Драги ученици, за овоседмични час Православне вјеронауке припремили смо вам:
1. видео час (погледајте, а након гледања урадите задатке које вјероучитељ са ТВ-а каже!

2. Илустроване приче из Дјечије библије: Мојсије-2.дио;   Мојсије-3.дио
3. Онлајн квиз -1. МОЈСИЈЕ- шта знате о пророку Мојсију? 2. Јосиф-шта знате о Јосифу -квиз
4. Цртани филм-"Десет Божијих заповијести" (по жељи-тј. није обавезан)
5.Онлајн осмосмјерка о Јосифу 
6. онлајн  осмосмјерка о Мојсију

Драги ученици,
за наставу на даљину за ову седмицу припремили смо Видео час и Онлајн квиз. Осим овога напишите одговоре на три питања у уџбенику стр.50. као и задатке у Радној свесци на 31. стр.

За 1.018 долара, 666 „срећних“ Американаца моћи ће да купе „Сатанине патике“, модификацију „најк ер макс“ патика из 1997. године са темом ђавола. Ваздушни ђон тих патика напуњен је црвеним мастилом са „једном капи људске крви“, судећи по рекламном твиту који се шири друштвеним мрежама, пише у ауторском тексту за РТ Небојша Малић, српско-амерички новинар и стручњак за међународне односе.  Цијена је алузија на библијски стих назначен на патикама „А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња” (Лк 10,18). Специјално урађене патике производ су сарадње компаније „Мишчиф“ и репера Лил Нес Икса.
У ономе што мора бити изузетна коинциденција, репер је недавно објавио спот у ком силази низ плесну шипку до пакла и плеше ђаволу у крилу. „Сатанине патике“ су најављене само недељу дана пошто је америчка држава Калифорнија најавила увођење „етничког наставног плана“, који су поздравили мејнстрим медији, наводећи како је Калифорнија држава која носи бакљу будности да би осветлила пут прогреса остатку Америке.
Међутим, ђаво је у детаљима, као што је онај у новом наставном плану који предвиђа да се деца моле боговима Астека да их оснаже као „ратнике“ за друштвену правду.
Међу тим боговима је и „револуционарни дух“ Хуицилопочтли, божанство рата и сунца, у чију част је принесено на хиљаде људских жртава. Модерни наративи осликавају Астеке као потлачене људе који су жртве „белих тлачитеља“ у форми шпанских конкистадора, прелазећи преко незгодних чињеница да су Астеци масовно убијали друге мезоамеричке људе како би градили куле од лобања...
Најтужнији дио приче о штосу са „Сатаниним патикама“ је да он није намерно политички или религиозан, већ се ради о нихилистичком згртању новца који савршено осликава тренутни дух времена. Нема сумње да се ради о заједничкој промоцији са спотом Лил Нес Икса, а компанија која стоји иза њих направила је раније „Исусове патике“, ограничену реплику „најк ер макс“ патика из 1997. године напуњену са „седам капи свете водице“. Профил компаније који је објавио „Бизнис инсајдер“ наводи да је њено седиште у Вилијамсбургу, делу Бруклина у Њујорку, хипстерској престоници САД, те да је специјализована у изради ограничених серија производа. „Наша перспектива је да је све смешно на нихилистички начин. Нисмо ту да направимо свет бољим местом. Ми смо ту да покажемо како је све лоше“, рекао је оснивач и генерални директор компаније Габријел Вели. У том смислу, „Мишчиф“ може да каже да им је мисија успела. За остатак света, надам се да гледа и учи. Извор: Спутњик и  РТ

По први пут у историји Сједињених Држава, високу функцију у влади државе заузео је трансродни човјек (лице које је промијенило пол - прим. прев. ). Раније је у Руској православној цркви изражена забринутост због могућности таквог преокрета догађаја, који би даље подијелио америчко друштво.
Наиме, Амерички сенат одобрио је 63-годишњу Рејчел Левин, која је била Ричард до 54. године, за помоћницу министра здравља, јавља Ридус.ру. Трансродну кандидатуру одобрио је новоизабрани амерички предсједник, чију су одлуку подржала 52 сенатора, док је 48 било против. 
Забринутост изазива чињеница да ће Рејчел Левин бранити право адолесцената на родни идентитет. Према њеним ријечима, у области трансродне медицине већ су се појавили поуздани стандарди лијечења (заправо методе и технологије промјене пола - прим. Аут ). 
Рејчел Левин  раније је радила као педијатар и обављала је функцију министарке здравља савезне државе Пенсилваније. Прије промјене пола у 54. години Ричард (данас Рејчел) био глава породице, отац двоје дјеце. 2013. године завршила је промјену пола и развела се. 
Поводом овога, раније је, шеф Синодског одјељења за црквене односе са друштвом и медијима  Владимир Легојда изразио  забринутост да ће неколико резонантних одлука Џ. Бајдена и његове администрације у области „родне политике“ само погоршати расцјеп у америчком друштву.
„Потпуно је несхватљиво шта је проузроковало неопходност доношења одлука, од којих се очекује да изазову критике код представника конзервативног дијела хришћана у Сједињеним Државама и представника других религија. Како ово може допринијети консолидацији друштва које, као што сви знају, остаје подијељено након недавних избора? " - изразио је збуњеност представник Руске православне цркве.
Извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет

Прво житије светог Бенедикта написао је свети Григорије I Велики. Објављено је у његовој књизи „Дијалози“. До данас је главни извор информација о животу светог Бенедикта. Главним оснивачем монашког живота на Западу сматра се преподобни Бенедикт Нурсијски који је је и аутор  "Устава св. Бенедикта" - првог и  најважнијег  манастирског устава у латинској  традицији. Преподобни Бенедикт ​рођен је око 480. године у Нурсији у Италији. Као младић, од 14.година, послат је у Рим да студира ликовну умјетност, те да се учи и васпитава у школи. У престоници је младић открио да је већина његових вршњака проводила живот у глупој забави, препуштајући се сујети, пороцима и ​поквареном животу. Празнина њиховог живљења га је огорчила и уплашила па је због тога је,  са 16 година, напустио Рим зарекавши се да ће спас потражити у самоћи. Бенедикт се, у почетку, настанио у цркви светог апостола Петра у селу Ефеди. Тамо је срео пустињака Св. Романа, који га је постригао у монаштво и упутио да живи у забаченој пећини у Субијаку- забачено, пусто мјесто четрдесет миља од Рима. Подстакао је дечака да се насели у оближњој пећини, гдје је живео три године у потпуној нејасноћи, усамљености и тишини. У одређеним данима монаси су му спустили векну хљеба на конопцу, али ниједан други контакт са спољним свијетом код Св. Бенедикта није било. 
 Његова сестра близанка Схоластика се, такође, посветила Богу.
Случајно су пастири пронашли пустињаков дом. Људи из околних села почели су да му долазе по упутства. Убрзо се сазнало да му је Бог дао велику духовну мудрост и снагу да лијечи болести. Слава преподобног Бенедикта ширила се надалеко; посјетиоци су се окупили у гомилама око његове пећине. Монаси сусједног манастира замолили су га да им постане игуман, али преподобни Бенедикт није пристао. Није одобравао разуздани живот италијанских монаха и предвиђао је да његова строга правила неће бити по вољи браћи. То се догодило када је коначно пристао да прихвати духовно вођство. Када је желио да у манастир уведе строжи живот, монаси су се огорчили и неки од њих су хтјели да га отрују. Али зли план није успио: шоља отровног пића пукла је кад је преподобни Бенедикт руком на њој направио знак крста. Бенедикт је опростио злочинцима, напустио манастир и повукао се у претходну пећину. Али самоћа му је сада постала немогућа. Многи људи су се населили око њега, желећи да се окористе његовим упутствима и духовним вођством. Постепено су се формирали манастири са по дванаест монаха у сваком манастиру. Сви су признали ауторитет Бенедикта, који их је водио великом мудрошћу и великим духовним искуством.
Било је завидника на слави пречасног, недостојног свештеника по имену Флоренције. Подстакао је неке од браће на игумана, а преподобни Бенедикт је одлучио да се пресели негдје другдје. Отишао је у најјужнији дио Италије, у Кампанију. Тамо, у забаченим и глувим мјестима, сеоско становништво је и даље обожавало идоле и није знало за хришћанску вјеру. Преподобном Бенедикту се допало подручје Монте Касина, настанио се у њему, а убрзо му се придружило неколико браће. На овој планини је стајао још један идолски храм, окружен гајем, посвећен римском богу Аполону, а људи су и даље приносили жртве идолу. Преподобни Бенедикт посјекао је дрво, почео да учи правој вјери сељаке који су долазили и убрзо је многе идолопоклонике преобратио к Христу. Храм је уништен и на његово мјесто преподобни Бенедикт је саградио цркву у част Светог Јована Крститеља. Убрзо се окупило толико подвижника да је настао велики манастир, који је постао центар и мајка - манастир цијелог западног монаштва. Бенедикт је написао Типик /Устав/ за своју сабраћу, која су по њему почела да се зову - бенедиктинци.
Преподобни Бенедикт  Нурсијски умро је у Монте Касину код Напуља 543. године, предсказавши своју смрт неколико дана раније. Мошти светог Бенедикта почивале су у манастиру који је он основао, остајући тамо и након његовог уништења крајем 6. вијека. Тек у другој половини 7. вијека пренесене су у манастир Флери у Француској .

​Поводом националног празника Републике Грчке, 25. марта, Његово Високопреосвештенство господин Хризостом, Митрополит дабробосански, служио је јуче доксологију у Саборном храму у Сарајеву.
Доксологији су присутвовали Његова Екселенција господин Димитрије Папандреу, опуномоћени амбасадор Републике Грчке у Сарајеву, војни аташе и други званичници Грчке амбасаде. 
​Државни и национални празник Грчке су Благовијести – 25. марта по новом календару. То је празник сјећања на грчки устанак против Турака – Отоманске империје, 25. марта 1821. године, устанка који је услиједио по узору и након прва два српска устанка – 1804. и 1815. године. ​ИЗВОР: МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија 25. марта 2021. године у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду служен је молитвени чин благодарења поводом грчког националног празника Дана државности.
Молитвеном чину, којим традиционално већ више од пет деценија грчка заједница у Београду прославља свој национили празник, присуствовали су амбасадор Републике Грчке Његова Екселенција Јоргос Дјакофотакис са сарадницима и амбасадор Републике Кипра Његова Екселенција Димитриос Теофилакту са сарадницима. Молитвени чин благодарења је служио презвитер Панајотис Каратасиос уз саслужење протођакона Стевана Рапајића и јерођакона Саве (Бундала), док је хорским пјенијем руководио ђакон Владимир Антић. 
После молитвеног чина, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је уприличио пријем за амбасадоре Грчке и Кипра и њихове сараднике. Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Преосвећена господа Епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид; као и Преосвећени Епископ далматински г. Никодим.
Амбасадори Грчке и Кипра су изразили благодарност Српској Православној Цркви на части која им је указана приликом молитвене прославе грчког националног празника у Патријаршијској капели у Београду. Извор: Тв Храм

​Свети Никифор Исповједник рођен је у Цариграду у другој половини VIII вијека. Његови родитељи, Теодор (високи чиновник на двору царском) и Евдокија, сину су дали право хришћанско васпитање, поткријепљено примјерима из сопственог живота. 
Отац му је страдао као исповједник православља од цара иконоборца Константина Копронима (740-775). Мајка, која је дијелила сва искушења свог супруга, кренула је за њим у прогонство, а након његове смрти вратила се у Цариград и свој живот завршила као монахиња. Свети Никифор је стекао добро световно образовање, али је највише од свега проучавао Свето писмо и читао духовне књиге. Током владавине Лава IV (775-780) свети Никифор је добио титулу царског савјетника. Док је био на царском двору, наставио је да води строг, врлински живот, чврсто  чувајући чистоту православне вјере и ревносно бранћи поштовање светих икона. Након смрти Лава IV, за вријеме владавине Константина VI (780–797) и његове мајке свете Ирине, 787. године у Никеји је сазван VII Васељенски сабор који је осудио иконоборачку јерес. Знајући дубоко Свето Писмо, свети Никифор је у име цара говорио на Сабору у одбрану Православља, пружајући тако велику помоћ светим оцима Сабора.
Након Сабора свети Никифор је остао на двору неколико година, али живот пун сујете све је више мучио светитеља. Напустио је службу и настанио се у самоћи, у близини Босфора, провевши живот у научном раду, тишини, посту и молитви. Свети Никифор је саградио цркву, основао манастир и водио строг монашки живот и прије него што је положио монашке завјете.
За вријеме цара Никифора I (802–811), послије смрти светог патријарха Тарасија (784–806), на његово мјесто  изабран је свети Никифор, примио је монашки постриг и свештенички чин и био је устоличен на патријаршијски престо, на Васкрс, 12. априла 806. године.
За вријеме цара Лава V  Јерменина (813–820), горљивог присталице иконокластичке јереси, за Цркву је поново почео период превирања и прогона. Цар није могао одмах започети отворени прогон православља, пошто је иконоборство осуђено на VII Васељенском сабору. Свети патријарх је наставио да служи у Великој цркви, храбро подстичући народ да сачува православну вјеру, и водио је досљедну и непрекидну борбу против јереси. Цар је почео да позива епископе и свештенство у изгнанству које је VII Васељенски сабор изопштио из Цркве. Саставивши од њих јеретички сабор, цар је захтијевао да се патријарх појави на расправи о вјери. Патријарх је одбио да разговара о вери са јеретицима, пошто је учење иконобораца већ анатемисао VII Васељенски сабор. Покушавао је на сваки могући начин да уразуми цара и његову пратњу, неустрашиво је објаснио народу учење о поштовања светих икона, написао опомене царици и градоначелнику Евтихиану, достојанственику најближем цару, додајући на крају и пророчка ријеч о скорој смрти јеретика из „карајуће руке Господње“. Тада је јеретички сабор екскомуницирао светог патријарха Никифора и његове претходнике - блажено преминуле патријархе Тарасија и Германа. Свети Никифор је прогнан прво у манастир у Хрисопољ, а затим на острво Проконис у Мраморном мору. Преминуо је у изгнанству 827. године. Као патријарх управљао је Црквом девет година.
13. марта 847. године, нетљене мошти светог патријарха Никифора, свечано су пренесене у Цариград,  у Саборну цркву Свете Софије , а затим премjештенe у храм Светих апостола. Светитељева рука чува се у манастиру Хиландару на Светој гори.
Свети Никифор је био изванредна црквена личност свог доба која је оставила огромно духовно насљеђе - бројна дјела историјског, догматског и канонског садржаја.

​Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је благовремено и у законом предвиђеном року поднео Влади Републике Србије  примедбе и мишљење о  предлогу закона о истополним заједницама.
Поменути предлог закона за Српску Православну Цркву је неприхватљив, јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација.
Недопустиво је истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хришћанска и Законом заштићена вредност. Црква поштује слободу коју нам је Бог даровао и разуме људску тежњу да своју слободу исказује на различите начине.
Свети Архијерејски Синод је сагласан да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона, али је аргуменовано указао на могућност да се она у правном поретку Републике Србије остварују у потпуности административним путем, без задирања у брачно и породично законодавство. 
Свети Архијерејски Синод наглашава да прихвата и промовише дијалог, као једини и неопходан пут за изналажењe решења у вези свих питања од општег друштвеног значаја, као и по овом питању које је изазвало велику забринутост. Свети Архијерејски Синод је изразио очекивање да ће по овом питању бити уважени  аргументи Српске Православне Цркве. Извор: сајт СПЦ

СОКОЛАЦ, 25. МАРTА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом примио је данас вакцину против вируса корона у Дому здравља на Сокоцу и апеловао да се сви људи вакцинишу, наводећи да је имунизација једини начин да се стане у крај епидемији.
Митрополит Хризостом рекао је новинарима да је вакцинација неопходна у овом моменту и да треба да буде обавезна за сваког грађанина, јер ће им гарантовати да слободу кретања и нормалан рад.
"Бог је дао човјеку све што је потребно, па чак и вакцине. Није то измишљотина него само пронађени лијек у творевини Божијој и зато су вакцине једно средство да се уклони оно што се појављује као болест", навео је митрополит дабробосански.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица нагласио је, након што је примио вакцину против вируса корона, да је имунизација примарни задатак за цјелокупну заједницу да би се становништво вратило раду и нормалном животу.
Он је захвалио митрополиту Хризостому, који је као становник општине Соколац, својим примјером показао да људи одређене животне доби треба да се вакцинишу.
"Позивам становнике општине Соколац да се у што већем броју пријаве за имунизацију, јер се у наредним данима очекује још доза вакцина у Српској и БиХ ", рекао је Бјелица и поново апеловао да се становништво придржава свих епидемиолошких мјера и наредби које су донијели Републички и Општински штаб за ванредне ситуације.
Директор Дома здравља на Сокоцу Адријана Станар рекла је да су прве вакцине за становништво велики догађај за ову локалну заједницу и саму здравствену установу.
Она је изразила задовољство што су митрополит Хризостом и начелник општине данас заједно са запосленима у овој установи послали поруку становништву да је имунизација неопходна и једини начин за превазилажење епидемије.
Станарева је рекла да је и она данас примила вакцину и да је до сада имунизацији приступио 21 радник Дома здравља на Сокоцу, те додала да ће данас вакцине "спутњик ве" примити и радници Специјалне болнице за психијатрију и Завода за форензику на Сокоцу. 
Станарева је подсјетила да су јуче у соколачком Дому здравља "Др Љубомир Ћеранић" добили фрижидер за чување вакцина против вируса корона. Извор: СРНА

​Страдање светих мученика Кодрата, Кипријана, Дионисија, Анекта, Павла, Крискента и других са њима
Свети мученик Кодрат рођен је и одрастао током суровог прогона хришћана од стране злих царева и кнезова. Христови исповједници били су, тада, подвргнути ужасниим мучењима; због тога су многи вјерници, плашећи се неподношљивог мучења, напустили своје градове, станове и посједе. Док су бјежали, скривали су се у планинама и пустињама како би одржали свету вјеру у Христа неповријеђеном, прихватајући да живе боље са звијерима него са злим идолопоклоницима.
У таквим тешким временима, побожна жена по имену Руфина побјегла је из Коринта из страха од мучења (престонице Ахаје, просвећене апостолом Павлом) у пустињи и сакрила се на непроходним мјестима. Током бјекства из града, Руфина је била трудна и када је дошло вријеме родила је мушко дијете (Кодрата) у пустињи, а затим је, преживјевши још неколико дана, умрла. Бог, који даје храну сваком тијелу, отвара Своју руку и задовољава све живо (уп. Пс 103, 27-28), није напустио сироче одојче, већ му је постао отац и мајка, васпитач и хранитељ. По наредби Свемогућег Бога, облак се спустио одозго и, ширећи се по земљи, слатка роса је изашла из бебиних уста. Тако су облаци хранили дијете као млијеком или медом док није одрасло и почело да се храни пустињским травама.
Тако је, попут светог Јована Крститеља, и дијете живјело у пустињи, чувано од Бога, поучено и просвећено у богопознању ( Лк 1,80).) Духом Светим. Већ у адолесценцији пронашли су га вјерници; одвели су га у град, гдје је научио да чита књиге и научио умјетност лијечења. Али он својим знањем није лијечио болести, већ их је исцјељивао благодаћу која му је дата одозго. Како је од дјетињства био навикао на пустињску тишину, он се посебно потрудио да се дистанцира од људске сујете: волећи самоћу, провео је већи дио свог живота у горама и пустињама, посветивши се побожности. Када је дошао на посао у град, свима је дао небројена добра, лијечећи тјелесне болести и лијечећи душевне немоћи ријечју Божијом. Али није се дуго задржао у граду, опет журећи у пријатну пустињску самоћу за њега, у којој се приближавао старости. Овдје, у пустињи, дошли су к њему, желећи да уживају у погледу на његово сјајно лице и да добију упутства из својих божански надахнутих говора; попут Кипријана, Дионисија и Анекта, Павла и Крискента, који су с њим страдали за Христа. Ових шест мученика пострадало је 250. године у Коринту у вријеме цара Декија и његовог намјесника Јасона.

