Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко тузланског Господина Фотија, а у организацији Одбора за међурелигијску сарадњу Брчко, које дјелује као огранак Међурелигијског вијећа БиХ, у Брчком је 30.8.2022. године, у конференцијској сали "Диванхана", одржан семинар за вјероучитеље свe три конфесионалне вјерске наставе које се изучавају у основним и средњим школама у Брчком. Тема овог семинара била је: "Одговор(ност) вјерских заједница, Цркава и вјерске наставе пред изазовима болести савременог човјека", те је изазвала значајну медијску пажњу, што због своје актуелности изазване пандемијом вируса Корона, што због публицитета који се увијек дају међурелигијским сусретима и дијалозима.
Семинар је отворио ђакон Бошко Максимовић, Секретар Одбора за међурелигијску сарадњу у Брчком, који је поздравио присутне колегинице и колеге вјероучитеље, те је истакао потребу да вјероучитељи све три вјерске наставе додатно подстакну своје ученике да савјесно и одговорно промишљају, поступају и односе се према себи и свом тјелесном, психичком и духовном здрављу, али и о здрављу својих ближњих, јер је и брига о здрављу својеврсно испуњавање наших дужности према Богу, ближњим и себи, али и испуњавање Божије заповијести о љубави према ближњем.
Предавање на тему савремених болести човјека, са нарочитим акцентом на болести које прате младе људе и дјецу, одржао је др Борко Којић, професор у Пољопривредној и медицинској школи у Брчком. Др Којић је истакао значајну улогу вјере, молитве, и смирења, у превенцији, али и лијечењу, многих болести данашњице. Такође, професор Којић је присутним вјероучитљима дао неколико корисних савјета како да поступају у конкретном раду са ученицима који имају неке од специфичних болести младих људи. Своје предавање изнијела је и госпођа Бехија Кадушић Бегановић, професор Исламске вјеронауке у Пољопривредној и медицинској школи у Брчком.  Професор Кадушић Бегановић сумирала је сопствена емпиријска запажања и свједочанства ученика, полазника вјеронауке, о томе на који начин им је сусрет са вјером и науком Божијом помогао да исцјеле своје духовне и тјелесне болести, ране и трауме. На крају семинара развила се жива дискусија у којој су вјероучитељи исламске, православне и католичке вјеронауке изнијели своја искуства и виђења садржаја о којима се свједочило на овом сусрету. 
Ђакон Бошко Максимовић,
Секретар Одбора за међурелигијску сарадњу у Брчком

Делегација кошаркашке репрезентације посјетила је јуче Архиепископа Атине и цијеле Грчке Јеронима II.
Предсједник Савеза, господин Евангелос Лиолиос, захвалио је архиепископу на сусрету.
Архиепископ је изразио радост и узбуђење због сусрета и говорио о времену када је био млад и учествовао у кошаркашким и одбојкашким тимовима, уз напомену да када има слободног времена гледа спортске утакмице на телевизији. Архиепископ је, такође, истакао да смо навикли да чујемо израз: „у здравом тијелу здрав дух“. Пред комплетном реченицом, међутим, стоји ријеч орандум што значи да желимо да сви имају здраво тијело, али и ум, ум пун здравља.
Архиепископ се потом распитивао о програму и напретку репрезентације, дајући им књигу о манастиру Светог Луке у Беотији и мало распеће као благослов.

​Одлуке у вези са причешћивањем парохијана нетолерантних на глутен (целијакију, глутенску ентеропатију), као и начинима оцрковљења новокрштених младенаца и служења богослужења на црквене празнике донио је Архијерејски сабор Аутономне Финске православне цркве (ФПЦ) 24. августа у Куопију.
На Архијерејском сабору Аутономне финске православне цркве, који је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, 18. септембра 2020. године покренуто је питање причешћивања обољелих од целијакије, а затим је одлучено да се проучи пракса таквог причешћивања у Грчкој православној цркви. Забиљежено је да пацијент са целијакијом није могао да се причести Тијелом Христовим на Евхаристији због нетолеранције на пшеничне протеине. Ни болесник у акутној форми не може да се причести Крвљу Христовом, јер може да садржи и суспензију пшеничног брашна.
На Архијерејском Сабору 24. августа 2022. године одлучено је да тамо гдје постоји потреба за безглутенским Светим даровима, свештеник може у току Литургије осветити агнец од безглутенског брашна и поступати са њим као са св. Даровима на Литургији пређеосвећених дарова, користећи при том посебну чашу, наводи се на сајту ФПЦ .
Такође, 25. августа одлучено је да се у црквеној пракси врати традиционалном причешћивању лаика једном кашиком из заједничке чаше. Поред тога, на састанку је размотрено низ практичних питања. Финска православна црква је аутономна црква под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Чланови Архијерејског Сабора су епархијски архијереји ФПЦ. Викарни епископ учествује у раду Архијерејског Сабора без права гласа.

​Свети и свештени Синод Јеладске Православне Цркве одобрио је циркулар „О заштити људског живота и избјегавању абортуса“, ​​који би требало да буде прочитан у свим храмовима Грчке православне цркве, 8. септембра 2022. године, на дан када се прославља Рођење Пресвете Богородице. Одговарајућа одлука донесена је 26. августа 2022. године, наводи катхимерини.гр.
Како стоји у синодској дефиницији, чврсто богословско становиште Цркве по том питању, засновано на „на основу Светог писма и Светог предања“, јесте да је „фетус потпуна и цјеловита личност од тренутка свог зачећа“, зато Црква „сматра добровољни абортус убиством и неће га прихватити.

