​Временски усклађено са предстојећом посетом председника Руске Федерације Владимира Путна Мађарској, влада ће усвојити предлог о издвајању средстава за обнову четири православне цркве, изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто. Важна тема посете биће сарадња у пољу културе, како извештава РИА-Новости. -Ми се радујемо што ће влада 2.фебруара усвојити предлог о реконтрукцији четири православне цркве у Мађарској и издвајању средстава за то, изјавио је Сијарто у интервјуу листу „Комерсант“.

Он је такође истакао да Мађарска поштује културу и религију Русије, и скреће пажњу на чињеницу да су четири од сваких пет људи убијених због вере хришћани. -Хришћанство данас је највећа мученичка религија на свету. Нажалост, ако то кажете Западу, они вас гледају као ванземаљца. Изгледа да је христијанофобија последњи облик дискриминације која се сматра и даље прихвативом... На последњем Савету министара за спољне послове Организације за безбедност и сарадњу у Европи напоменуо сам Сергеју Лаврову да смо поред њих, само ми говорили о заштити хришћана, пожалио се Сијарто.

Извор: Православие.ру  (превод – Информативна служба СПЦ)

Александар Битјокин, бивши грађевинац, из области Омск у југозападном Сибиру направио је од снијега цркву високу три метра, подухват за који му је било потребно 45 дана.
Битјокин је желио да вјерници у мјесту Сосновка имају своју цркву, макар она била и привремена, пошто им се најближа црква налази у, десетине километара удаљеном, граду Омск.
Због даљине многи старији становници и дјеца не могу зими да путују.
- Пратио је глас у свом срцу. Он је посвећени вјерник и хтио је да се моли у цркви, али пошто немамо начина да редовно идемо до града или оближњих мјеста, одлучио је да направи једну овдје - испричала је Александрова мајка Татјана.
Било му је потребно око 12 кубних метара снијега како би саградио богомољу, прву у том мјесту. 
- Чим је први снијег пао у Сосновки, помолио сам се и кренуо на посао. Прво сам направио скицу и одлучио да ће бити потребно да има 12 лукова у част 12 апостола. Онда сам почео да пресујем снијег, корак по корак постављио темеље након којих су услиједили зидови - описао је градњу Александар за РТ.
Срећом, није било проблема са грађевинским проблемом јер, како каже Александар, ове године је било необично много снијега.
Александар, који је морао да напусти свој посао због здравствених проблема, каже да је најтежи посао био градња олтара и куполе. Када је све завршио, комшије су га изненадиле доносећи иконе у нову цркву.
Извор: РТС

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско приморски Амфилохије апеловао је на просвјетне раднике у Црној Гори да се одупру "прогону ћирилице у црногорским школама".
Митрополит Амфилохије рекао је вечерас на Светосавској академији у Колашину да жели да указује на питање прогона ћирилице у Црној Гори.
- Вечерас сам дошао у Колашин и све ми изгледа као да сам негдје у Њемачкој, Италији или у Чикагу. Сви натписи су на латиници. Тужно је да се у нашој Црној Гори понашамо као народ који тек сада започиње своју историју - рекао је митрополит Амфилохије.
Митрополит је позвао на помирење и праштање свих у Црној Гори.
- Потребно је да се помиримо на светосавски начин и да кренемо путем који води у живот вјечни, који све што је земаљско и пролазно усмјерава према ономе што је непролазно - рекао је митрополит Амфилохије.
Митрополит каже да се много радује што су се Колашинци преко Светосавске академије поново вратили Светом Сави.
- Међутим, није довољно вратити се њему само преко академије, него је потребно да се сви вратимо и Богу живоме и Мајци Божјој и једни другима у братској љубави и узајамном праштању и помирењу, да својим трудом и радом зарађујемо хљеб и да не очекујемо да ће нам то неко други донијети однекуд из Европе - поручио је митрополит Амфилохије.
Светосавску бесједу одржао је Саво Марковић.
У умјетничком дијелу програма наступили су чланови Црквеног хора "Свети апостол Марко" из Подгорице, КУД "Мијат Машковић" из Колашина, драмске умјетнице Ивана Жигон и Ивана Стевић, дјеца са вјеронауке при колашинском Храму Светог Димитрија и гуслар Максим Јовановић.
Извор: СРНА

Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил честитао је Његовој светости патријарху српском Иринеју празник Светог Саву Српског, саопштено је из Српске православне цркве.
Патријарх Кирил истакао је у честитки да су примјер "врлинског живота овога великог оца у роду српском, његови завјети о очувању јединства, трпљењу у невољама и непоколебивој вјерности Светом Православљу у сва времена обједињавали Србе, помажући им да се удруже пред тешким искушењима која су сналазила њихову судбину током стољећа".
Руски патријарх поручио је да је за припаднике Руске православне цркве име Светог Саве нераскидиво повезано са вишевјековним саобраћањем два народа.
"Сјећање на то је духовно дружење са руским светогорцима, које је довело српског царевића и будућег просветитеља на Свету Гору, гдје је он примио постриг из руку игумана руског манастира, помаже нам да се постарамо око очувања и умножавања драгоцјеног дара искрене братске љубави коју нам је завјештао светитељ Сава", навео је патријарх Кирил.
Патријарх московски и све Русије пожелио је патријарху српском Иринеју на Савиндан "мир, крепко здравље и помоћ Божју у раду на добро Српске православне цркве".
Извор: Срна

​Од 1943. до 1945. око 48.000 Јевреја који су живелу у Бугарској било је спасено од из руку нацистичког терора, захваљујући делом заменику председника бугарског Сабрања Димитру Пашеву, егзарху Бугарске Цркве Митрополиту Стефану,  Митрополиту врацком Пајсију, и Митрополиту пловдивском Кирилу (касније постао Патријарх), који је убедио тадашњег цара Бориса III да заштити своје јеврејско становништво. Возови холокауста стигли су 10. марта 1943. године, али планирана депортација никад није извршена. Од 2003. године у Бугарској се 10. март обележава као „Дан спасавања бугарских Јевреја“.

Сада је Бугарска Православна Црква номинована други пут за Нобелову награду за мир.

Како извештава сајт Бугарске Патријаршије, номинација је званично послана Нобеловом одбору раније у јануару на иницијативу бившег израелског министра здравља и генерала др Ефраима Снека, професора права на Универзитету у Хаифи Моше Кешета и адвоката Моше Алонија, уз потписе преко 200 преживелих бугарских Јевреја.

Пуно појединаца је ризиковало своје животе да херојски сачувају Јевреје од смрти и прогона током Другог светског рата, али је Бугарска Православна Црква била једина верска установа на територијама које су биле под нацистичког влашћу која је званично објавика став у смислу подршке јеврејском становништву.

Бугарска Православна Црква је била номинована претходно, 2013. године, на седамдесетогодишњицу спасавања бугарских Јевреја, а номинацију су поднели Лачезар Тошев, заменик председника сталне делегације Народног сабрања у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Добитник овогодишње Нобелове награде за мир биће саопштен у октобру.

