је 36 од 12.000 црквених општина украјинске православне цркве [Московске патријаршије] промијенило свој конфесионални идентитет. Још 24 заједнице су присилно пререгистроване и у овим случајевима сигурно ће бити упућене жалб суду, шеф Одељења за информисање и образовање украјинске православне цркве архиепископ Климент (Вечериа) рекао је на конференцији за новинаре у Кијеву, у четвртак. "Постоји око 250 ситуација, у којима је стање неријешено јер постоји употреба силе, и постоји сукоб. Овај сукоб још увијек није довео до никаквих резултата, стога се не може рећи да су те заједнице промијениле свој конфесионални идентитет". додао је он. Након што је васељески патријарх Вартоломеј одобрио аутокефалност ПЦУ-у, УПЦ Московске патријаршије била је под притиском због употребе административних средстава у напорима да се вјерске заједнице претворе у другу исповијест, рекао је архиепископ Климент. Укупно 320 епископија приступило је ПЦУ након одобрења Томоса аутокефалије, изјавио је 18. фебруара украјински предсједник Петар Порошенко. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Владика Григорије: Неправедно рјешење у миру може генерисати нови рат
Његово преосвештенство епископ дизелдорфски и њемачки Григорије рекао је да БиХ и регион захтијевају прије свега мир и стабилност, али да се и у миру не смије постићи неправедно рјешење које ће генерисати нови рат. Владика Григорије је прецизирао да мир подразумјева толеранцију, демократију и примјењивање закона. Он је за "Еуроблиц" рекао да БиХ, као и читав регион који је још изван ЕУ, мора да постигне и достигне најбоље европске вриједности, а да ли ће или неће ући у ЕУ након постизања тих вриједноти биће мање битно. - За нас би погубније било да уђемо у ЕУ, а да останемо у својим патолошким мржњама и нерегуларностима сваке врсте, у освајању моћи по сваку цијену, у ниподашатавању другога - рекао је владика Григорије. Епископ Григорије каже да Срби не треба да се баве другима, "јер и тако имају превише посла сами са собом" и да, осим божијих закона, треба поштовати и људска правила и законе у правом смислу те ријечи, што је Србима као народу потребно да би напредовали, не угрожавајући при томе никог другог. - Људи ће јако тешко доћи до тако дубоке самосвијести и сами од себе престати да се боре за власт и моћ. Зато за почетак предлажем да се поштују правила, и то она која су већ потврђена као добра - рекао је епископ Григорије. Говорећи о Косову и Метохији, владика Григорије је рекао да тај простор не припада само Србима, већ и Албанцима и да је основно питање заправо зашто Албанци неће да живе са Србима. - Ако кажемо да је то наш простор, али не и албански, онда тиме поручујемо да не желимо те људе на нашој територији и да нећемо да живимо с њима и онда ту, по природи ствари, долази до конфликта. Али ако кажемо да је то и наш и њихов простор, онда је ситуација битно другачија - додао је Григорије. Владика Григорије каже да "нема ни зрно вјере" да би разграничење, које се помиње као једно од рјешења косметског питања, било коме донијело добро. Одговарајући на питање о судбини српског народа који је подијељен вјештачким и прилично зацементираним границама, владика Григорије је рекао да не постоји земаљска граница која може да подијели људе. - Стога мислим да су границе колико год су у појединим ситуацијама потребне, толико и опасне. Не смијемо сметнути са ума да укидањем граница суштински нико неће изгубити свој идентитет, као што га нико неће ни задобити постављањем граница - рекао је владика Григорије. Он каже да, за разлику од овдашњих простора који се великом брзином празне и расељавају, у Њемачкој и у остатку Европе постоји супротан процес - простор се насељава људима, а при томе није само ријеч о настојању да се постигне што већи економски напредак, већ и о свијести о значају култивације тих простора. Владика Григрије је указао да би свако друштво и власт требало да раде на постизању узајамног повјерења, а не на усрдном ширењу подозрења. - Овдје се, нажалост, лако уочава даје друштво поларизовано и да најмање 50 одсто људи нема повјерења у капетана, у своје другове, комшије и зато је дефетизам логична посљедица тог неповјерења - рекао је владика