Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

У понедјељак, 29. јула 2024. године, јављено је о још једном бомбашком нападу на православну цркву Светог Порфирија у Гази. Прве вијести указивале су да су двије бомбе или ракете пале на храм, при чему су повријеђене најмање четири особе. У 1:33 по локалном времену (18:33 ЕДТ), изнесене су најновије информације са сљедећим детаљима:
Три артиљеријске ракете пале су на комплекс православног храма Светог Порфирија у Гази. Само двије од ових ракета су експлодирале. Три особе су задобиле повреде: један хришћанин и два муслиманска цивила. Једна особа је задобила прелом ноге.Vailet Saygh Souri, која је изгубила неколико чланова породице у првој експлозији у октобру, има велики комад гелера у руци. Чини се да су експлозије настале од артиљеријске гранате (калибар 155 мм) које је испалила IDF M109 самоходна хаубица. Извор: orderofsaintgeorge.org

Атински архиепископ Јероним изразио је снажно неодобравање церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу, посебно критикујући посебно пародију "Тајне вечере" Леонарда да Винчија, у којој су учествовали трансвестити, преноси Ромфеа. Упитан о церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу, Његово Блаженство Архиепископ атински и све Грчке Господин Јероним је изјавио: „Све је то достојно апсолутног презира“.
Нешто раније Цариградски патријарх Вартоломеј такође је критиковао отварање Олимпијаде пародијом на „Тајну вечеру” Христа и дванаест апостола и назвао ове представе „не само против хришћанства и светог Јеванђеља, него и против сваког цивилизованог човјека". Свети синод Бугарске православне цркве објавио је 30. јула 2024. године саопштење у вези са церемонијом отварања Олимпијских игара у Паризu: „Представљени уметнички ликови, независно од мотива, које пропагирају организатори, противрjечни су и апсолутно се не поклапају са хришћанским јеванђељским моралом, хришћанским духовним животом, као и са људским разумом, природним људским правима, са вijековима старим европским естетским критеријумима и класичним идеалом qепоте ‘у здравом тijелу, здрав дух’, који је у основи идеје Олимпијских игара“, наводи се у саопштењу Синода на званичном сајту БПЦ. Митрополит манијски Хризостом III (Грчка православна црква), познати грчки теолог и правник, изразио је незадовољство француским амбасадором у вези са богохулним антихришћанским сценама током церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу. Писмо грчког епископа објавио је сајт Ромфеа:  „У контексту грчко-француског пријатељства, а и као студент чувеног универзитета Сорбона, са осјећањем жаљења изражавам своје незадовољство због богохулног инцидента током церемоније отварања Олимпијских игара у Паризу, богохулног представљања "Тајне вечере" која се односи на европску хришћанску културу“, наводи се у саопштењу. Митрополит је, обраћајући се амбасадору, изразио наду „да се слични провокативни и антирелигијски поступци неће поновити у будућности“. Руска православна црква окарактерисала је скандалозну пародију „културно-историјским самоубиством“ и „јавним исмијавањем хришћанства“.„Волио бих да вјерујем да постоје Французи, једноставне хришћанске породице, одани својој вјери и коријенима. Иза њих је живот и будућност. А гомила лудих, бесполних створења, насликаних као варварска племена, већ је мртва, упркос свом хаотичном кретању, мртва, као француски пијетао од супе, лишен главе“, прокоментарисао је Владимир Легојда, Шеф одјељења за односе са јавношћу Московске патријаршије, о скандалозној пародији. 
„Културно-историјско самоубиство се дешава у једној од некада хришћанских престоница европске цивилизације концентрисани израз оних процеса који су се одвијали прије Олимпијаде и који ће се наставити послије ње“, написао је замјеник шефа синодалног ј Московске патријаршије за односе цркве и друштва и медија Вахтанг Кипшидзе на свом Телеграм каналу.
Свештени покрајински синод Архиепископије критске, са Крита, мјеста гдје је по грчкој митологији рођена Европа, улаже снажан протест свима који су одговорни за овај догађај, онима који кажу да иду напријед у животу без дискриминацију, али се у пракси понашају са богохулном дискриминацијом према хришћанима. Церемонија отварања Олимпијских игара 2024. године у Паризу укључивала је тужну сцену са провокативном реконструкцијом Тајне вечере, чиме је исмијана хришћанска вјера и Свето Јеванђеље. Какве везе дух старогрчких олимпијских игара може имати са руглом над горе наведеним догађајем, који се одиграо у граду „свјетлости“, Паризу? ...Није, наравно, први пут да се дискредитација хришћанске вјере, презир хришћанске културе, хришћанофобија и ругање њеним светим симболима испољавају са европског простора.
Европа се све више окреће од хришћанских коријена своје културе"...наводи се у саопштењу Свештеног синода Архиепископије критске.
Оштар одговор дао је и Његово високопреосвештенство Митрополит Македонске православне цркве-Охридске архиепископије Пимен:— Ругаш се Христу, а поносиш се, као да си учинио неко јуначко дјело.
Словачка бојкотује затварање Олимпијаде: "Симбол дегенерације и декаденције"
Замјеник словачког премијера Томаш Тараба најавио је да неће представљати своју земљу на церемонији затварања Олимпијских игара у Паризу. Тараба је био међу многима који су церемонију отварања ОИ у петак оценили као крајње непоштовање према хришћанима. 
"Требало је да представљам Словачку на завршној церемонији, али за нормалан свет ова Олимпијада ће заувек остати симбол дегенерисане декаденције, која је злоупотребила лепоту спорта и претворила га у прогресивно политичко позориште", написао је словачки званичник на Фејсбуку. Тараба је такође истакао да Међународни олимпијски комитет сада уклања снимке срамне церемоније отварања са интернета. 
"Увреде хришћанства и декаденција достигле су такав ниво да су увредиле цео нормалан свет, који разуме разлику између културе и смећа", написао је он на Иксу. Тараба је преузео неке од дужности Роберта Фица након што је словачки премијер преживео атентат средином маја. Фицо се од тада опоравио и вратио на функцију, али је Тараба делегиран да отпутује у Париз уместо њега.

Умјетници који су учествовали на церемонији отварања Олимпијских игара у Паризу дали су своје коментаре у вези са својим шоуом, преноси Credo. Они су потврдили да су пародирали "Посљедњу вечеру" Леонарда да Винчија, а не још једно умјетничко дјело, али су рекли да нису жељели да се ругају било коме. Њихове изјаве дате на друштвеним мрежама и коментари новинарима су у супротности са објашњењем организационог комитета Олимпијских игара у Паризу да је сцена „интерпретација грчког бога Диониса, [што] указује на апсурдност насиља између људи".