Извор: ОСР (превод -  Информативна служба СПЦ)

​Познати свјетски путник свештеник Фјодор Коњухов намјерава да заједно са поларником  Артуром Чилингаровим први пут у историји достигне најдубљу тачку свјетског окена на дну Маријанског рова, да тамо постави руску заставу и камени православни крст, саопштио је сам Коњухов новинарима.
У понедјељак у експедиционом штабу Коњухова на Садовничкој улици умјетник каменорезац Владимир Михајлов предао је путнику крст направљен од реликтног кречњака. Тога дана прије равно 57 година — 23. јануара 1960. године — десило се прво у историји роњење на дно Маријанског рова у Тихом океану, на дубини око 10,9 километара, које је обавила посада истраживачког батискафа «Трст». Слично спуштање поновио је 2012. апарат Deep Sea Challenger (Дип си челинџер), у чијој капсули се налазио канадски филмски режисер Джејмс Камерон, саопштава РИА Новости.
«У историји се још нико није спустио на само дно Маријанског рова. Била су два зарона, 1960, годину прије лета Јурија Гагарина, рониоци су се спустили на 10 хиљада и 800 метара, и Джејмс Камерон се тачно спустио — на 10 800. А тамо је таква пукотина, уска-уска — 11 хиљада 25 метара. У ту пукотину још нико није зашао» — казао је отац Фјодор.
Према његовим ријечима, он заједно с познатим поларником, првим потпредсједником  Руског географског друштва Артуром Чилингаровим намјерава да достигне најдубљу тачку свјетског окена. «Артур Николајевич (Чилингаров) и ја заронићемо у Маријански ров. Он ће тамо поставити заставу Руске Федерације, а ја, као православни свештеник, поставићу крст» — рекао је свештеник.
Он је додао да датум експедиције још није одређен – данас нови батискаф за двије особе још није направљен. Радове води аустралијска компанија Ron Allum Deepsea Services под руководством Рона Алума — творца Deep Sea Challenger-а. Могуће да ће рекордно роњење бити 2018. Руски истраживачи намјеравају не само да се спусте на само дно најдубљег океанског корита Земље, него и да проведу тамо неколико дана и ноћи ради његовог свеобухватног проучавања.
Владимир Михајлов казао је за РИА Новости да је крст направљен у његовој радионици у Новгородској области и да је на њему радио око три мјесеца. Димензије крста — пола метра са метар. Према ријечима Михајлова, погодни кречњак из ере палеозоика нађен је на обали планинске ријеке Мсте у Боровичком рејону — камен је стар око 360 милиона година.
«Он је природни реликтни камен «створен» на бази древног морског дна, тј. то су седиментне стијене које обухватају практично све биолошко сјећање на земљи… Зато ће све органско доћи тамо гдје треба да буде» — рекао је он, говорећи о предстојећем постављању крста на дну Маријанског рова.
Раније, у мају, прошле године умјетник је уручио путнику свештенички крст с којим је протојереј Фјодор Коњухов облетио сву Земљу у ваздушном балону.
С руског: Марија Живковић
Извор:
https://ria.ru/religion_news/20170123/1486317790.html

​Владика Хризостом: Светосавље као пут у живот вјечни

Његово преосвештенство епископ зворничко- тузлански Хризостом рекао је у бесједи на Светосавској академији у Бијељини да је Свети Сава духовни отац и сила која окупља и одржава српски народ.
Владика Хризостом је истакао да је Свети Сава, као духовни вођа, учитељ и просвјетитељ, повео српски народ путем Исуса Христа који води у живот вјечни.
Стотинама окупљених на Светосавској академији епископ зворничко-тузлански је поручио да Свети Сава треба да буде инспирација за све лијепо, свето и честито међу Србима.
У свечаном програму наступили су велики и мали хор Српског црквеног пјевачког друштва "Србадија" и ученици Основне школе "Кнез Иво од Семберије" који су извели рецитал о Светом Сави.
Етно група "Траг" из Лакташа извела је бијељинској публици пјесме са своја два албума "Звуци Балкана" и "Завјештање", као и пјесме које ће се наћи на њиховом новом албуму који припремају за ову годину.
Умјетнички руководилац групе Валентина Милекић рекла је новинарима да је ово њихов први концерт у Бијељини и да је задовољна што се одржава баш у духу светосавља које окупља и спаја српски народ.
Етно група "Траг" дјелује од 2003. године и изводи традиционалну музику Балкана, а до сада су одржали више од 600 концерата у земљи и иностранству.
Организатори Светосавске академије су Црквена општина Бијељина, Мисијски фонд епархије зворничко-тузланске и Светосавска омладинска заједница Бијељина.
Светосавска академија одржана је у Центру за културу "Семберија".
Извор: Срна

Ђорђе Рађеновић први до Часног крста 

Двадесетогодишњи Бањалучанин Ђорђе Рађеновић први је од укупно 37 пливача стигао до Часног крста, који је у ријеку Врбас у Бањалуци био спуштен поводом обиљежавања Богојављења.
НЈегово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем благословио је пливаче, а након завршетка пливања заједно са градоначелником Бањалуке Игором Радојичићем даривао је Рађеновића златником. 

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је да град наставља традицију пливања за Часни крст на Богојављење. 

"Ова традиција је трајала до Другог свјетског рата и била прекинута у она времена ратних дешавања и послијератног режима, а настављена је у посљедњих 10 година", напоменуо је Радојичић у изјави новинарима. 

Честитајући пливачима, Радојичић је рекао да ће Градска управа у сарадњи са Епархијом бањалучком наставити да организује пливање за Часни крст на Богојављење. 

Рађеновић, који је полазник Полицијске академије у Бањалуци, рекао је новинарима да за њега представља велику част то што је први допливао до Часног крста. 

"Осјећам се поносно и желим да овај крст и поклоне које сам добио подијелим са својом породицом, дјевојком и колегама са Полицијске академије", истакао је Рађеновић. 

Он је додао да му је ово први пут да плива за Часни крст и да му је циљ да у наредним годинама још два пута буде побједник. 

Претходно је у Храму Христа Спаситеља владика Јефрем служио Свету архијерејску литургију, освештао богојављенску водицу, а потом је градским улицама прошла литија до ријеке Врбас. 

​Извор: МојаБањалука.инфо

​Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп узеће Библију из које је читао председник Абрахам Линколн као и своју Библију и на њима на својој инаугурацији 20. јануара положити председничку заклетву.

У саопштењу Трамповог транзиционог тима истиче се и да је Трамп добио своју Библију од своје мајке када је дипломирао на недељној школи у првој презвитерској цркви у Јамајци, у Њујорку 1955. године.