Григорије. Свако ко је икада био на православној Литургији видео је олтарске послужитеље или самог свештеника како деле верујућем народу парчиће посебног хлеба који се зове нафора. Шта је то и одакле то долази? Нафора (Грчки ἀντίδωρον) буквално значи „уместо дара“, то је освештан хлеб који се даје као благослов онима који нису из неког разлога примили Свето причешће. Главни састојци нафоре су остаци просфоре из које је свештеник извадио Агенец, који се ставља на дискос на Литургији и освећује се као Тело Христово призивајући Духа Светога. Узимање нафоре описано је у многим копијама Студитског типика (устава). Међутим термин антидор још није био установљен и често се замењивао термином евлогија (Грчки εὐλογία) што значи благослов. Сасвим је занимљиво да древни византијски Типик тачно прописује после које службе је монасима дозвољено да узимају нафору. На тај начин, благослов се излива одмах након Литургије на неки празник или после Литургије, у Шести и Девети час, или у одређене посне дане. Антидор (нафора) први пут се помиње у Одговорима патријарха Николаја III, Констатинопољски Граматикон (1105), где он говори о „делићима хлеба који се приноси“ (цтр.138, Кол. 918, 949). Он у својим Правилима 13 и 14 раздваја „хлеб који се приноси“ од других врста хлебова који се користи у цркви зато што се он даје после Литургије људима који су постили и који се узима уз молитву и страх Божији. Према Николају, онима којима је забрањено причешће, није им дозвољено ни узимање овог хлеба. Упркос чињеници да Типик прописује узимање нафоре одмах након Литургије у цркви, већина свештенства и верујућих људи држи нафору код куће узимајући је на празан стомак после јутарњих молитава, што је једна врста самопричешћа верујућих Даровима који су освећени на Литургији рано ујутру у цркви у недељу. Грчка православна црква има један посебан обичај узношења свете нафоре над освећени даровима током приношења Дарова, после Призивање Светога Духа, следећим речима: „ Велико је Име Свете Тројице. Пресвета Богородице помози нам“. Овај обичај и ове речи узете су из Богородичиних обичаја. Руска црква не примењује ову праксу. Неки Свети Оци и црквени писци дају симболично тумачење нафоре. Тако, Теодор Антидски (11. век) каже да је поступак вађења Агнеца из просфоре на проскомидији симбол Исуса Христа који се родио од Дјеве (РВ.140, Кол.465). Свети Херман Константинопољски дели исто мишљење видећи нафору као симбол Богородице. Свети Симеон Солунски (15. век) тумачи дељење нафоре на крају Литургије, после Молитве пред амвоном, онима који се нису причестили као неки вид духовног олакшања. Нафора се сматра светом јер „Агнец узет из ње ју је осветио и постала је Тело Христово“, док се нафора у целини „обележава копљем“ и „светим речима“ током проскомидије. (РВ. 155, Кол. 301-304; Симеон Солунски, Одабрана дела, стр 144-147). Има неколико верзија о пореклу праксе узимања нафоре. 1. Пракса узимања нафоре је подсетник хришћанске праксе агапа- вечера љубави. Кад је пракса агапе обустављена у 4. веку, благословени хлеб је наводно укључен у Литургију као подсетник на агапе у Раној Цркви. Можемо приметити древни обичај у данашњем обичају освећења хлеба, жита, вина и уља на литији свеноћног бденија као један од начина да се појачају физичке и духовне снаге у молитви народа Богу. 2. Друга верзија је утемељена на древном обичају раздељивања остатака приноса који су верујући доносили у цркву после Литургије. Овај обичај је описан У Књизи VIII, Глава 31 Апостолског Устава али је нејасно из овог извора да ли су ови остаци делови освећених Дарова или нешто друго. 