Сазнај новости из
хришћанског свијета
У Вођеници, надомак Босанског Петровца, данас је завршен петодневни Светосавски омладински камп "Митрополит Николај Мрђа". Завршна манифестација овогодишњег кампа је Трећи Сабор православне омладине, који је окупио око 200 ученика основних и средњих школа из Босанског Петровца, као и студената и омладине из цијеле Крајине. Један од предавача у кампу Предраг Вујић рекао је Срни је омладина, осим учења о вјери и духовности, показала да може да живи са црквом и да вјерује. "Они су током кампа живјели у заједници и све им је био заједничко, и стан и храна и учење. Живјели су као мала црква", истакао је Вујић. Свету архијерејску литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Вођеници служио је Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије. Владика је поручио свим ученицима у кампу да се уче послушности и одговорности и да чувају Крајину, предање, вјеру и традицију храбро и достојанствено, како су је чували и њихови преци. Одржано је и такмичње у разним спортским дисципинама, гдје су учесници показали умијеће. У порти храма приређен је и свечани ручак за све учеснике Сабора, којем је присуствовао и начелник општине Петровац-Дринић Милан Грбић. Генерални покровитељ кампа и сабора је била Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије. Извор: Срна Епископ Бихаћко-петровачки Сергије освештао звона храма Свете Марине код Рибника Уз присуство великог броја вјерника, у селу Ратково недалеко од Рибника, епископ Бихаћко-петровачки Сергије освештао је звона храма Свете Марине. Мјештани се надају да ће управо ова црква бити темељ опстанка на овим просторима. Народ овога краја окупио се у Раткову како би прославио освештење звона цркве св. Марине у народу познате као Огњена Марија. Данас је за мјештане велики и срећан дан. Епископ Бихаћко-петриовачки господин Сергије нада се да ће ова црква и убудуће окупљати народ овога краја. Никола Шпирић, посланик у Парламентарној скупштини БИХ даровао је звона за цркву св. Марине. Он је рекао како се нада да ће управо ова црква у будуће бити темељ опстанка Срба са ових простора. Црква св. Марине у селу Ратково од данас ће као светионик вјере окупљати народ из овога краја, а нова звона ће у будућности бити симбол живота у селима надомак Кључа. | Аутор: РТРС Први пут у историји Сједињених Америчких Држава, српски Епископ се, поводом стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“, помолио Господу за чланове Конгреса и благостање свих. Поводом прославе стогодишњице „Дана српске заставе на Белој кући“ 25. јула 2018. године конгресмен Тед Поу, сапредседавајући Српског конгресног кокуса, позвао је Његово Преосвештенство Епископа источноамеричког г. Иринеја, архијерејског покровитеља прославе величанственог догађаја од пре једног века, да као гостујући капелан прочита молитву на отварању Представничког дома Конгреса Сједињених Америчких Држава у у Вашингтону. Молитва коју је епископ Иринеј прочитао овим поводом гласи: „Свемогући Господе Боже, Боже Правде, узносимо Ти нашу искрену благодарност и свесрдну молитву за све оне и са свима онима који су себе великодушно уложили у руковођење Сједињеним Америчким Државама. Учини да чланови Представничког дома, које је изабрао за народ, ваљано заступају различите интересе наших грађана и оних који су из земног шара дошли да овде бораве, раде и уче. Упућуј оне који се саветују и доносе законе у име свих нас заједно да то чине у духу јединства, поверења и разумевања. Нека њихова срца буду свагда отворена на гласан усклик оних који се истински залажу за неодвојиво право на слободу и правду за све. Нека буду просветљени Твојом вољом и подстрекивани на алтруистичко служење нашој држави и њеном народу. Благослови и све нас очувај, Господе. За све ово молимо се у Исусу Христу Светим Твојим Духом. Амин.“ Пре сто година, 28. јула 1918. године, амерички председник Вудро Вилсон позвао је амерички народ да се моли за Србију и српски народ. Његов апел је прочитан у црквама широм земље и објављен у практично свим већим новинама. Црквена звона широм Америке звонила су у 12 часова у подне у почаст српских жртава. Српска застава се завијорила на Белој Кући и на јавним зградама у америчком главном граду. Стотину година касније, а сматра се да је то први пут у историји Сједињених Америчких Држава, српски Епископ се, уважавајући ондашњи председнички апел, помолио Господу за чланове Конгреса и благостање свих. -Погледај ВИДЕО - АУДИО ЗАПИС Извор: Епархија источноамеричка У суботу у Москви и предграђу Москве биће одржан талас звоњења, који ће обиљежити прославу поводом 1030. годишњице крштења Руса. "У 12.15 звона ће звонити у свим црквама у Москви и Московског региона, гдје је то могуће, почевши од звоника Ивана Великог. Уопштено, звук звона ће појачати радост код свих нас на овај дан годишњице ", рекао је у уторак, на састанку у Москви, секретар за штампу Патријарха Кирила, свештеник Александар Волков. Према његовим ријечима, овај дан по први пут, барем у новијој историји Руске цркве, служба ће се одржавати не у једној од цркава, него на кремљинском тргу, под отвореним небом. Његова Светост Патријарх Московски и цијеле Русије Господин Кирил служиће Св. Литургију заједно са Патријархом Александријске православне цркве Теодором, који ће доћи у Москву да присуствује прослави. Свеукупно, прослави крштења Руса у руској престоници присуствоваће представници десет локалних православних цркава, рекао је начелмик Синодалног одјељења за односе цркве са друштвом и масовним медијима Владимир Легојда. Он је назвао крштење Руса "највећим догађајем у историји наше земље". Да би то илустровао, цитирао је ријечи Св. Принца Владимира Равноапостола: "Био сам звијер и постао сам човјек". Упркос промјенама које су од тада настале на мапи, "политичке границе не пролазе кроз наше срце, а веома је важно да Црква сачува своје јединство - јединство у вјери, јединство братских народа", рекао је Легојда. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор:Правмир Дана, 17. јула 2018. године, у Бањи Врућици код Теслића одржана је сједница Катихетског обора Епархија наше Цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ. Сједницом је предсједавао Предсједник КО-ра Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански. Била је ово врло важна сједница КО-ра на којој су разматрана многа питања Православне вјеронауке како у Основним тако и у Средњим школама од 1. септембра наредне школске 2018/19. године. Између осталог КО је на приједлог Комисије за уџбенике за Средње школе прихватила један од два приспјела текста за први уџбеник православне вјеронауке за Други разред средњих школа. КО је усвојио приједлог и донио одлуку о изради Православне вјеронауке за слијепе и слабовиде особе попут оне из 2002. године, те одредио двије Комисије, и то једну за контакт и сарадњу са Ворлд-виженом и једну за контакт и сарадњу са адекватним комисијама или одборима римокатоличке цркве и исламске заједнице. Извор: Митрополија дабробосанска/ Љетописац РаНиКо ПАЛЕ, 26. ЈУЛА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију поводом крсне славе Храма Сабора Светог архангела Гаврила у изградњи на Палама. Митрополит Хризостом позвао је све који могу да помогну да изградња Храма буде завршена до 2020. године, када се обиљежава 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Он је рекао да су Срби са Пала подигли овај храм у славу великог празника, на спомен имена Светог архангела Гаврила, који је слуга ријечи Господње и објављује вољу Божију свијету.Начелник општине Пале Бошко Југовић честитао је свим становницима Пала славу Светог архангела Гаврила, истичући да та локална заједница има обавезу да помогне завршетак изградње храма. "То је мјесто гдје се становници Пала окупљају, једни другима опраштају, гдје је изражена љубав, солидарност и све што доликује православном народу", рекао је Југовић. Предсједник Грађевинског одбора за изградњу храма Миломир Кусмук рекао је да од средстава зависи колико ће и када бити урађено.