​препоручујемо: Свијет згрожен пародијом "Тајнe вечерe" на Олимпијским играма у Паризу

Мошти двојице великих румунских исповjедника 20. вијека свечано су обретене у понедјељак у манастирима у близини Букурешта. Конкретно, мошти Светог Димитрија Станилоја* су ексхумиране са гробља у манастиру Церница у букурештанском предграђу Пантелимон, а мошти Светог Софијана (Богију)** су ексхумиране у манастиру Калдарушани, сјевероисточно од Букурешта. Св. Димитријa и Софијанa, заједно са још 14 исповједника и мученика румунског комунистичког јарма, канонизовао је Свети Синод румунске православне цркве 11. до 12. јула 20224. године.
Његово Преосвештенство викарни Епископ праховски Тимотеј при Архиепископији букурештанској служио је у понедјељак специјалну службу ексхумације моштију Светог Димитрија Станилоја са гробља манастира Церница. Ексхумација је обављена унапријед да би се поштовали црквени прописи о припремању светих моштију. Конкретно, разматрана су досадашња искуства везана за канонизацију светих из Архиепископије букурештанске. Ова ексхумација имала је за циљ да се мошти на одговарајући начин припреме за смјештај у сребрни кивот***, који се тренутно израђује у радионицама Румунске Патријаршије, у припреми за проглашење канонизације почетком 2025. године.
„Дошло је вријеме да се изабраници Господњи преселе са гробља у цркву и да буду радост и узор вјерницима, као што је то било за живота“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ праховски Тимотеј. Епископ је говорио о жељи Светог Димитрија Станилоја и других јерараха и професора богословије да „слушају литургију под земљом на манастирском гробљу“.
​
Мошти светог Рафаила (Хававинија) из Бруклина ексхумиране су у Антиохијском селу у Пенсилванији раније овог мјесеца.
* Проф. Димитрије Станилоје (рум. Dumitru Stăniloae) рођен је 29. новембра 1903. године у мјесту Владени, у околини Брашова. Завршио је високу бгословску школу у Брашову, а дипломирао на Богословском факултету у Черновцима, гдје је одбранио докторат. Предавао је Догматику на богословским факултетима у Сибину (Сибиу) и Букурешту. Писац је великог броја књига, студија и чланака из богословља и духовности. Са румунског језика је епископ канадски Митрофан превео на српски његово дјело „Духовност и заједница у православној литургији” у три тома: „Православна догматика”, „Бесмртни лик Божији” и „Православно морално богословље”). Упокојио се у Господу 4. октобра 1993. године (89 год.).
**Отац Софијан Богију је био познати црквени сликар прогањан под комунистичким режимом у Румунији, осуђен на 16 година затвора.
*** Кивот или ћивот (грч. Κıβωτός) - ковчег у којем се чувају мошти. Кивоти могу бити разних облика и величина. Могу садржати цијеле, нетрулежне мошти или Свете честице. 

​Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је стигао 27. јула 2024. године у Епархију будимљанско-никшићку, где ће сутра у цркви Светих мученика Кирика и Јулите у Велици служити свету Литургију поводом осамдесете годишњице страдања Срба из тог и околних горњеполимских села (опширније ОВДЕ).
Испред манастира Ђурђеви Ступови, задужбине жупана Стефана Првослава, сина великог жупана Тихомира и синовца Стефана Немање – Светог Симеона Мироточивог, Светејшег Патријарха г. Порфирија је дочекао Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Методије са свештенством, монаштвом и многобројним верним народом Берана и Васојевићког краја.
У свечаном чину доксологије у древном храму, у коме је пре осам векова Свети Сава у свом првом уређењу Српске Цркве за епископа у Будимљи назначио монаха Неофита, молитвено учешће су узели високопреосвећена господа митрополити црногорско-приморски Јоаникије, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије; преосвећена господа епископи пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило и будимљанско-никшићки Методије; као и изабрани епископи јенопољски архимандрит Никон и диоклијски архимандрит Пајсије.
– Нека радост испуни свако срце и сваки дом хришћански и православни у Црној Гори! Ваша Светости, стопама нашег оца и наше христоиконе Светог Саве, молитвама Светог Петра и Светог Василија, дошли сте нам следствујући Христа и Јеванђеље, следствујући своју веру и љубав, доносећи благослов Божји овој земљи, овом граду, овом народу и овој Светосавској епархији. Добро нам дошли у свету Црну Гору народа верног и Богу оданог! У свету Црну Гору постојбину светих отаца и светих ћивота, угодника Божјих и великих молитвеника Цркве Српске – поручио је епископ Методије у надахнутом и дирљивом поздравном слову.
– Господ који у сва срца прозире видео је нашу љубав и веру, нашу саборност и заједницу, видео је и жељу којом горе срца наша и ту нам је жељу испунио и путеве Ваше управио спрам наше љубави. Својим је промислом Господ уредио и да то буде баш овај дан – дан наше ране отворене и дан непребола у Велици. Ваша Светости, Ви то најбоље знате, да је душа хришћанска вечни неимар који зида, диже и обновља и Цркву и човека. Љубав према Богу и људима ће све позлатити! И ништа друго осим љубави! Та љубав ће ране наше велике и дубоке зацелити и бол умирити. Ваше присуство и Ваша љубав према нама је гаранција да ћемо, молећи се Господу, у томе успети, јер ко љубави има све има јер Бога има – поручио је владика Методије и закључио:
– Времена су увек била тешка на овим горштачким просторима, али се показује да то само погодује нашој вери и завету. То што је српски народ увек у искушењу, Бог нам додаје снаге да истрајемо и да не клонемо. То је наша вера у Бога Живога. Ваш долазак и Ваша мудрост и вера у нас и у Господа јесу данас и овде слика и сведочанство тријумфа живота и неизмерне Божје љубави. Радујемо се Вашем пастирском руковођењу и облагодаћењу које доноси Ваша реч и љубав. Ми овде живимо и негујемо хришћански дух, истински братски однос поверења и поштовања са свим народима и религијама и верујемо да само у заједници љубави можемо градити себе и свој народ. Овде смо се сви вечерас окупили, и црквени клир и народни прваци, заједно са верним народом. Сви смо радосни и благодарни Вашем доласку и хвала Богу што нас је благословио Вашом посетом.
Уследило је архипастирско слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија које је испунило срца сабраног благочестовог народа: – Нема веће радости и благослова за било коју душу православну и светосавску него да дође у земљу Светог Саве, да буде утешен снажном вером и крстоликом љубављу према Богу и према човеку, према читавој творевини Божјој. Беседу патријарха Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ. Извор: СПЦ

​Празник Светог Владимира Великог и крштења Русије (28. јул 2024. године) свечано је прослављен у бјелоруском Свето Јелисејско-ларишевском манастиру крштењском Божанском литургијом на ријеци Неман.
Традиција оваквих литургија у ријеци почела је 2018. године. OrthoChristian је писао о крштењима 2021, 2022. и 2023. године.
Литургију је служио протојереј Дмитриј Семуха, секретар новогрудочке епархије, са осталим помјесним и манастирским свештенством. Ове године у светој православној цркви крштено је 18 људи из разних епархија, међу којима су дјеца и одрасли. Новопросвећенима су уручене крштенице, након чега су сви присутни узели учешће у манастирској трпези.
„Овај дан је заиста велики за нас, јер је кнез Владимир у своје вријеме донио одлуку која је промијенила ток историје наших словенских народа“, истакао је протојереј Анатолиј Герасимук. „И у нашој новогрудској епархији успоставили смо традицију — служимо крштењску литургију на ријеци Неман. Ова служба посебна је и за мирјане и за нас, свештенство. Прослављајући кнеза Владимира, сјећајући се духовног чина који је извршио на водама Дњепра, ми, као да правимо паралеле, вршимо исти чин на водама Немана. Крштавамо и одрасле и одојчад.” Извор