3. Трећа верзија дата је од професора Алексеја Дмитријевског, познатог руског литургијског учењака. Он повезује тај обичај дељења нафоре као начин хармонизације канона као што су Апостолска Правила 8 и 9 или Правило 2 Антиохијског Сабора, које кажњава верне који нису учествовали у причешћу, са савременом праксом ређег причешћивања. Његова хипотеза обухвата мишљење обновљених Православник канонских закона учењака патријарха Теодора IV Валсамоном Антиохијским (12. век), који наводи у свом коментару на Правило 2 Сабора Антиохијског да је обичај дељења нафоре онима који нису примили причешће вероватно успостављен тако да би људи чекали на крај службе и да не би напустили цркву без неког знака видљивог благослова. (РВ.137, Кол. 1281). Према томе, ми не знамо тачно порекло и време кад је успостављена пракса узимања нафоре са или уместо освећених Дарова. Међутим, помињање благословеног хлеба и признање овог хлеба као нечега што је свето, што се мора јести искључиво на празан стомак и уз молитву, веома је старо и захтева пажњу. Чињеница да наша црква има ове врсте благословеног хлеба као што је просфора, нафора или артос показује да постоје богати и разнолики обичаји у православљу. Међутим, не треба умањити највећи значај Хлеба Живота, Свето причешће; напротив, треба сведочити о Хлебу који је сишао са Неба да буде залог наше бесмртности и вечног живота. Са друге стране, то нас подсећа на молитву, која је праћена освећеним хлебом, а то је наша духовна храна и као таква није ништа мање неопходна од телесне хране, према Исусовим речима Не живи човек само од хлеба већ од сваке речи кој излази из уста Божијих. (Мт 4,4) аутор: John Nichiporuk Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ извор У Бањој Луци, у суботу 23. фебруара 2019.ГОД. одржано ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ из Православне вјеронауке23/2/2019
СПИСАК ПЛАСИРАНИХ НА ЕПАРХИЈСКО ТАКМИЧЕЊЕ: БАЊАЛУЧКА ЕПАРХИЈА, ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА, ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА, МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА, ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА И ПРИМОРСКА Ускоро и ДЕТАЉНИ РЕЗУЛТАТИ ПО ОПШТИНАМА У Бањој Луци, у суботу 23.(10) фебруара одржано је ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ из Православне вјеронауке. Школа домаћин била је ЈУОШ "Свети Сава" Лауш.Такмичили су се ученици 6.разреда. Учествовало је 32 ученика. Тема овогодишњег такмичења била је "Свети Сава и самосталност Српске Цркве". Најбоље резултате постигли су: 1. мјесто ЈОВАНА ГАТАРИЋ, ЈУОШ "Свети Сава"(вјероучитељ Владимир Лончар) 95 бодова 2. ДАНИЦА АЛЕКСИЋ ЈУОШ "Бранко Ћопић" (вјероучитељ Косана Радаковић) 94 бода 3. ЛАНА ГРАНОЛИЋ, ЈУОШ "Бранко Радичевић" (вјероучитељ Драган Ђурић) 91 бод 4.СРНА МРКОБРАДА, ЈУОШ "АЛЕКСА ШАНТИЋ" (вјероучитељ Благоја Ђукић) 87 бодова 5. АНДРЕЈ КРЧМАР, ЈУОШ "ИВО АНДРИЋ" (вјероучитељ Небојша Малешевић) 86 бодова 6. МАРКО ДУЛИЋ, ЈУОШ "Георги Стојков Раковски"(вјер. Данијел Михић) 83 бода 7. МАРИЈА РАДАКОВИЋ, ЈУОШ "Борисав Станковић" (вјероуч. Драган Слијепчевић) 81 бод 8. КАТАРИНА ШЕВО, ЈУОШ "Јован Дучић" (вјер. Саша Врачевић) 79 бодова 9, НИКОЛА ВУЈИНОВИЋ, ЈУОШ "Милутин Бојић" Поткозарје (вј. М. Вуковић) 78 бодова 10. ПАТРИЦИЈА ЕРАК, ЈУОШ "Ђура Јакшић" (вј Дражен Дојчиновић) 74 бода 11.МАРИЈА ПРЕРАД, ЈУОШ "Ћирило и Методије" (вј.Горан Шкорић) 71 бод 12. СОФИЈА ИНЂИЋ, ЈУОШ "Станко Ракита" (о. Милорад Видовић) 70 бодова 13. МАТИЈА ВУКЛИШЕВИЋ... ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ У ИСТОЧНОЈ ИЛИЏИДанас је у Источном Сарајеву, Општина Источна Илиџа одржано Општинско такмичење из Православне вјеронауке. Домаћин такмичења је била ЈУОШ “Алекса Шантић”, Војковићи. Изради теста, приступило је шест ученика, представника својих школа “ Алекса Шантић”, “Јован Дучић” и “ П.П.Његош”. Резултати су сљедећи: 1. Георгина Ковач “Алекса Шантић” (вјероучитељ Драгана Ковач) 96 бодова 2. Владан Гавриловић “П.П.Његош”(вјероучитељ Мирјана Ступар) 95 бодова 3. Жељана Кулина “Алекса Шантић”-(вјероучитељ Драгана Ковач) 74 бода 4. Дејан Таусан “П.П.Његош”(вјероучитељ Мирјана Ступар) 71 бод 5. Ана Лубура “Јован Дучић”(вјероучитељ Небојша Коларић) 63 бода 6. Софија Пантелић “Јован Дучић” (вјероучитељ Небојша Коларић)48 бодова Општинско такмичење из вјеронауке у ТребињуУ Требињу је 23. фебруара 2019. године у ЈУОШ „Свети Василије Острошки“ одржано Oпштинско такмичење из вјеронауке. Тема овогодишњег такмичења је „Свети Сава и самосталност Српске Цркве“, а на такмичењу су учествовали ученици шестих разреда из три требињске основне школе. Ученици су постигли сљедеће резултате: 1. Ивона Црногорац, ЈУОШ „Свети Василије Острошки“ (вј. Мирјана Зиројевић) – 84 бода, 2. Момчило Ћаћић, ЈУОШ „Јован Јовановић Змај“ (вј. Лидија Буха) – 82 бода, 