​Синод МПЦ-ОА захвалио је Руској цркви што је признала аутокефалност. У саопштењу са засиједања македонских епископа наводи се да су са великом радошћу примили вијест о одлуци Руске православне цркве. 
"Свети архијерејски синод  Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ – ОА) је, на редовном засиједању, одржаном 30. августа 2022. године, размотрио више питања и догађаја у вези са актуелним црквеним животом и односа са помјесним православним црквама.
Свети Синод је са великом радошћу и захвалношћу примио вијест о прихватању аутокефалног статуса Македонске православне цркве – Охридске архиепископије од стране Руске православне цркве – Московске Патријаршије (РПЦ – МП) на заседању Синода РПЦ у августу. 25. 2022. године, где је забележено име њеног поглавара Његовог Блаженства Архиепископа охридско-македонског г. д. Стефана у светом диптиху" наводи се у званичном саопштењу.
Како се наводи, одговарајућа одлука Синода Руске православне цркве донесена је након што је патријарх српски Г. Порфирије обавијестио московског патријарха Г. Кирила о признавању аутокефалности сестринске Македонске цркве. Архијерејски Синод МПЦ-ОА захвалио је и свим осталим Помјесним Православним Црквама које су прихватиле чин Цариградског Патријарха. 
Истовремено, македонски епископи су позвали „извјесне такозване стручњаке и аналитичаре” да „неуким и злонамјерним коментарима, као и непотпуним и намјерно искривљеним информацијама не штете процесу признавања аутокефалног статуса МПЦ-ОА”.
/припремио сајт вјеронака.нет на основи писања религија.мк и Правлајф.орг

26. август – помен светог Тихона Задонског
Опште је познато да је лик старца Зосима, у роману ,,Браћа Карамазови“, Достојевски преузео од Амвросија Оптинскога. Сусрет са њим сасвим је оставио снажан утисак на писца, али његове мисли у посљедњим годинама живота заокупио је други духовни ауторитет – свети Тихон Задонски.
Нису сви мрачна лица
У роману „Зли дуси“ (Нечисте силе) старца чак зову Тихон – епископ, који се повукао у манастир због слабог здравља. Радећи на роману, Достојевски је писао уреднику Каткову : ,, Неће сви бити мрачних лица, биће и свијетлих“ <... >По први пут, на примјер хоћу се дотаћи само једне врсте личности, које се књижевност још увијек мало дотиче. За идеал узимам Тихона Задонског. Он је, такође, светитељ који је живио спокојно у манастиру.  Са њим упоређујем и састављам на вријеме јунака романа. Веома се бојим; никада нисам покушао.
 
Зашто му је лик Тихона Задонскога био тако битан? У једном од писама Фјодор Михаиловић размишља: Можда је Тихон тај који чини наш руски савршен тип, који тражи наша књижевност,<.... >Истина, ја ништа не стварам, само ћу открити правог Тихона, којег сам примио давно у своје срце са усхићењем. … ако ми пође за руком, и сматраћу то већ важним подвигом.<....>Можда ће, напокон, рећи да нисам писао само глупости".
«Шта је то пакао?»
1876. године, за вријеме редовног лијечења, доктори су објавили Достојевском, да се може надати не више од 15 година живота. У ствари, неће проживјети ни пет година и поднијеће још губитак трогодишњег сина, који је умро од епилептичног напада. Смрт је долазила одасвуд. И његов посљедњи роман, "Браћа Карамазови", био је роман о смрти. И васкрсењу.
Достојевском је било веома важно пронаћи одговор на питање: "Шта је то пакао"? "Не истражујем ову мистерију", говори он устима старца Зосима, али мислим, ако би био материјални пламен, да би му се истински обрадовали, јер у материјалним мукама, чак на тренутак, заборавио бих....страшније од свега је  духовна мука".
А ево шта је о томе писао Тихон Задонски: "Пробудиће се и устати савјест у непокојаном грешнику...и кроз цијелу вјечност ће га прекоравати и мучити за то, јер.... је дјеловао против Бога и Његовог светог закона".
Епископ
Шта знамо о светом Тихону? Да је њега, сина сеоског ђакона, мајка, рано оставши удовица, умало га гладног није дала "заувијек" комшији – кочијашу. А када га је старији брат прикључио Новгородској богословској школи, тада ће, по мемоарима самог свеца "другови моји, дјецо богатих очева наћи поцијепане опанке моје и почеће се смијати нада мном и опанцима махати мени, говорећи: Величамо те, светитељу!“
Још док је био на вишој години студија почео је тамо предавати – на почетку грчки језик, а по завршетку студија – реторику и философију. Рјешењу о монашком чину претходила су два догађаја, којих се присјећао и сам светац: ноћно привиђење послије молитве, када су се накратко пред њим "отворила небеса" и чудесно спасење од смрти – на степеништу звоника он је добио крила, а она су се срушила на земљу, али њега као да је неко повукао назад (могућа верзија – стајао је на степеништу звоника, а оне су се срушиле на земљу, а њега као да је неко повукао назад). Убрзо је услиједило замонашење, а и рукоположење – прво у јерођакона, а затим у јеромонаха – и упућивање у Твер (град у Русији).
Чин епископа архимандрит Тихон је добио у 37. години: када су бирали владику у Новгороду, одлучили су то урадити помоћу жријеба; неко је предложио да се осталој седморици кандидата додијели ректор Тверског богословља Тихона. Трипут су извлачили жријеб. И трипут је било једно те исто име – архимандрита Тихона.
1763. године – по жељи саме царице Катарине II изабран је за епископа Воронежског. Епархија је била једна од највећих и најнеуређенијих.
Како натjерати свештенике да читају Јеванђеље?
Када је стигао у Вороњеж, испоставило се да свештеници не знају Свето писмо. Јеванђеље, у то вријеме, скоро да нико није ни читао. И светитељ се обавезао поправити ситуацију. А, такође, почео се немилосрдно борити са пијанством и то међу свештенством. Морао се позабавити свиме одједном: доводити ред у црквама, организовати образовање свештенства, убиједити свештенике да уче. Такође, написао је неколико дјела за углед свештеника и захтијевао да свако од њих има Јеванђеље и да га свакодневно чита.
Била су и провјеравања друге врсте. Када су га поставили за епископа Вороњежског, био је принуђен учествовати у судском процесу над митрополитом Ростовским Арсенијем (Мацејевићем), који се отворено противио секуларизацији црквеног земљишта. Другим ријечима, против воље царице Катарине II. Ово суђење, које је намијењено да се наруга човјеку који живи светим животом, оставило је снажан утисак на владику Тихона: па неко вријеме није могао да служи (држи богослужења) и ускоро је замолио «за смирај“.
Било је то вријеме, када се атеизам, нихилизам и волтеријзам провлачило кроз више слојеве друштва, а у обичним људима је био жив утицај незнабоштва (паганства) и веома стран однос према хришћанству. Није случајно што се једна од главних књига Тихона Задонског зове „Истинско хришћанство".
Невидљива битка
Нису се сви односили према њему са разумијевањем. Када је већ живио «у тишини» у Задонскм манастиру Рођења Пресвете Богородице, многи од власти до манастирске братије су му се ругали. Игумани су покушали преко Синода да му забране вршење богослужења, а млађи монаси, видјевши да код епископа нема ,, административних ресурса» отворено су му се смијали. Могли су га и каменовати. А то је светитељ све мирно подносио. То је за њега био прави подвиг: по природи пријек и раздражљив, и на почетку се није могао сложити ни са једним испосником. Али је успио да смири себе  и при најмањем налету гњева први се клањао испоснику пред ноге.
Али ипак до краја свог живота није се могао ослободити од жестоких напада туге, носталгије и хипоходнрије, како је и сам написао, иако се цијели живот борио са тим. Лијека није било. Само је остало да трпи. Дошло је до тога, да је владика почео сумњати да ли је уоште добро поступио, отишавши на такав «мир». Али је Арон старац манастира рекао: «Мајка Божија не тјера из манастира». И епископ се поново смирио.
Читао је, писао је духовна дјела, одговарао на писма. Послије своје смрти завјештао је испоснику да све његове рукописе преда у Свети Синод. Тако се појавило неколико томова његових духовних дјела, укључујући  «Духовно благо од свијета сабрано» («Сокровище духовное, от мира собираемое»). А за 100 година, захваљујући њима – ликовима стараца у ,,Злим дусима“ и ,,Браћи Карамазови“.
***
Три године пред смрт светитељ Тихон је тачно знао колико му је још живота остало. Био је тешко болестан и већ је имао припремљен мртвачки сандук који је чувао у својој остави. Непосредно пред смрт саставио је духовно завјештање: молио је да буде сахрањен на путу ка Владимирској цркви, како би му све вријеме ,,газили гроб“. Али нико није одлучио да му испуни жељу: сахранили су га испод олтара цркве, у посебно изграђеној гробници. 1846.године, након 63 године од дана погреба, приликом изградње нове саборне цркве мошти светитеља пронађене су без трагова труљења. Прослављење светитеља обављено је 1861.године, на дан његовог упокојења 26. (по старом календару – 13) августа. Аутор: БОРИСОВА Марина /За сајт вјеронаука.нет са руског језика превела Биљана Илић / извор: фома.ру
​