"Спољашњи дио ћемо урадити брзо, али унутра има доста посла. Очекујемо да нам помогну људи у дијаспори", навео је Кусмук. Кум славе Бојан Брезо изразио је наду да ће изградња Саборног храма бити завршена до 2020. године. Изградња Саборног храма на Палама почела је 2008. године, а исте године, на празник Светог Јоакима и Ане, 22. септембра, темеље је освештао блаженопочивши митрополит дабробосански Николај. Средства којима се храм гради највећим дијелом су обезбијеђена или обећана на донаторској вечери којој је присуствовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик 28. августа 2011. године. Градњу су помогли и Скупштина града Источно Сарајево, општина Пале, те одређени број приватних и јавних предузећа са ових простора. КОД ХРАМА СВЕТОГ САВЕ НОВО СЈЕДИШТЕ ПАТРИЈАРХА
БЕОГРАД, 26. ЈУЛА /СРНА/ - Замјеник градоначелника Београда Горан Весић најавио је данас пројекат изградње нове зграде на платоу код Храма Светог Саве, гдје ће бити сједиште патријарха и Светог синода СПЦ, док ће споменик патријарху Павлу бити постављен у близини Цркве Светог Марка. Весић је за црквени Радио "Слово љубве" рекао да је у договору са Његовом светошћу патријархом српским Иринејом ангажован тим архитеката који ће радити на уређењу платоа испред Храма Светог Саве. "Храм мора да буде централно место на том платоу, односно све стазе треба да воде ка њему. У оквиру комплетне реконструкције платоа радиће се и пројекат нове зграде у којој ће бити седиште патријарха и Светог синода, тако да ће све бити јединствена целина", навео је Весић. Он је додао да је природно је да сједиште патријарха буде поред Храма Светог Саве и да то мјесто постане саборно мјесто спске цркве и, реално, српског народа. Завршетак радова на Храму Светог Саве, каже Весић, изузетно је битан за Град Београд, али и за народ и цркву. "Храм је важан и за туризам, јер се са Калемегданом и Скадарлијом налази међу три најпосећенија места у Београду. Имамо стални дијалог и добру комуникацију са Српском православном црквом и све евентуалне проблеме решавамо у ходу", наоменуо је он. Говорећи о уређењу платоа испред Цркве Светог Марка, Весић је рекао да ће у близини Цркве Светог Марка бити подигнут споменик патријарху Павлу, а одлука о томе је у градском парламенту донијета крајем јуна. Он је додао да је изабран и Одбор за подизање споменика на челу са генералним секретаром предсједника Србије Николом Селаковићем. Весић је додао да се о уређењу тог платоа разговара и са српском црквом, али и са представницима Руске цркве, која се налази иза Цркве Светог Марка. "Разговарао сам са оцем Tарасијевим и представницима Московске патријаршије о томе. Они хоће да ураде један духовни центар, где ће бити места и за свештенике и људе који долазе, али ће постојати и могућности да на том месту људи виде историју руске миграције у Србији, која није неважна и која је део наше историје", каже Весић. ЗА ПОДРШКУ ОБНОВИ ВЈЕРСКИХ ОБЈЕКАТА У БРОДУ 40.000 КМ БАЊАЛУКА, 26. ЈУЛА /СРНА/ - У Бањалуци су данас потписани уговори о партнерству и сарадњи у процесу реализације пројеката одрживог повратка, вриједни 40.000 КМ, с циљем давања подршке обнови вјерских објеката у Броду. Уговоре је потписао министар за избјеглице и расељена лица Републике Српске Давор Чордаш са предсједником Извршног одбора Меџлиса исламске заједнице Брод Хајрудином Машићем и протојерејом-ставрофором Жељком Теофиловићем из Српске православне црквене општине Брод. Потписивањем ових уговора обезбијеђена су средства за реализацију пројекта изградње и реконструкције вакуфске куће са канацеларијом Меџлиса исламске заједнице и пројекта изградње Светосавског дома у порти храма Покрова Пресвете Богородице у Броду, саопштено је из ресорног министарства. Пројекти се имплементирају на основу Програма рјешавања проблема расељених лица, избјеглица и повратника у 2018. години. "Министарство у континуитету наставља да подржава обнову вјерских објеката на подручју општине Брод, јер је то поред рјешавања стамбених и инфрастуктурних питања, један од најважнијих сегмената одрживог повратка", рекао је Чордаш. Он је нагласио да су у протеклих седам година, само за обнову вјерских објеката у општини Брод, Министарство и Влада Републике Српске обезбиједили око 600.000 КМ, док је кроз пројекте обнове и реконструкције, одрживог повратка и кроз реализацију развојних програма у ову локалну заједницу уложено око 2.300.000 КМ. Из ресорног министарства саопштено је да је Чордаш напоменуо да ће се у овој години у Броду изградити 70 стамбених јединица за повратнике, расељене и избјеглице, кроз реализацију Регионалног стамбеног програма, вриједних око 2.500.000 КМ. Машић и Теофиловић су изразили задовољство што су им Министасрство и Влада Републике Српске дали подршку у реализацији ових пројеката, веома важних за вјернике овог посавског краја. Они су напоменули да ће ова средства значајно унаприједити динамику обнове и реконструкције ова два вјерска објекта која су веома важна за Бошњаке и Србе у Броду. Састанку су присуствовали и потпредсједник Републике Српске из реда хрватског народа Јосип Јерковић и савјетник министра Иво Камењашевић. Годинама слушам: „Да ли је то претешко за моју децу“ кад неко изнесе тему о посту и деци. Хајде да на тренутак размотримо образовање наше деце. Не знам ниједног родитеља који би дао факултетски уџбеник из математике детету које је тек проходало и да очекује од њега да решава задатке из те књиге да не говоримо савршено да их реши. Сви ми разумемо да виши математички ниво је изван способности неког малог детета, али у исто време, то не значи да ћемо одложити подучавање наше деце о математичким појмовима. Ми имамо циљ и током њихових година благовремено им дајемо залогај по залогај да бисмо им помогли да учине напредак ка том циљу. Многи од нас почеће са бројањем копчи на бенкици у покушају да смире бебу док се мешкољи да би могли да је пресвуку. Кад мало порасту, наглас ћемо бројати степенике да бисмо им помогли да науче да иду њима горе и доле. Касније ћемо им савијати прстиће показујући колико имају година и слушати их како нас опонашају док наглас бројимо. Математика је део дечијег живота још од веома малих ногу. Нећемо ни сањати да ограничимо нашу децу на приче о математици, да састављају математичке слагалице, решавају укрштене речи са математичким дефиницијама, истражују и играју математичке игрице, давати им да гледају математичаре како решавају једначине а после тога очекивати да ће наша деца бити спремна да положе пријемни за факултет или чак да буду спремна да живе самостално. Има ли нешто погрешно у овим напорима? Не. Да ли ће их искључиво ови методи оспособити да дођу до разумевања и омогућити им да самостално реше неку једначину? Вероватно неће. У чему је кључна разлика? У учествовању. Размислите колико их припремамо пре него што и почнемо са размишљањем да им уведемо најједноставнију једначину. Ми све више водимо нашу децу кроз различите математичке нивое тежине и онда им објашњавамо како да решавају једначине кад за то дође време. Ми почињемо да их учимо како да самостално реше просте једначине типа 2+2=4. Држимо се учења математике тако што они учествују једноставно због тога што је крајњи циљ претежак за малу децу јер би у супротном, гледано дугорочно, учење математике било много теже за нашу децу. Да ли можете да замислите своје дете како седи у учионици на факултету, а професор пита студенте зашто не могу да реше најједноставнију једначину? Дете би вероватно одговорило: „Па... Бавим се математиком цео свој живот али заправо, никада нисам покушао да радим на решавању било каквог математичког задатка. Моји родитељи су сматрали да је то претешко за мене, па су мислили да је боље да сачекам кад одрастем.