3. Милица Надаждин, ЈУОШ „Свети Василије Острошки“ (вј. Мирјана Зиројевић) – 80 бодова, 4. Вељко Шекарић, ЈУОШ „Вук Караџић“ (вј. Миља Тупањанин) – 80 бодова, 5. Филип Гуровић, ЈУОШ „Јован Јовановић Змај“ (вј. Лидија Буха) – 78 бодова, 6. Неда Зиројевић, ЈУОШ „Јован Јовановић Змај“ (вј. Наташа Ђурић) – 77 бодoва, 7. Сташа Ковачевић, ЈУОШ „Свети Василије Острошки“ (вј. Мирјана Зиројевић) – 72 бода, 8. Ивана Драшковић, ЈУОШ „Јован Јовановић Змај“ (вј. Наташа Ђурић) – 69 бодова, 9. Анђела Бокоњић, ЈУОШ „ Вук Караџић“ (вј. Миља Тупањанин) – 61 бод. Сљедећи ниво такмичења (Регионално такмичење) биће одржано 30. марта 2019. и Требиње ће представљати ученица са најбољим успјехом, Ивона Црногорац. Вјероучитељица Мирјана Зиројевић ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЈЕРОНАУКЕ У УГЉЕВИКУ1. ДЕЈАН ТОДОРОВИЋ,ЈУОШ "Алекса Шантић" (вјероучитељ Мићо Пајић) 89 бодова ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ВЈЕРОНАУКЕ у БИЈЕЉИНИ1. НЕМАЊА ЂУРИЋ, ЈУОШ "ДВОРОВИ" ДВОРОВИ, (ђакон Велислав Мишура) 93 бода 2. МИЛИЦА ЖИВАНОВИЋ, ЈУОШ "Петар П. Његош" (вј. Бранислав Недић) 86 бодова 3. АЊА ДРАШКОВИЋ, ЈУОШ "СВ.САВА" БИЈЕЉИНА (вј. Милена Миловановић) 85 бодова 4. НИКОЛА МАРКОВИЋ, ЈУОШ "Кнез Иво"Бијељина (вј. Дарко Алексић) 85 бодова РАНГ ЛИСТА УЧЕНИКА СА МЕЂУШКОЛСКОГ ТАКМИЧЕЊА |
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ |
БОДОВА |
ИМЕ ШКОЛЕ |
ВЈЕРОУЧИТЕЉ |
1.АЛЕКСА МИХАЈЛОВИЋ |
83 БОДА |
ДРУГА ОШ БРЧКО |
ПРОТОЂ.ДРАГАН ПОПОВИЋ |
2. ДАНИЈЕЛ ВЛАДА ПАЛФЕРМАН |
81 БОД |
ПРВА ОШ БРЧКО |
ЈОВАН РИКАНОВИЋ |
3. ТЕОДОРА ТУТИЋ |
76 БОДОВА |
ПРВА ОШ БРЧКО |
НЕМАЊА МИЈАТОВИЋ |
4.МИЛАН СУБОТИЋ |
74 БОДА |
ПРАВ ОШ БРЧКО |
- |
5.СТЕФАН ПАЉИЋ |
73 БОДА |
ДРУГА ОШ БРЧКО |
- |
6. НИКОЛА ПЕРИЋ |
71 БОД |
ПРВА ОШ БРЧКО |
- |
7. МАРКО КОВАЧ |
68 БОДОВА |
ПРВА ОШ БРЧКО |
- |
8.ГОРДАНА МАКСИЋ |
65 БОДОВА |
ШЕСТА ОШ БРЕЗОВО ПОЉЕ |
- |
9.СУЗАНА РИСТАНИЋ |
63 БОДА |
ЧЕТВРТА ОШ БРЧКО |
- |
ФОЧА:
Извјештај са општинског такмичења из православне вјеронауке у школској 2018/2019. години
На општинском такмичењу из православне вјеронауке учествовало је укупно 4 ученика из двије школе, и то: 2 ученика из ЈУ ОШ „Свети Сава“и2 ученика из ЈУ ОШ „Веселин Маслеша“.
Ученици су на располагању имали 90 минута за израду радова.Списак дежурних наставника за вријеме израде задатака: Миленко Јевтовић, наставник информатике и ТО, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Фоча, Драгана Ардсенић, наставник информатике,ЈУ ОШ „Веселин Маслеша“ Фоча
Списак чланова Комисије за прегледање радова, шифровање и жалбе:
Синиша Пјано, вјероучитељ, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Фоча
Горан Милановић, вјероучитељ, ЈУ ОШ „Свети Сава“ Фоча
Радан Мимић, вјероучитељ, ЈУ ОШ „Веселин Маслеша“ Фоча
Постигнути су сљедећи резултати:
Име и презиме ученика |
БРОЈ БОДОВА |
Основна школа и мјесто |
Вјерочитељ |
1.Анђела Ивановић |
84 БОДА |
ЈУ ОШ „Веселин Маслеша“ Фоча |
Бојана Тошић |
2.Саша Ковачевић |
83 БОДА |
ЈУ ОШ „Свети Сава“ Фоча |
Горан Милановић |
3.Александар Крстонић |
73 БОДА |
ЈУ ОШ „Свети Сава“ Фоча |
Горан Милановић |
4.Софија Ђуричић |
62 БОДА |
ЈУ ОШ „Веселин Маслеша“ Фоча |
Радан Мимић |
22. фебруар ПРАВМИР. Свети Синод Румунске православне цркве истакао је потребу да се започне дијалог између Москве и Васељенског патријарха како би се ријешила ситуација у Украјини.
Румунска црква вјерује да је, уз помоћ билатералног дијалога, потребно пронаћи прихватљиво рјешење за ситуацију у Украјини кроз очување јединства вјере, поштивање административне и пасторалне слободе свештеника и вјерника, као и обнављање евхаристијског заједништва. У случају да дијалог не буде окруњен успјехом, Синод је позвао да се сазове састанак примата православних цркава. Изјаву након састанка је објавила агенција Басилица.ро.
Синод румунске цркве подсјетио је да проблем расцепа у Украјини није ријешен скоро 30 година. У документу се наводи да након што је Томос обезбиједио аутокефалност свештеницима који су били у расколу, проблем црквеног јединства у Украјини није ријешен. Један од разлога за то. сматриају у Синоду, је чињеница да у земљи постоји велико руско етничко становништво, које задржава директну везу са Московском патријаршијом.