„Изабрани председник Доналд Трамп положиће заклетву 20. јануара 2017.  године користећи своју Библију, као и исту Библију коју је председник Линколн имао на својој инаугурацији,“ пише даље у саопштењу.

Председник Барак Обама је користио Линколнову Библију током обе своје инаугурације 2009. и 2011. године. Иначе, он је био први председник САД који је на Линколновој Библији положио заклетву почев од самог Линколна,  каже се даље у саопштењу.

Извор: ОСР (превод -  Информативна служба СПЦ)

Русија: У Богојављенском купању учествоваће  више од 1,5 милиона Руса

Планирано је да се отвори више од 3500 мјеста за купање
МОСКВА. Око 1,5 милиона људи широм Русије ће учествовати у Богојављенском купању, рекао је, на конференцији за новинаре, начелник одјељења информација и ресурса Анатоли Ковал.
За безбједност ће се бринути више од 9.000 особља из састава  руског Министарства за ванредне ситуације, биће искоришћено више од 2500 комада опреме и око 500 мањих бродова.

Извор: РИА НОВОСТИ

Вриједна икона Светог Нектарија Егинског украдена је из загребачке православне цркве Преображења Господњег, а полиција интензивно трага за починиоцима пљачке.
Икона је била у сребрном раму, а налазила се на мјесту гдје су стајале и друге иконе које се чувају у храму. Икона је набављена у манастиру гдје је Свети Нектарије живио.
Осим ове, лопови друге иконе нису дирали. Икону Светог Нектарија Егинског загребачком храму поклонила је једна од вјерница.
Свештеници у Цркви Преображења Господњег примијетили су у уторак да иконе нема. Они вјерују да је разлог крађе био сребрни оквир који сам по себи има вриједност. Загребачки храм се налази у самом центру града, а већ дуго времена није забиљежена крађа.
Свештеници православне цркве надају се да ће полиција ускоро пронаћи крадљивце и икону вратити у цркву гдје је и до сада стајала.
Извор: Вечерње новости

Њемачки "умјетник" Александар Карл кажњен је са 700 евра од Окружног суда у Сарбрикену због извођења склекова  на олтарском жртвенику локалне католичке цркве Св.Јована, преноси сајт радија “German Wave".

38-и Saar College of Fine Arts  (факултет ликовних умјетности) дипломац повриједио је осјећања вјерника и светињу игнорисањем да се налази у олтари  пењао се на олтарски сто урадивши двадесет седам склекова,фотографишући се,а  касније и постављењем онлајни приказивањем на изложби.

Карл је рекао да је његов тренинг био умјетничко дјело, и није имао намјеру да увриједи хришћане, него "да истражи однос између религије и потребе да се испуне високи захтјеви нашег времена". Католичка црква, међутим, окаракртерисала је његову радњу као јасну увреду и тужили су га суду.

Дана 17. јануара, Карлу је наређено да плати казну од 700 евра и да снесе све судске трошкове.

"Изједначавање олтара са зидом теретане је објективни знак непоштовања", рекао је судија Џудит Сајмон, додајући да "креативна слобода заштићена законом није неограничена" као и да су "права на вјерску слободу заштићене законом. "

Руска Патријаршија саставила листу занимања која не приличе свештеницима

Према нацрту документа, који је припремљен, са свештенством нису компатибилне професије које су повезане са ношењем и употребом оружја. "Војна служба и служба уопште, барем у приватним корпорацијама, која подразумева ношење и употребу оружја", - наводи се у нацрту документа.

"Ова забрана се не односи на службу војних свештеника, нити подразумева коришћење или ношење оружја, чак и ако су свештеницима додељене војне титуле", - наводи се у тексту.

Такође, свештеници не могу да обављају јавну функцију у извршној власти, не могу бити судије, тужиоци, да раде у установама које проводе истраге и истрагу у било којој агенцији за спровођење закона, као и у општинској власти.

„Пошто није јавна служба у правом смислу те ријечи, забрањено је за свештеника, да  раде у државним предузећима или јавним установама као радници, инжењери, техничари и на сличним позицијама", - наводи се у документу.

Свештеници не могу "да раде у установама, које су  упитне са моралне тачке гледишта као што су: коцкарнице, барови и слично". Свештеници не могу радити на естради (шоу бизнису), држати часове плеса, бавити се балетом...

"Духовним особа такође је забрањено запошљавање у вези са проливањем људске крви, као што су: лов и медицинска пракса, посебно операције. Незгода током операције доводи ди оптужбе хирурга за недобровољно убиство, а ако је хирург уједно и свештеник, то према канонима, подразумијева рашчињење" , - наводи се у тексту. У исто вријеме остављена је могућност да надлежни епископ може да одобри медицинску праксу свештенику, "ако она може донијети добре плодове."

Свештеницима је забрањено да покрећу свој бизнис, посебно да се баве  банкарством, кредитима, осигурањем и слично. Клирицима канони дозвољавају да продају производе својих руку, али друге врсте трговине да нису у складу са свештенством. 