Средњовјековни споменици на Косову и Метохији биће задржани на Листи светске баштине у опасности, одлучио је Унесков Комитет за светску баштину на 46. заседању у Њу Делхију. Међу пријетњама који се наводе као разлози за овакву одлуку је и политичка нестабилност на КиМ. Разматрање стања конзервације ових споменика поново је одложено за наредно засиједање Комитета, саопштено је у документу Комитета за свјетску баштину. У документу се тражи од државе уговорнице да, у сарадњи са УНМИК-ом, Центру за свјетску баштину, до 1. фебруара 2025. године, достави ажурирани извјештај о стању очуваности имовине, на разматрање Комитета за свјетску баштину на својој 47. сједници.
Културно добро "Средњовјековни споменици на Косову и Метохији", уписано је на Унескову листу свјетске баштине у опасности 2006. године на иницијативу Србије и обухвата манастир Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију и цркву Богородице Љевишке. Извор:Танјуг

„Ово је било крајње непоштовање према хришћанима“, написао је Илон Маск.
Церемонија отварања Олимпијских игара 2024. године у Паризу изазвала је негодовање због „травестије" који су извели пародију на "Тајну вечеру" Леонарда да Винчија, свјетски познату слику Христа и његових апостола преноси Фокс њуз. Током извођења, осамнаест извођача, међу којима су биле и три познате дрег краљице из "Drag Race France", заузеле су позе иза стола с прелијепим призором ријеке Сене и Ајфеловог торња у позадини. Након тога, модели су изашли на сцену за импровизовани модни шоу, док су пародисти "Тајне вечере" плесали уз ивицу бине. Извођење се на крају претворило у плесни спектакл када је Ники Дол, водитељ "Drag Race France“, прошетао по сцени. Када се појавио и "Велики Штрумф" на црвеном тепиху испред њих, многи су остали зачуђени. Поред тога, и коњ на којем је човјек огрнут олимпијском заставом који је виђен синоћ током цефремоније отварања Олимпијских игара такође се сматра изругивањем хришћанству. Наиме, ријеч о коњу који асоцира на коња из књиге Откривења гдје стоји написано:"И видјех, и гле, коњ блијед, и ономе што сјеђаше на њему бијеше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом дијелу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским" 
​Многе истакнуте политичке и јавне личности из цијелог свијета осудиле су ову демонстрацију као знак културног пропадања западне цивилизације. Оснивач Тесле Илон Маск критиковао је демонстрацију, рекавши: „Ово је крајње непоштовање према хришћанима". Међутим, организатори Олимпијских игара су истакли да је извођење било интерпретација грчког бога Диониса како би се указало на "апсурдност насиља међу људима". 

Харисон Баткер (Harrison Butker), фудбалер НФЛ-а (Kansas City Chiefs), цитирао је Свето писмо како би осудио демонстрацију, написавши: „Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човјек посије оно ће и пожњети. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети трулеж, а ко сије у дух, од Духа ће пожњети живот вјечни “ (Гал 6,7-8).

​"Ово је безумље. Отворите догађај тако што ћете Исуса и ученике на Тајној вечери замијенити мушкарцима обученим у жене“, рекао је канадски радио водитељ Клинт Расел. „Има 2,4 милијарде хришћана на земљи, и очигледно је Олимпијада хтјела да им свима гласно каже од самог почетка да НИСУ ДОБРОДОШЛИ.
​Финансијски и културни коментатор са Волстрита Силвер тврди да ово одражава најгоре аспекте модерне Француске.

„Барем је Кина показала најбоље од своје земље током Олимпијаде“, рекао је он. „Чини се да је Француска одлучна да покаже најслабије и најгоре стране своје земље током Олимпијаде".
​Конзервативна француска политичарка и чланица Европског парламента Марион Марешал (Marion Maréchal) упозорила је међународну публику да контроверзне демонстрације не одражавају карактер француског народа. 
„Свим хришћанима свијета који гледају церемонију #Paris2024 и осјећају се увријеђено овом пародијом на Тајну вечеру коју изводе drag queens, знајте да ово не говори Француска, већ љевичарска мањина спремна на сваку провокацију.  #notinmyname", написала је она. Финско-њемачки технолошки бизнисмен Ким Дотком отварање Олимпијских игара је описао као церемонију затварања човјечанства. 
Отварање Олимпијаде у Француској је масовни неуспјех, навела је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, коментаришући вишесатну церемонију отварања Олимпијских игара у Паризу, која је најављена тако да ће "помјерити границе", што је свакако и успјела да учини.
"Нисам хтјела да гледам отварање. Али када сам видјела фотографију, нисам могла да вјерујем да то није дипфејк или фотошоп", написала је очигледно згрожена Захарова на Телеграму. Захарова је затим навела низ сцена које су пратиле отварање Олимпијаде, од транспортног колапса, преко пацова који су преплавили улице француске престонице, центар који се претворио у гето за бескућнике, мијешања тимова ДНРК и Републике Кореје, до учешћа "репера-наркомана" Снуп Дога и коњаника апокалипсе, који је носио заставу олимпијског покрета. 
"Једна од главних представа Олимпијаде било је ЛГБТ исмијавање светог догађаја за хришћане, Тајне вечере, последње Христове вечере. Апостоле су представили трансвестити. Очигледно, у Паризу су одлучили да, пошто су олимпијски прстенови разнобојни, могу све да претворе у једну непрекидну параду геј поноса", додала је Захарова. 
Церемонија отварања Олимпијских игара у Паризу наишла је такође на критике и француских бискупа. Парада натопљена кишом у петак увече понудила је „дивне тренутке љепоте, радости, богатих емоција и била је опште хваљена“, наводи се у саопштењу Француске бискупске конференције у суботу. „Међутим, ова церемонија је, нажалост, укључивала и сцене подсмјеха и поруге хришћанству, због чега дубоко жалимо“. „Мислимо на све хришћане широм континената који су повријеђени ексцесима и провокацијама одређених сцена“, додали су бискупи у изјави.​ 
Предсједник Представничког дома америчког Конгреса Мајк Џонсон осудио је пародију на Тајну вечеру, коју је извела група "дрег квинс" током церемоније отварања Олимпијских игара. Републикански конгресмен је навео да је исмијавање Тајне вечере "шокантно и увредљиво за хришћане широм свијета"."Рат против наше вјере и традиционалних вриједности данас нема граница. Али знамо да ће истина и врлина увијек побиједити", написао је на Џонсон на свом X налогу, додајући цитат из Библије да "Свјетлост сија у тами, и тама је не обузе" (Јеванђеље по Јовану). 
У међувремену, Међународни олимпијски комитет уклонио је са званичних налога Олимпијских игара у Паризу снимак церемоније отварања Олимпијаде. Видео тренутно није доступан ни на Јутјубу ни на званичном сајту Олимпијских игара. 
​Истовремено, америчка технолошка компанија "Си спајр" одлучила је да повуче своје оглашавање на Олимпијским играма у Паризу након контроверзне пародије на Тајну вечеру на отварању Олимпијаде. Како је компанија навела, њени запослени су шокирани оним што су видјели.
"Шокирани смо исмијавањем Тајне вечере током отварања Олимпијских игара у Паризу. 'Си спајр' ће повући своје оглашавање са Олимпијских игара", саопштила је компанија на X налоду. 
Мађарски премијер Виктор Орбан је, у недјељу 28. јула, изнио низ критика на рачун "слабости и дезинтеграције Запада", што је илустровано "церемонијом отварања Олимпијских игара (ОИ) у Паризу". Орбан сматра да „празнину“ Запада одражава отварање ОИ на којем је одата почаст мјешовитој Француској и истакнута заједница ЛГБТ+, уз трансвестите приказане око стола као на слици Леонарда да Винчија „Тајна вечера“ о библијској посљедњој вечери Исуса Христа с апостолима. Ирански министар културе и исламске оријентације осудио је приказ Исуса Христа, истичући да се Исус поштује као пророк у исламу. 
​"Церемонија отварања Олимпијских игара у Паризу показала је колапс цивилизације и хришћанске културе у западној Европи – трансвестити су приказали Тајну вечеру", пише грчки портал "Проњуз".
Организатори Олимпијских игара у Паризу упутили су 28.јула извињење свима који су на свечаном отварању игара били увријеђени поставом стола која их је подсјетила на слику Леонарда да Винчија "Тајна вечера". Умјетнички директор церемоније отварања ОИ Томас Жоли рекао је да је намјера била да се слави разноликост и ода почаст слављу и француској гастрономији, преноси АП. ​Томас Жоли је јеврејин и припадник геј популације.