“ „Надокнађујући“ фактор за децу био би поражавајући! То се све односи и на учење деце да буду православни Хришћани. Ако их не уведемо у то да живе по вери од малих ногу, касније ће, како расту, то за њих бити све више страно и поражавајуће. Постоји неки распоред у нашој црквеној години који укључује учествовање и старих и младих. У том распореду учимо се не само вери већ нам се показује како треба да је уведемо у живот. То је тај важан део- да треба да живимо по вери сваки дан у смислу у ком смо способни у том тренутку. Како се приближава Велики Васкршњи пост, ево неких идеја: * Као и увек, молим вас поразговарајте са својим парохијским свештеником или духовним оцем везано за личне или породичне смернице. То су једноставно идеје о којима ћете поразговарати са својим свештеником као што родитељ са родитељем дели искуство. Пост Свака породица има сопстене специфичне околности везане за пост- здравствено стање, трудна жена, финансијска ситуација, нови у Православљу, посебне потребе деце или породичног члана, чудни радни сати, итд. Имајте ово на уму, нарочито ако сте почетници у посту. Направите својој деци (и себи, ако је то случај) мале и постепене преласке али увек напредујте ка крајњем циљу. - Дајте детету/деци кашику било чега што је посно што сте направили за себе заједно са храном коју сте направили за њих. На овај начин посна храна им неће бити страна и тако им то придодајете оброку са мало меса или млечних производа док не буду спремни да предузму следећи корак. - Размислите о томе да ваша деца имају вегетаријански оброк средом и петком током Великог Васкршњег поста и током целе Страсне седмице. - Размислите о томе да ваша деца имају вегетаријански оброк током целог Васкршњег поста. - Размислите о томе да ваша деца имају вегански оброк средом и петком током Великог Васкршњег поста. Ви најбоље познајете своје дете. Размислите о томе где се налазите ви и ваша породица на свом духовном путу. Колико ви и ваша деца постите сада? Шта може ваша породица да учини да предузме следећи корак ка Васкршњем посту? Давање прилога Један део поста је научити се дисциплини и самоконтроли- научити рећи себи да не можеш да имаш све што пожелиш. Ово је нарочито важно за децу која су склона да пожеле све што им западне за око. Пост учи децу умерености као што им је потребно да буду стрпљиви и да нешто причекају. То изграђује снагу! Други део поста је трошење мање новца на храну и давање новца онима којима је то потребно. (Храна од које се суздржавамо углавном је скупа храна- месо, уље, млечни производи). У том смислу, ако заменимо кравље млеко са млеком које у себи нема млечних производа, које исто кошта или можда и више, ми оповргавамо могућност да га дамо онима којима је потребно. Није ствар у томе да нађемо замену за то што смо избегли омиљену храну. Реч је о жртви. Није ствар строго у правилима. (Премда, она су ту са разлогом). Ствар је да ставимо потребе других изнад сопствених потреба и жеља. Ствар је одрећи се нечега да би се више дало. У нашем одрастању, родитељи су нас научили да ставимо кутије за прилоге на сред кухињског стола и то је новац који ће бити сакупљан за друге. Што се тиче моје деце, ми смо ставили једну теглу насред кухињског стола где током Васкршњег поста скупљамо прилоге. Годинама дајемо новац разним људима и на разна места али то је нешто о чему ми као породица одлучујемо. Радимо на заједничком циљу током Васкршњег поста и моја деца знају да бисмо помогли другима, ми онда не можемо купити нашу омиљену храну на неко време. За њих је то још више посебно за Васкрс када узму први залогај меса и чоколаде. Суштина давања прилога је и у већем давању нечијег времена. Да ли је баби и деди потребна помоћ у дворишту јер им је тешко ових дана да то одраде сами? Да ли има онеспособљених у вашој парохији? Поведите децу да их посете и понесите кафу и дезерт да то поделите са том особом. Тим људима ћете донети такву срећу а истовремено ћете научити децу о саосећању и љубазности. Молитва Овде ћу вам детаљно о молитви у породици. Пре неколико година држала сам семинар преко интернета. Мој духовни отац једном ми је рекао: „Мораш кренути од онога на чему си сада. Ако је осењивање крсним знамењем пре него што одеш у кревет, онда је то оно од чега крећеш. Не пореди себе са другима. Крени- сад- и иди напред.“ - Укључите своју децу у породичну молитву пре одласка у кревет. Нека молитве на почетку буду краће док ваша деца не овладају дужим. На пример, научите их Исусову молитву- „Господе Исусе Христе смилуј се на мене грешног“ или једноставно „Господе помилуј! - Почните са изговарањем молитве пре вечере свако вече. Временом, проширите молитву пре сваког оброка. - Ако сте трудни, прекрстите стомак свако јутро док се спремате за свој дан. - Што се беба тиче, помозите им померајући њихове рука ка челу, раменима, и грудима да начине крсни знак током породичних молитви. - Ставите крсни знак на дететово чело док га проверавате на спавању пре него што ви одете на спавање. - Искључите радио и замолите децу да вам помогну да изговорите молитву док возите поред неке саобраћајне незгоде. Присуство на Црквеним службама У потпуности разумем да је понекад тешко водити малу децу у цркву. Као мајка петорице дечака до пет година (од којих су четворица са посебним потребама!) ишла сам у цркву сваке недеље- чак кад ми је муж био на службеном путу- тако да разумем како то некада може бити тешко!!! Заиста разумем. Али... сваког недељњег јутра, као да чујем речи своје мајке како ми шапће на уво: „Деца уче да буду у цркви тако што су у цркви." Те почетничке године биле су грубе, али временом дечаци су научили се чешће баве службом него једни другима. Током Васкршњег поста, мој муж и ја одлучујемо у којим додатним службама учествујемо као породица. Који су ваши циљеви за овај Васкршњи пост? Учествујете у једној Васкршњој служби са својом децом? Учествујете у једној од различитих служби? Учествујете у служби сваке седмице? Учествујете у једној служби у Страсној седмици? Учествујете у свим службама у Страсној седмици? Учествујете у целокупној служби за Велики петак и Васкрс? Света тајна исповести Сећам се јако добро да сам као дете седела иза цркве са мамом и браћом док смо гледали из даљине како тата одлази на исповест испред цркве, док је свако од нас мирно чекао на свој ред. Има нечег у томе да видиш своје родитеље сузних очију и сјајних осмеха на лицима док се враћају вама са исповести. Има нечег у томе што се иде са породицом- знајући да учествујете у нечему што ваши родитељи сматрају важним. Има нечег у повратку кући док се наслађујете радошћу између себе у вашој породици. „Верско образовање деце се углавном врши примером, и атмосфером љубави и молитве код куће.“ (Сестра Магдалена, "Деца у Цркви данас"). „ Можете подучавати само оно што сте и сами искусили...“ (Софија Куломзин "Наша Црква и наша Деца"). аутор: Џенифер Хок Превела: САЊА СИМИЋ де ГРАФ за сајт вјеронаука.