​Традиционално се деценијама код манастира Светог Николе на Озрену одржава црквено-народни збор у данима око празника  Успења Пресвете Богородице. Такође, једна од традиција јесте да на Велику Госпојину свету архијерејску Литургију служи Епископ зворничко-тузлански, уз саслужење више свештеника и свештеномонаха, па тако би и ове 2022. године. Централна прослава свих сабора и зборова јесте управо света Литургија која је служена испред светог храма како би мноштво верника, који су дошли са свих страна, могли да буду укључени у богослужење. Будући да је тог дана завршен Госпојински пост велики број верника се причестио пресветим тајнама Тела и Крви Христове.
По завршетку Литургије, верницима се обратио њпископ Фотије: -Честитам вам данашњи велики празник Успења Пресвете Богородице када се од давнина одржава велики црквено-народни сабор код манастира Светог Николе на Озрену. Благословен дан и благословено време данас на Озрену да прославимо име Божје. На нама је данас највећи терет и крст да будемо сведоци јеванђеља Христовог у ово распето време. Живимо у јако тешком времену, политички и економски, у читавом свету. Зато је потребно да будемо са својом Црквом како би крст времена изнели заједно. Понаособ то није могуће, али заједно ћемо успети, истакао је владика Фотије.
-Крсна слава и икона је оно што нас обједињује и чува. Поред тога наше светиње на Косову и Метохији, Хиландар, овде код нас манастири Ловница, Папраћа, Тавна, Озрен. То су наши немањићки темељи на којима можемо да зидамо и да опстанемо у данашње време. Кад год смо зидали ван тих темеља није било добро, наставио је епископ Фотије, који је захвалио игуману Гаврилу на труду око Озренске светиње.Након беседе за кум асабрања је изабран г. Мелента Јовановић, војни официр у пензији, који је понео часни крст у литији око храма, а затим је славске дарове кума г. Мирослава Мићановића освештао је епископ Фотије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

​На врху горе Атис (Hatis Mountain, Mount Shamiram)  у Јерменији планирају да изграде монументални комплекс са статуом Исуса Христа високом 77 метара.
Још средином јануара 2022. године, вођа партије Просперитетна Јерменија ("Проспероус Армениа") и званично признати најбогатији човјек у републици Гагик Царукјан преузео је иницијативу за изградњу комплекса и постављање статуе, а 29. августа је добротворна фондација Гагик Царукјан објавила намјеру да се изградња заврши за три године.
„Дат је почетак стварања јединствене статуе висине 77,7 метара. Завршне расправе су у току. Након коначног одобрења документације и добијања дозволе, почеће грађевински радови“, саопштили су из фонда.
Према прелиминарним информацијама, до статуе би требало да води 1.700 степеница (у част 1.700. годишњице Крштења Јерменије, прослављене 2001. године), а радиће и жичара. На самом врху горе, како је раније рекао Гагик Царукјан, биће смјештени кафићи, ресторани, викендице, хотели и музеј, а до њих ће водити асфалтни пут. Напомиње се да су власти земље генерално позитивно реаговале на пројекат, вјерујући да ће бити од интереса за туристе, али Врховни духовни савјет Јерменске апостолске цркве (ЈАЦ) не подржава иницијативу, истичући да то чини не одговарају вишевјековној иконографској и култној традицији ЈАЦ. Да подсјетимо, Јерменска апостолска црква (јерм. Հայ Առաքելական Եկեղեցի) једна је од оријентално-православних, односно древноисточних цркава. Јерменска црква, заједно са осталим оријентално-православним црквама, заступа монофизитску христологију, поштује изворни Никејско-цариградски симбол вјере, заступа православну пневматологију и не признаје Филиокве. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања Риа Новости.