Вакцинација монаха и световних радника на Светој Гори наставља се. Имунизација, наравно, није обавезна.  Вакцинације на Светој Гори трају отприлике недјељу дана. На Атосу тренутно живи нешто мало мање од 2000 монаха. Монаси из манастира Велика Лавра, Светог манастира Иверон, манастира Кутлумуш, Симонопетре и Есфигмена већ су вакцинисани. Прву вакцину, према информацијама са блога оца Онуфрија Хиландарца - Светогорске стазе, примио је игуман светогорског манастира Есфигмена у Кареји (канонски признат).  Сљедећег понедјељка, 29. марта, одржаће се редовни састанак у Кареји, како би се одлучило да ли ће рестриктивне мјере бити продужене.
Као што је постало познато, првих 120 доза вакцине (Фајзер-БиоНТек) већ је употребљено и очекује се да ће у априлу бити вакцинисано више чланова монашке државе. Интересовање је повећано и монаси из манастира, испосница и ћелија журе да се вакцинишу у Здравственом центру Кареја. Забиљежено је 19 случајева Ковида-19 на Светој Гори, гдје су најмање четири монаха изгубила живот, а многи други су хоспитализовани у Солуну. Да би спријечиле даљу „инвазију“ вируса, власти су затвориле капије полуострва Света Гора, а монаси или радници који се долазе на и са њега подвргавају се брзом тесту. Подсјећамо да су одлуком замјеника цивилног гувернера Свете Горе, обустављене све ходочасничке посјете до 31. марта 2021. године а при уласка на Свету Гору захтијевају се мјере предострожности од свих који желе да уђу.
Извор:  ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Министар екологије, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић обавијестио је градоначелника Будве Марка Бата Царевића да је тај владин ресор приступио изради урбанистичког пројекта којим ће бити обухваћено два хектара земље Митрополије црногорско-приморске – Добру цркве Света Петка на заобилазници, како би се створиле могућности да се гради највећи саборни храм на црногорској обали – Храм Светог апостола и јеванђелисте Марка. То је „Вијестима“ потврђено у Општини Будва.
Царевић је тражио од Владе да што прије започне израду тог планског документа, јер је то предуслов како би Српска православна црква могла да на мјесту градске капеле изгради православни храм.
Митрополија црногорско-приморска је још 28. јула прошле године предала в. д. главног градског архитекте Младену Ивановићу захтјев за давање сагланости на идејно рјешење будућег храма. Ивановић који је обављао функцију главног архитекте у вријеме администрације Николе Дивановића (ДПС), позивајући се на важећи Детаљни урбанистички план „Подкошљун“ предочио је Митрополији да је неопходно да се за црквени комплекс мора израдити урбанистички пројекат, за шта је задужено тада било Министарство одрживог развоја.
Митрополија је у новембру доставила допис новом в. д. главном градском архитекти Владану Стевовићу, кога је именовао Царевић након смјене локалне власти, да одустаје од захтјева, јер је и од новог градског архитекте упозорен да мора да се уради урбанистички пројекат.
Имајући у виду да је више наврата истицао да ће за вријеме његовог мандата започети градња храма чију макету држи у свом кабинету, Царевић је након што је именован нови министар урбанизма затражио да се ради урбанистички пројекат. Министар Митровић доставио је Царевићу и предлог одлуке о изради урбанистичког пројекта, који је потписао премијер Здравко Кривокапић.
 „Молимо да нам доставите сугестије у односу на планиране капацитете, број вјерника за који се предвиђа комплекс, као и врсту и тиипове објеката које би комплекс обухватао: административне објекте, параклиси, звоници…“, навео је у допису Митровић градоначелнику Будве.
У Одлуци о изради урбанистичког пројекта за комплекс православног саборног храма у Будви, коју потписује Кривокапић, наводи се да израда „урбанистичког пројекта представља плански основ за успостављање препознатљиве архитектонске физиономије у комплекса кроз изградњу православног Саборног храма на црквеном земљишту“. 
„Површина обухвата урбанистичког пројекта износи око 20.493 квадрата. За УП ће се радити стратешка процјена утицаја на животну средину, а финансијска средства потребна за израду УП обезбиједиће се из буџета Црне Горе у износу од 12.000 еура. Рок за израду урбанистичког пројекта је 12 мјесеци од потписивања уговора са руководиоцем израде планског документа. УП се ради на основу програмског задатка“, наводи се у одлуци.
Царевићева администрација је прије насилне смјене давала подршку Митрополији да започне градњу храма, уз обећање да ће Општина са своје стране са црквене земље уклонити градску капелу и премјестити је стотињак метара даље у оквиру гробља, како би се ослободила парцела за градњу храма. На одлуку да започне градњу свакако је утицао и пословни аранжман СПЦ са компанијом ХДЛ, јер је Митрополија сусједну парцелу, поред капеле уступила у дводеценијски закуп трговачком ланцу, који је на том мјесту изградио двоетажни велики хипермаркет. 
Некадашња главна градска архитектица Ана Самарџић је 2019. дала сагласност на идејно рјешење пословно-трговачког комплекса ХДЛ. Идејним рјешењем на црквеној земљи предвиђене су двије фазе – једна која подрзумијева градњу једноспратног пословно-трговачког центра и друга фаза предвиђа градњу II, III, IV и V спрата са укупно 59 станова. Да би ХДЛ могао да изгради супермаркет, било је потребно комплетирање парцеле, па је почетком новембра 2018. Скупштина општине, тијесном одборничком већином, дала зелено свјетло ланцу супермаркета да им се за 154 хиљада еура прода 483 квадрата општинске земље. За то да се гради супермаркет гласало је десет одборника тада владајуће коалиције и то шест из редова ДФ-а, три из Црногорске, СНП,-а и независни одборник Стеван Џаковић. Против је било девет одборника – седам Демократа, независна одборница Драгана Вујовић и одборница УРА Божена Јелушић. Буквално је глас једног одборника превагнуо да се ХДЛ-у прода општинска земља.
Покојни митрополит црногорско-приморски Амфилохије је за „Вијести“ прије двије године најавио градњу храма у Будви, наводећи да ће то бити украс града. „Ако Бог да, градићемо храм апостола Марка, а то сада и од Будвана зависи. И треба да се сагради, јер је то најстарији храм који је био. Вријеме је да се тај храм обнови. Апостол Марко је преко оног лава (Свети Марко се на сликама обично приказује с крилатим лавом, јер он наглашава снагу ускрснућа и савладавања смрти – прим аут.), а лав је у грбу Црне Горе. Ако хоћемо да освештамо и грб Црне Горе на прави начин, онда треба да градимо и храм Светог апостола Марка“, казао је тада митрополит.
Према његовим ријечима храм ће бити украс Будве. „Будва је израсла у велики град. Тај храм ће бити украс Будве и њена душа. Овдје треба да се сагради прави храм посвећен апостолу Марку, свједоку вјечне и непролазне љубави“, казао је Амфилохије.
Саборни храм, у првобитном идејном рјешењу које је достављено Општини и на основу кога је урађена макета, требало би да буде капацитета 500-700 људи. Планиран као централно доминантна грађевина у склопу духовно-сакралног комплекса код постојећег храма Свете Петке, крстионице Светог Јована и парохијског дома. 
„Храм има дужину 31,65, ширину 26,8 метара, а укупна висина храма од платоа до врха крста куполе је 24,48 метара. Објекат храма осмишљен је као тробродна базилика по угледу на ранохришћанске базилике попут којих основа има форму уписаног крста“, наводи се у идјеном рјешењу.
Интересантно је да је у оквиру комплекса планирана у другој фази и градња вртића „Херувим“.
Вук Лајовић /извор

Даница Црногорчевић, наша најпопуларнија умјетница која се бави етно, традиционалном и духовном музиком, представила је спот за пјесму “Маријо славна” Светог владике Николаја (Велимировића), у продукцији МGD – production. Главни продуцент, режисер и аутор идеjе је Александар Шмаков, сценариста, оператер, пост-продукциjа Виктор Лисовскиj, копродуцент је ђакон Иван Црногорчевић. Аранжман потписује Александар Ђорђевић.
Спот доноси причу о двије сестре које су у дјетињству одвојене једна од друге, а као успомена и симбол њихове љубави остала је огрлица коју једна од сестара носи са собом у манастир. Када је након низа година изгуби и поново пронађе, двије сестре ће опет бити једна уз другу.
Глумци у споту су: Бранка Оташевић (глумица Црногорског народног позоришта), Хелена и Христина Тимотић, Марија и Милица Мрваљевић и Халил Бериша.
​ 
Маријо славна 
Источниче Живоносни, Маријо славна,
Ми смо Тобом сви поносни, Маријо славна.
Рефрен:
Тебе славе ангели,
И ми грешни на земљи,
Света Мајко, Бога Христа,
Дјево Пречиста.