нет Извор УГЉЕВИК, 15. ЈУЛА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије позвао је данас српски народ са чува своје државне институције и Републику Српску. "Смисао освештања храма је да будемо људи Божији, благословен народ Божији, да чувамо себе и своју вјеру, да чувамо своје државне институције и Републику Српску, која је наша духовна кућа", поручио је владика у бесједи након освештања храма посвећеног Светом Сисоју Великом у Угљевик Селу код Угљевика. Он је рекао да обнова храма треба да симболише обнову душе свакога човјека и читавог народа. "Да постанемо, као овај храм што је постао, станиште духа Светога, да се молимо Богу и живимо богоугодним животом, како нам је ракао Свети Апостол Павле у својој посланици, да се држимо Господа Исуса Христа и тада ћемо ићи путем правим, путем спасења", навео је епископ Фотије. Велики број вјерника учествовао је у данашњој свечаности, а одржан је и помен погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата. Владика Фотије одликовао је орденом Светог краља Драгутина начелника општине Угљевик Василија Перића за допринос у изградњи храма. Перић је након додјеле ордена рекао новинарима да народ, градећи храмове, гради и душу свога рода и подсјетио да је Српска православна црква кроз вијекове успјела да одржи српски народ на овим просторима. "Радосни смо јер је саграђен још један храм на подручју општине Угљевик. Идеја за изградњу храма у Угљевик Селу резултат је потребе да се пресели храм из Старог Угљевика, који је на експлоатационом подручју рудника угља", навео је Перић. Он је додао да се подизањем храмова чува вјера православна, али и традиција и култура српског народа. Орденом Светог краља Драгутина одликовани су и Божо Џувелековић из Угљевика и Петар Симић из Београда, а директор Рудника и термоелектране Угљевик Ђорђе Поповић одликован је Архијерејском похвалницом због активног учешћа у животу парохија угљевичких. "Част ми је и задовољство што сам награђен и достојан великог признања, а посебно сам радостан јер сам учествовао у изградњи храма гдје ће вјерници овога краја моћи да испољавају вјерска осјећања", рекао је Поповић. Зашто се прстен ставља на десну руку: значење прстења у православљу?-отац Дастин Лион, свештеник Грчке православне цркве Светог Илије у Ајови Ове недеље имаћу то задовољство да обавим једно венчање. Венчања су увек срећни догађаји, и ја се увек радујем када их обављам. Православна венчања су нарочито лепа, и састоје се, заправо од два обреда: заручивања и крунисања. Како отац Јован Мејендорф каже, веридбена служба је „... нови облик брачног уговора... То је првобитно била грађанска церемонија.“ Зарученичка служба размене прстења Занимљиво је да се током зарученичке службе (тј. званичном заручивању) размењује прстење! Иако је ово често завршни део свадбене службе код западних Хришћана, Православна црква развија један много важнији тренутак: крунисање! Али тајна православне веридбене службе се не завршава овде! Не само да се прстење размењује на заручивању, него се оно ставља на десну руку! И свештеник, а не брачни партнер, га ставља на руку! Чекајте! Зар се прстење не носи на левој руци? Зашто прстење иде на десну руку? Шта све ово значи? Шта прстење означава? Хајде прво да видимо значење прстења. Прстење као верност У овом световном друштву, обично су нас учили да прстење представља верност брачном партнеру, или наше поверење у нашег брачног партнера, или залог љубави према нашем брачном партнеру. Међутим, ниједна молитва која се користи у свадбеној служби не наговештава ово значење! Прстење представља верност Бога Наводи из свадбене службе долазе из Библије и они указују на то да је прстен знак Божије верности! Ево библијских навода који се изговарају заједно са молитвама: „ Стога, О Господе Боже, Који си послао Своју Истину Свом наслеђу и Своје обећање Својим слугама, очевима нашим, које си изабрао, погледај сад и на слугу Свога (име) и слушкињу Своју (име) и запечати њихове заруке у вери, у јединству ума, у истини и љубави. Теби се, О Господе, они изјаснише да ће дати залог и да ће га одржати неоскрнављеног у свим стварима“ Јосиф добија прстен Онда да поменемо Јосифа, који је био продат у робље у Египат, да би касније достигао велику моћ у Египту: „ Помоћу прстена Јосифу је дата моћ у Египту...“ „И фараон рече Јосифу „Ево, ја те постављам над свом земљом египатском“. И онда скиде фараон прстен са печатом са своје руке и стави га на Јосифову руку.. Тако га он постави над свом земљом Египадском“ (Постање 41:41-43) Данило добија прстен Онда се у молитви помиње Данило, који је био пророк у изгнанству у Вавилону. Када је Вавилонски цар забранио Данилу да се моли, Данило је остао веран Богу и свакако се молио;због овога вавилонски краљ баци Данила у лављу јазбину заједно са прстеном: ... овим прстеном Данило је био узвишен у Вавилону...“ „А камен беше стављен на улаз од јазбине, а цар га запечати печатним прстеном и печатним прстеном сво својих господара, да се не би променило било шта што ссе тицаше Данила.“ (Дан, 6:17) Тамара добија прстен Онда се у молитви помиње Тамара, којој су порицали њено законско право на Левиратски брак (*да се уда за девера јер је постала удовица). Она је преварила Јуду тако што је легла с њим претварајући се да је проститутка. Она је од њега затражила прстен и када је Јуда сазнао да је трудна, она је тим прстеном доказала своја законска права : „... помоћу прстена Тамарина истина посташе очигледна...“ „Он рече: „ Какав залог да ти дам?“. Она одговори: „Ваш печатни прстен и ваш конопац и ваш штап што вам је у рукама“. Тако да јој он то даде и леже са њом и она заче са њим.“ (Постање 38:18). Блудни син добија прстен Коначно, у молитви се помиње блудни син у Новом завет, који није био послушан своме оцу, који је отишао од куће, али се вратио у покајању: ... прстеном наш небески Отац смилова се на Свог блудног сина, јер Он рече: „Ставите му прстен на десну руку, закољите теле и да једемо и да се веселимо“ „А отац рече слугама својим: „Брзо му донесите најбољу хаљину да је обуче и сттавите му прстен на руку и дајте му обућу да обује.“ (Лука 15:22) Другим речима, прстење симболизује Божију реч да ће БОГ запечатити наш брак у „... вери у јединство ума, истини и љубав. Прстен је Божији залог нама Укратко, прстење симболизује Божији залог нама, својој деци. Бог је обећао да ће остати са нама, без обзира да ли нас продали у ропство (као Јосифа), бацили у лављу јазбину (као Данила), оповргли нам законска права (као Тамари), или када му се покајнички вратимо чак иако смо га се претходно одрекли (као блудни син). То је оно што прстење означава. . Десница моћи Али зашто баш десна рука? У молитви за прстен такође се помиње Мојсеј. „Десницом Својом, о Господе, наоружао си Мојсија у Црвеном мору. Да, речју Истине Твоје створише се небеса и успоставише се земљи темељи; а десне руке слугу Твојих биће благословене моћном речју Твојом, и Твојом уздигнутом руком.“ Мојсијева рука, заправо, била је Божија рука, која је спасла Јевереје који су путовали по Црвеном мору, Божија десница „учвршћује“ темеље земље. Тако, стављајући прстење на нау десну руку, уместо на леву, то треба да ннас подсећа да све што радимо је уз Божију помоћ, Бог који нас надгледа и штити! П.С. Прстење је Божија верност нама Молитва за прстење се завршава овако: „Због чега, О Најузвишенији Господе, Ти сам благосиљаш ово стављање прстења Својим небеским благословом; и да ли ће Анђели ићи пред њима свих дана њиховог живота, јер си Ти који благосиљаш и освећујеш све ствари...“ Прстење , у Православљу, значи много, много више од пуког „Волим те“. Оно симболизује Божију реч да нам Он остаје веран и да запечаћује наш брак у вери, јединству ума, истини и љубави. Оно такође симболизује да Бог иде са нама, штити нас и подржава нас. Наш брак нас сједињује са брачним партнером, али он такође објављује јеванђељску поруку и подсећа нас на Божију љубав, љубав коју он има за нас, своју децу! Превод са енглеског: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Извор Његово преосвештенство владика рашко-призренски Теодосије апеловао је данас на Србе на Косову и Метохији да не продају своју имовину и да не напуштају јужну српску покрајину.