Од ове године сви ученици Призренске богословије имаће бесплатно школовање, саопштила је Епархија рашко-призренска.
У саопштењу се наводи да је, захваљујући прилозима доброчинитеља, Епархија рашко-призренска обезбедила, путем стипендија, да сви нови ученици Призренске богословије, укључујући и оне који су већ уписани, имају бесплатно школовање, уџбенике и интернат, укључујући и упис школе за нове ученике. На тај начин Епархија рашко-призренска ће, захваљујући помоћи добрих људи, моћи да подмири све трошкове школовања ученика и тако ће највише изаћи у сусрет родитељима, који су своју децу послали у Призрен, да би учили богословију.
Ректор Богословије Св. Ћирила и Методија у Призрену и епископ рашко-призренски Теодосије истакао је да цела наша Црква, заједно са државом Србијом, улажу велике напоре да се очува наш народ на Косову и Метохији.
Искрено се надамо да ће ово бити додатни мотив за многе родитеље да своју децу, која желе да започну богословску школу, пошаљу управо у Призренску богословију, чиме ће дати и велики допринос нашој Цркви и Епархији са њеним верним народом, пошто је Призренска богословија један од најважнијих стубова црквеног и народног живота на Косову и Метохији, навео је епископ Теодосије. У обновљеној Богословији Св. Кирила и Методија у Призрену ускоро треба да започне нова школска година. Тридесетак ђака ове школе уједно су и најбројнији српски становници царског града у време школске године и њихов долазак представља велику радост за преостале Призренце и целу Епархију рашко-призренску. Призренска богословија основана је 1871. године и дала је велики број црквених делатника, архијереја, свештеника, монаха и професора, који су обележили историју Српске Православне Цркве у последњих 150 година њеног постојања. Након потпуне обнове свих школских објеката 2016. године, Призренска богословија једна је од најбоље опремљених школа код нас, са најсавременијим условима за интернатски живот и учење богословаца.  | Извор: Танјуг

​ У организацији удружења "Уједињени за традицију и породицу" неколико хиљада људи са иконама и транспарентима изашло је на улице Београда протестујући због „Европрајда” заказаног за септембар. Дана 28. августа 2022. године, присталице традиционалних вриједности, заједно са свештенством Српске православне цркве, продефиловале су улицама Београда , након што је предсједник Србије најавио отказивање Европрајда. 
"Литија за спас Србије" кренула је, јуче послије подне, од Саборне цркве у Београду. Одатле су грађани Србије, заједно са свештеницима,  који су носили платно на којем је писало "Свети оче Саво – моли Бога за нас". Литија се зауставила у Поп Лукиној улици, гдје су углас изговорили молитву "Оче наш", а појци отпјевали неколико црквених пјесама. Литија је потом настављена Бранковом и Призренском улицом, преко Теразија и Трга Славија, а затим кроз Булевар ослобођења, до Храма Светог Саве на Врачару. Улице града биле су затворене за саобраћај. Учесници литије су носили крстове, иконе, распећа и плакате против геј парада и ЛГБТ особа.
„Изашли смо да јасно ставимо до знања да не пристајемо на одлагање геј параде поноса. Желимо да се забрани“, рекао је организатор марша Ивица Божић. Дан раније, 27. августа, предсједник Србије Александар Вучић најавио је да ће Европрајд бити отказан или помјерен. Влада Србије је објаснила да у Београду „тренутно не постоје услови за безбједно одржавање међународног догађаја посвећеног правима ЛГБТ особа” и да би „неке екстремистичке групе могле да искористе овај догађај да повећају тензије и одведу Србију у нестабилност”. Организатори Европрајда су одговорили да држава не може да откаже догађај, већ само да га забрани, али би таква одлука била неуставна. „Европрајд ће се одржати“, нагласили су. У литији је учествовао епископ Српске православне цркве Никанор, који је напоменуо да је заједничка жеља Срба да „не дође до аномалије која се бестидно зове парада у наредном сто година." Они који желе да руше српске вриједности заслужују анатему“, додао је Епископ СПЦ. Да подсјетимо, 15. августа 2022. хиљаде људи демонстрирало је против геј параде у Београду.

У понедјељак, 29. августа 20221. године, наша Православна црква молитвено се сјећа преноса нерукотвореног образа (убрус) Господа Исуса Христа из Едесе у Цариград. Пренос нерукотвореног образа Господа Исуса Христа,  из Едесе у Цариград, догодио се 944. године.
Нерукотворена икона Господа Исуса Христа јединствена је по томе што је према предању њен "аутор" био Сам Господ  Исус Христос.
Предање каже да је у вријеме Спаситељевог проповиједања у сиријском граду Едеси владао кнез Авгар. Био је заражен губом по цијелом тијелу. Глас о великим чудесима која је Господ учинио проширила се Сиријом (Мт 4, 24) и стигао до Авгара. Не видећи Спаситеља, Авгар је повјеровао у Њега као у Сина Божјег и написао писмо тражећи од њега да дође и излијечи га,  искрено вјеровујући да ће оздравити ако му види лице. Он ​посла неког живописца Ананију у Палестину с писмом Христу, у коме Авгар мољаше Господа да дође у Едесу и да га исцијели од губе. У случају да Господ не могадне доћи, нареди кнез Ананији да живопише лик Његов и донесе, вјерујући да ће му тај лик повратити здравље. Ананија је дошао у Јерусалим и видио Господа окруженог народом. Није му могао прићи због великог броја људи који су слушали Спаситељеву проповијед. Затим је стао на високи камен и покушао из даљине да наслика лик Господа Исуса Христа, али није успио. Сам Спаситељ га је позвао, назвавши га по имену и дао кратко писмо за Авгара, у којем је, задовољивши владареву вјеру, обећао да ће послати свог ученика да га оздрави од губе и упути га на спасење. Тада је Господ тражио да донесе воду и убрус (платно, пешкир). Опрао је своје лице, обрисао га и на њему је било утиснуто Његово Божанско лице. Ананија је донио Убрус и Спаситељево писмо у Едесу. Са страхопоштовањем, Авгар је прихватио светињу и примио исцјељење; само мали дио трагова страшне болести остао је на његовом лицу до доласка обећаног ученика Господа. То је био апостол 70. године, свети Тадеј (помен 21. августа), који проповиједајући Јеванђеље дође Авгару, исцијели га потајно и крсти га и све становнике Едесе.  Тада кнез полупа идоле, који стајаху пред капијом града, и над капијом стави онај убрус с ликом Христовим, налепљен на дрво, уоквирен у златан рам и окићен бисером. Још написа кнез испод иконе на капији: „Христе Боже, нико се не ће постидети, ко се у Тебе нада“. Доцније, један од праунука Авгарових обнови идолопоклонство. И епископ тога града дође ноћу и зазида ону икону над капијом. Вијекови су од тада прошли. У вријеме цара Јустинијана нападе Персијски цар Хозрој на Едесу, и град беше у великој тескоби. Деси се тада да епископ Едески Евлавије имаде виђење Пресвете Богородице, која му објави тајну о зазиданој и заборављеној икони. Икона би пронађена, и силом њеном војска Персијска побеђена.