​погледај оригинални документ

​Извор: ПРАВМИР.РУ и ИНТЕРФАКС РЕЛИГИЈА

​Да се налази у фонду Народне библиотеке, била би међу двадесет најзначајнијих рукописних књига које ова институција поседује. Овако Владан Тријић, заменик управника Народне библиотеке, језгровито објашњава значај рукописа који је недавно купио манастир Хиландар. Ради се о изузетно вредној српској рукописној књизи, вероватно с краја 14. века. Била је у поседу једног грчког колекционара, чији је деда био трговац и који је до драгоцене књиге дошао негде у Русији. Власник ју је прво понудио Атинској националној библиотеци, али они нису били заинтересовани да је откупе. За њу су, затим, чули стручњаци, археографи из наше националне библиотеке: колеге из Русије су их обавестили да се на тржишту појавила књига више него вредна пажње.
Када је утврђено да се без сумње ради о српском рукопису, почели су преговори националне библиотеке са власником о откупу. Они су, међутим, пропали из процедуралних разлога. Грк више није желео да чека и већ је био спреман да рукопис понуди некој од аукцијских кућа у Лондону. Тада је на сцену ступио Хиландар – манастир који има убедљиво највећу ризницу рукописних књига, када је реч о српским светињама. Тако је царска лавра на Светој Гори први пут ушла у подухват ове врсте, објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Хиландар.
– Желели смо да та књига буде сачувана за српску културу, за наше истраживаче. Посебно смо поносни на чињеницу да ју је Хиландар купио од сопствених средстава, не из донација или прилога, већ од новца зарађеног од продаје манастирског вина. На питање колико је коштао откуп књиге од грчког колекционара, Ранђић каже да, мерено значајем рукописа, цена није висока, али да се радило о суми која би за сваки манастир била осетан издатак. (Цена је 15.000 € – прим. уредништва сајта hilandar.org)
Рукопис чији је власник сада Хиландар је панегирик или хомилијар, књига која садржи изабране празничне беседе и слова за веће празнике током године, изложене по календарском редоследу. Њено детаљно истраживање тек предстоји, али оно што се са сигурношћу већ сада може рећи јесте да се ради о рукописној књизи веома брижљиво урађеној. Извесно је да су на њој радили прави мајстори и учењаци, неки веома образован писар или читава група људи, преводилаца, лектора, редактора. У конкретном случају реч је о панегирику за месец септембар који је српским истраживачима одмах привукао пажњу особеностима којих нема у до сада познатим рукописима.
– До сада познати панегирици имају саставе само за веће празнике, односно, ради се о избору текстова, док овај рукопис садржи саставе за готово сваки дан у другој половини месеца септембра. Са већом сигурношћу, према ознакама у овој књизи, може се рећи да је постојала и она за прву половину месеца, а претпостављамо да је намера била да се створи велики комплет за све месеце у години. То је био за оно време огроман подухват који се морао одвијати под патронатом неког великог властелина или владара. Претпостављамо да је то могао бити деспот Стефан Лазаревић. У његово време је била развијена рукописна и преводилачка делатност, на свом двору радо је окупљао врхунске стручњаке из тих области – напомиње Тријић.
Друга особеност ове рукописне књиге јесте што се у њој појављују нови преводи текстова познатих у јужнословенској традицији, али и преводи до сада у нашој рукописној традицији непознатих текстова.
Књига има 285 листова, писана је лепим и уједначеним, крупним калиграфским полууставом на квалитетној хартији. Нема много украса, има само једну бојену заставицу на почетку књиге, али писмо којим је написана недвосмислено указује на искусног и надареног писара, истиче Тријић. У рукопису нема забележених података када је настао, ко је писар нити за кога је она писана. Врло је могуће да су ови подаци остали у првом, за сада изгубљеном, делу. Два водена знака на хартији, која су до сада проучена, истоветна су комбинацији која се јавља на појединим хиландарским преписима из друге половине 14. века, а и писмо којим је овај рукопис писан умногоме подсећа на једну групу хиландарских писара из овог периода. И њени досадашњи власници водили су рачуна о рукопису: добро је очуван, а повез који има новијег је датума, вероватно из 19. века.
Пут овог рукописа од Хиландара или Србије до Русије готово је немогуће утврдити. Постоји исувише много претпоставки и готово ништа од конкретних података о томе како је рукопис завршио тако далеко од места где је настао. Ово је свакако једна од многобројних средњовековних књига које су изгубљене или нестале током ратова на овим просторима, али због небриге за ризнице опустелих манастира и одсуства одговарајуће заштите културног наслеђа. Српска православна црква окупила је пре неколико година тим стручњака који проучавају српско средњовековно рукописно наслеђе како би пописали српске рукописне књиге које се налазе у колекцијама и фондовима великих библиотека у иностранству.
– Ради се о рукописима за које знамо или претпостављамо да се налазе у одређеним установама у иностранству. Дешавало се, међутим, да на лицу места откријемо да у одређеној колекцији има још српских рукописа за које нисмо ни знали да постоје, а колеге су имале само претпоставке да припадају нашем писаном наслеђу. Дакле, ни дан-данас не знамо шта се све од српског рукописног наслеђа налази чак ни у великим европским и светским библиотекама, на разним универзитетима. А што се тиче приватних колекционара, ту је тек немогуће утврдити шта све они имају у свом поседу – каже Тријић.
Он истиче да посебну вредност за српску културу и традицију представљају управо манастирске библиотеке каква је она у Хиландару која је од непроцењивог значаја. Та колекција аутентичнија је од оних које се чувају у библиотекама, јер рукописи који су ту настајали везани су непосредно за живот манастира: стварани су за његове потребе или у његовој преписивачкој школи, што није случај са онима који се чувају у библиотекама.

​Србац - Свештеници Жељко Сарић и Марио Топаловић уручили су пакете помоћи за 29 породица слабијег имовног стања из србачке и кукуљске парохије.

Пакете са храном и хигијенским средствима добило је 16 породица у србачкој и 13 породица у парохији из Кукуља.

Свештеник Марио Топаловић каже да је овим чином црква потврдила да је остала вјерна завјету непрекидног давања, како материјалног, тако и духовног.

​Извор: ГЛАС СРПСКЕ

Чудотворна мисија МЛАДИХ МОНАХА: Обновили ЗАБОРАВЉЕНИ МАНАСТИР и вратили народ у цркву

Од октобра 2014. године када су из манастира Заова недалеко од Пожаревца прешли у манастир Тумане, десетак километара од Голупца, петочлано братство монаха вредно ради на обнови ове светиње и наставља своју мисију. Још од доба када је саграђен у време кнеза Лазара Хребељановића у манастиру је боравило братство, а затим је шездесетих година прошлог века због малобројних монаха манастир постао женски, а онда му је пре две године, због недовољног броја сестара, враћен историјски статус мушког манастира.
Старешина – игуман Димитрије (34) и монаси Петар (29), Павле (25) и Теофил (32) дочекали су ме у Туману вредно обављајући своја дневна послушања и где, како сам убрзо схватио, има много посла, али не и времена за дуге разговоре. Пети члан искушеник Неша био је пословно одсутан.

– Устајемо око 5 сати, помолимо се и идемо на јутарњу службу. После тога се у трпезарији послужимо чајем или кафом и крећемо у свакодневна задужења. У манастиру се једе два пута дневно: ручак је у 10, а вечера у 18 сати. По правилима живљења у овом манастиру немамо поподневни одмор – објашњава ми отац Павле, најмлађи по годинама, али не и по служби.
Монаси ми причају да се труде да, колико Бог даје и колико њихове мале снаге дозвољавају, манастир врате у лепо и припадајуће стање и да му поврате сјај и славу коју је имао кроз богату историју, пише сајт ПРИЧЕ СА ДУШОМ.

Његово послушање је да храни животиње и да води рачуна о њима. У манастиру гаје краве, овце, козе, свиње, живину, магарце, поније, ему птице и ламе, од којих су неке у зоолошком врту који су направили да би улепшали боравак најмлађим посетиоцима. На пролеће очекују и нојеве. Имају башту, пластеник, рибњак и кошнице са пчелама. У некадашњој старој воденици, сада гостопримници, ходочасници и туристи могу да се окрепе. У манастиру нема интернета и домета за мобилни телефон.

– Жеља нам је да посетиоци овде проведу пријатно време, да се упознају са историјом манастира и да се поклоне светињама које се у њему чувају: моштима Светог Зосима Туманског и Светог Јакова Туманског и чудотворној икони Пресвете Богородице Курскаје коју су овде својевремено донели руски монаси. Могу да виде грандиозну архитектуру и уметност цркве Светог Архангела Гаврила и у гостопримници да се послуже храном која је усаглашена са манастирском кухињом. Не постоје цене, већ свако даје прилог за обнову манастира – прича ми Димитрије.