*Drag Queen - особа, најчешће мушкарац, која користи одјећу и шминку како би опонашала и често преувеличавала карактеристике женског спола.

Гроб Његове Светости Патријарха бугарског Неофита оскрнављен је недавно по други пут од његовог упокојења 13. марта.
У званичном саопштењу Бугарске патријаршије од 25. јула 2024. године наводи се:
„Непознато лице оскрнавило је икону Васкрсења Христовог, постављену на крст на гробу блаженопочившег бугарског патријарха и митрополита софијског Неофита, који се налази испод колонаде митрополитског саборног храма Свете Недјеље. Напад се догодио у раним јутарњим сатима 20. јула. Предузете су радње на обнављању иконе, а о инциденту су обавијештени органи за спровођење закона“ наводи се у саопштењу.
Да подсјетимо, у априлу ове године је човјек коjем је дијагностификована шизофренија након што је приведен вандализирао гроб двапут у једној недјељи (14. и 15. априла 2024. године). Тада је крст скинут са гроба, један његов дио је поломљен,као и дио мермера око гроба упокојеног предстојатеља Бугарске Патријаршије. Све је забиљежено на видео запису. Полиција је привела вандала, али га је убрзо пустила. Припрема: вјеронаука.нет

​Број хришћана у Сједињеним Државама, старијих од 18 година, који су прешли из друге хришћанске деноминације у православље значајно се повећао 2022. и 2023. године, наводи се у новом извјештају Института за православне студије на колеџу Свети Константин у Хјустону. У истом периоду порастао је и број пријема са пуним крштењем, умјесто само миропомазања.
Институт је спровео анкету међу свештенством у 20 парохија, у шест јурисдикција, у 15 америчких држава, током љета и ране јесени 2023. године, а извјештај са резултатима анкете објављен је у јулу ове године. Подаци Института показују да се број конвертита није много промијенио између 2013. и 2019. године. Дошло је до значајног пада у 2020. години, праћеног порастом у 2022. години, када се број конвертита више него удвостручио у односу на просјек од 2013. до 2019. године. Број вјерника који су прешли у православље до јесени 2023. године, такође, је знатно већи од претходног просјека.
Од 2013. до 2018. године више примања у православну вјеру било је миропомазањем него кроз пуно крштење. Али 2019. и 2020. године већ има више крштења, а од 2021. године број крштења је знатно већи од броја пријема само са миропомазањем, тако да је 2022. број пријема са крштењем двоструко већи од броја пријема са миропомазањем.
Институт претпоставља да је највјероватније објашњење за овај тренд то што су неке парохије промијениле свој приступ и почеле у потпуности да покрштавају преобраћенике из римокатолицизма и протестантизма. У шест од 20 обухваћених парохија долази до преласка са великог броја миропомазања на само мали број, или нула пријема само са миропомазањем.
Извјештај представља и статистичке податке на основу пола, старости, породичног статуса, хришћанске конфесије из које потичу и разлога за прелазак у православље.
Извештај је доступан овдје. Извор: ​https://orthochristian.com/161873.html

Свети Синод РПЦ је, у четвртак 25. јула 2024. године, у Патријаршијској и Синодалној резиденцији у  Данилову манастиру  у Москви, под предсједавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила,  одржао своје редовно засиједање на којем је, између осталог, .одлучио да канонизује још једног светитеља међу новомученицима и исповједницима Руске правосласвне цркве. Тако ће се од сада 12/25. августа обиљежавати помен свештеномученика Алексеја Лопатина, који је пострадао од безбожне власти 1918. године, преноси Patriarchia.ru. Свети Алексеј је, такође, био уврштен у Сабор светих Вјатских. Ако се његови остаци открију, они ће се поштовати као свете мошти.
***
Протојереј Алексеј Лопатин рођен је 1868. године у Кукарки, Вјатска губернија. Завршио је Вјатску богословију. Од 1890. године до октобра 1916. године о. Алексеј је служио у храму Светог Преображења Господњег у селу Верховино. За свој рад парох је одликован разним црквеним почастима. Октобра 1916. о. Алексеј је постављен за настојатеља Саборног храма Светог Преображења у Слободском и уздигнут у чин протојереја. У недељу, 21. априла 1918. године, о. Алексеј је одржао бесједу парохијанима Саборног храма Светог Преображења, у којој је, проповедајући о житију Свете Марије Египћанке, упоредио савремени живот руског народа са првом половином живота ове светитељке. Рекао је: „Ми смо напустили прописе наших предака; престали смо да испуњавамо своје хришћанске дужности“. Истог дана црвеногардисти ухапсили су о. Алексеја. На захтјев парохијана, парох је првобитно пуштен, али је у поноћ поново ухапшен и пребачен у Вјатски поправни дом. О. Алексеј се храбро понашао током испитивања, негирајући све оптужбе против њега. Пуштен је, заједно са другим ухапшеним пастирима из Вјатке, за празник Пасхе. Међутим, 23. маја 1918. године извршен је претрес његовог стана, након чега је услиједило поновно хапшење. Протојереј Алексеј Лопатин стријељан је 25. августа 1918. године у граду Вјатки.