Иконостас у Пазарској цркви, рад умјетника самоковске школе фрескосликарства, чија реконструкција је увелико у току, не престаје да изненађује и одушевљава стручњаке својом аутентичном лепотом. Стручњак – конзерватор Народног музеја из Београда, Александар Цветиновић казао је Пиротским вестима да је данас завршена врло важна ваза у изузетно комплексном послу реконструкције иконостаса у централном градском храму. На иконостас је, након опсежне реконструкције, враћен централни крст и тренутно се монтира велики број икона које су прошле комплетну реконструкцију и рестаурацију. Како је Пиротским вестима казао председник Црквене општине Пирот Драган Красић, цео посао реконструкције иконостаса је изузетно скуп, коштаће скоро 250.000 евра, подељен је у шест фаза а тренутно се ради трећа фаза реконструкције. У плану је да цео посао буде завршен у наредне две и по године и тада ће, будућим поколењима Пироћанаца бити предато на чување право “благо” Малог Јерусалима, иконостас невероватне лепоте. 
-Управо смо завршили врло важну и врло комплексну фазу, то је та четврта зона са крстом. Управо је крст монтиран и прошли смо кроз комплексан конзерваторски третман који је трајао четири, пет месеци. Горња зона иконостаса је божанствена и по сликарству и по дуборезу. Толико смо се обрадовали када смо видели какво је сликарство у питању, јер смо затекли један потпуно “мрак” с обзиром да је све било прекривено талогом и оксидираним лаковима тако да се ништа није видело. Заиста смо уживали у конзерваторском раду. Следећа фаза је реконструкција јужне зоне, која је потпуно горела па имамо и реконструкцију дуборезних елемената, иконе су ту гореле па ће то бити врло захтевно радити али се надамо да ћемо до краја године завршити и ту зону-каже Цветиновић. Председник Црквене општине Пирот Драган Красић изразио је велико задовољство и срећу што се дошло до фазе када се већ види невероватна лепота иконостаса и када се види труд и рад који је уложен.
-Ми нисмо знали шта уствари имамо и пресрећни смо и презадовољни што се та лепота полако открива и биће сачувана за будућност. Желим да се захвалим свим донаторима, приложницима који нам свесрдно помажу у финансирању врло скупог подухвата. Пре свега локалној самоуправи где имамо фантастичну подршку захваљујући чемо смо већ сада у фази у којој можемо да се поносимо оним што имамо који ће у временима која следе репрезентовати и Пирот и Србију. Вредност целог посла је скоро 250.000 евра, цео подухват смо поделили у шест фаза, тренутно смо на завршетку треће фазе. До краја године треба да се уради јужни део иконостаса и да се почне средњи део, до краја следеће би требало средњи део да буде готов како би тамо оне године радили на доњим престоним иконама. Надам се да ће за две до две и по године реконструкција бити готова потпуна како би иконостас био у целости онакав какав је био када је направљен 1854. године-каже Красић. Он је апеловао на све који су у могућности, да донирају и помогну завршетак посла на кога ће генерације које долазе бити поносне. 
-Донирањем за обнову иконостаса улажемо у себе и своју будућност јер ће се генерације иза нас поносити оним што будемо урадили. Позивам све суграђане који могу да нам помогну, да оставе свој траг у времену. Ово је нешто о чему ће се причати у следећих 300-400 године-каже Красић.
Аутентичност иконостаса је невероватна, осликан је бојама и тоновима који су се налазили на пиротским ћилимовима
Конзерватор Цветиновић казао је за Пиротске вести да су поједине иконе премазиване са чак 11 слојева, различитих фарби, чак аутолакова, све ће то бити скинуто.Посебно је интересантно да смо открили то такозвано полихромирано дрво, које је осликано, испоставило се, бојама, тоновима са шара пиротског ћилима. Користили су тонове који су користили на пиротским ћилимовима. То је нама било тако велико откриће да смо се одушевили. Стубови су насликани са тим флоралним орнаментима који су изгледали фантастично, мермеризација коју нисмо видели. Та аутентичност овог иконостаса је невероватна. Ја у својој каријери никада се нисам сусрео са овако дивно осликаним иконостасом. Просто, личи на једну бајку, то морам да кажем-закључује Цветиновић. Извор: Пиротске вести