Званично, у румунској цркви, након низа консултација, су спремни да изнесу свој став о украјинској аутокефалији. Посебно, Румунска патријаршија ће затражити од Константинопоља да "разјасни проблем неканонских јерархија и свештеника који су припадали тзв. Кијевској патријаршији".
Такође, прије свега, Синод ће узети у обзир чињеницу да у Украјини има 127 румунских парохија, којима управља канонска украјинска православна црква. Румунска црква жели да добије писмене гаранције од цркве и политичких тијела Украјине да ће се поштовати етнички и језички идентитет Румуна и да ће вјерници моћи да се уједине у румунском православном викаријату и развију духовне везе са Румунском патријаршијом.
Украјинска православна црква створена је на иницијативу секуларних власти уједињавањем двију структура. Томос о аутокефалији нове украјинске цркве дао је цариградски патријарх Вартоломеј. Организација има подршку државе и украјинских националиста, у вези са којом се повећао притисак на вјернике и свештенике канонске Украјинске православне цркве.
Ниједна локална православна црква, осим Цариграда, није признала нову аутокефалну украјинску цркву. Чин Васљенског патријарха довео је до прекида евхаристијског заједништва Руске православне цркве и Цариграда.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор
Сваког понедјељка у 16.30 часова, с благословом Његовог преосвештенства епископа бихаћко-петровачког Сергија, на програму Радија Босански Петровац емитује се ова емисија чији је садржај, каже вјероучитељ, изузетно богат и поучан.
"Tу су рубрике из живота Српске православне цркве, из календара наше цркве, тема емисије, а на крају сваке емисије иде посебна рубрика `Ћирилијада` у којој читамо православну поезију и поуке светих отаца", истакао је професор вјеронауке.
Према његовим ријечима, ученици на овај начин имају прилику да савладају основе медијског изражавања, дикцијске и фоно-вјежбе, те да се окушају као водитељи радијског програма.
Осим тога, додао је он, креативност показују и кроз обраду аудио-снимака емисије и прављењу видео-прилога за "Јутјуб" канал "Вјеронаука - наука живота", на којем се објављују емисије.
"Срби повратници веома се радују оваквом медијском садржају који су назвали `Ријеч љубави` јер се свака емисија завршава ријечима `волите живот и живите само да бисте вољели`", рекао је Вујић.
У изјави, митрополит Серафим, је нагласио да уставни приједлог за измјену чланака који се односе на укидање тренутно необавезног вјерског службеника у корист обавезне цивилне заклетве за оне који су у јавној или изабраној функцији, усмјерени на одвајање Цркве од јавног сектора и постепено уклањање једног основног елемента националног идентитета, а то је заједничка православна вјера ”.
Он је такође навео да је приједлог за измјену члана 21. Устава постепено елиминисао концепт породице као нације “и даје јој материјалистички израз, одвајајући појам породице као камена темељца у очувању и унапређењу породице ”.
Што се тиче државно-црквених односа, митрополит пирејски је рекао да није изабрано изричито укидање члана 3 Устава, што би резултирало "земљотресом".
Умјесто тога, уведена је клаузула о “државној религиозној неутралности”, појму “грчка држава је вјерски неутрална” и изабрана је интерпретативна клаузула о превладавајућој религији, која је већ имплицирана у члану 13 Устава о слободи религијске савјести.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор
Министар просвете, Костас Гавроглоу, је у свом чланку за новине Ефсин говорио о „обострано корисном“ споразуму и за грчку државу и за Цркву.
Он је убијеђен да ће дијалог који се води дати убједљиве одговоре на дезинформације које су превладавале у прошлости.
“Разговарали смо са Комитетом за дијалог у Цркви о тексту који наводи кључне тачке које ће имплементирати оквирни споразум између грчке државе и Цркве усвојен 6. новембра. План биљежи важне разлоге због којих ће овај историјски споразум бити обострано користан за обије. странке, као и за свештенство ”, додао је Костас Гавроглоу. Он је такође рекао: "Након дијалога, наш циљ је да ратификујемо споразум".
Што се тиче плате свештеника, он је рекао: “Предложена уредба значајно побољшава садашњу ситуацију, јер су правни статус и права (служба, плата, осигурање, пензија, итд.) свештеника по први пут уграђени у институционалне институције. након ратификације билатералног споразума. ”
Такође, је појаснио да ће се успоставити посебан црквени фонд за исплату плата свештеника у којем ће држава годишње плаћати плате свештеника који у овом тренутку примају плату у јавном сектору, како би испунили обавезу према ратификованом споразуму. Костас Гавроглоу је напоменуо да је Комитет за дијалог у Цркви разговарао ио разним детаљима о Фонду за развој црквене имовине.
На крају, министар образовања се осврнуо на "искрену размјену мишљења", након чега је, како је нагласио, "чекамо писане коментаре комитета, о којима ћемо расправљати на сљедећем састанку сљедеће седмице."