Богом дана Богом звана, Маријо Славна,
Заштита си поуздана, Маријо Славна.
 
Помоћ твоју не ускрати, Маријо Славна,
Лицем твојим ти нас прати, Маријо Славна.

Ти притеци у невољи, Маријо Славна,
Не дај злу да нам одоли, Маријо Славна.

Слава теби Богомати, Маријо Славна,
Јер си пуна благодати, Маријо Славна.
Извор: митрополија.цом

Пошто ученици поново уче путем наставе на даљину, од понедјељка 22.марта 2021.године, предлажемо неке додатне материјале за час Православне вјеронауке.
За 2.разред
​Јосиф-Дјечија библија 1.дио  / 2.дио, Самсон,  ПРИЧА О МОЈСИЈУ-1.ДИО!
За 3.разред
Васкрсење Лазарево-Дјечија Библија /квиз - УЛАЗАК ХРИСТОВ У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ
За 4.разред
Символ вјере-попуни празна поља
За 5.разред
Света Петка -Параскева -укрштеница
За 8.разред
Преображење Господње-квиз

Прве недеље Великог Поста која се назива Недеља Православља, 21. марта 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свети Архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Његовој Светости Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећени Епископ далматински г. Никодим и Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан.
Његова Светост Патријарх Порфирије беседећи након прочитаног Светог Јеванђеља посебно се осврнуо на празновање Недеље Православља појашњавајући однос поста као Божије заповести и вере у Господа Исуса Христа. Пост је установљен још у Рају, када је Господ Адаму и Еви рекао „не узимај са дрвета познања добра и зла“ напоменуо је Патријарх Порфирије и додао да „та заповест није била забрана, није била ограничавање слободе, као што и свака Божија заповест не ограничава наше биће, нашу вољу и нашу слободу. Напротив, све заповести и правила која сусрећемо у искуству Цркве, а које извиру из Светог писма постоје да бисмо живели истинску, праву и пуну слободу“. „Слобода није у томе да чинимо шта хоћемо, слобода је у ономе да творимо истину. Слобода је у животу који је у сагласју са вољом Божијом, а то значи у сагласју са оним што је наша истинска и права природа“, рекао је Патријарх Порфирије истичући да ако и можемо рећи да пост нешто ограничава, то је онда да је „пост ограничење свог егоизма, свога самољубља, анархије у себи, ограничавање својих поступака којима ограничавамо слободу ближњега“.
Стога нам пост открива истинску и праву веру. Те, „зато и није чудно што је Црква богомудрим својим искуством и умом прву недељу поста установила као недељу која се зове Недеља Православља. Недеља истинске и праве вере и недеља истинског и правог живота“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да је марта месеца 843. године у Цариграду установљен овај празник. Те године само је потврђена вера отаца Седмог васељенског сабора. Ова вера је прописала да ваља поштовати свете иконе и вера да можемо целивати исте те иконе и свете мошти.
Све јереси, од оних најранијих, имале су за циљ да устврде како Син Божији није Исус Христос, како Син Божији није истински Бог или са друге стране није истински Човек. А Црква је самим тим истинама живела од самог тренутка оваплоћења Божијег. „Управо борбом против икона, они који су зловеровали, сматрали су да не може да се слика руком човечијом лик Божији. Тврдећи то, они су порицали много дубљу и важнију истину без које нема спасења, а то је да је Син Божији постао човек. То нам даје могућност, на начин на који нам се открио, да ми са Њим можемо успоставити заједницу, те Га стога можемо и насликати, јер је пре тога Он осликан у нашим срцима“ поучио је Патријарх Порфирије о смислу догмата о светим иконама.
Важна је дакле истинска и права вера. Јер наша вера и Црква не постоји као идеолошка творевина људска, макар и са најчаснијим циљем. „Неопходно је да се ми преображавамо, а тиме и свет око себе да преображавамо, али то није довољно“, рекао је Патријарх Порфирије закључујући да је „Црква Тело Христово као искуство победе над смрћу, као искуство вечног живота. Истинском и правом вером православном ми то сведочимо јер то искуство имамо и ту истину нудимо свету. Нудимо је свету који у злу лежи, који чезне за пуноћом истине и љубављу. Права вера није скуп ставова. И та вера је врло једноставна, такава да је блиска срцу и најученијем и најједноставнијем и неуком човеку. То је вера отаца наших, вера јеванђељска, вера хришћанска и вера православна. Зато данас читава Православна Црква слави Недељу Православља којом се открива темељ нашег живота, а то је Живи Господ један од Свете Тројице.“
Светој Архијерејској Литургији, поред многобројног верног народа и деце свих узраста, присуствовали су министар спољних послова Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић.
Прослављајући Недељу Православља након Свете Архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх Порфирије је са Преосвећеном господом Епископима Никодимом и Стефаном прочитао, саборно, Синодикон Православља из 843. године у којем се говори о смислу и значају Православне вере и у том контексту о значају и смислу православних икона. Забележио репортер Радија "Слово љубве" Марко Весић/Извор: Радио Слово љубве /Фото: Марко Весић

​На питање о улози СПЦ у политичким збивањима у Црној Гори Порфирије је одговорио да Црква није имала ни политичке циљеве ни политичке намере, без обзира на то што се могу извести политичке консеквенце по тадашњу владу и садашњег председника Мила Ђукановића.

​Нагласио је да су и политички проблеми и политичке трзавице које су тамо постојале потпуно елиминисане и претвориле се у један молитвени ход који је на крају резултирао законом који апсолутно признаје црквену имовину.
Патријарх Порфирије, који је био митрополит загребачко-љубљански, рекао је да је с извесном тугом доживео одлазак из Хрватске и додао да ће до даљег, док се не одреди нови митрополит, покривати и Загреб и Љубљану.
„Тако да у шали кажем да сам патријарх Београда, Загреба и Љубљане, Срба, Хрвата и Словенаца“, казао је патријарх.
Шта је патријарх Порфирије недавно говорио за Спутњик погледајте у видеу! Извор: Спутњик

​Процеси који се тренутно одвијају у европском друштву изазивају велику забринутост - истакао је митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске патријаршије, у телевизијској емисији Црква и свет.

Мора се директно рећи да више не постоји она Европа према којој је Русија покушавала да се оријентише још 90-их година, константовао је јерарх. Сада је Европа потпуно другачија, а европска идеологија у основи постаје антирелигиозна. Многи постулати који су за религиозног човека незамењиви данас не само да су подвргнути преиспитивању, него се чини да су у неким ситуацијама потпуно забрањени.

