Синоћ је поводом Дана словенске писмености, који се код нас обиљежава 24. маја, на празник Св. Кирила и Методија, у просторијама Народне библиотеке „Др Љубо Михић“ Љубиње  организована изложба калиграфских радова. Изложба је састављена од двије групе радова који су настали као резултат рада секција под руковођењем вјероучитељица Иване Хрњез и Жанеле Пажин, и већ су постављане у Гацку и Пребиловцима. Организатор изложбе је Српско удружење „Ћирилица“ Требиње.
На почетку су се гостима обратиле Бојана Марић испред Народне библиотеке и Весна Андрић, предсједник „Ћирилице“. Истакле су да је ово је наставак добре сарадње којом су се институција и удружење грађана удружили на заједничком циљу очувања ћирилице и подсјећања на значај очувања традиције. Обиљежавање почетка Словенске мисије при којој су Св. Кирило и Методије отпочели, на захтјев великоморавског кнеза Растислава, превођење књига на словенски језик представља један од најзначајнијих момената наше и свесловенске културе.  
Ивана Хрњез је на отварању изложбе истакла да су аутори радова ученици ОШ „Свети Сава“ и СШЦ „Перо Слијепчевић“ из Гацка. Њихова тема је историјат ћирилице приказан кроз средњовјековне рукописе које су дјеца стварала на секцији калиграфије. Указала је на то са коликом су љубављу приступили овом компликованом задатку исписивања старих слова на посебно припремљеним папирима и да се та преданост огледа у свакој црти коју су повлачили. Умјесто своје вјероучитељице Жанеле Пажин посјетиоцима изложбе обратиле су се ученице ОШ „Вук Караџић“ из Требиња, Павла Петровић и Теодора Бандука. Оне су се захвалиле присутнима, и пренијеле задовољство ученика њихове школе што им је пружена прилика да учествују у прослави Дана словенске писмености. Њихови радови настали су на секцији вјеронауке под називом „Духовност и креативност“, као и на слободним активностима ученика из продуженог боравка у њиховој школи, а плод су корелације наставних предмета вјеронауке, ликовне културе и српског језика и књижевности. Изложили су око педесет радова, а кроз њихово стварање научили су пуно о лијепом писању и умјетности, која људе повезује на специфичан начин и има посебну духовну снагу.
Изложба ће бити отворена наредних десет дана. У организацији су помогли ХЕТ и Нова банка а.д. Бања Лука.   Весна Андрић

Први дио сликовите црноморске провинције великог манастира Трабзон, манастир Сумела, отворен је за посјетиоце 25. маја, након четворогодишње свеобухватне реконструкције и радова на побољшању стијена, преноси Хуријет Дејли Њуз. Манастир Сумела, који се налази на стрмом и стјеновитом подручју на планини Карада Алт у долини Алтиндере и нуди својим гостима комбинацију природе, историје и културе, затворен је за посјетиоце због обимних радова на рестаурацији и обнови камена. Својим природним љепотама, јединственим пејзажима и туристичким алтернативама, манастир је популаран сваке сезоне и нуди посјетиоцима различите могућности као што су планинарење, брдски бициклизам, параглајдинг и фото сафари. Власти су раније рекле да је у манастиру до сада очишћено 4.000 тона камења,направљена стаза од 300 метара, историјски аквадукти, улазна зграда а степенице су поново обновљене. Манастир Сумела је затворен 2015. године како би се обновио процес уклањања опасности од стијенских маса око планине Карадаг. У историјском манастиру се такође одвијају рестаураторски радови. То је грчки православни манастир и такође има веома значајно мјесто у историји умјетности. Сматра се да је манастир изграђен у 4. вијеку, мада се као прави оснивач може именовати Алексиос III (1349 - 1390). Налази се у Националном парку Алтıндере и окружен је предивном шумом. На дну планине протиче један од кракова потока Дегирмендере. Возила могу да допру до паркинга на висини од 950 метара у близини ријеке, и од тог тренутка треба да се пјешачи узбрдо кроз стазу око 1 км до улаза у манастир, који се налази 1.200 метара надморске висине. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Сви људи морају да служе у војсци? Руска православна црква верује другачије
Митрополит  је изразио увјерење да је "војска састављена од уговорних трупа способна да се боље и ефикасније носи са својим задацима од оне састављене од регрута". Уговорне трупе су много ефикасније у обављању својих задатака од оних који се придружују војсци као војни обвезници, рекао је портпарол Руске православне цркве коментаришући обавезни војни нацрт.
"Не дијелим овај став да је императив да сваки човјек служи у војсци", рекао је Иларион током телевизијског наступа уживо.Никада не кажем људима да се морају по сваку цијену придружити војсци. Међутим, он је истакао да то не значи да је црква на било који начин подржавала избјегавање војног позива. "Ако сте позвани, то је ваша грађанска дужност и морате испунити своје обавезе према отаџбини". Митрополит, је рекао да је служио у војсци на позив, и изразио је увјерење да је "војска састављена од уговорних трупа способна да се боље и ефикасније носи са својим задацима од оне састављене од регрута". Руски мушкарци старости између 18 и 27 година дужни су да служе у оружаним снагама једногодишњи мандат ако немају сметњу због здравствених и других разлога, према руском закону. Предсједник Владимир Путин рекао је, у априлу, да ће војна обавеза постати историја у земљи, а посланици процјењују да би било могуће у потпуности формирати руску војску по уговору за 10 до 15 година. Тренутно, више од 1,9 милиона људи служи у руским оружаним снагама. Око милион њих су војни професионалци; око 400.000  под уговором, а остали су регрути.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / Извор: РТ