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице (Грци празник Успења Богородичиног зову „љетња Пасха“) је један од великих богородичиних празника. Успењем Пресвете Богородице назива се крај Њеног земаљског пута, односно тјелесне смрти. Но није уобичајено рећи "умрла" о Богородици, већ "заспала" и, према црквеном предању, дан када се она вазнела на небеса и „предала свој дух у руке Спаситеља“.  Свето Писмо не говори нам ништа о животу Пресвете Богородице након Васкрсења Христовог. Дакле, за Успење Богородице знамо из два латинска трактата из 5. вијека и из посланице псевдо-Дионисија Ареопагита. Црква сматра да ови извори чувају основу Предања које је живјело у раној Цркви.​
Након Вазнесења Господњег, Богородица је живјела у Јерусалиму. Много се молила, а највише времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што прије узме себи. А онда се пред њом, као и много, много година раније, појавио арханђео Гаврило. Једном је донио Пречистој поруку да ће за девет мјесеци Она родити Сина Божјег. А сада је донио вијест да ће је Господ за три дана одвести у своја небеска боравишта. И даде јој анђео Божји једну грану палмину, која ће се носити при њеном спроводу. На заказани дан, многи људи који су је вољели окупили су се у кући у којој је живјела Богородица, укључујући и апостоле који су проповиједали по различитим градовима и земљама, али су се Божијом вољом нашли заједно у овом важном часу. Они који су им били блиски нису могли суздржати сузе и она их је утјешила, обећавајући да ће постати Заступницом за све пред Престолом Божјим. Тражила је да буде сахрањена у пећини гдје су сахрањени њени родитељи и Јосиф Заручник. Према предању, Христос се спустио на земљу да прими њену душу. А Пречиста, не осјећајући ни бол ни страх, пред присутнима као да је мирно заспала.
Погребење Мајке Божје пратила су многа чуда. Неколико дана послије, један од апостола који су закаснили на растанак (вјероватно Тома) стигао је у Јерусалим. Из љубави према њему, други су пристали да отворе гроб, али тијело није било унутра - Господ га је однио. Увече истог дана, Пречиста Дјева се јавила ученицима Божјим током њиховог оброка са ријечима: „Радујте се, јер ћу увијек бити с вама“.
Не зна се са сигурношћу колико је Богородица имала година када је умрла. Након Васкрсења и Вазнесења Сина Божијег, Дјева Марија је највећи дио времена провела у Јерусалиму, гдје је живјела у кући Светог Јована Богослова. Њему је она прва рекла да ће врло брзо морати да напусти земаљски свијет. Али и други апостоли су дошли из различитих крајева да се опросте од ње. И управо су подаци који су о њима сачувани омогућују да претпоставимо у којој години се догодило Успење Богородице. Отприлике од 64 - 67 године, према предању, убијени су апостоли Павле и Петар, који су били присутни и у посљедњим сатима њеног живота и током њеног сахрањивања. Сходно томе, Богородица је умрла прије 64. године.
Сматра се да је јеванђелист Лука посјетио Јерусалим, сусрео се са Богородицом и насликао њен лик 60. године. Приповиједање Дјела апостолских, чији је аутор ап. Лука, прекида се око 62. године. Очигледно, да се тако значајна епизода попут Успења Пречистог догодила истовремено са догађајима описаним у књизи, светац то не би могао да пропусти. То значи да је скоро 30 година након Христовог васкрсења Богородица још била жива и умрла између 62. и 64. године. 
Празници повезани са њеним именом почели су да се појављују свуда, али не централно. Поштовање Дјеве Марије као Мајке оваплоћеног Господа на општем црквеном нивоу почело је тек у 5. вијеку, када је одлука о томе донесена на Васељенском сабору у Ефесу. И тек након тога у календар су почели да се утврђују празници посвећени Богородици. Међутим, раније су у неким црквама били дани у години посвећени њој.  Тако су јерусалимски вјерници годишње славили поме Пречисте 15. августа. А послије њих, почели су да је нарочито поштују на данашњи дан у цариградској цркви Влахерни (истој у којој ће се касније одиграти још један значајан догађај повезан са њеним именом - Покров Пресвете Богородице). Други датум одређен у другим црквеним општинама био је јануар. Црквени историчар Никифор Калист Ксантопул у својој "Историји Цркве" наводи да је византијски цар Маврикије 595. године донио коначну одлуку о прослави Велике Госпојинее крајем љета, повезујући празник са својом војном побједом над Персијанцима. Временом је овај датум постао уобичајен за све хришћане. За овај празник православни хришћани су се припремали двонедјељним постом.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетиће од 27. до 29. августа 2022. године Херцег Нови поводом 640. годишњице од оснивања града и празника Велике Госпојине – славе манастира Савине.
Свечаности поводом великог јубилеја Херцег Новог, града чији је оснивач српски краљ Стефан Твртко I Котроманић, почеће 27. августа 2022. године у 18 часова свечаном доксологијом у част Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија у манастиру Савини.
Сутрадан, на празник Успења Пресвете Богородице, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиће свету архијерејску Литургију у манастиру Савини са почетком у 9 часова.
Посета Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија биће пропраћена низом кулурно-уметничких манифестација. На Велику Госпојину, са почетком у 20.30 часова, у порти цркве Светог Спаса на Топлој биће представљена изабрана дела блаженопочившег митрополита Амфилохија, док ће сутрадан, 29. августа 2022. године у 19.30 часова, на древној Канли кули бити одржана свечана академија поводом 640 година од оснивања града Херцег Новог.

Пророк Михеј ("Ко је као Јахве"), шести од 12 малих пророка. Поријеклом је из Јудиног племена, из града Моресета, 35 km југозападно од Јерусалима. Био је сеоског поријекла, отуда код њега налазимо велике симпатије према сеоском становништву. Чини се да је био ратар. Можда је био племенски вођа или старјешина мјеста. Овог пророка не смијемо мијешати са истоименим пророком који се у Светом писму помиње као "Михеј син Јемлин" (упореди 1 Цар 22,8-28). О његовом позиву у пророчку службу немамо података, јер их сам пророк не помиње. Михеј је своју пророчку службу започео  око 778. године прије нове ере и провео је скоро 50 година под царевима Јуде Јотамом, Ахазом и побожним праведним Језекијом (721-691 прије Христа, помен 28. августа). Свом позиву је био искрено предан, због чега је био изругиван и прогањан. Свети Михеј је прекоријевао своје земљаке да су окренувши се идолопоклонству, заборавили правог Бога и да су усвојили зле обичаје незнабожаца. Изобличавао је и пороке народа свога, као и лажне пророке, који пророковаху за вино и за силовито пиће. Био је савременик пророка Исаије. Предсказао је пропаст Самарије. Предсказао је и пропаст Јерусалима, која ће доћи за то што поглавари његови узимају мито, свештеници уче за плату, а пророци његови гатају за новце. Зато ће се због вас Сион преорати као њива, и Јерусалим ће постати гомила. Но од свих његових пророчанстава најважније је пророчанство о Месији, нарочито о мјесту рођења Његова. Он је Витлејем именовао мјестом рођења Месије: „И ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудиним, из тебе ће изаћи Онај који ће бити Господар у Израиљу (Мих 5, 2).
Из ријечи пророка Јеремије (Јер 26, 18-19) јасно је да су се Јевреји плашили да убију пророка Михеја. Његове мошти, заједно са моштима светог пророка Авакума, пронађене су у IV  вијеку послије Христовог рођења у вријеме цара Теодосија Великог, према откривењу Божјем Зевзину, епископу елевтеропољском.

Дана 26. августа ове године, у просторијама Епархије захумско-херцеговачке и приморске у Требињу, одржано је савјетовање вјероучитељица и вјероучитеља ове епархије. Савјетовање је отворио и благословио епископ Димитрије, затим је услиједило прво предавање  јереја доц. др Саве Милина на тему „Наставни принципи Православне вјеронауке“. Потом  је услиједило и предавање протојереја-ставрофора проф. др Владислава Топаловића на тему „Профил ученика и култура комуникације у настави Православне вјеронауке“. Након полусатне паузе услиједила су још два предавања: прво је одржао проф. др Славиша Јењић који је говорио о теми „Рад у комбинованом одјељењу“. Посљедње предавање одржао  је др Славољуб Лукић чија тема је била „Православна вјеронаука као наставни предмет (методичко-дидактички осврт). Између предавања организоване су дискусије везане за теме савјетовања. Након предавања уприличено је послужење.  /вјероучитељ Његош Вељанчић /извор:Епархија ЗХиП

​Синод Руске православне цркве одлучио је да „Македонску православну цркву – Охридску архиепископију призна као аутокефалну сестринску цркву“.
Свети Синод Руске Цркве је на свом засједању одржаном 25. августа 2022. године одлучио „да Македонску православну цркву – охридску архиепископију призна као аутокефалну сестринску цркву, уписавши у свештене диптихе име њеног Предстојатеља, Његовог Блаженства Архиепископа охридско-македонског Стефана. " Ово пише на сајту Московске патријаршије.
Архијереји Руске православне цркве изразили су наду да ће „најмлађа у породици аутокефалних православних цркава, Македонска православна црква, Архиепископија охридска, чврсто чувати свету православну вјеру у чистоти и интегритету и чувати вјерност православном канонском предању“. Донесена је и одлука да се о рјешењу Светог Синода обавијесте Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије и Његово Блаженство Архиепископ охридско-македонски Г. Стефан.