​Братство српског православног манастира Осовица и ове године је, 25. јула 2024. године, на дан празновања Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, спремно дочекало више хиљада вјерника који су дошли да са њима поделе духовну радост празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Свету архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит бањалучки Г. Јефрем и Његово Преосвештенство Викарни Епископ марчански Г. Сава уз саслужење игумана Пантелејмона, доктора богословија и професора на Духовној академији у Варшави, свештеномонаха, свештеника и ђакона Епархије бањалучке. Свечаности су присуствовали бројни гости и високи државни званичници. Током Свете Литургије одлуком Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита бањалучог Г. Јефрема у чин ђакона рукоположен је дипломирани теолог Немања Малиновић из Козарске Дубице. Након Литургије за све присутне уприличено је послужење.
Епископ Сава је у својој беседи истакао да су се верници на овај велики празник окупили да узнесу захвалност Господу за све и да узнесу своје молитве пред Иконом Пресвете Богородице Тројеручице. „Ево нас и ове године поново сабрани под сводовима овог светог манастира да сви заједно узнесемо захвалност Богу за све и за сва добра, да сви заједно учествујемо у Светој Тајни Евхаристије, односно у тајни захвалности, да сви узнесемо своје молитве пред Иконом Пресвете Богородице Тројеручице, најдражег и највољенијег бића свих времена, свих народа и сваког човека понаособ, јер управо Пресвета Богородица је сваком Хришћанину срцу најближа и најдража, она којој притичемо у свим својим молитвама, иштући било шта што је на нашу духовну корист или захваљујући за све оно добро што нам је од Бога дато, молећи се да нам својим материнским молитвама препоручи свом сину, Господу нашем Исусу Христу, јер знамо да много може молитва матерња пред сином њеним“.
Обраћајући се присутнима, игуман манастира Осовица архимандрит Теофил је пожелео добродошлицу свима у светоблаговештенску обитељ манастира Осовица и истакао да овај манастир сведочи да онда, када један манастир буде разорен и нестане с лица земље, он ипак није изгубљен јер, промислом Божијим, све што је духовно није подложно пропадању. Игуман Теофил је додао да је икона Пресвете Богородице Тројеручице посебан благослов и да је данашњи празник изузетно важан за све православце. „Као и сваке године, данас прослављамо дан иконе Пресвете Богородице Тројеручице, наше највеће националне светиње, иконе која је благослов Свете царске ларве манастира Хиландар манастиру Осовици, али и оне оригиналне која се налази у манастиру Хиландар, али и сваке друге иконе Пресвете Богородице Тројеручице која је у сваком српском православном дому и заиста је та икона посебан благослов прво Светом Сави, а потом и целој светосавској цркви. Посебно смо благодарни Богу што нам је дао да икона буде дар Свете царске лавре манастира Хиландар нашем манастиру и што и ми овде можемо да се молимо ПРесветој Богородици за изобиље небеских и земаљских благослова, за здравље, спасесње и оно што је неопходно да би дошли до живота вечног.“

„Ја себе видим као грађанина Хамбурга. Али, када је вера у питању, себе налазим у Српској православној цркви", каже Радослав Тишма који у Хамбургу живи већ 34 године. Дошао је СФР Југославије. „Његова" црква, Српска православна црква (СПЦ) у Њемачкој, недавно је у Хамбургу свечано отворила храм посвећен Светом Архангелу Михаилу уз српског патријарха Порфирија. Црква у Хамбургу примјер је све веће присутности православне вјере у Њемачкој. Тамошња парохија је купила зграду 2001. године.Убрзо након тога почело је реновирање. 
„Од тада нам долази све више људи који су овде нашли свој духовни дом", рекао је 59-годишњи Тишма за ДW који је дуго био предсједник црквеног одбора. У Њемачкој се већ годинама смањује број католика и протестаната, док је број православних хришћана у порасту. Српска Православна Црква у Немачкој броји више стотина хиљада вјерника.
Тишма истиче да поред породица које су последњих година из Србије дошле у Хамбург, има много верника који су одавно интегрисани у немачко друштво. То су инжењери, лекари, пословни људи... Последњих година, хамбуршка парохија је добила и млађе чланове који су прешли из других цркава. Сам Тишма, који је ваздухопловни инжењер, већ дуго има немачки пасош.
Јачање српске православне заједнице у Хамбургу није усамљен случај. У сјенци кризе у којој се налазе католичка и евангелистичка црква у Њемачкој, православне цркве значајно јачају. Католичка црква је 2023.године изгубила више од 591.000 вјерника због иступања из цркве или смрти. Сада броји око 20,3 милиона чланова. За само годину дана евангелистичка црква је изгубила око 560.000 чланова и сада броји 18,5 милиона чланова. То значи да око 47,5 одсто Ниејемаца још увијек припада једној од две „велике цркве". Послије поновног уједињења Њемачке 1991. године то је било више од 70 процената. Црквени представници се муче да нађу објашњење за одлазак вјерника, али ријетко се говори да се број православних хришћана у Њемачкој годинама значајно повећава. За разлику од католика и протестаната, који своје чланство прецизно евидентирају због законске регулативе, за православне цркве постоје само процјене.
Један мали број православних хришћана је вијековима живео у Њемачкој. Но, њихов број се значајно повећао од 1960. досељавањем, такозваних „гастарбајтера" из Грчке, Југославије и других земаља.
Емануел Сфијаткос
Грчки православни викарни епископ Емануел Сфијаткос (47), из парохије у Берлину, који представља ОБКД у контактима са немачком владом, чак говори о најмање „четири милиона православних вјерника у Њемачкој". Важно му је да истакне да они не припадају некој од православних цркава, вец́ „православној цркви" у цјелини. Свештеник Сфијаткос, родом из Дуизбурга, је оличење успона православне цркве „Ја сам представник трецће генерације моје породице у Њемачкој", каже он. Сада често крсти дјецу из породица трецће или четврте генерације.
„Православна вјера има невјероватан потенцијал у овој земљи. Не можете да игноришете оволики број вјерника. Не можете о њима ни да причате као о мањини. Ми више нисмо мањинска црква, а заправо више нисмо ни мигрантска црква. Ми смо ту", каже Сфиаткос. У Њемачкој постоји више од 600 православних заједница на различитим језицима.
Прије неколико деценија, Грци и Руси су чинили вецћину православних хришцћана у Њемачкој. Данас су, према ОБКД, румунски православни хришц́ани највецћа појединачна група са 900.000 чланова. Руси, Грци, Бугари и Срби имају по више од 400.000, неки скоро 500.000 чланова. Бројке би могле бити и веће: У Сјеверној Рајни-Вестфалији, Српска православна црква поднијела је захтјев за признање као јавноправна установа. То би јој донијело предности приликом прикупљања донација или односа са државним службама. У апликацији Срби говоре о најмање 750.000 чланова широм земље.
Хришцћани из Сирије и Ирака
А једна од цркава која је значајно порасла од доласка многих избјеглица је Сиријска православна цркве и Антиохијска патријаршија. Према сопственој процјени, у Њемачкој имају око 100.000 чланова. Извор: Дојче веле