Представници Митрополије црногорско-приморске предали су делегацији Венецијанске комисије примједбе на Приједлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.
Представници Митрополије указали су члановима Венецијанске комисије на неусаглашеност Приједлога закона са Европском конвенцијом о људским правима, смјерницама ОЕБС-а, Уставом и правним поретком Црне Горе.
Делегацији Венецијанске комисије на јучерашњем састанку у Подгорици достављена је и документација о правном субјективитету и имовинским правима Цркве, саопштено је из Митрополије.
Делегацију Митрополије чинили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, координатор Правног савјета Митрополије протојереј-ставрофор Велибор Цомић и Владимир Лепосавић.
У оквиру припреме мишљења на Приједлог закона о слободи вјероисповијести, делегација Венецијанске комисије допутовала је у Подгорицу гдје се јуче и прекјуче састајала са представницима власти, вјерских заједница и цркава и организацијама цивилног друштва. 
​| Извор: СРНА

Отворен културно-административни центар "Патријарх српски Павле"
У брчанском насељу Српска Варош данас је отворен и освештан културно-административни центар "Патријарх српски Павле".
Центар су отворили предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, градоначелник Брчко Дистрикта Синиша Милић и епископ зворничко-тузлански Фотије.
Изграђен је поводом обиљежавања 800 година од аутокефалности Српске православне цркве.
Одржана је и свечана академија на којој је додјељено одликовање - Орден краља Драгутина, пребодобног Теоктиста заслужним за изградњу центра, док ће академик Матија Бећковић одржати бесједу.
​
Организатор свечаности је Српска православна црква, Епархија зворничко-тузланска, Црквена општина Брчко.
Овом догађају присуствовали су и министар просвјете и културе Наталија Тривић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, представници власти Брчко дистрикта, те представници Исламске заједнице и Католичке цркве у дистрикту.

Нови Музеј Српске православне епархије будимске у Сентандреји биће свечано отворен сутра у присуству високих званица. Музеј се налази на главном тргу у Сентандреји, у обновљеној Препарандији (првој српској школи), на више од 1.300 квадратних метара, и обухвата сталну поставку, простор за гостујуће изложбе, мултимедијални простор, салу за промоције и конференције, простор за депо. Према речима управника Музеја Косте Вуковића, Препарандија је у потпуности адаптирана и извршено је преграђивање са модерном зградом којом је проширена средином прошлог века, јавља Танјуг. Урађена је фасада према Благовештанкој цркви, једом од четири преостале српске цркве у саставу Епархије будимске, и двориште, као и потпуно нова инфраструктура. Сталну поставку под називом „Српска црквена уметност у Мађарској” чини 450 експоната, што је само део црквеног блага које Епархија чува, а сакупљено по читавој Мађарској сведочи о присуству Срба на том простору пре и након Велике сеобе народа.​
​Извор:Политика.рс