Када су се преселили манастир је био у запуштеном стању и, најблаже речено, заборављен од народа. На литургије је долазило тек по неколико особа, док сада недељом у цркви можете видети по стотинак верника и на десетине паркираних аутомобила. За манастир који није поред главног пута и у који се треба наменски упутити то је велики напредак.

Како је настало име Тумане? Народно предање везује се за име косовског јунака Милоша Обилића и казује да је он на месту данашњег села Дворишта имао своје дворе. Једном приликом кренуо је у лов и тада је нехотице ранио прослављеног пустињака Преподобног Зосима Синаита. Понео га је ка двору да му извида ране, али му је светац на месту где је данашња црква рекао: „Ту мани и пусти ме да умрем“. У знак кајања због ненамерног убиства Милош над његовим гробом почиње изградњу цркве.

– Ово је велика светиња која превазилази оквире региона у којем се налазимо. Имамо срећу да у овом манастиру, иако смо у двадесет првом веку, човек стиче утисак да је дубоко у средњем веку – наставља Димитрије.
Богатство предања и сведочанстава о овој светињи овде бивају одједном јасни и блиставо откривени, што монасима даје снагу и мотив да се потруде да читав комплекс доведу у стање које ова светиња заслужује

На моју тврдњу да житељи Голупца и околине нашироко и већ дуже време од уста до уста преносе причу о вредним монасима који посвећено раде и о томе како су их они вратили на литургије, отац Димитрије дипломатски одговара да у манастиру имају утисак да никад не стигну све да ураде. Управо људи из овог краја од којих сам чуо за ову својеврсну монашку мисију позвали су ме да навратим у Тумане и лично се у све уверим. Мој домаћин Јован Коцмановић, професор историје и туристички водич из Голупца имао је само речи хвале, а све ово о чему пишем потврдио је и Драгослав Јовић из села Двориште, којег сам затекао у трпезарији манастира.

– Нигде нисам срео народ који је на тако диван начин привржен цркви и који улаже сву своју снагу и добру вољу да унапреди светињу. Они манастир доживљавају као свој дом. То је важно нагласити јер је наишло време отуђења у којем људи неће да помогну ни својим најближима, а камоли да се одрекну нечега ради једног манастира. И све што овде видите, а да је обновљено за две године и нешто јаче, представља труд народа овог краја и шире, који одржавајући ову светињу наставља тамо где су наши славни преци стали. Ово нећете наћи свуда у Србији. Шта год да затражите од њих, добијете нетремнице у по дана и у по ноћи – прича ми.

После свете литургије недељом и празницима народ из манастирске цркве сврати у конак на скромно послужење, да попије кафу, сок и да са братством манастира проведе неколико сати у духовним разговорима.

– То је људима постало интересантно и долазе у све већем броју. Наша трпезарија и гостопримница бивају мале да приме толико људи. Ипак, ми у томе не видимо ништа спектакуларно, наша је дужност да светињу одржавамо, чувамо и унапређујемо, а народ вероватно види да ми то са љубављу радимо. Мошти Светог Зосима помогле су многима и имамо бројна сведочанства у манастиру о чудима које је учинио људима. Неке је исцелио, некима је помогао у животним околностима, људи из благодарности поново долазе да му се поклоне, из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Бугарске, Румуније, Русије, Грчке… Чудесна прича о манастиру дубоко се уткала у свест нашег православног народа и подсећа људе на нашу славну и древну историју.

На километар од манастира, дубоко у шуми, окружена столетним стаблима, у литицама стена налази се, од 14. века до данас људском руком нетакнута испосница у којој је живео и молио се Свети Зосим Тумански. Манастирско братство заједно са народом покренуло је велику акцију обнове овог духовног споменика.

– Народ одлази горе молећи се Светом Зосиму, тражећи божји благослов и утеху и односећи чудотворну лековиту воду из те испоснице. Желимо да је обновимо и да јој вратимо намену болослужбеног простора. Поред је кућа за монаха, коју је такође потребно уредити, тако да овим путем позивам људе добре воље да допринесу спасењу своме, своје душе и својих ближњих и да нам помогну у обнови тог прворазредног духовног блага – поручује игуман Димитрије.

Питао сам га и да ли је ово једно од најмлађих монашких братстава у Србији?

– Ја то не могу да кажем, јер има много великих манастира. У Епархији браничевској је једно од најбројнијих и вероватно једно од најмлађих, када је о старости монаха реч. У последње време слабо има кандидата и монаштво није тако развијено као раније. Млади људи се тешко одлучују на живот који са собом носи одговорност и жртву. Сви ми смо из удобности породичних домова дошли овде и почели нови живот. Људи су данас постали много упућени на себе и заборављају да је Бог човеку наменио живот у заједници. У манастиру имамо заједницу, другачију од људи у свету који живе брачним животом, али и једна и друга су усмерене ка слави божјој и спасењу свих нас. Поента је да човек, шта год да одабере, у томе буде до краја темељан, а Господ ће му свакако помоћи – рекао је Димитрије и мојим читаоцима послао божићну поруку, пише сајт ПРИЧЕ СА ДУШОМ.

– Пред нама су дани радосног хришћанског празника, рођења господа нашег Исуса Христа. Порука свима нама је да се ујединимо у вери и љубави. Мир и радост коју ћемо понети нашим сведочењем стићи ће до свих људи добре воље, у свету ће бити мање мржње и ратова, а људи ће покушати да живе у радости братског поштења. Уз више љубави и толеранције бићемо богоугодни и пријатни ближњима својима. Мир Божји! Христос се роди!

​Извор: БЛИЦ 

​Владика зворничко-тузлански Хризостом организовао је божићни пријем за привреднике, челнике локалних заједница и свештенство епархије.
Владика Хризостом је у име епархије захвалио гостима на свему што су у прошлој години учинили према цркви, вјерницима и средини у којој живе и раде.

Ово је прилика да једни друге поздравимо са божанским миром у ово вријеме мирбожења које има само српски народ, истакао је владика Хризостом. Он је подсјетио да чак ни грчки народ, који је у свијету препознатљив по култури вјере, нема обичај мирбожења као што то има српски народ.'
Епископ је за новоизабраног начелника Сребренице Младена Грујичића рекао да је његовим избором ова општина постигла неопходно јединство и добила прилику да изађе из зачараног круга злоупотребе њене тешке и мучне историје.
Грујичић је истакао да ће Сребреница на прољеће постати једно градилиште и "да ће сви тада увјерити да ми желимо бољи живот Сребреничана без обзира на вјеру и нацију".