Секретар филипинско-вијетнамске епархије јеромонах Корнелије (Молев) посјетио је, 16. јула 2024. године, храм у изградњи посвећен Св. апостолу Томи у Кинабалану. Ово је објављено на сајту филипинско-вијетнамске епархије.
„Отац Корнелије је провјерио квалитет изведених радова, а такође је дао упутства о примјени сложених конструктивних елемената који нису традиционални за Филипине“, наводи се у саопштењу. Изградња храма Св. апостола Томе почела је 2020. године. Пројекат је развио архитектонски одсјек Ханти-Мансијске митрополије посебно за услове Филипина, које карактерише висока сеизмичка активност и влажност. Према пројекту, храм мора да издржи земљотрес јачине 9 степени. Због тога су грађевинари прије почетка радова ојачали тло и поставили темељ на бетонске шипове. Припрема вјеронаука.нет на основу писања gorthodox.com

Хор СПД “Јединство” из Бања Луке наступиo је синоћ, 16. јула.2024. у испуњном Храму Св. Благовјештења у Дубровнику са богатим програмом, на коме су се нашле складбе композитора: Ст. Мокрањца, В. Милосављевића, Н. Савића, А. Косолапова, Д. Бортњанског, Ј. Маринковића, А. Архангелског…На концерту духовне музике солисти су били: Ана Марковић – сопран, Анабела Граховац – алт и Алекса Благојевић – бас. Диригент хора  je Немања Савић. Све присутне у храму и госте из Бања Луке поздравио је и пожелио им добродошлицу парох дубровачки протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић, упутивши ријечи захвалности свима, јер су упркос великим врућинама ипак пронашли воље и снаге да дођу и уприличе овај концерт.Из богате историје хора, који је ушао у своју 131. годину постојања, уз кратка прекидања током несретних ратова, као најновија достигнућа у свом дијеловању хор је недавно у Братислави у Словачкој на такмичењима освојио чак три златне награде. Као плод добре и вишегодишње сарадње Црквене општине дубровачке са СПД “Јединство” дошли су после Братиславе да са дубровачком публиком подијеле радост и плодове свог рада. Извор: Епархија ЗхИП

У недјељу 14. јула 2024. године, у Саборном храму Свете Тројице у Тбилисију (Грузија) одржано је још једно, 69. по реду, саборно крштење, са више од 1.200 дјеце која су постала нова кумчад Његове Светости Католикоса-Патријарха грузијског г. Илије II.
Патријарх Илија II руководи Грузијском православном црквом више од 40 година и човјек је од највећег повјерења у цијелом народу. У настојању да побољша лошу постсовјетску демографску ситуацију у Грузији, Црква је почела да одржава саборна крштења у јануару 2008. године, при чему је вољени примат лично постао кум трећем и наредној дјеци супружника који су били вјенчани у Цркви.
Његова Светост тренутно има више од 48.000 кумчади, саопштила је служба за односе с јавношћу Грузијске православне цркве. Претходно саборно крштење одржано је прошлог октобра. Тада је крштено више од 1.800 дјеце. Припремио вјеронаука.нет на основу писања овог извора

12. јула 2024. године навршило се 30 година од упокојења једног од највећих светитеља 20. вијека.
Свети Пајсије Светогорац* упокојио се у Господу 12. јула 1994. године у 69. години живота, оболевши од рака. Сахрањен је у манастиру Светог Јована Богослова у Суротију код Солуна, који је основао, поред цркве назване по Светом Арсенију Кападокијском, који је крстио будућег светитеља у његовом дјетињству.
Данас је свети Пајсије веома вољен, универзално поштован светац, са црквама посвећеним њему широм православног свијета. Канонизован је од стране Цариградске патријаршије 13. јануара 2015. године, мада га је велики број православних у Грчкој, Русији и Србији сматрао светим док још није био званично канонизован. И ове године, као и сваке године, хиљаде ходочасника стигло је у манастир 11-12. јула на свеноћно бденије и Литургију, чекајући неколико сати у реду да се поклоне његовим драгоценим моштима: Многи ходочасници који су дошли из Грчке и иностранства лично су се присјетили великог светитеља, који је имао велики утицај на њихов духовни живот, преноси Vima Orthodoxias.

*Старац Пајсије рођен је на празник свете Ане, 25. јула 1924. године у малоазијском селу Фараса, у Кападокији (данашња југоисточна Турска). Његов отац Продромос, био је градоначелник Фарасе и веома побожан човек. Духовни отац Продромосове породице био је чувени свети Арсеније Кападокијски. Старац Пајсије крштен је 7. августа 1924. године од самог светог Арсенија који није испунио жељу његове фамилије да се дечак зове Христо, како се звао његов деда, и дао му име Арсеније. Свети Арсеније је тада пророчки рекао: „Ја схватам да бисте ви желели да неко буде дедин наследник, али зар и ја не бих могао да пожелим монаха који би био мој наследник."Само недељу дана касније на празник Воздвижења Часног Крста, од Турака насилно протеране, грчке избеглице из Фарасе након многих искушења стижу у Пирејску луку у Грчкој.
После одслужене војске 1949. године, Арсеније одлази на Свету Гору, али само на кратко. Поново се на Свету Гору враћа следеће 1950. године. Замонашио се у манастиру Есфигмену 1954. под именом Аверкије. Исте године по благослову напушта Есфигмен и прелази у манастир Филотеј где постаје ученик оца Симеона, врлинског човека. Име Пајсије добија 1956. када је пострижен у малу схиму. Године 1962. је из духовних разлога отишао на Синај у келију светог Галактиона, да би се две године касније вратио на Свету Гору у ивиронски Скит светих Архангела.
Године 1966. озбиљно се разболео и до краја живота имао проблеме са здрављем.
Крајем 1967. одлази у Катунакију где се настањује у Ипатијевој келији која припада манастиру Велика Лавра.
Следеће 1968. године старац Пајсије одлази у манастир Ставроникита где постаје ученик знаменитог руског подвижника оца Тихона који је живео у келији Часног Крста. После блаженог уснућа старца Тихона настањује се у његовој келији где живи до 1979. године када прелази у манастир Кутлумуш, тј. испосницу овог манастира по имену Панагуда.
Године 1988. старац Пајсије тешко оболева од рака. Последње дане проводи ван Свете Горе у женском манастиру светог Јована Богослова у Суротију. Овом сестринству старац је већ годинама био духовни саветник. У уторак 12. јула 1994. године старац је смирено предао своју душу Богу, којег је дубоко волео и коме је служио од малена. Подвигом освећено тело блаженопочившег старца почива у манастиру светог Јована Богослова у Суротијy, поред Солуна.