Као пример је навео да све чешће чујемо да се хришћанима брани да носе крстиће по цену отказа, као и о принуди људи да следе тзв. родну идеологију према којој човек може сам да бира свој пол.
Па, онда се веома лако може забранити и Библија у којој на првим страницима пише да је Бог створио човека по Свом лику и обличју, да је створио мушкарца и жену, рекао је митрополит Иларион. Полазимо од тога да је пол оно што је дато рођењем, што се не може променити. Штавише, ако посматрамо са чисто биолошког становиштва, немогуће га је променити. Може се урадити операција која ће особи једног пола дати спољни изглед другог, али, свеједно, мушкарац се не може у потпуности преобратити у жену, нити се жена може у потпуности преобратити у мушкарца.
Родна идеологија у неким аспектима је идеологија обмане на којој је сада изграђена читава индустрија за промену пола и организована пропаганда која се води преко медија. И, уједно, исконструисан је систем дискриминације људи са другачијим мишљењем који све више добија на замаху, констатовао је архипастир.
Владика је указао да је један од механизама те дискриминације cancel culture, тј. „култура отказивања“, просто одстрањивање човека из дискусије. Један од најбољих примера овакве културе је ситуација са Доналдом Трампом, претходним председником САД-а, кога су на крају искључили из јавног простора, који је био лишен могућности да искаже своје мишљење у медијима и на друштвеним мрежама.
Митрополит Иларион је повукао паралелу са Орвеловим антиутопијским романом „1984“ у којем је описана техника затирања људи из историје, као и са временима масовних репресија у СССР-у када су људе који су били под репресијом једноставно брисали из сећања, више их нико није помињао.
Нешто слично се тренутно одвија на Западу. Оно што је првобитно представљено као нека врста културе толеранције, данас прераста у изразито моћан систем дискриминације људи који се придржавају традиционалних верности, укључујући и верских, нагласио је архипастир.
Сектор за информисање ОСЦП-а /извор: моспат.ру

Свети Теодор је страдао за Христа у Малој Азији почетком IV вијека (306.године)  за вријеме владавине незнабожачког цара Максимијана (пуно име Гај Галерије Валерије Максимијан- лат. Gaius Galerius Valerius Maximianus). Али многи људи знају за великог мученика захваљујући чуду које се догодило након његове смрти...прочитај до краја

Угледни час Верске наставе комбиновањем очигледне наставе и ИКТ-а 
Часови Верске наставе могу бити изузетно занимљиви уколико се наставни процес реализује тако да се кроз њега прожимају различите наставне методе које омогућују држање пажње ученицима и то на тај начин да они активно учествују у наставном процесу и да што више науче кроз очигледну наставу. Час који је данас реализовао колега-вероучитељ Предраг Митровић у четвртом разреду ОШ ,,Вук Караџић“ у Лозници сигурно је један од таквих часова. Вероучитељ се одлично припремио за наставу. Како је наставна тема била везана за тамјан и његову употребу, вероучитељ се, најпре, потрудио да сам направи тамјан и то тако што је отишао у четинарску шуму, скинуо смолу са коре бора, донео кући, мало осушио, исцепкао на ситне комаде и на тај начин направио тамјан. Да би настава имала савремену оквир, вероучитељ се потрудио да направи интерактивну презентацију која се састојала од различитих фотографија смоле, ћилибара и интерактивних вежбица за ученике.
Сам час се одвијао на следећи начин.
Уводни део часа почиње је молитвом ,,Оченаш“
ПРЕДАВАЊЕ: Предавање започиње о томе одакле потиче примена смоле кошпичастог и четинарског дрвећа за прављње тамјана осврнувши се на примену смоле кајсије у Кини за прављење првих „гумених жвака,гумених бомбона па и лекова за упалу грла,умиривање зубобоље. Постоје две врсте смоле „гуменасте и чврсте“. Отварањем поморских путева спајају се утицаји две древне цивилизације Кине и Египта. У Египту увелико примењују „чврсте“облике смоле дрвета „тамјана“у религиским обредима као што су балсамовање и слично. Поред религиске примене у Египту такође има и медицинску примену за инхалације синуса и главобоље.
ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Преко пројектора наставник показује  слику дрвета тамјана и прикупљања истог у природи. На подневљу где ми живимо не успева право дрво тамјана,али имамо дрво бора који припада истој породици биљака као и дрво тамјана. Наставник показује преко пројектора дрво бора,како изгледа смола на кори као и смолу кајсије и бора прикупљену у природи повезујући  утицај древних цивилизација на Стари Завет и примену тамјана.
СТАРОЗАВЕТНА ПРИЧА: Говоримо о причи из Старог Завета о Каину и Авељу
ПРАКТИЧАН ДЕО: Наставник демонстративни пали брикет и показује мирисе тамјана бора,смирне,и тамјана правог дрвета тамјана.
 
ПРИЧА О ЋИЛИБАРУ: Надовезујемо се причом о „ћилибару“чврстом агрегатном стању смоле коју нам говори учитељица-асистент на овом часу. Реч „ћилибар“ је Грчког порекла и значи“електрон“ јер се приликом трења/трљања наелектрише и може сијати у мраку(слике демонстрирамо преко пројектора). Није драго камење али има такву примену,јер примерци који у себи сачувају инсекте су ретки и јако вредни(слике демонстрирамо преко пројектора).
Поред јувелирске примене имају и медицинску примену јер имају умирујуће дејство(слике демонстрирамо преко пројектора).
ИНТЕРАКТИВНА ППТ ОСМОСМЕРКА И УКРШТЕНИЦА: Провера стеченог знања на часу вршимо заједничким решавањем осмосмерки и укрштенице.
У завршном делу часа сви заједно  изговарају молитву „Богородице дјево“
Ученицима је предложено да уколико желе и уколико буду у прилици да нађу смолу за тамјан у природи, као и разни пројектни задаци који су на добровољној бази-пано, проналажење фотографија на Интернету и чланака везаних за тамјан, прављење презентације, укрштенице, осмосмерке, занимљив цртеж и слично да могу сами да одаберу на основу својих способности.
ЕВАЛУАЦИЈА: Ученицима су подељени евалуациони листићи
Онлајн припрему овог часа можете погледати на следећем линку: http://online.anyflip.com/scxpd/mxhn/mobile/index.html
Много тога се може научити из оваквих часова. Вероучитељ је спојио теорију и праксу комбинујуци оглед и ИКТ и у то укључујући појачану активност ученика на часу интерактивним вежбицама и то све у 30 минута. Како је колега тек недавно почео да ради, доказао је да недостатак искуства се може надоместити ентузијазмом и добром припремом за рад, а оно што је сигурно је да ће његови ученици овај час дуго памтити. Да ли постоји боља промоција овог предмета од самог задовољства деце, дечјег осмеха и молбе за што више оваквих часова.
                                                                                                          Сања Симић де Граф
​-ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Погледајте видео запис предавања у оквиру Наставе на даљину, март 2021.године!

​Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом и министар иностраних послова Србије Никола Селаковић данас су у Сарајеву разговарали о вишедеценијским проблемима са којима се суочава ова митрополија, као и о начину на који би могли бити ријешени.
Селаковић је, након састанка са митрополитом Хризостомом, новинарима рекао да је Српска православна црква стуб опстанка српског народа кроз вијекове и да је постојала и онда када није постојала српска држава.
Он је додао да је СПЦ очувала вјеру и националну свијест и међу преосталим малобројним Србима у Сарајеву.
Селаковић је изразио увјерење да ће он и званичници Србије у будућности дјеловати више на томе да се побољша положај српског народа и Цркве на овом подручју.
- Митрополит ме је упозно о актуелним проблемима и како заједнички можемо да покушамо да их рјешавамо, јер је ријеч о проблемима који трају деценијама и немогуће их је ријешити за један дан. Ипак, када наступамо здруженим снагама и када се заједно за нешто боримо, онда је много већа шанса да у томе успијемо - истакао је Селаковић.
Он је изразио задовољство данашњом посјетом митрополиту и славној, али и страдалној Митрополији дабробосанској, која и дан данас опстаје на овим просторима, на територији Федерације БиХ /ФБиХ/ и на територији Републике Српске.
Митрополит Хризостом је захвалио Селаковићу за посјету и за све добро што чини за СПЦ, српски народ и Србију, али и за развијање добрих односа између Србије и БиХ, који су неопходни, како би свим народима било добро.  Састанку је присуствовао и амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић. Селаковић је уочи састанка са митрополитом Хризостомом посјетио и Сабору цркву у Сарајеву. | Извор: СРНА

​Израелски археолози открили су фрагменте свитка са библијским текстовима на подручју Мртвог мора у тзв. "Пећини ужаса". Пећина на дубини од 80 метара данас је неприступачна и може јој се прићи само уз помоћ тима који вас спушта унутра. Ово је прво такво откриће у посљедњих 60 година.
Пронађени фрагменти свитка са одломцима из књига пророка Захарије и Наума датирају од прије двије хиљаде година.
„По први пут послије око 60 година, археолози су открили (на подручју Мртвог мора) фрагменте библијског свитка. Свитак, написан на грчком, укључује одломке из Књиге дванаест малихх пророка, укључујући књиге Захарије и Наума “, наводи се у саопштењу израелског министарства.
Напомиње се да се истраживања, на тешко доступним мјестима (укључујући и употребу опреме за пењање), спроводе од 2017. године како би се спријечило пљачкање старина у Јудејској пустињи тзв. „Црни археолози“. Истовремено, скоро 60 година, на овим мјестима нису пронађени нови рукописи - од краја 40-их година 20. вијека, када су археолози открили серију рукописа који датирају из I-III века вијека нове ере .
Такође, је откривен 6000 година стар костур дјелимично мумифицираног дјетета и 10.500 година стара корпа, за коју су израелске власти рекле да би могла бити најстарија на свијету. ЦТ скенирање открило је да је старост дјетета била између 6 и 12 година - са дјелимично очуваном кожом, тетивама и чак косом. Што се тиче фрагмената пронађеног свитка, стручњаци су установили да се ради о фрагментима грчког свитка Књиге дванаест малих пророка, који су написала два различита писара. Већ реконструисано 11 редова текста из књига пророка Захарије и Наума. Међу  реконструисаним текстовима, који су сви на грчком, је текст из Књиге пророка Наума 1,  5–6, који каже: „Горе се тресу од њега, и хумови се растапају, а земља гори пред њим и васиљена и све што живи у њој. Пред гњевом његовијем ко ће се одржати? и ко ће се опрети јарости гњева његова? јарост се његова излијева као огањ, и стијене се распадају пред њим."
Укупно су експерти Израелске управе за антиквитете, уз подршку добровољаца, прегледали око 80 километара пустињских пећина, операција је изведена, укљ. и уз помоћ дронова. „Циљ ове националне иницијативе је да спаси наше ријетке и важне баштине из канџи пљачкаша...Морају се издвојити ресурси за завршетак ове историјске операције. Морамо бити сигурни да можемо пронаћи шта год још пећине крију прије него што то разбојници нађу. Нека од ових блага су непроцјењива “, рекао је Израел Хасон, директор Израелске управе за антиквитете, у вези са открићем. Истраживачи посебно примјећују да, иако је већина текстова написана на грчком, име Бога појављује се у јеврејском писму познатом од времена Првог храма у Јерусалиму.
​„Веома је узбудљиво видјети ова открића и изложити их јавности, проналасцима који бацају сјајно свјетло на нашу историју“, рекао је Ави Коен, извршни директор Министарства Јерусалима и наслеђа. „Ови налази нису важни само за наше културно наслијеђе, већ и за читав свијет.“
Комади пергамента вјероватно су били сакривени у пустињској пећини између 132. и 136. године нове ере, током неуспјеле побуне Бар Кокхбе против Римљана. Између осталог, археолози су пронашли и предмете за које се вјерује да су их оставили јеврејски побуњеници који су се склонили у пећине током устанка у Бар Кохбе : новчиће са јеврејским симболима, врхови стријела и врхови копаља, фрагменти платна, сандале...Да подсјетимо,први сет свитака са Мртвог мора открио је бедуински пастир на истом подручју 1947. године и сматрају се једним од најважнијих археолошких открића 20. вијека, иако се библијски научници не слажу око њиховог ауторства.Већина тих свитака налази се у Израелском музеју у Јерусалиму, али и Јордан и Палестинска управа оспорили су њихово власништво. Кумран на Западној обали, мјесту гдје су пронађени, дио је земље коју је Израел заузео у рату 1967. године и био би дио будуће палестинске државе.

 У понедјељак, 15.marta 2021.године, православни вјерници започели су Васкршњи, Велики (назива се тако због посебне важности, али и дужине трајања) или Часни пост (зато што обухвата вријеме страдања Христовог и Његовог распећа на Часни крст), који ће трајати седам недјеља и завршиће се на Васкрс, који, ове године, пада 2. маја.  Васкршњи пост је главни и најстрожи пост у Православној Цркви и обавезан је за све хришћане. Његова  сврха је припрема хришћанина за прославу најважнијег хришћанског празника Васкрса. Пост не само да припрема вјернике за главни хришћански празник - Васкрсење Христово, већ се сматра временом покајања и исправљања. Установљен је у знак сјећања на чињеницу да је  Господ Исус Христос постио у пустињи 40 дана, али траје скоро седам календарских недјеља и састоји се од Свете четрдесетнице (40 дана), два празника - Лазареве суботе и Свечаног уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим и  Страсне недјеље - шест дана у седмици који претходи Васкрсу.  Главни циљ Великог поста није уздржавање од одређене врсте хране само по себи, већ исправљање срца. Вјерници се током поста труде да ограниче себе у храни, забави и лошим навикама, као и да велику пажњу посвете духовном животу.  
Прва недјеља поста зове се Чиста. Друга недјеља је Пачиста. Трећа недјеља је Крстопоклона. Четврта недјеља је Средопосна, јер је то вријеме средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пјева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недјеља је Цвјетна. Тако је названа по цвијећу и зеленим гранчицама које су дјеца и људи бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим. Седма, посљедња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недјеља.
Свети Јован Златоусти о посту
Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Свети Фотије, Патријарх цариградски о посту
„Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама."