​Патријарх московски и цијеле Русије Кирил неће имати састанак са папом Фрањом, пошто ове године неће учествовати на Конгресу поглавара свјетских и традиционалних религија у Казахстану, саопштио је Спутњику шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит Волколомски Антоније.
"Ове године ће православну цркву представљати званична делегација. Сам патријарх неће учествовати у њеном раду. Самим тим, није планиран његов састанак са папом Фрањом у Казахстану", саопштио је митрополит Антоније.
VII Конгрес поглавара светских и традиционалних религија биће одржан 14-15. септембра у Казахстану. Очекивало се да ће на његовим маргинама бити одржан други састанак у историји представника две цркве. У РПЦ, истакао је митрополит Антоније, сматрају да састанак Кирила и Фрање не може бити одржан у оквиру догађаја у Казахстану. Они сматрају да он треба буде посебан догађај. Представник Московске патријаршије је подсетио да су припреме за такав састанак до недавно биле у току, али је Ватикан прошлог пролећа једнострано прекинуо рад на том. Истовремено, Ватикан није понудио друге опције за одржавање састанка црквених поглавара.
"Од Ватикана званично нисмо добили никакве предлоге у вези са могућим организовањем састанка у неко друго време или на другом месту“, закључио је Антоније.​ Извор: Спутњик

У четвртак, 25. августа 2022. године, у сали Црквене општине Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, одржано је стручно савјетовање вјероучитеља Дабро-босанске митрополије. Савјетовање је одржано према плану и програму Катихетског одбора Српске православне Цркве – епархија у БиХ. Стручно савјетовање благословио је и отворио Високопреосвећени Господин Хризостом у својству епархијског архијереја и предсједника Катихетског одбора, а своја стручна излагања одржали су: доц. др. јереј Саво Милин са Београдског Богословског факултета, проф. др протојереј-ставрофор Владислав Топаловић, декан Фочанског Богословског факултета,  проф. др Славиша Јењић са Бањалучког Философског факултета и др Славољуб Лукић из Републичог Педагошког завода из Бања Луке. Након сваког излагања развиле су се дискусије и коментари, који су итекако били корисни и примјерени. Уистину је ово Стручно савјетовање било, не само надграђујуће за вјероучитеље, већ и инспиративно за сваког вјероучитеља да у својим предавањима примијени све оно добро и примјерено констатовано на овом Савјетовању. Извор: Дабро-босанска митрополија/Љетописац РаНиКо

​Рано ујутру, у 5 часова, 12/25. августа 2022. године, после бденија које је служио архимандрит Вартоломеј, јерусалимским улицама је кренула свечана литија са иконом Успења Пресвете Богородице, која се чува у Гетсиманском метоху наспрам храма Васкрсења.
Свечана литија је ишла ка Гетсиманији преко Пута суза (Via Doloresa) уз молитвена стајања код руског манастира Светог Александра Невског и храмова Светих праведних Јоакима и Ане и Светог првомученика Стефана. Игуман гетсимански, Митрополит јелинопољски Јоаким, носио је свету икону окружен архијерејима и свештенством Патријаршије и других помесних Цркава. Литију су украсиле монахиње и поклоници који су певали празничне химне.
Доласком у порту храма Светог Успења, икона праћена молитвословљем и упаљеним свећама унета је у средишњи део цркве. Уследила је света Литургија којом је, у молитвеном присуству више хиљада верника, началствовао Митрополит јелинопољски Јоаким, уз саслужење парохијских јеромонаха.
Извор: Јерусалимска Патријаршија /сајт СПЦ

У британском граду Оксфорду, након дуге болести, 24. августа 2022. године у 88. години живота, упокојио се у Господу највећи теолог нашег доба, митрополит диоклијски Калист (Вер).  ​Митрополит Калист (у свијету Тимоти Вер) рођен је у граду Бату (округ Сомерсет, Велика Британија) 11. септембра 1934. године. Образовао се на Вестминстерској школи и Магдалином колеџу на Оксфордском универзитету. Англиканац од рођења, прешао је у православље 1958. године. Дуго је боравио у манастиру Светог Јована Богослова на острву Патмос (Грчка). Такође, често је посјећивао Јерусалим и Свету Гору. Године 1966. замонашио се под именом Калист. Од те године до пензионисања 2001. године држао је катедру Православног богословља на Оксфордском универзитету. Године 1982. хиротонисан је за епископа диоклијског, викара архиепископа тијатирског и британског (Цариградске патријаршије). Након епископске хиротоније, остао је у Оксфорду, гдје је наставио да руководи грчком православном парохијом и предаје на универзитету.
Након пензионисања, епископ Калист наставио је да активно објављује своја дјела и држи предавања о православљу. 30. марта 2007. године, уздигнут је у чин митрополита. Најпознатија књига Епископа Калиста, Православна црква (The Orthodox Church) објављена је 1963. године, чак и прије него што је примио свештени чин ред и монаштво. Након тога је више пута штампана, укључујући и на руском. Митрополи Калист је, такође, превео на енглески значајан корпус литургијских и богословских текстова. У сарадњи са монахињом Маријом приредио је енглеску верзију Великопосног Триода и Празничног минеја. Заједно са Г. Палмером и Ф. Шерардом, превео је четири од пет томова Филокалије (Добротољубе). Последњи, пети, том овог издања уређивао је до посљедњих дана свог живота. Овај том се тренутно припрема за објављивање. Митрополит Калист узео је активно учешће у међуправославном дијалогу. Био је један од учесника Сабора на Криту 2016.године доприносећи припремама за његово одржавање. Након што је цариградски патријарх Вартоломеј, у јануару 2019. године, дао „аутокефалност“ украјинским расколницима, митр. Калист јавно је изразио своје неслагање са овим потезом. У посљедњим данима живота тешко болесног архијереја више пута је посјећивао митрополит будимпештански и угарски Иларион, којем је митрополит Калист био руководилац у припремању докторског рада на Оксфордском универзитету. Припремио сајт вјеронаука.нет на основу писања Патриархия.ru