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /ИЗВОР
БУГАРСКА ЦРКВА ПОЗИВА ДА ВЈЕРОНАУКА БУДЕ ОБАВЕЗАН ПРЕДМЕТ У ШКОЛАМА
Стратегија, која је слиједи верзију 2008/2018, објављена је за коментаре на владиној веб страници Стратеги.бг у јануару и затворена за коментаре 8. фебруара.Црква је објавила своје коментаре на веб страници Патријаршије и придодати су веб страници стратеги.бг.
Црква је рекла да би забрана прекида трудноће омогућила да "наше друштво, а посебно бугарска дјеца, добију нову шансу за пуну егзистенцију и благословљен напредак, а наше друштво - прилику за превазилажење демографске кризе".
Речено је да би се прекид могао дозволити само ако је мајка била тако озбиљно болесна да би онемогућила порођај или ако фетус није био одржив “као што је аненцефалија (дијете зачето без главе)”.
Бугарска православна црква је, такође, позвала да вјеронаука постане обавезан предмет у школама.
„Религијско васпитање у вртићима и школама васпитава не само умове већ и срца најмањих чланова нашег друштва, што значи да религиозне активности (посебно: православље) откривају дјеци свету тајну тога, да је човјек створен по Божјој слици, и да васпитати значи развијати не само интелектуално, већ и усавршавати се у вјери, нади, љубави, љубави и побожности. То је и треба да буде највиши циљ сваког образовања, било које образовне форме, да човјека треба упоредити са ликом његовог Створитеља “, саопштила је црква.
Црква каже да квалитетно образовање за сву дјецу неће бити потпуна без обавезног вјерског образовања, са могућношћу избора , у зависности од гледишта и религије породице и дјетета.
Црква се противи идеји сексуалног образовања у школама, инсистирајући на томе да се „млађе генерације образују о вриједности истинске љубави, а не о сексуалности која је извучена из контекста љубави“.
Црква је рекла да младе људе треба научити да је најбоље контрацептивно средство апстиненција, а не "сексуална пермисивност када се користи контрацепција прије и ван брака".
Црква је изразила бојазан да ће се програми који се односе на „здрав начин живота, сексуално понашање и здравље“ дјеце у предшколској установи и школи давати „владиним званичницима, невладиним организацијама (често про-ЛГБТ оријентисаним невладиним организацијама) и едукаторима са сумњивим увјерењима ”.
Одговарајући на концепт "сва права за сву дјецу", црква инсистира да и права родитеља буду заштићена и да родитељска власт није умањена са "вјештим и екстремним ограничењима образовних метода које се могу користити у подизању дјеце" .
Црква се, такође, противила потпуној забрани тјелесног кажњавања дјеце наводећи подршку за „прихватљива вербална или физичка средства за исправљање дјечјег понашања“.
Бугарска православна црква је, такође, позвала на поштовање ставова и потреба бугарског друштва и елиминисање страних пракси и политика које се не примјењују на њих.
„Права дјеце, права родитеља и заштита традиционалне породице имају директан утицај на националну безбједност, благостање државе и вјечно спасење у Богу“, саопштава црква.
Бугарска православна црква је највећа вјерска деноминација у Бугарској, са скоро 60 посто Бугара који су се изјаснили да су њени сљедбеници, по најновијем попису из 2011. године.
Члан 13 (3) бугарског устава каже да се „православље сматра традиционалном религијом у Републици Бугарској“.
Извор: софиаглобе.цом
Премијер Вишковић присуствовао је данас представљању идејног рјешења за изградњу комплекса Духовног центра у Мркоњићима, родном мјесту Светог Василија Острошког, а разговарао је и са владиком захумско- херцеговачким и приморским Димитријем.
Премијер Вишковић поручуио је да ће Влада Српске подржати и изградњу духовног центра у Мркоњићима, за који је Влада Србије издвојила 800.000 марака. Ускоро ће, најавио је, бити одржана и заједничка сједница двије владе, а једно од питања биће и завршетак овог пројекта.
Премијер је истакао да ће Влада помоћи завршетак обнове Саборног храма у Мостару као и све значајне пројекте Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
За прву фазу изградње комплекса Духовног центра у Мркоњићима новац ће обезбиједити Влада Српске- обећао је премијер.
Премијер је најавио заједничку сједницу влада Српске и Србије и рекао да ће управо тада бити ријечи и о завршетку овог пројекта.У оквиру Духовног центра у Мркоњићима,биће изграђен комплекс објеката уз цркву Светог Василија- видиковац са пратећим објектима,Парохијски дом, велико црквено двориште, а поред цркве Светог Николе планирана је изградња палионица за свијеће.
Ових дана биће расписан тендер за изградњу овог Духовног центра.Осим подршке овом пројекту премијер Вишковић ,након разговора са владиком Димитријем, најавио је помоћ у заврештку обнове Саборне цркве у Мостару.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије изразио је захвалност премијеру Вишковићу због посјете Требињу и Херцеговини, наводећи да је Влада Републике Српске увијек имала разумијевања за све потребе Епархије на чијем је челу.
- На нама је да радимо са људима, првенствено са младим људима, који су наш главни ресурс, да они буду образовани, културни, да имају и вјеру, али да развијају и интелектулане способности - рекао је владика Димитрије.