И у Зворнику имају велике инфраструктурне планове, али и инвестиције у привредне капацитете које ће донијети више стотина радних мјеста.
Градоначелник Зворника Зоран Стевановић рекао је да ће почети трећа фаза изградње водовода Сјевер, те канализације у Табанцима, а биће настављена и реконструкција градских улица и водоводне мреже.
Привредници су сумирали прошлу годину која је за многе била успјешна. ЗДП Електро Бијељина покрива 13 локалних заједница у сјевероисточном дијелу Српске, а у прошлој години имала је најбоље пословање од свих претходних година.
Недељко Ћорић, директор Електро Бијељине, каже да су губици били на најнижем нивоу у историји, те да имају највећу наплату и највећи приход.
Ђорђе Славињак, власник предузећа Спектардринк, каже да су измирили све обавезе према своји кооперантима, запосленим али и друштвеној заједници у прошлој години. Истакао је да је потребно веће ангажовање привредника и иницирање преко Привредног савјета Бијељине на побољшању услова за развој привредне на овом простору.
Кад је ријеч о Семберији, истакнуто је да нова индустријска зона нуди отварање производних погона и нова радна мјеста, а најважнији пројекат у 2017. години биће "Заштита од поплава".

​Извор: РТРС

​У Православној амбуланти „Свети апостол и јеванђелист Лука” у Бањалуци више од 150 лекара бесплатно лече пацијенте, обављају се мањи хируршки захвати, ултразвучни прегледи, а у сарадњи са приватним ординацијама и операције катаракте и магнетна резонанца

Да ли бисте радили бесплатно, у своје слободно време, у амбуланти под окриљем Српске православне цркве? Више од 100 бањалучких лекара одговорило је потврдно на овакво питање, које им је у интерној анкети поставила група њихових колега, који су за своју човекољубиву идеју организовања бесплатног лечења добили благослов и подршку владике бањалучког Јефрема. Тако је остварена замисао да се у Бањалуци оснује амбуланта у којој би могли да се лече сви они који су запослени, а месецима не примају плату и немају здравствено осигурање, пензионери са најнижим примањима, повратници... Сећајући се самих почетака, један од оснивача Православне амбуланте „Свети апостол и јеванђелист Лука” др Симо Билбија каже да је, када је владика Јефрем у парохијски дом саборне цркве Свете Тројице позвао анектиране лекаре, то изгледало као озбиљан медицински конгрес. Било је то пре више од десет година. Православна амбуланта није остала само лепа жеља нити краткотрајни сан – 14 година ту се лече сви којима је лекарска помоћ потребна. Данас има више од 150 лекара и медицинског особља који сарађују са амбулантом. Пацијентима су на услузи најразличитији специјалисти, од лекара опште праксе до гинеколога, кардилога, ендокринолога, хирурга, интерниста...

– Имамо лекаре који су су тек завршили факултет, али и професоре универзитета и докторе пред пензијом или у пензији. Основни принцип рада јесте да ко год дође овде да лечи неће добити за то ни динар, а ко год дође да се лечи неће платити ни динар. Статутом амбуланте је утврђено и да се медицинске услуге пружају свима, без обзира на пол, године живота, националност и вероисповест – каже др Симо Билбија, истичући да међу сарадницима амбуланте има и муслимана и Хрвата.

Амбуланта, уз класичну ординацију, има и ултразвучни кабинет, ЕКГ апарат, мању операциону салу, где се обављају захвати у локалној анестезији, апотеку. Сарађују са више од десет приватних ординација и са клиничким центром и домом здравља у Бањалуци.

– У клиничком центру годишње нам одобре одређени број претрага, анализу патохистолошких препарата, на пример, радимо код њих. Приватни лекари понуде сами колико пацијената месечно ће они прегледати. Један офталмолог пријавио је да ће месечно обавити две операције катаракте бесплатно, а једна ординација ради и прегледе магнетном резонанцом – каже др Билбија.

Амбуланта је отворена сваког дана, осим празника, од 15 часова, у просеку буде прегледано десет пацијената дневно, објашњава медицинска сестра Лепа Кецман. Она је свакодневно у амбуланти, помаже пацијентима да дођу до специјалисте који им је неопходан, позива лекаре и прави распореде, заказује термине.

– У амбуланти су свакодневно два лекара опште праксе, који се смењују, док остале зовемо по потреби. Отворили смо недавно и зубну ординацију у којој ради 20 стоматолога и један орални хирург. За 14 година рада кроз амбуланту је прошло више од 29.640 пацијената, овде је отворено 1.200 картона за људе који нам редовно долазе – наводи Лепа Кецман.

Опрема и лекови набављају се из донација, а када се деси да оне пресуше, црквена општина Бањалука помаже у набавци основних лекова и тако се периоди несташица премосте. Црква је амбуланти „Свети Лука” уступила просторије, помогла њено опремање, а део опреме тада је уступила и Војска Републике Српске. Црквена општина Бањалука плаћа месечне режије, па је тако до данас остала и један од покровитеља, каже духовник амбуланте јереј Миодраг Копања.

– Град Бањалука такође је помагао, али то, нажалост, последњих година није случај. Међутим, у току су преговори да се та сарадња са градским властима обнови. Ово није обична амбуланта и пацијенти који то желе и који имају за тим потребу могу добити овде и духовну подршку нашег свештенства. Увек смо ту за оне којима је потребан разговор, читање молитве за здравље, исповест. Има пацијената којима је највећа помоћ да их неко саслуша. Међутим, нема никаквог наметања будући да у амбуланту долазе и припадници других вероипосвести, атеисти – каже отац Миодраг Копања.

Амбуланта је место сусрета лекара и свештеника, а један од циљева њеног оснивања, како објашњава др Симо Билбија, и јесте био да се ова два позива приближе један другом, да се боље упознају. Да се удруже у јединственој мисији – помоћи онима које су тешка времена неправедно гурнула на друштвено маргину.
ИЗВОР: http://www.politika.rs

Изложба "Српски иконопис од 16. до 18. вијека из цркава и манастира са подручја БиХ" биће свечано отворена у недјељу, 8. јануара, у Галерији Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ у Бањалуци у оквиру обиљежавања Дана Републике.
На изложби ће бити представљене 43 иконе непроцјењиве умјетничке и материјалне вриједности које су дио културне и духовне баштине српског народа.
Академик Миливоје Унковић рекао је да је концепција изложбе заштита и рестаурација наше културне баштине, која је хитно потребна.
"Ова изложба показује и шта се дешава са културним благом које није обухваћено заштитом и конзервацијом", додао је Унковић.
Он је нагласио да се ниједан музеј у свијету не би постидио да у својим салама има овакву поставку и захвалио владикама Српске православне цркве /СПЦ/ Јефрему, Хризостому, Атанасију и Григорију, који су подржали изложбу.
Историчар умјетности Љиљана Шево каже да у БиХ постоји на стотине изузетно вриједних иконописних дјела чији су аутори били српски иконописци, а наручиоци великодостојници и вјерници СПЦ.
Она је додала да се на изложби може пратити главна иконописна линија наших најдаровитијих мајстора, те да је намјера да се оваквим репрезентативним избором икона покаже колико је вриједно српско културно насљеђе.
"Циљ је и да се покаже колико драгуља наше културе широм БиХ стоји у веома лошим условима и вапи за конзерваторским интервенцијама", упозорила је Шево.
На конференцији за новинаре у Галерији АНУРС-а речено је да ће на изложби, која ће бити отворена 8. јануара у 18.00 часова, бити представљене иконе и царске двери из манастира Житомислић, Добрун, Ломница, те иконе из цркава и манастира у Фочи, Чајничу, Високом, Ливну, Сарајеву, Бусовачи, Требињу, Гомионици и цркве брвнаре из села Блашког.