Свети синод Румунске православне цркве званично је одобрио канонизацију више десетина мученика, исповједника и подвижника 20. вијека на засиједању одржаном 11. до 12. јула 20244. године.
Румунска православна црква се од 2021. године припрема за канонизацију низа великих стараца и теолога који су страдали у комунизму, чија су имена постепено објављивана у посљедњих неколико година. Литургијско прослављање њихових канонизација биће обележено сљедеће године, поводом обиљежавања 140. годишњице румунске православне аутокефалности и 100. годишњице од успостављања Румунске патријаршије.
16 нових светаца су: (према новинској агенцији Басилица):
Архимандрит Софијан Богију, игуман манастира Светог Антима у Букурешту, са титулом преподобни исповједник Софијан манастира Светог Антимоса, помен 16. септембра;
о. Димитрије Станилоје, професор богословије у Сибиуу и Букурешту, са титулом Свети исповједник свештеник Димитрије Станилоје, помен 4. октобра;
о. Константин Сарбу, са титулом sвештеномученик Константин Сарбу, помен 23. октобра;
протосинђел Арсеније Бока, са титулом преподобни исповједник Арсеније Прислопски, помен 28. новембра;
о. Илије Лакатушу, са титулом исповједник свештеник Илије Лакатушу, помен 22. јула;
јеросхимонах Пајсије Олару, исповједник манастира Сихастрије, са титулом преподобни Пајсије Сихастријски, помен 2. децембра;
архимандрит Клеопа (Илије), игуман манастира Сихастрије, са титулом преподобни Клеопа Сихастријски, помен 2. децембра;
архимандрит Дометие Манолацхе, са титулом преподобни Дометие Милостиви из Рамеша, помен 6. јула;
архимандрит Серафим Попеску, игуман манастира Самбата де Сус, са титулом преподобни Серафим Многострадални Самбата де Сус, помен 20. децембра;
о. Ливиу Галацтион Мунтеану, професор теологије у Клуж-Напоки, са титулом свештеномученик Ливиу Галацтион из Клужа, помен 8. марта;
архимандрит Герасим Иску, игуман манастира Тисмана, са титулом преподобномученик Герасим Тисмански, помен 26. децембра;
архимандрит Висарион Тоја, игуман манастира Лаиници, са титулом преподобномученик Висарион Лаинички, помен 10. новембра;
протосинђел Калистрат Бобу, исповедник у манастиру Темишењу и Васиову, са титулом преподобни калистрат Темишански и Васиова, помен 10. маја;
о. Иларион Фелеа, професор богословије у Араду, са титулом свештеномученик Иларион Фелеа, помен 18. септембра;
протосинђела Ираклија Флокеја, егзарха манастира архиепископије кишињевске, са титулом преподобни Ираклије Бесарабијски, помен 3. августа;
протојереј Александар Балтага, са титулом свештеномученика Александра Бесарабијског, помен 8. августа
​Припремио вјеронаука.нет на основу писања басилица.ро

Свету тајну крштења, 11. јула 2024. године, обавио је епископ толијарски и јужномадагаскарски г. Продром (Александријска Патријаршија)
На фејсбук страници епархије саопштено је сљедеће:
"Благодаћу Божијом, нашој Православној Цркви приступило је 140 душа свих узраста. Наша срца су испуњена радошћу док видимо ове душе како се поново рађају и корачају путем спасења.У овом светом тренутку, волонтери са Кипра дошли су нам, са љубављу и преданошћу, под руководством оца Василија, старјешине Свете цркве Аја Напа. Њихово присуство је било благослов, обогаћујући наш рад Господњом љубављу и благословом. Наставимо сви заједно, са вјером и преданошћу, да идемо путем духовног раста и божанске благодати, у Светој епархији толијарској и јужномадагаскарској, са Христом као нашим водичем и љубављу према ближњему".

​​Кандидат за предсједника САД Доналд Трамп огласио се поново након покушаја атентата на њега у Пенсилванији.рекавши да је преживио покушај убиства захваљујући Божијој интервенцији.
"Хвала свима на вашим мислима и молитвама, јер је само Бог спријечио да се незамисливо догоди. Нећемо бити у страху, већ ћемо умјесто тога остати устрајни у нашој вјери и пркосни пред злом. Наша љубав иде према жртвама и њиховим породицама", написао је Трамп на мрежи "Truth Social". Он је позвао да на молитву за оздрављење рањених и да "у срцу чувамо сјећање на тако стравично убијеног суграђанина".
У Пенсилванији, на предизборном састанку Доналда Трампа са својим присталицама у граду Батлеру, дошло је до пуцњаве. Трамп је погођен у уво, али му живот није у опасности. Трампов портпарол рекао је да се осјећа добро и да је на прегледу у локалној медицинској установи. Како преноси CNN, позивајући се на агенције за спровођење закона, убица је елиминисан. У пуцњави је једна особа погинула, а два демонстранта су тешко повријеђена. Трамп је изразио саучешће њиховим породицама. Америчка Федерална истражна служба навела је да је инцидент био покушај убиства Доналда Трампа. Према FBI, осумњичени за напад је 20-годишњи Томас Метју Крукс.

У суботу, 13. јула 2024. године, на празник Сабора светих дванаест апостола - Павловдан, Његово Преосвештенство епископ марчански г. Сава, викар митрополита бањалучког, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих дванаест апостола у Међеђи, уз саслужење свештеника и ђакона бањалучке митрополије. По завршетку Литургије епископ Сава освештао је генерално обновљени парохијски дом. Извор: Инстаграм налог митрополије бањалучке

​Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је извршио освећење капеле Светог Апостола Павла на гробљу у мјесту Трњак које се налази у федералној општини Оџак. Градња ове капеле почела је у новембру 2017. године на иницијативу мјештана који су заједно са свештеником формирали грађевински одбор и отпочели радове. Звоно за капелу је донирао господин Мирко Савић родом из овог села. Оно што је похвално јесте да су донације за градњу ове капеле пристизале и од народа других вјера и нација. Ова капела је Спомен капела за све наше пострадале војнике и војсковође у протеклим ратовима, јер је наша дужност и обавеза да их се стално сјећамо и никада да их не заборавимо. Посебно се овде сваке године 7. Децембра служи помен за 601 пострадалог војника у Другом свјетском рату и неколико жртава из последњег Одбрамбено-отаџбинског рата.
Митрополит Фотије је данас извршио освећење ове спомен капеле, уједно освештао и фреске у храму, а затим са члановима грађевинског одбора, који су кумови данашње славе, сломио славски колач. Освећењу су присуствовали и господин Ђорђе Милићевић, начелник општине Шамац и господин Саво Минић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Након молитвеног дијела митрополит Фотије је поздравио вјерни народ, честитао им славу, захвалио им се на уложеном труду у току изградње капеле. Извор: митрополија ЗТ