Владика Теодосије је истакао да Срби не смију оставити "свето Косово и Метохију, на коме је много крви и суза проливено", те их позвао да се стрпе. "Биће бољих времена и бољих људи. Ово је била наша земља. Ако је ми оставимо и оставимо наше светиње, нас ће Господ оставити", поручио је владика Теодосије у бесједи након Свете архијерејске литургије коју је служио у Манастиру Светих Козме и Дамјана у селу Зочиште код Ораховца. Он је апеловао на православне вјернике да не остављају светиње и свету косовско-метохијску земљу онима који су 1999. године "направили гомилу камења" од цркве у којој почивају мошти Светих Козме и Дамјана. Подсјећајући да је црква септембра 1999. године до темеља разрушена, а икона Светих Козме и Дамјана разбијена на два дијела, владика Теодосије је рекао да је и згариште цркве било мјесто на коме је у јесен те исте године, уз велико обезбјеђење припадника њемачког контигента КФОР-а, служена Света литургија. "Сећам се да смо током служења литургије недалеко одавде чули претње оних који су срушили цркву и који су желели да нестанемо, али се ипак у овај свети храм вратило братство, исцељени су болесни и немоћни", рекао је владика Теодосије. Он је истакао да су бројни донатори помогли да Црква Светих Козме и Дамјана и истоимени манастир у Зочишту постану мјесто окупљања Срба, почев од државе Србије до обичних војника из КФОР-а. Владика Теодосије је навео да се обнављају српске светиње Свети Архангели, Девич, Призренска Богословија и многе друге, а тиме се и српско биће, насупрот онима који немају вјере, руше храмове и продају своју дједовину. "Ако је судити по броју вјерника који су данас пристигли у Манастир Зочиште ова светиња неће остати сама и закоровљена, упркос злу које је Србе снашло", рекао је владика Теодосије. Светој архијерејској литургији присуствовало је неколико стотина вјерника. У Зочишту ослоњеном на Велику Хочу попут села Оптеруша и Ретимље више нема Срба. Сви су протјерани у јуну 1999. године, а многи од њих су, попут двадесетак чланова породица Николић и Костић, киднаповани и нестали. Далибор Нешић рођен у Зочишту са тугом се присјећа напада Албанаца са околних брда. "Све што је затечено у селу је силовано, мучено, пребијено, а оне који нису могли да умакну пред најездом албанских терориста и злочинаца су терористи вукли по селу, а потом стрпали у аутобус", прича Нешић. Он подсјећа да су, на дојаву преживјелих Срба, припадници њемачког КФОР-а кренули у потјеру и сустигли аутобус са близу 30 стараца надомак злогласног логора Клечка код Суве реке и успјели да их спасу и врате их назад у Ораховац. Нешић каже да о зулуму албанских терориста довољно говори то што расељеним Србима није дозвољено да ни данас обиђу порушене и спаљене домове. У Зочишту су изграђене 44 повратничке куће, али је већина њих "разидана", а грађевински материјал уграђен у велелепне вишеспратнице Албанаца подигнуте на српским имањима. У центру села на имању породице Нешић изграђена је џамија у којој се, каже Далибор Нешић, проповиједа мржња према Србима и идеја о отимању имовине и прогону свега што је српско или подсјећа на Србе. Долазак Срба и Свету архијерејску литургију обезбјеђивао је велики број припадника Косовске полицијске службе, чије је присуство било примијетно и уз пут који од Косова поља води преко Суве реке до Велике Хоче и Зочишта. Манастир Светих Козме и Дамјана је у септембру 1999. године миниран и уништен до темеља, упркос присуству њемачких војника из састава КФОР-а. У том вандалском чину албанских екстремиста уништене су фреске и иконе, као и околне српске куће, а монаси су само неколико минута раније дислоцирани. Током обнове, испод разрушеног манастира пронађена је икона светих врача из 14. вијека, поломљена на два дијела. На једном дијелу налазио се лик Светог Козме, а на другом лик Светог Дамјана. Црква је обновљена у октобру 2004. године, за њену изградњу је коришћен камен старе цркве, а новоизграђена је скоро идентична порушеној. Црква и посјед се сада налазе у специјалној заштићеној зони, у складу са Законом о специјалним зонама, који су косовске институције донијеле на приједлог Савјета Европе. | Аутор: СРНА
Древни мозаик, старости скоро 1.600 година, који описује два библијска шпијуна који су послати у извиђање Обећане земље откопан је у синагоги у Сјеверном Израелу.
На пронађеном мозаику, два шпијуна носе лозу са грожђем - вјероватно референца на епизоду у библијској Књизи бројева. У том пасусу, Мојсије тражи од 12 шпијуна, укључујући славног библијског јунака Исуса Навина, да извиђају земљу Ханаан. Мојсије је имао добар разлог за слање извиђачке мисије: хтио је да сазна што више о људима који су живјели у Ханану, да ли је тло било плодно и какав је укус плодова, ( И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик; И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима; И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу. - Књига бројева 13, 17-13: 23) Мозаик приказује двојицу од 12 шпијуна управо након што су "одсјекли лозу са једним гроздом, и носе ју између себе, заједно с некаквом гранчицом и смоквама", Мозаик је један од десетак пронађених мозаика, који су археолози открили у синагоги у древном јеврејском селу Хукок, у Израелској Галилеји. "Мозаици који украшавају под Хукокове синагоге револуционишу наше разумијевање јудаизма у овом периоду", рекла је Џоди Магнес, професор археологије на Универзитету Сјеверна Каролина у Чапел Хилу, која води ископавање. "Често се сматра да је древна јеврејска умјетност аниконична или недостаје слика, али ови мозаици, живописни и испуњени фигуралним сценом, потврђују богату визуелну културу, као и динамичност и разноликост јудаизма у касном римском и византијском периоду". Магнесин тим, почео је да проналази мозаике 2012. године. Од тада, њен тим, заједно са археолозима из Израелске агенције за антиквитете и Универзитета Тел Авив, откривао је додатне мозаике скоро сваког љета. Ови налази укључују мозаике у синагоги који приказују библијске сцене, као што су Нојев ковчег, раздвајање Црвеног мора, Вавилонска кула, Самсон и лисице, као и мозаици слонова, купида и чак Александра Великог. Ове године, археолози су се фокусирали на мозаике у сјеверном пролазу синагоге, што је довело до открића двојице шпијуна који носе грожђе, рекла је Магнес. Други оближњи панел приказује младића која води животињу на конопцу; ово приказивање спомиње пророк Исаија 11, 6, са натписом који говори: "и мало дијете водиће их". На сјеверном дијелу источног пролаза, археолози су пронашли фрагментарни хебрејски натпис "Амен селах", што значи "Амин заувијек". За древне синагоге из овог периода није неуобичајено да садрже библијску умјетност. "Оно што је необично је богатство и разноликост сцена у нашој синагоги", рекао је Магнес за Лајв Сајенс. "У Израелу нема друге јединствене синагоге која има толико сцена које је украшавају, а многе сцене из наше синагоге нису пронађене ни у једној древној синагоги". Мозаици су, вјероватно, имали намјеру да уљепшају синагогу, као и да служе образовној сврси, јер су многи људи у то вријеме били неписмени, рекла је она. У суштини, "гледање ових прича је био један од начина да их информишу о Библији", рекао је Магнесс. "Неке од молитве и песме које смо рецитовале би се односиле на сцене које су биле видљиве у мозаикама". У суштини, "гледање ових прича је био један од начина да их информишу о Библији", каже Магнес. "Неке од молитава и пјесама, које су читали можда су се односиле на сцене које су биле видљиве на мозаицима." Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић најавио је да ће од наредне школске године средњошколци у Српској у првом разреду изучавати вјеронауку, а да ће у деветом разреду основне школе, те у трећем и четвртом гимназије учити о дешавањима на овим просторима у периоду од 1990. до 1995. године. Малешевић је навео да ће вјеронаука у првом разреду средњих школа бити изучавана по један час недељно, а да ће ученици који се за то не опредијеле учити културу религија у првом и другом, а етику у трећем и четвртом разреду. Он је рекао за "Еуроблиц" да му није јасно зашто су доношење одлуке о увођењу вјеронауке у средње школе у Српској пратиле велике полемике, те је додао да се јавност није огласила када је тај предмет уведен у средње школе у свим кантонима у Федерацији БиХ /ФБиХ/ и дистрикту Брчко. Малешевић је навео да не види разлог зашто би неко био против увођења вјеронауке, јер она код ученика развија однос поштовања према породици и друштву, уважавање и толеранцију према људима који другачије размишљају и вјерују. Он је објаснио да у лекцијама о дешавањима на овим просторима од 1990. до 1995. године, које ће изучавати у деветом разреду основне школе, те у трећем и четвртом разреду гимназије, нема говора мржње нити увреда за друга два конститутивна народа. "Желимо да ученици знају како је настала Република Српске, колика је жртва уткана у њене темеље и да сви заједно треба да чувамо мир и слободу", рекао је Малешевић. Говорећи о усклађивању са Србијом садржаја националних предмета српски језик, историја, географија и природа и друштво, Малешевић