О великопосној исхрани, молитвеном животу у овом периоду, посјећивању храма и причешћу Светим Христовим Тајнама. 
Храна у вријеме Великог поста
С кулинарске тачке гледишта пост се дијели на четири степена који су прописани црквеним уставом:
1. Сухоједеније- хљеб, свјеже, сушено и укисељено воће и поврће,
2. Кување без уља- кувано поврће без уља,
3. Разрешење на вино и уље- вино се пије у мјеру ради укрепљења тијела (оног који пости),
4. Разрешење на рибу.

Опште правило у вријеме Великог поста је да се не једе: месо, риба, јаја, млијеко, уље и (да се не пије) вино као и да се не једе више пута у дану (већ само једном). Суботом и недјељом се разрешава уље и вино, а бивају и двије трпезе на дан (у манастирима послије Литургије и послије вечерњег богослужења Ј. П., осим на Велику суботу). У вријеме Великог поста риба се разрешава само на празник Благовијести (7 априла) и на празник Цвијети ( Уласка Господњег у Јерусалим). На Лазареву суботу разрешава се рибља икра. Прва и последња седмица Велког поста су најстрожи дани поста. Прва два дана прве великопосне седмице Црквеним уставом прописано је да се ништа не једе. У Страсну седмицу се прописује сухоједеније ( храна се не кува нити пржи), а на Велики петак и Велику суботу је потпуно уздржање од јела. Немогуће је установити један (једнак) пост за монахе, свештенство и мирјане са разним искључењима за немоћне (старе), болесне, дјецу... Зато су у правилима поста Православне Цркве указане само најстрожије норме, испуњавању којих треба да стреме сви вијерници. Формалне подјеле правила поста на (посебан ) пост за монахе, свештенство и народ не постоји. Посту се мора приступати разумно, тј. не смије се узимати оно (тешко бреме) за шта немамо снаге (да извршимо до краја). Постепено и благоразумно дужни су да приступају посту неопитни људи. Мирјани често себи ублажавају пост (али то се мора радити са благословом свештеника)! Болесни и дјеца могу постити лаганим постом, на примјер само у прву и Страсну недјељу поста (овдје се мисли постити прописаним правилима поменуте двије недјеље, у потпуности пост се никоме не разрешава, осим у особеним случајевима Ј.П.).
У молитвама се говори «постите се постом пријатним», шта значи да се треба придржавати само поста који ће бити духовно пријатан. Потребно је (постити) сразмјерно својој моћи, а не «сувише» усрдно или напротив сасвим не строго. У првом случају испуњавање правила које није по нашој моћи може произвести штету тијелу и души, а у другом случају нећемо достићи потребног тјелесног и душевног упињања. Сваки од нас треба да увиди своје тјелесне и духовне могућности и узме (на себе) сразмјерно тјелесно уздржање, обраћајући главну пажњу на очишћење своје душе.

Организација духовно-молитвеног живота, посјећивање богослужења и причешће у вријеме Великога поста
За сваког човјека вријеме Великог поста индивидуално се разлаже на много малих подвига и малих напора . Тим прије могу се издвојити нека дјела, општа за све, управљања наших духовно-аскетских и моралних напора у Великом посту. Ти напори морају бити у организацији нашег духовно-молитвеног живота, напори за одсијецање тих или других вањских разонода и брига. На крају напор је дужан бити направљен и на однос према ближњима, који би у ово вријеме требао бити присан и садржајнији (него обично). И на крају крајева испуњавањем љубави и жртвености са наше стране. Организација нашег духовно-молитвеног живота уз Велики пост предпоставља (како у црквеном уставу, тако и у нашем келејном правилу) већу одговорност. Ако у друго вријеме снисходимо себи, говоримо да смо уморни, да много радимо, да имамо проблема у породици , скраћујемо молитвено правило, не идемо у суботу навече на бденије, раније излазимо из храма... ( у свакога ће се наћи оваквих самооправдања) то у вријеме Великог поста морамо почети од тога, да сваки овакав пропуст, који проистиче из сажаљења према самоме себи пресијечемо.
Онај који је већ привикао да у потпуности чита јутарње и вечерње молитве треба да се стара да свакодневно чита све те молитве и у вријеме Великог поста. Добро би било да се дода и молитва преподобног Јефрема Сирина: «Господи и Владико Живота мојего». Она се често чита у храму у седмичне дане Великога поста, па би природно било убацити је и у домаће молитвено правило. За оне који су «црквени» и који желе да се још више приближе великопосном поретку молитава, може се препоручити и читање (код куће) бар неких дијелова из свакодневних служби Посног триода. За сваки дан у Триоду се налазе канони, трипјесњеци, двопјесњеци, четверопјесњеци, који су у складу са смислом и садржајем сваке недјеље Великог поста, и шта је најважније подражавају покајно расположење.
За оне који имају могућност и молитвено усрђе, добро је да у слободно вријеме, уз јутарње или вечерње молитве читају каноне из Посног триода или друге каноне и молитве. Рецимо ако не успијемо отићи на јутарње богослужење добро је прочитати стихире које су се пјевале на вечерњој или на јутрењу тога дана Великог поста.
Веома је важно уз Велики пост посјећивати не само суботње и недјељне већ и свакодневне службе јер се особеност богослужбеног поретка Великог поста познаје само на службама у седмичне дане. У суботу се служи Литургија Светитеља Јована Златоустог иста као и у друго вријеме црквене године. У недјељу се врши Литургија Светитеља Василија Великог, која се на први поглед (што се тиче пјевнице) разликује само једном пјесмом: умјесто «Достојно јест» пјева се «О тебје радујетсја» (у српској богослужбеној традицији послије «И всјех и всја» пјева се тропар Светитељу Василију Великом «Небо јављенаго» Ј.П.). Других видљивих разлика за парохијане скоро да и нема. Ове особености видљиве су прије свега свештенику и онима који су у олтару. На седмичним службама открива се читав поредак великопосне службе. Много пута понављање молитве Јефрема Сирина «Господи и Владико живота мојего» умилно пјевање тропара часова- првог, трећег, шестог и деветог са земним поклонима. На крају Литургија Пређеосвећених дарова заједно са умилним пјесмама, које умекшавају и најкаменитија срца: «Да исправитсја молитва моја јако кадило пред тобоју», «Ниње сили» на входу Литургије Пређеосвећених дарова. Ако се не помолимо на овим богослужењима, ако им се не приближимо, нећемо ни разумјети какво се духовно богатство открива у великопосним службама.
Зато је сваки (хришћанин) дужан да се постара да бар неколико пута у вријеме Великог поста размакне животне прилике (свакодневне послове): рад, учење, животне бриге и иде на великопосне службе у седмичне дане.
Пост је вријеме молитве и покајања, кад је сваки од нас дужан испросити од Господа опроштај својих гријехова ( постом и исповијешћу) и спремно се причестити светим Христовим Тајнама.
У вријеме Великог поста (сваки православни хришћанин Ј.П.) треба да се исповиједи и причести минимум један пут. У исто вријеме треба се трудити и постити, да би се могли причестити Светим Христовим Тајнама бар три пута: на првој седмици Поста, четвртој и на Страсној- на Велики четвртак. Извор: www.patriarhia.ru /