Изложбу је, захваљујући разумијевању институција Републике Српске, представника СПЦ и ентузијаста, приредила АНУРС, у сарадњи са Музејом Српске православне цркве из Београда, Музејом Републике Српске и Републичким секретеријатом за вјере.
Осим Унковића и Шево, аутор изложбе је и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.
Изложбу, која ће бити отворена до 8. марта, прати и луксузни каталог на српском, енглеском и руском језику који има 84 стране и фотографије свих изложених икона.
Планирано је да иконе буду постављене и у Требињу и Бијељини, а Педагошки завод Српске би требало да упути допис школама да, у оквиру својих програма, организовано посјете ову изложбу.
Извор: СРНА

​Према званичном саопштењу вашингтонског Института за испитивање јавног мнења, број католика у новоизабраном Представничком дому износи 33 процента, а у Сенату 24 процента.

Портпарол Представничког дома, Конгреса, Пол Рајан (републиканац) и демократа Ненси Пелоси, обоје су католици и, штавише, иду редовно у цркву. За време избора у новембру 2016. укупно 23 процента изборног чланства иде на римокатолике, и од тога је 52 процента гласало за Доналда Трампа а 45 процената за Хилари Клинтон.

Међутим, број протестаната чланова Конгреса стално опада од 60-тих година прошлог века. Рецимо, протестанти су годинама од 1961-63. имали 398 конгресмена или 75 процената. Данас их има само 56 процената.

Од чланова новоизабраног Конгреса, њих 91 проценат изјашњава се за хришћане, а толико их је било почетком 60-тих година, мада се тада њих 95 процената изјаснило за хришћане. Сматра се да су се гласачи одлучивали за верујућег кандидата, а не за онога који није у вери.

Јевреји имају 27 чланова Конгреса и осам сенатора и тиме представљају највећу нехришћанску групу у Конгресу. Следе мормони са седам чланова у Конгресу и шест у Сенату, а за њима иду муслимани, будисти, хиндуисти који су заступњени са једним до три конгресмена.

Има пет конгресмена православне вере, међу којима је најпознатији Рајнс Прибус који се високо котира у власти. Он је био генерални секретар Републиканске странке и шеф Изборног штаба за Белу Кућу председника Доналда Трампа. Иначе, Прибус похађа редовно грчку православну цркву у Вашингтону,

Извор: Катпрес (превод – Информативна служба СПЦ)

Поводом предстојећих божићних празника начелник општине Градишка Зоран Аџић организовао је пријем за свештенство Српске православне цркве архирејског намјесништва Градишка.
Током пријема као приоритетни задаци у текућој години у намјесништву, које се састоји од 11 црквених општина, назначена је адаптација Храма Покрова пресвете Богородице и почетак обнове манастиришта Карановац, у Кијевцима. 
"То је један предиван пројекат за цркву која служи својој сврси јер то је малте не први објекат на улазу у Републику Српску на овој страни и то је црква која на неки начин треба да буде огледало Републике Српске", рекао је на пријему протонамјесник Ненад Томић.
"То је једини манастир на подручју општине Градишка и требамо да покушамо да њега обновимо и зановимо као један заиста значајан историјски споменик. Локална заједница на челу самном сигурно ће се трудити да помогне у томе свему и дјеловањем свих представника СПЦ на читавом простору општине Градишка", изјавио је Зоран Аџић, начелник општине Градишка.

​ | Аутор: РТРС |

Пре тачно годину дана, бивши министар просвете довео је у питање два изборна предмета, грађанско васпитање и верску наставу, међутим, нису скинути са распореда часова. Веронаука се учи по новом програму, али је опредељење ученика остало непромењено. У Београду је похађа 54 одсто ђака, док је у унутрашњости тај проценат још већи.

Неуобичајена литература за час веронауке. Четвртаци једне београдске школе о животу, моралу и човечности уче на примерима из "Малог принца".

Деца воле веронауку, нека због песмица и прича а нека због вероучитеља.

Упркос томе што се опстанак предмета годинама доводи у питање, интересовање деце и њихов однос према према верској настави се, према речима вероучитеља, не мења.

"Деца овај предмет воле. Она осећају оно што је одраслима често невидљиво, а то је да веруочитељ својом љубављу и искуством чини да деца добијају непроцењив дар који не могу да добију на другом месту.  Верујем да има суштинску улогу у стварању здравих личности које ће имати могућност да убууће створе један бољи свет него што је сада", каже вероучитељ Дарко Николић.

О резултатима предмета нема података јер до сада није урађена озбиљна анализа ефеката наставе. Због тога је неозбиљно говорити о великим резовима, став је Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

"То није био став владе у том тренутку о чему је министар говорио да треба периспитати и смањити број часова или укинути веронауку", каже Милета Радојевић из Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама.

Актуелно министарство је другачијег става.

"Верска настава се налази на листи обавезних изборних предмета и немамо намеру да је укидамо. Наиме, реформа започиње са необавезним изборним предметима, што смо већ и најавили", каже Весна Недељковић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Верска настава уведена је у школе у Србији 2001. године после више од пола века од њеног укидања.

​Извор: РТС

  

​| Срна
Требиње - Епархија захумско-херцеговачка и приморска у овој години ће улагати у образовање и помоћ сиромашним породицама у свим парохијама у Херцеговини, а биће основан и центар за филозофију и богословље у Требињу, најавио је данас владика Григорије током обиљежавања славе Епархије - Светог Игњатија Богоносца у Петропавловом манастиру код Требиња.

"Центар ће бити повезан са Универзитетом у Источном Сарајеву. Бавиће се преводима, организовањем научних скупова, довођењем еминентних професора, организовањем љетњих школа", рекао је владика Григорије у бесједи након Свете архијерејске литургије у манастирској Цркви Светог апостола Павла.

Епископ Григорије нагласио је да ће новоосновани центар преузети и улогу организовања традиционалног годишњег симпозијума "Теологија у јавној сфери". Центром ће руководити Владан Перишић, а у његовом раду учествоваће и Богољуб Шијаковић.

Владика је изразио задовољство и што је на нивоу цијеле Епархије донесена одлука да се помогну по двије или три социјално угрожене породице из сваке парохије у Херцеговини, да би и оне на најрадоснији начин прославиле Божић,
чиме ће сви слиједити живот и ријеч Исуса Христа.