је напоменуо да је то важно за очување националних вриједности и развијање осјећања за националну припадност. "Ријеч је о истом народу, који говори истим језиком и дијели исто културно-историјско насљеђе. Овим не угрожавамо права других народа, нити излазимо из оквира Дејтонског мировног споразума", додао је Малешевић. Извор: РТРС Бањалука, 13.07.2018 - Читањем молитве и ломљењем славског колача Казнено-поправни завод Бањалука јуче је прославио крсну славу - Свете апостоле Петра и Павла, Петровдан. Директор Завода Горан Селак истакао је да ова установа крсну славу обиљежава у духу мира и српске традиције већ осам година уз благослов владике бањалучког Јефрема. Нагласио је да у Заводу тренутно борави око 300 особа на издржавању казне, те да имају довољно мјеста и да се још никад није десило да су вратили неког са издржавања казне. - Ми смо једна од најбољих установа овог типа не само у РС него у региону. Израсли смо у озбиљну, респектабилну установу и спроводимо сва затворска правила. Захваљујући Министарству правде и Влади РС за наше функционисање обезбијеђен је новац у буџету - рекао је Селак, подсјећајући да у Заводу бораве осуђена, притворена и малољетна лица. Помоћник министра правде за извршење кривичних санкција у Влади РС Перо Дуњић истиче да је идеја о обиљежавању славе дошла у оквиру ресоцијализације осуђених лица. - Поштујући људске и европске стандарде дошли смо на идеју да затражимо благослов владике Јефрема да нам одреди славу коју бисмо славили. И ево данас, осам година касније, не само да славимо славу, већ у оквиру установе имамо вјерске просторије за све три конфесије, гдје се вјерници моле и обиљежавају вјерске празнике - рекао је Дуњић и додао да у склопу Завода постоји и капела у којој осуђена православна лица викендом и другим већим празницима присуствују литургијама. Обиљежавању славе у просторијама Завода у бањалучком насељу Туњице, осим радника ове установе, присуствовали су и представници других казнено-поправних установа из РС и ФБиХ, представници извршне, судске и законодавне власти, те омбудсмани за људска права. Такође, вјерски обред и славски ручак организован је и за сва лица која су на издржавању казне. Извор: Глас Српске -Силвасу де Сус, Румунија, 13. јул 2018.године У Румунији се тренутно води бизарна правна битка, јер се румунска православна црква бори за право да користи име и лик старца Арсена (Бока), вјерног сина Цркве, против приватне особе која посједује право да користе име и лик старца који су заштићени трговачким знаком у Заводу за интелектуалну својину Европске уније. Старац Арсеније, који је преминуо 1989. године, био је један од великих румунских духовних отаца комунистичког времена, и данас је поштован као светац, иако још увек није канонизован. Хиљаде вјерника долазе на ходочашће сваке године на гроб у Прислоповој капели у Силвасуу де Сусу, а његове слике се доживљајавају као благослов. Најмање једна таква слика, купљена у Прислоповом манастиру, почела је чудесно плакати у мају 2015. године. Чудо се догађа и на његовом гробу:Наиме, иако температуре могу бити изузетно ниске, често достижући -5 степени, све цвијеће које расте на његовом гробу не буде смрзнуто нити угине под екстремним температурама, већ умјесто тога остаје у пуном цвату. Од зиме до љета, гроб старца Арсенија остаје пун цвјетних, вишебојних мирисних цвјетова. Али сада те поштоване иконе конфискује полиција, преноси Balkan Insight. Полиција је два пута ове године позвана у манастир, а такође и у продавницу у западном граду Араду, у мају. Даниел Георге, један од два власника права на име и лик старца Арсенија, пожалио се полицији да су манастир и продавница продавали слике оца Арсенија без одговарајуће дозволе. Преко свог адвоката, Георге је направио више од 100 жалби против цркава и продавница. Интересантно, Георге није чак ни православни хришћанин, већ је Баптист. Други власник робне марке је етнички Мађар. Ово је само повећало љутњу јавности. Чланак на tech2.org објашњава да је Георге добио право да користи старца Арсенија као свој заштитни знак од британске компаније која је то регистровала код Завода за интелектуалну својину Европске уније. На сајту archyworldys.com пише да је та компанија додатна Additional Woldwide Which Service LTD, у власништву Мађара Андора Сандора. "Он је припадао нама, људима. Близу је срца. Требало би га оставити у Цркви ", рекао је један румунски православни вјерник за Balkan Insight. "Користити ово за зараду? Како је то могуће? Румуни долазе овамо да се моле за своје душе. Они се моле Арсенију Боки ", објаснио је други. Василе Банеску, портпарол румунске патријаршије, рекао је: "о. Арсеније Бока је био монах. Није имао ниједног насљедника. Његова породица била је Црква. Његова породица је манастир, посебно манастир Прислоп, гдје је сахрањен. Тако сва права на његово дјело припадају de jure и de facto Румунској православној цркви. " Међутим, Георге објашњава да је одлучио да заштити Арсенијево име и лик, јер се не плаћа порез на црном тржишту за такву робу, за коју он каже да вриједи 40 милиона евра (46.517.840 долара) годишње. Није објаснио зашто сматра да јавне продавнице не плаћају порез. У другом сукобу, Георгеов адвокат је православни хришћанин који вјерује да је старац Арсеније жив, да би му било драго да га он заступа. Адвокат Луциан Бузлеа објашњава да су Георге и његов партнер жељели да спријече људе да се богате на оцу Арсенију, а нису имали никакву везу са њим. Он даље објашњава да се исто може рећи и о Баптисти Даниелу Георге-у и Мађару Андору Сандору, али у њиховом случају, Георге спречава црно тржиште. Власници заштитних знакова тренутно желе да га продају инвеститору. Tech2.org, такође, извјештава да је Георге заправо кажњен са 200 леја (50 долара) од стране полиције због злоупотребе 112 хитне линије за хитне случајеве како би поднио пријаву против цркве и продавница. Румунска православна црква покренула је тужбу против власника заштитног знака и размишља о убрзавању неизбјежне канонизације великог старца како би се ово питање брже ријешило. Црква предузима кораке у вези са његовом канонизацијом и убрзо ће промијенити његово име у Свети Арсеније, направљене ће бити његове иконе, тако да његово име и лик више неће бити у власништву Георгеа. Међутим, адвокатица Јулија Бурбеа Милесцу вјерује да би Црква и држава требало да умјесто тога жале на заштитни знак (trademark) и да ће лако побиједити. Она тврди да ако Црква реши проблем промјеном имена и слике старца Арсенија, имплицитно ће признати право Георгеу да посједује право на тренутно име и слику. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Извор
ХИЉАДЕ СЕ МОЛИЛО НА ГРОБУ СВЕТОГ ПАЈСИЈА НА СВЕТОЈ ГОРИ
У четвртак, 12. јула, Православна црква је прославила сјећање на Старца Пајсија, чија је канонизација извршена 13. јануара 2015. године одлуком Екуменске (Васељенске) Патријаршија. У Светилишту, на којем је Старац био сахрањен 12. јула 1994. године, одржано је бденије. Још једну годину у низу, минивани су превозили вјернике до манастира Светог Јована Богослова у Суроти, / Солун/ од раних сати, док су стотине аутомобила такође прошли путем. Свети Пајсије Светогорац, био је један од најцјењенијих стараца Грчке православне цркве, а многи Грци га сматрају пророком. Рођен као Арсениос Езнепидис (1924-1994), био је омиљени аскета са Свете Горе Атос, а потиче из Фарасе, Кападокије. Старац Пајсије се највише поштовао због духовног вођства и аскетског живота а много поштован је од стране православних хришћана широм свијета, посебно у Грчкој и Русији. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Светосавски омладински камп на Озрену Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, у организацији Мисијског фонда подручне епархије 7. јула 2018. године у манастиру Светога оца Николе на Озрену започео је са радом четврти по реду Светосавски омладински камп. У предстојеће две недеље у манастиру ће боравити две групе од по двадесет и пет ученика основних школа са подручја епархија Зворничко-тузланске и Бањалучке. Полазнике прве групе на отварању су поздравили настојатељ манастира Озрена синђел Серафим, координатор кампа јереј Срђан Радмановић и васпитачи протођакон Младен Ковачевић и Александар Митровић. Полазници кампа током седмодневног боравка биће у прилици да се, поред тематских библијских радионица, упознају са историјом и културним наслеђем Озрена. Поред тога део активности ће бити посвећен уметничким вештинама као што су вајарство, фотографија, калиграфија, педагошке ексукурзије и слично. координатор кампа јереј Срђан Радмановић Извор: Епархија зворничко-тузланска РУСКИ Патријарх Кирил ће предводити 21-километарску поворку у знак сјећања на породицу Николаја II13/7/2018
Москва, 12. јула, Интерфакс - Стогодишњица погубљења посљедњег руског цара и његове породице биће обиљежена ноћном литијом (ориг. вјерском поворком) од 21 километра под вођством патријарха Кирила од "Цркве на крви" у Јекатеринбургу до манастира Светих царских страстотерпаца у Ганина Јами, рекао новинарима је о. Александер Волков, патријархов секретар за штампу.