У Паризу је 51 нобеловац упутио апел вјерским вођама да промовишу примирје у појасу Газе и Украјини током Олимпијских игара. Писмо је упућено: цариградском патријарху Вартоломеју, папи Фрањи, XIV далај-лами Тензину Гјатсо, зараћеним странама, Уједињеним нацијама,Европском парламенту, Парламентарној скупштини Савјета Европе. Изванредни научници и мислиоци су се изјаснили против убијања и нуклеарне пријетње. Добитници Нобелове награде позивају политичаре да траже прекид ватре, а вјерске вође да директно разговарају са народом. Аутори писма су указали на конкретне кораке ка примирју: први корак је прекид ватре, размјена заробљеника и повратак талаца, започињање мировних преговора, а ако политичари не могу да нађу мирно рјешење данас, нека га препусте будућим генерацијама. 
„Број погинулих и рањених у срцу Европе ће до краја ове године премашити милион људи. Ово је први пут од Другог свјетског рата... Током овог рата, свјетски буџети за одбрану су толико порасли да су упоредиви са ресурсима довољним да успоре глобалне климатске промјене. Убијајући једни друге, људи истовремено убијају планету“, наводи се у писму.
Лауреати су позвали да се рјешавање сукоба пренесе на будуће генерације ако се садашњи политичари не могу сложити. „Дајте нашој дјеци прилику да нас надживе. Хајде да се не убијамо, већ да сачувамо планету“, истакли су потписници писма. Тренутно је у току најмање 55 таквих сукоба, а политичари не успијевају да окончају бројне оружане сукобе који и даље муче планету. 
Ко су данас жртве рата?
Већина њих су људи између 30 и 40 година, што значи отприлике 40 година изгубљеног животног века за сваког од њих. Дакле, сваких 100.000 убијених људи једнако је 4 милиона непроживљених година — открића која нису направљена, деца нису рођена, сирочад пате. Ми нисмо представници држава, али ако напори држава да успоставе мир нису довољни, морамо предузети акцију. Молимо вас да то учините! Тражимо вашу помоћ за позивање на прекид ватре и акције усмерене на то.
Прекините ватру!
Прекините губитак људских живота!
Спријечите нуклеарну катастрофу!
Ево потписа оних који су спасили планету од смртоносних болести, открили нове физичке феномене, уредили људски геном, открили ХИВ и Хеликобактер…Ови људи разумију боље од било кога како функционише Универзум. Да би га спасили, захтијевају прекид ратова.
Emmanuelle Charpentier (Chemistry, 2020)
Elias James Corey (Chemistry, 1990)
Alan Heeger (Chemistry, 2000)
Roald Hoffmann (Chemistry, 1981)
Martin Karplus (Chemistry, 2013)
Brian K. Kobilka (Chemistry, 2012)
Yuan T. Lee (Chemistry, 1986)
Morten Meldal (Chemistry, 2022)
Jean-Pierre Sauvage (Chemistry, 2016)
Richard R. Schrock (Chemistry, 2005)
Hideki Shirakawa (Chemistry, 2000)
​Sir James Fraser Stoddart (Chemistry, 2016)
Paul R. Milgrom (Economics, 2020)
Christopher A. Pissarides (Economics, 2010)
Svetlana Alexievich (Literature, 2015)
Elfriede Jelinek (Literature, 2004)
Werner Arber (Medicine, 1978)
Francoise Barre-Sinoussi (Medicine, 2008)
Louis J. Ignarro (Medicine, 1998)
Barry J. Marshall (Medicine, 2005)
Edvard Moser (Medicine, 2014)
May-Britt Moser (Medicine, 2014)
Erwin Neher (Medicine, 1991)
Sir Peter J. Ratcliffe (Medicine, 2019)
Charles M. Rice (Medicine, 2020)
Sir Richard J. Roberts (Medicine, 1993)
Gregg L. Semenza (Medicine, 2019)
Hamilton O. Smith (Medicine, 1978)
Jack W. Szostak (Medicine, 2009)
Carlos Filipe Ximenes Belo (Peace, 1996)
Mairead Corrigan-Maguire (Peace, 1976)
Beatrice Fihn (Peace, 2017)
Tawakkol Karman (Peace, 2011)
Denis Mukwege (Peace, 2018)
Dmitry Muratov (Peace, 2021)
Maria Ressa (Peace, 2021)
Oscar Arias Sanchez (Peace, 1987)
Jody Williams (Peace, 1997)
Pierre Agostini (Physics, 2023)
Barry Clark Barish (Physics, 2017)
Steven Chu (Physics, 1997)
Andre Geim (Physics, 2010)
Brian D. Josephson (Physics, 1973)
Takaaki Kajita (Physics, 2015)
Klaus von Klitzing (Physics, 1985)
Ferenc Krausz (Physics, 2023)
Michel Mayor (Physics, 2019)
Roger Penrose (Physics, 2020)
William D. Phillips (Physics, 1997)
Torsten N. Wiesel (Medicine, 1981)
Finn E. Kydland (Economics, 2004)

Његово Блаженство Архиепископ атински и све Грчке Јероним II присуствовао је, у сриједу 10. јула 2024. године, у Великој сали Националног и Каподистријанског универзитета у Атини, обиљежавању 50. годишњице од турске инвазије на Кипар*.
Догађају је присуствовала предсједница Републике Грчке Катерина Сакеларопулу и предсједник Републике Кипар, Никос Христодулидис, који је одржао говор. Били су присутни и бивши премијери, представник Владе, министри, неколико митрополита, народни посланици и академици. Архиепископу су саслуживали архимандрит Варнава Теохарис и протођакон Димитрије Фокианос.

*Инвазија Турске на Кипар, покренута 20. 7. 1974. ГОДИНЕ био је турски војни одговор на државни удар на Кипру 1974. у ком је збачен кипарски предсЈедник архиепископ Макариос III, а на власт постављен Никос Сампсон. Државни удар на Кипру наредила је војна хунта у Грчкој, а извршила га Кипарска национална гарда. Турска је употребила тај државни удар као разлог за инвазију и окупацију великог дела острва. У јулу 1974. турске снаге су напале и заузеле 3% острва, пре прекида ватре. У међувремену је војна хунта у Грчкој оборена и замењена демократском владом. У августу 1974. Турска је наставила напредовати освајајући приближно 40% острва. Линија раздвајања након примирја августа 1974. постала је тампон зона Уједињених нација на Кипру и обично се назива Зеленом линијом.

Поводом новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких служена је света архијерејска литургија у Храму Свете Петке у Сиску. Литургију је служио Његово преосвештенство еписком буеносајерски и јужно-централно амерички Кирило. Епископ Кирило је и администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Литургији су присуствовали: Јелена Милић амбасадорка Србије у Хрватској, Милорад Пуповац СДСС, Милорад Арлов предсјеник Одбора за помоћ КиМ из Српске. Присутна и била Невенка Кончар, рођена у селу Милошеву у Градишци 1937. године, преживјели логораш у дјечијем логору у Сиску и Јастребарском.
Тропар, глас 1.
Православља изданци
и у телу анђели и нови страдалници, показали сте се,
о, младенци, у Јастребарском и Сиску храбро пострадавши,
украсили сте Цркву
која вам вапије: Слава Христу који вас прослави,
слава Њему који вас овенча,
слава Њему који нам
кроз вас кротост дарује.
Извор:РТРС

​У Храму Светих апостола Петра и Павла у Притоци код Бихаћа прослављена је храмовна слава и обављено прво крштење након 15 година, а друго послије рата. Парох бихаћки Славиша Милиновић рекао је да је слава храма у Притоци обиљежена молитвено, у присуству четрдесет вјерника.
- Након литургије обављено је и крштење, друго у периоду послије рата и прво, ево, након 15 година. Посебно је јер се крстио човјек који је родом испод Козаре - рекао је свештеник Милиновић.
Он је подсјетио и на историју овог храма који датира из 1897. године.
- Из Храма светих апостола Петра и Павла у Притоци Срби су одведени на Гаравице, гдје су мученички пострадали, а Храм је 1941. године спаљен, порушен и уништен. Он данас свједочи о мученичком животу Срба из Бихаћа и чека обнову - истакао је о. Славиша Милиновић. Кум храмовне славе био је Жарко Ковачевић из села Велики Радић из Босанске Крупе. Извор: СРНА