У организацији Катихетског одбора РС и ФБиХ, у уторак 23. августа 2022. године, са почетком у 9.00 часова, у епархијској сали у Бањој Луци, одржано је сaвјетовање за 140 вјероучитеља Православне вјеронауке епархије бањалучке. Савјетовање је започело молитвом,  коју је прочитао Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем. Модератор савјетовања, др Славољуб Лукић, отворио је овогодишње савјетовање, давши ријеч Његовом Преосвештенству Епископу бањалучком Г. Јефрему. У свом уводном обраћању, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, истакао је важност и значај Православне вјеронауке и пожелио присутнима успјешан рад. Услиједило је обраћање директора Републичког педагошког завода Републике Српске,  др Предрага Дамјановића, који је изаразио радост што и девету годину заредом присуствује савјетовању вјероучитеља, истакавши важност вјеронауке као наставног предмета и зажелио је свима срећан и успјешан почетак школске године. Затим је услиједило прво предавање протојереја-ставрофора проф. др Владислава Топаловића на тему "Профил ученика и култура комуникације у настави Православне вјеронауке" (погледати видео предавање испод) и друго јереја доц. др Саве Милина на тему "Наставни принципи Православне вјеронауке" (погледати видео предавање испод). Након полусатне паузе услиједила су још два предавања: прво је одржао проф. др Славиша Јењић који је говорио о теми "Рад у комбинованом одјељењу" (погледати видео предавање испод), а посљедње предавање одржао  је др Славољуб Лукић чија тема је била "Православна вјеронаука као наставни предмет (методичко-дидактички осврт) (погледати видео предавање испод). Овогодишње савјетовање вјероучитеља завршено је око 13. 15 часова завршним ријечима и препорукама вјероучитељима Његовог Преосвештенства Eпископа бањалучког Г. Јефрема. Савјетовање се наставља сутра када ће оно бити одржано за вјероучитеље епархије бихаћко-петровачке.

Потопљена црква Сант Рома де Сау у близини Барселоне поново је изронила на површину због суше. Цркву Сант Рома де Сау, која се налази 95 километара сјеверно од Барселоне у Шпанији, поплавио је шездесетих година прошлог века фашистички диктатор Франко, али је она због дуготрајне суше поново изронила из воде. Када је храм, заједно са цијелим селом, био поплављен као резултат контроверзног плана шпанског генерала Франка да изгради резервоар, мјештани су мислили да више никада неће видјети цркву. Чак и у сушним годинама, само је торањ Сант Рома де Сау вирио из воде. Али ово љето није донијело ни кап кише у резервоар јер су суша и ненормалне врућине исушиле велике локалне ријеке. Сада, тек други пут откако је храм потопљен 1962. године, цијела црква је изронила испод воде. Призор поновног појављивања цркве, деценијама потопљене, привукао је многе посјетиоце жељне да виде заборављену прошлост. „Жељела сам да се вратим и видим цркву поред које сам пролазила до школе као дете“, рекла је 73-годишња мјештанка Монсерат Фон. Нико не сме да уђе у цркву Сан Рома де Сау, због страха да би се могла срушити. Аутор: вјеронаука.нет

У понедјељак 22. августа 2022. године, у Епархијском културном центру у Бијељини, с благословом Епископа зворничко-тузланског Фотија, и у организацији Катихетског одбора СПЦ у Републици Српској и Федерацији БиХ и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, одржано је савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке. Домаћин сабрања, Преосвећени владика Фотије на почетку сабрања поздравио је све присутне нагласивши да је основна ствар да ли вјеронаука има равноправан статус са осталим предметима у школи.
Поред тога, наставио је владика данас смо сви, па и вероучитељи, у великим искушењима од информација којима смо изложени. Ту је огроман простор за манипулацију. Милиони непотребних и чак лажних информација које човек више није у стању да обради и расуди шта је лаж а шта истина– рекао је Епископ Фотије у својој уводној ријечи.
​
Теме и предавачи овогодишњег савјетовања биле су: 
-"Профил ученика и култура комуникације у настави Православне вјеронауке" протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић; Православни богословски факултет Универзитета у Источном Сарајеву 
-"Наставни принципи Православне вјеронауке" јереј доц. др Сава Милин, Православни богословски факултет Универзитета у Београду
-"Православна вјеронаука као наставни предмет" (методичко-дидактички осврт), др Славољуб Лукић, Просвјетни инспектор за Православну вјеронауку, Републички Педагошки завод 
-"Рад у комбинованом одјељењу" проф. др Славиша Јењић, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци. Савјетовање вјероучитеља траје током цијеле седмице, а сутра ће бити одржано за вјероучитеље епархије бањалучке. Препоручујемо да погледате видео записе свих предавања које је забиљежила епархија зворничко-тузланска.

Византијска црква Панагија Ангелоктисти (грчки Παναγία της Αγγελόκτιστης), која се налази у селу Кити (око 12 км југозападно од Ларнаке) на острву Кипар, ускоро ће добити статус УНЕСКО-ве свјетске баштине.  Црква је подигнута у 11. вијеку на рушевинама ранохришћанске базилике из 5. вијека.
Због напада Арапа, становници древног града Китиона преселили су се у Кити и одлучили да изграде храм посвећен Дјеви Марији. Према предању, храм на овом мјесту подигли су анђели за једну ноћ, па се назива „сазидан од анђела“,
У 11. вијеку базилика је претворена у крстокуполну цркву. А након двије стотине година, дозидана је капела кроз коју се сада улази у здање. Године 1952. приликом рестаурације у апсиди цркве, испод малтера, откривен је мозаик Богородице са дјететом у наручју, окружену арханђелима Михаилом и Гаврилом, по чему је храм и добио име. Мозаик припада најстаријем предиконоборачком периоду. Унутар храма налазе се важне фреске из тринаестог вијека, затим иконе различитог старосног доба и риједак мозаик из шестог вијека који приказује Богородицу, Христа између два архангела. Са овим мозаиком "преживио"је и оригинални лук храма.
Данас Црквом Панагија Ангелоктисти управља Одјељење за антиквитете Кипра.