На овај начин, патријарх ће одати почаст сјећању на канонизовану царску породицу, коју су 17. јула 1916. године погубили бољшевици у кући Ипатијев, гдје је касније саграђена "Црква на крви". Послије погубљења, тијела царске породице и њиховиг слуга бачени су у јаму (Ганина Јама) удаљеној 21 километар и тамо уништене ватром и сумпорном киселином. Деценијама касније, крајем 2000. године, Свети синод благословио је изградњу манастира у знак сјећања на Романовове на мјесту варварског уништења њихових тијела. Патријархова посјета Јекатеринбургшкој епархији, подудара се са годишњицом трагедије, и трајаће од 13. до 17. јула, објавила је, на својој веб страници, руска православна црква. Након доласка у Јекатеринбург, у петак, патријарх ће посјетити "Цркву на крви". Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ КОНЦЕРТ ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ У ЈАСЕНИЦИ БИЈЕЉИНА, 10. ЈУЛА /СРНА/ - У Епархијском центру у Бијељини вечерас је одржан донаторски концерт за обнову и изградњу 120 година старе цркве Светих апостола Петра и Павла у Јасеници, општина Сребреник у Федерацији БиХ. Предсједник грађевинског одбора Јово Новаковић рекао је новинарима да је овај православни храм опслуживао житеље села Тиња, Драгуња, Јасеница и Потпећ у којима данас живи свега 300 Срба, од предратних више од 7.000. "Црква потиче с краја 19 вијека, у неким списима се наводи да је освештао ујак српског научника Николе Тесле, а у црквеном дворишту постојала је и прва школа у овој регији", навео је Новаковић. Према његовим ријечима, црква је урушена временом, а службе у њој су престале да се одржавају 1983. године, након што су изграђене нове цркве у околним селима. "Наше емоције и вјера не дозвољавају да храм остане у рушевинама, а за његову обнову и изградњу потребно је 300.000 КМ које се прикупљају кроз донације грађана", рекао је Новаковић. Он је навео да је звоник цркве сачуван уз малу реконструкцију и до сада су поново урађени темељи са плочом. "Крст на овој богомољи донесен је из Јерусалима и он се након одређене репарације сутра враћа на звоник", најавио је Новаковић. На донаторском концерту у Епархијском центру у Бијељини наступили су Српско црквено пјевачко друштво "Србадија" и Српско културно-умјетничко друштво "Јања" из бијељинског Новог Насеља Јања. РУСИЈА: ФУДБАЛСКИ НАВИЈАЧИ УЧЕ О РОМАНОВИМА, ДИРНУТИ ПРИЧОМ О ЊИХОВОМ МУЧЕНИШТВУ Мисионарске могућности расту на текућем ФИФА Свјетском првенству у фудбалу у Русији. Навијачи из цијелог свијета посјећују Цркву на крви у Екатеринбургу, саграђеној на мјесту мучеништва посљедње Царске породице Русије. Хисако, принцеза Такамадо из Јапана, посјетила је цркву, исказујући велико интересовање за историју и архитектуру. "Ово је посебно мјесто", рекла је. Навијачи су, такође, били заинтересовани за манастир царских страстотерпаца у Ганина Јами, на мјесту гдје су њихова тијела бачена, а многи су били видљиво дирнути па су чак плакали слушајући о животу и мучењу цара Николаја II и његове свете породице,О овоме је извијестио Његово Преосвештенство Епископ Нижњи Тагилски и Невијански Евгеније, преноси РИА-Новости. "Било је задивљујуће видјети како фудбалски навијачи из хришћанских земаља, посебно из Уругваја, врло пажљиво посматрају манастир и свете предмете на Ганина Јами. Они су се са пуно поштовања распитивали о историји подизања цркве. Жене су се покривале дугим кецељама и носиле покриваче главе. Странци су се поучавали православној традицији. Многи су чак плакали када су детаљније сазнали зашто су чланови Царске породице канонизовани ", рекао је епископ. Такође је нагласио да навијачи узимају пуно православних икона и сувенира уз њих, нарочито православну књижевност штампану на енглеском језику. Гости су посебно били заинтересовани да пробају разна руска посна јела. Посебно су завољели квас, посну печену храну и посну окрушку супу. Свакодневно је манастир свакодневно посјећивало око 2.000 странаца, за вријеме одгиравања фудбалских утакмица у Екатеринбургу . Као што је раније речено, стотине навијача су, такође, посјетиле Храм Вазнесења у Новочеркаску, а манастир Високо Петровски у Москви привлачи навијаче звоњавом манастирских звона. Студенти Сретенске теолошке семинарије такође су имали прилику да разговарају са навијачима из свијета, о чему можете прочитати овдје. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Освећена нова црква у подножју планине Килиманџаро Нова православна црква, која је посвећена Светим Трима Јерарсима, освећена је у недељу у подножју планине Килиманџаро у Танзанији, јавља Ромфеа. Чин освећења ове забачене цркве служио је Његово Преосвештенство архиепископ најробијски Макарије уз саслужење кипарских архијереја аматуског Николаја и Ледре Епифанија и уз учешће локалног и кипарског свештенства. Више од 60 верника је присуствовало овом свечаном обреду. Следила је трпеза љубави уз традиционалне песме из локалних православниг парохија. Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)
ЦРКВА НЕ ПЛАНИРА ДА ПРИЗНА АУТЕНТИЧНОСТ ПОСМРТНИХ ОСТАТАКА ПРИЈЕ 100-ГОДИШЊИЦЕ УБИСТВА ПОРОДИЦЕ НИКОЛАЈА II- ПОРОДИЦА
Москва, 9. јула, Интерфакс - Црква не планира доносити одлуку о аутентичности наводних остатака породице НИКОЛАЈА II до стогодишњице убиства, рекао је Владимир Легојда, предсједник Синодског одјела за односе цркве, друштва и медија. "Црквено признање није могуће прије него што се све анализе - генетске, историјске, антрополошке и форензичке, заврше, а највероватније ће бити донесене на нивоу савјета епископа, због важности питања. Оно није везано за било који датум", рекао је званичник цркве у интервјуу објављеном у листу" Известија "у понедјељак. Патријарх Московски и цијеле Русије Кирил, много пута је рекао да Црква себи не може приуштити да направи грешку у вези с тим питањем, рекао је он. "Научна процјена може указати на 70-80% вјероватноће, Црква би жељела да елиминише ову сумњу од 20%. Научна процјена је завршена када се резултати објаве у прегледаним истраживачким часописима. Колико знам, ово се још није десило" рекао је Легојда. Све анализе се одвијају у оквиру кривичног случаја који је поново отворио Истражни одбор, рекао је он. "Изводићемо закључке након што истражитељи доносе одлуку на основу анализа", рекао је Легојда. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Катихизис Владике Николаја Велимировића биће преведен на језике народа Централне Азије Крајем јуна 2018. године окончан је рад на превођењу „Кратког православног молитвеника“ на таџичком језику, јавља прес службе Комисије за катихизацију и мисионарски рад Епархијског савета града Москве. Молитвеник садржи јутарње и вечерње правило, као и молитве пред Свето Причешће са кратким упутствима за припрему за Свето причешће. Молитвеник је преведен у оквиру пројекта „Центра за социјалну помоћ мигрантима“ у Мисионарској и катихетској комисији Москве. У блиској будућности планира се рад на преводима на језике Централне Азије познатог катихизиса „Вера светих“ од светог Владике Николаја Српског, кратког зборника богослужења, као и и мисионарских брошура. Извор: Православие.