Премијер Српске је истакао да ћеће дозволити да се радови зауставе, као и да ће епархија и владика имати и даље подршку Владе Српске.
Вишковић је нагласио да Влада Федерације БиХ није испунила обећања, а и својеврсну обавезу да помогне обнову Саборног храма Свете Тројице у Мостару.
| Извор: РТРС
На данашњем састанку Светог синода, под предсједавањем архиепископа кипарског Хризостома, одржана је размјена мишљења о црквеном питању Украјине.
Одлучено је да се расправа настави на ванредној сједници 18. фебруара.
Поред тога, Свети синод је обавијештен о свом учешћу у међуправославном, међухришћанском и међурелигијском дијалогу именованих протојереја.
Затим је вођена расправа о одлукама које су донесене током тог дијалога.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Према канцеларији гувернера у Дијарбакиру, локална жандармерија примила је информације да је неко желио продати древни библијски рукопис написан на кожи са златним мотивима.
Осумњичени су ухваћени на дјелу док су покушавали продати рукопис од 34 странице, извјештава Daily Sabah.
Снаге безбједности саопштиле су да је шест особа ухапшено у вези са инцидентом.
Дијарбакıр се налази у близини турске границе са Сиријом. Није познато да ли је Библија прокријумчарена из ратом разорене земље, али је Турска постала примарна дестинација за кријумчарење старина из Сирије.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Шести симпозијум "Теологија у јавној сфери", који почиње сутра у Требињу, окупиће бројна призната имена из области теологије, филозофије, техничких и економских наука.
Play Video
Организатор манифестације је Центар за филозофију и теологију уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Кроз отворени разговор, циљ скупа је да се успостави дијалог између цркве и теологије с другим чиниоцима јавног и друштвеног живота. У оквиру тема из различитих области, универзитетски професори, умјетници и теолози, разговараће о просвјетитељству, помирењу, информационим технологијама, јазу између багатства и сиромаштва.
"Нама је значајан јер се обраћа и обликује интегралног човјека, дакле човјека који није распарчан на одређене сегменте, који се труди да превазиђе материојално и духовно", рекао је ђакон Бранислав Рајковић.
Скуп ће омогућити сусрет и дијалог научника и умјетника, разговоре о њиховом погледу на живот и друштвеним кретањима.
"Ово је скуп дијалога, јер долази до дијалога између научника и умјетника, међуконфесионални дијалог, дијалог између стручњака, стручњака и лаика, јединствен догађај сусрета", додао је Рајковић.
Главни предавачи су научни радници са Београдског, Новосадског, Подгоричког универзитета и Универзитета из Крагујевца, и декани три богословске институције из БиХ.
Главно предавање одржаће Лучијан Турческу, професор Универзитета Конкордија из Монтреала, један од водећих православних теолога данашњице.
Епифаније Думенко устоличен је у храму Св. Софије у Кијеву, данас, као "Кијевски и читаве Украјине митрополит" украјинске расколничке цркве коју је 15. децембра створио Константинопољ.
“Сабор уједињења” је објединио расколничку “Кијевску патријаршију” и расколничку “Украјинску аутокефалну православну цркву” у једну групу, иако обије и даље легално постоје. Патријарх Вартоломеј је тада дао томос аутокефалије Епифанију Думенку који је изабран за примата у "сабору", у Истанбулу 6. јануара, мада ниједна локална црква не признаје овај томос. Данас, на његов 40. рођендан, Епифаније је формално устоличен као примат.
Како извјештава одређен број медија, укључујући и украјински сајт "Страна", неколико парохијана и гостију је присуствовало литургији на устоличењу, иако су се полиција и национална гарда припремали за велику масу. На прославу нису стигли представници ни једне локалне Цркве осим Константинопоља.
Иако се на тргу испред храма окупила велика маса на дан "Уједињујућег сабора", данас је трг практично празан, осим новинара и пролазника.
Чак и Гиларет Денисенко, "почасни патријарх" расколничке цркве и главна фигура расколничког покрета у протеклих тридесет година, чији је Епифаније штићеник, није био присутан на церемонији, преноси 24тв.уа.
Филарет, који је недавно напунио 90 година, наводно се разболио, а љекари су му категорички забранили да присуствује служби. Он је под сталним надзором љекара и пренио је писани поздрав који је прочитан током службе.
Као што се и очекивало, ниједна Локална црква осим Константинопоља није била присутна на устоличењу. У Константинопољској делегацији био је митрополит Емануил, који је предсједавао "Сабором уједињења", митрополит Адријопски епископ украјинских цркава у Америци и Канади Амфилохије и монах Алексеј из манастира Ксенофонтос на Св. гори, који се види на снимку устоличења.
Игуман ватопедски Јефрем, којег је патријатх Вартоломеј присилио да отпутује у Кијев на свечаност, по доласку претрпио је срчани удар и касније напустио Украјину ради лијечења у клиници у иностранству.