"На данашњи дан, кад се једна година завршава, а друга долази, размишљао сам шта да учинимо да бисмо били иколико слични Христу. И онда смо у Епархији одлучили да новац који смо зарадили уложимо у центар и помогнемо нашем народу тамо гдје је потребно", рекао је владика Григорије.

Помоћ Епархије захумско-херцеговачке и приморске неће изостати ни страдалном православном народу у ратом разореној Сирији, па ће у наредним периоду бити упућена помоћ и у то подручје.

"Размишљајући о Светом Игњатију, који је служио у Сирији, помало сам размишљао и о људима и дјеци која тамо пате и закључио да је увијек живљење светог човјека праћено страдањем, као и што су рођење Христово и сав његов живот били пропраћени страдањем", напоменуо је владика Григорије.

Епископ је поручио да људи не треба да се боје страдања које је саставни дио хришћанског живота, већ да увијек "орошавају крст и страдање, са радошћу Васкрсења".

Владика је рекао да је игуман манастира Тврдош - отац Сава помогао куповину санитетског возила за потребе Болнице у Требињу, истичући да је све то у духу вјере у Христа и за Христа.

"Ово нису наши поклони, то нису поклони владике Григорија, већ свих вас, и то све у име Исуса Христа и његове љубави, јер да нема те љубави ни ја не бих никоме ништа помогао", истакао је владика.

Присјећајући се прославе своје крсне славе док је био дијете, владика је рекао да је то за његову породицу и њега Игњатијевдан увијек био велики празник и сабор оних које су, као и данас, вољели и међу којима би се осјећали као међу својима.

"За мене је Свети Игњатије Богоносац икона која је увијек била у нашој соби и светитељ пред којим сам се молио, а да нисам ништа знао ништа о њему. Кад сам добио прилику да чујем какав је његов живот, онда сам био јако срећан јер је он био велики светитељ који је пострадао у Риму", каже владика.

Свету архијерејску литургију, осим владике Григорија, служио је и умировљени владика Атанасије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије, који су заједно преломили славски колач, а затим присутне вјернике позвали на "трпезу љубави".

​Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и бискуп дубровачки Мате Узинић позвали су народ и политичаре да слиједе пут помирења и приближавања, истичући да су мржња и непријатељство највећи гријех. Владика Григорије и бискуп Узинић учествовали су синоћ у Дубровнику на "Вечери Светом Влаху", које је Српска православна црква организовала у част свеца заштитника града први пут у историји овог града.
Вече је одржано поводом јубиларне 1700. године од мучеништва Светог Влаха, чему је СПЦ жељела да допринесе отварењем изложбе икона Светог Влаха, сликаних на начин православног Истока, а на свечаности је наступио и Хор смјера за црквену музику Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, који је извео композиције православне духовне музике, као и гудачки квартет професора Средње музичке школе из Требиња.
Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да Српска православна црква овом манифестацијом жели принијети макар један камен у грађевину јединства - "камен умивен сузама због наше исхитрене и непромишљене раздијељености, због разорених градова и цркава, због разорених домова, села и имања".
- Немамо претензије да кажемо да ћемо направити кућу или зграду, али можемо дати камен у сврху изградње мира и доброте - поручио је владика Григорије.
Он је у причи коју је прочитао на вечери, а коју је посветио Светом Влаху, навео да СПЦ приноси тај камен са вјером и надом у вјечни Јерусалим који долази одозго, од Оца свјетлости.
- Ова изложба, овај мали концерт, овај наш сусрет поводом 1700. годишњице мученичке и славне смрти Светог Влаха такође је у извјесној мјери одговор на питање да ли је Свети Влахо наш и јесмо ли ми његови, односно јесмо ли Онога за кога је он пострадао – јесмо ли Христови. Стога се сви заједно, и сваки за себе, запитајмо да ли својим даљим дијељењем, било свјесно било несвјесно, распињемо онога који се добровољно распео за нас и за наше скупо плаћено јединство - рекао је владика Григорије.
Епископ Григорије у обраћању је упитао чији је Свети Влахо.
- Замислите само да смо имали правилан одговор на ово питање прије 20 и више година. Да ли би тада они који су управљали пројектиле на Дубровник то чинили да су знали да је Свети Влахо и њихов? И да ли би они који су минирали православну цркву Светог пророка Јеремије у селу Зачула надомак Требиња тако лако притиснули дугме да су знали да је њихов и наш Свети Влахо једнако слављен управо у тој цркви? Зар је било потребно да Јеремија још једном горко заплаче над разореним Јерусалимом у нашим душама - додао је владика Григорије.
Бискуп Мате Узинић истакао је у свом обраћању да је Свети Влахо светац хришћанског Истока који је и до сада уједињавао хришћански Исток и хришћански Запад.
- Радостан сам што се то наставља у Дубровнику и што Свети Влахо и даље уједињује, а надам се да ће подстаћи и све нас да више порадимо на међусобном приближавању и тражењу тачака које нас повезују као што нас повезује Свети Влахо - рекао је бискуп Узинић.
Он је рекао да је однос двије цркве у Дубровнику јако добар.
- Настојимо да га изграђујемо међусобним сусретима, не само на оваквим догађајима, већ и на заједничкој молитви. Имамо међусобно поштовање и уважавање и мислим да је то добар темељ. То што ми радимо требало би да се спусти и на наше вјернике који би требало да траже оно што нас повезује, а не оно што нас дијели - поручио је Узинић.
Свештеник из Требиња Дражен Тупањанин рекао је да је Свети Влахо позивао да се сагледају заједничке вриједности које дијеле сви хришћани, те да се храбро прихвате савремени и будући изазови.
Овом вечери СПЦ је први пут након ратних дешавања "изашла у град" изван својих црквених зидина са жељом да се обрати сусједима и покуша дати допринос величању хришћанских вриједности.
Град Дубровник је позитивно одговорио на ту иницијативу прихвативши да у програм свечаности годишњице Светог Влаха уврсти и православце из овог града.
Аутори изложбе су академски умјетници и иконографи Даријо Станимировић и Стеван Ковачевић, који је и свештеник СПЦ у Дубровнику, који су путем својих петнаестак радова испричали ликовну причу о Светом Влаху и православној иконографији.
Осим икона Светог Парца Дубровачког, посјетиоци изложбе могу видјети и оригиналне новоосмишљене композиције доласка реликвија Светог Влаха из Константинопоља у Дубровник, приказ Светог Влаха као заштитника и ветеринара, те сцена мученичког страдања.
Вече Светог Влаха, коју је организовала СПЦ, изазвала је велику пажњу у Дубровнику и била је јако посјећена.
Посјетиоци су је оцијенили као историјски догађај, не само за СПЦ у Дубровнику, већ за цијели град, али и односе двије цркве и два народа на овом подручју.
Осим угледних гостију из Дубровника, на вечери су били присутни и гости из БиХ међу којима представници Мисије ОЕБС-а, те градоначелник Требиња Лука Петровић.
Извор: СРНА