ру (с руског Инфо служба СПЦ) Вјеронаука у средњим школама у Републици Српској Аутор колумне: Дејан Мачковић Повратак вјеронауке у средње школе у Српској изазвао је гомилу негативних коментара, који су често на ивици говора мржње и увредљиви прије свега Православној цркви, а потом и другим вјерским заједницама. Сљедбеници оних који су избацили вјеронауку 1946. године од својих узора једино се разликују по томе што сад не могу никога да стријељају, или пошаљу на робију, док су на нивоу аргументације и пристојности остали на истом нивоу политичких комесара из тог доба. Заправо, аргументација која је изнесена је срамотна, јефтина и инфантилна, а поврх свега у потпуности негира свјетску и европску праксу. Дискусија о вјеронауци претворила се у дискусију о Српској православној цркви и њеном положају у друштву. У слијепој мржњи противници су заборавили (или не знају) да вјера ствара култ, из кога пак излази култура, а која је један од темеља нације, било које. Стога је познавање вјере цондитио сине qуа нон за познавање културе. То је, наравно, јасно свима у развијеном свијету, те се управо зато вјеронаука изучава у школама у скоро свим земљама ЕУ и остатку напредног свијета. Чудно је како нико у Енглеској, Њемачкој или Шпанији не мисли да вјеронаука заглупљује дјецу, или да црква Шведске прави од дјеце фундаменталисте, те да би вјеронауку требало замијенити неким другим предметом. Једино што је добро у овој јаловој дискусији јесте да се Република Српска коначно пројавила као плуралистичко друштво равночасно са својим сусједима у Загребу и Београду, у којима не мањка разноврсних мишљења. Посебан подсмијех код свакога ко је ишао у школу изазива наводна забринутост такозване и самопроглашене "стручне јавности" - појединих професора, неких психолога, педагога, удружења, невладиних организација, итд, због увођења вјеронауке у средње школе, а који су од цјелокупне пропасти српске просвјете изабрали да једино дискутују о вјеронауци. Српска школа је управо од те горепоменуте клике и конципирана и организована као вишегодишњи затвор за дјецу, док родитељи раде. Од дјеце се у данашњој школи очекује само да буду присутна. Концепт српске школе је данас тотално превазиђен јер је подешен за рано индустријско доба, почетак раног капитализма, када је радник морао да буде обучен првенствено да слуша ауторитет и беспоговорно извршава наредбе претпостављеног у фабрици. (Устани, сједи, дигни руку, иди тамо, ћути, слушај итд.). Било каква иницијатива, машта, акција строго је кажњена и презрена управо од "стручне јавности". Припремање ђака за живот и послове у 21. вијеку, када се тражи брзо мишљење, реакција, идеја, дискусија, рјешење проблема - тренутно није приоритет нашег школства. Дјеца са таквим интенцијама су оцијењена као немирна, непослушна и најчешће оцијењена негативно. Школа на Западу функционише на сасвим другим принципима. Заправо, једини предмет у српској школи који бар мало личи на школу у развијеном дијелу Европе јесте вјеронаука, стога је противљење повратку вјеронауке доказ да наша "стручна јавност" нема појма како изгледа модерна европска школа. Вјеронаука је једино мјесто гдје дјеца нису под класичним притиском оцјењивања, непрестаног стреса и суђења због способности или неспособности меморисања превазиђених и небитних података који се могу пронаћи са два клика на интернету, гдје могу да слободно дискутују, смију се, пјевају, питају, проналазе, па чак и одбију или негирају и Бога и вјеру, што није ријетко случај. Док првачићи у Финској уче вјеронауку, истовремено неће учити да пишу руком до каснијих разреда јер кад они крену на посао, ништа значајно се ионако више неће писати руком. Истовремено, наша "стручна јавност" машта о замјени вјеронауке информатиком - потпуно игноришући чињеницу да су данашња дјеца одрасла уз мобилни телефон и тоуцх сцреен, и да се у информатику разумију бар три пута више него "стручна јавност" која у својим марксистичким школама није имала тај предмет па им дјелује егзотично и напредно. Ова самопроглашена "стручна јавност" која је против враћања вјеронауке јесте мањина, али је очито најискомплексиранији дио српске просвјете, гдје се још суштина гуши формом, гдје се гледа да ли дјеца персирају професору, како су обучена, ко су им родитељи, гдје се дјеца посматрају као објекти и празноглавци које треба напунити одговарајућом идеологијом, итд, све ствари које су превазиђене још прије 30 година на Западу. Њима смета што дјеца воле вјеронауку, воле вјероучитеље, смију се и радују, те је то непожељно, јер дјеца у затвору звани школа морају да буду тужна и престрашена и морају да мрзе. Они се забринуто питају зашто ће у Економској школи или Пољопривредној школи вјеронаука? Једнако се питају шта ће им музика, умјетност, књижевност? И тиме несвјесно пропагирају свој став да су људи бесловесне животиње које не треба да мисле својом главом и гледају горе, питају, маштају и, у коначници, гласају за кога желе и живе како желе. Слобода коју пропагира вјеронаука је, заправо, проблем. Ти млади људи све своје изборе треба да препусте "стручној јавности" по било којој теми - то је посљедња и цјелокупна порука противника вјеронауке. Немате ви шта да мислите, ми мислимо за вас. Било би заиста добро кад би наша "стручна јавност" енергију коју је уложила у напад на враћање вјеронауке уложила такође у цјелокупну модернизацију концепта школства у Републици Српској. Умјесто критике и негативности, конкретни приједлози и позитиван дух. Међутим, чини се да су управо марксистичка затуцаност, песимизам и неосјетљивост за било какву другу реалност изузев материјалне, изазвали стваралачку блокаду, те је мржња према вјери онемогућила било какве конструктиве приступе и приједлоге. Противници вјеронауке не знају да Црква по својој дефиницији значи сабрани народ, те да је у таквом концепту немогуће да народ индоктринира сам себе. Друга је ствар што критичари, не познавајући структуру Цркве, под Црквом подразумијевају само оне који носе мантију, а све остале гледају као овце, којима неко треба да соли памет и даје упуте шта и како да мисле. У суштини ствари, основни проблем је психолошка пројекција и сулуда идеја да ће Црква индоктринирати и испирати мозак дјеци, једнако како су то комунисти радили у својим школама. Међутим, шта год ми мислили о српској цркви, мора се признати да је Српска православна црква код Срба можда једини, а ако не онда свакако највећи, простор јавне слободе мисли и дјеловања у коме свако може да изрази своје мишљење. Ту нема индоктринације, диктатуре и тираније. Свако ко прати теологију као науку (да, теологија је свуда наука сем у Сјеверној Кореји и "стручној јавности" Српске) може недвосмислено да се увјери да је управо слобода мишљења и право на слободу говора највећа вриједност коју је изњедрила српска црква. По црквеним новинама и часописима, трибинама, скуповима, епископи критикују патријарха, студенти професоре, попови се дописују са владикама, монахиње, лаици исказују своја мишљења, слагања, неслагања, итд. У српској цркви дискутује се о свему, нема драме, нема табу тема - Косово, НАТО, вјера, политика, друштво, култура, богослужење и све што људски ум може да замисли. Тај дијапазон тема, дух слободе мисли и говора, демократије се преноси и на вјероучитеље, и онда преко вјеронауке на ђаке. Камо среће да су они који су плаћени (или још горе ако нису) да критикују повратак вјеронауке у толикој слободи према својим налогодавцима те да могу да јасно и гласно кажу своје стварно мишљење, као онако како "један затуцани и непросвећени син Цркве" може да саспе у лице свом епископу или патријарху. Црква већ двије хиљаде година вјеронауком учи да у основном требамо да имамо јединство, у свим разликама слободу, а у свему и над свим љубав (св. Августин). Уколико само ово научимо нашу дјецу вјеронаука је успјела да од малих Срба направи синове свјетлости, јаке, храбре и способне људе за 21. вијек, а не дјецу пропасти и таме која ће чекати вечерње вијести да им нека друга и нова "стручна јавност" да мишљење. Извор: Независне новине |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|