Присутан је био и поглавар украјинске гркокатоличке цркве, као и предсједник Петро Порошенко, архитекта нове цркве заједно са Пат. Вартоломејем.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Музеј Српске православне цркве, који баштини значајан део великог духовног и културног наслеђа Србије, припрема студиозну поставку којом ће се у октобру у Крипти Храма Светог Саве обележити 800 година самосталности цркве.
Предмети духовне уметности, непроцењиве културно-историјске вредности, у добро осветљеним витринама, уз јасне музеолошке одреднице доступни су посетиоцима. Пажњу привлаче плаштаница краља Милутина, ћивот Светог Стефана Дечанског из 1343. године, одора кнеза Лазара и други предмети.
"Велики број ђачких ексурзија, велики број деце са веронауке, како из Србије и из Београда, долазе у музеј, овде је у ствари један од најбољих начина да вероучитељи прикажу оно што деца уче током школске године. Велики број странаца у последње време обилази наш музеј", наводи Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ.
Благо из овог музеја, али и манастира и храмова не само у земљи, биће представљено у светосавском храму у част осам столећа самосталности Српске православне цркве.
"Уметничких предмета, како непокретног културног наслеђа, тако и покретног – као што су рукописне књиге, као што је велики број икона које ће бити изложене, копије фресака, макете цркава... Надам се, свакако, да ћемо имати богат мултимедијални садржај. Да неки од значајних предмета са Свете горе донесемо који су у ствари настали под окриљем Српске православне цкрве", истакао је Радовановић.
Музеј Српске православне цркве има и свој издавачку делатност.
"Једно капитално издање које би бацило нови поглед на средњовековну одећу наших владара и племића", додао је Радовановић.
Књиге писане пре више од 700 лета, златовезом украшен текстил, иконе и различити литургијски предмети забележени нашом камером најбоља су позивница да посетите овај храм културе у престоници.
ИЗВОР: РТС
Иранац примио православље
На празник преподобног Михаила, 24. јануара 2019. године примио је Свету тајну крштења у нашем храму Покрова Пресвете Богородице у Лозници, добивши име Михаило по овом знаменитом руском светитељу. Крштење је обавио свештеник Милош Петровић, а кум је био Славиша Милетић, агроном из Лознице.
Делегација Цариграда посетила је Тбилиси како би разговарала о украјинској аутокефалности са грузијским патријархом
"Разговарали смо о свим виталним питањима са којима се суочава православна црква. Главни циљ који имају све православне цркве је да одрже наше јединство. Разговарао сам о томе са патријархом Грузије", рекао је митрополит.
Питање аутокефалности украјинске цркве такође је било дотакнуто, рекао је он. "Разговарали смо о питању аутокефалности украјинске цркве и томосу. Наш циљ је био да информишемо [једни друге] о неким детаљима, нисмо хтјели да заузимамо било коју позицију. То је био само информативни састанак. патријарх има много мудрости и може донијети исправну одлуку, ”рекао је он.
Митрополит Шио (Мујири), патријаршијски службеник, који је такође присуствовао састанку, рекао је новинарима да делегација Васељенског патријарха није покушала да убиједи патријарха да донесе одређену одлуку.
"Цариградска патријаршија разумије нашу спорост у признавању аутокефалности украјинске цркве. Нажалост, неки од наших људи кажу да је спорост наше цркве повезана са руским утицајем, што није истина", рекао је митрополит Шио.
Грузијска православна црква донијеће одлуку по питању аутокефалности Украјине на састанку Светог синода на прољеће.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Loading...
Архива
October 2024
September 2024
August 2024
July 2024
June 2024
May 2024
April 2024
March 2024
February 2024
January 2024
December 2023
November 2023
October 2023
September 2023
August 2023
July 2023
June 2023
May 2023
April 2023
March 2023
February 2023
January 2023
December 2022
November 2022
October 2022
September 2022
August 2022
July 2022
June 2022
May 2022
April 2022
March 2022
February 2022
January 2022
December 2021
November 2021
October 2021
September 2021
August 2021
July 2021
June 2021
May 2021
April 2021
March 2021
February 2021
January 2021
December 2020
November 2020
October 2020
September 2020
August 2020
July 2020
June 2020
May 2020
April 2020
March 2020
February 2020
January 2020
December 2019
November 2019
October 2019
September 2019
August 2019
July 2019
June 2019
May 2019
April 2019
March 2019
February 2019
January 2019
December 2018
November 2018
October 2018
September 2018
August 2018
July 2018
June 2018
May 2018
April 2018
March 2018
February 2018
January 2018
December 2017
November 2017
October 2017
September 2017
August 2017
July 2017
June 2017
May 2017
April 2017
March 2017
February 2017
January 2017
December 2016
November 2016
October 2016
September 2016
August 2016
July 2016
June 2016
May 2016
April 2016
March 2016
February 2016
January 2016
December 2015
November 2015
October 2015
September 2015
August 2015
July 2015
June 2015
May 2015
April 2015
March 2015
February 2015
January 2015
December 2014
November 2014
October 2014
September 2014
August 2014
July 2014
June 2014
May 2014
April 2014
March 2014
February 2014
January 2014
December 2013
November 2013
October 2013
September 2013
August 2013
July 2013
June 2013
May 2013
April 2013
March 2013
November 1999
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|