Завршетак ове фазе обнове предвиђен је за јесен ​
Грађевински одбор за обнову Цркве Светог Саве у Њујорку саопштио је да је отпочео сложени процес подизања крова на храму саграђеном 1854. године, који је изгорео у пожару на Васкрс 2016. Завршни корак у овој фази радова биће уградња нових челичних греда, које ће образовати структуру оригиналног стрмог крова катедрале са пратећом металном плочом и хидроизолационом мембраном, наводи се на сајту Епархије источноамеричке, на чијој се територији ова црква налази.
„Упоредо са кровом, биће постављен и нови челични бетонски под, као и привремени прозори и врата за континуирану заштиту од временских непогода”, додаје се у саопштењу.Ова фаза пројекта спроводи се у координацији са Комисијом за очување знаменитости и њујоршким Одељењем за изградњу, а завршетак радова предвиђен је за јесен. После тога отпочеће нова етапа обнове којом ће бити омогућено коришћење храма за повремена богослужења. Како се истиче, радове који су тренутно у току надгледаће један од најистакнутијих неимара на Менхетну и у околини Њујорка Френк Сијами, бивши председник њујоршке Институције за заштиту старих здања, који је предводио напоре за изградњу Светског трговинског спомен-центра.​Владика источноамерички Иринеј (Добријевић) изјавио је да је коначно започет видљив рад на обнови катедралног храма на Менхетну. – Упркос многим препрекама дуж пута, ова фаза реконструкције уистину је предзнак почетка његовог васкрснућа од пожара. Катедрала Светог Саве светиња је свих Срба, где год они живели, посебно имајући на уму да је она део наслеђа које нам је оставио Свети владика Николај. Стога, користимо ову прилику да са очинском љубављу позовемо све православне хришћанске Србе и све људе добре воље, који у својим срцима и душама осећају и имају радост васкрслог Господа, да се молитвено и заједно усредсреде ка обнови наше драгоцене светиње, знајући да, према речима нашег светог заступника владике Николаја Жичког и Свеправославног, наша катедрална црква може да васкрсне само ако се ми Срби обожимо, сложимо и умножимо – рекао је владика Иринеј. Храм је пројектовао Ричард Апџон, који се сматра највећим америчким црквеним архитектом и првобитно је био у власништву Англиканске цркве. Од 1943. године је храм Српске православне цркве захваљујући пријатељству бискупа Ричарда Менинга и владике Николаја Велимировића. Од великог културноисторијског значаја је и суседни парохијски дом, јер је последња у потпуности преостала зграда у САД коју је пројектовао Џејкоб Вреј Моулд, са Апџоном један од оснивача Америчког института архитеката. Извор: Политика.рс/ Аутор: Јелена Чалија 

Ако се оваква срамота настави, можемо изгубити Томос -каже  митрополит Макарије
Бивши шеф УАПЦ-а говорио је о сукобу између ПЦУ и Филарета. 
​24. маја ће се састати Синод тзв. Православне цркве Украјине (ПЦУ). Према њеном поглавару, митрополиту Епифанију, разматраће се ситуација у новооснованој цркви, а оцјењиваће се дјеловање јерараха и донијети одлуке о јачању јединства цркве.Дневни ред Другог синода након оснивања Синоде политичке дирекције одредио је његов почасни патријарх Филарет (Денисенко) - бивши шеф УПЦ-а (КП). Истовремено, признавање ПЦУ од стране других локалних православних цркава касни, а поступци почасног патријарха могу створити основе за повлачење томоса. Која је вјероватноћа за ово, што је изазвало неслагања у цркви, и да ли је могуће ујединити све православне цркве у Украјини, разговарали смо са митрополитом Лавовим Макаровом (Малетић), бившим шефом УАПЦ-а (Украјинске Аутокефалне Православне Цркве), уједињеним са УПЦ (КП). у нову цркву. 
Бивши Кијевски митрополит Филарет, током стварања  ПЦУ-е, није доставио оригиналне документе за ликвидацију расколничке УПЦ-КП (Украјинска православна црква Кијевског патријархата која заједно са тзв. Украјинском аутокефалном православном црквом  чини нову Православну цркву Украјине као прокламовану аутокефалну цркву), тако да ова потоња наставља да постоји.О овоме је говорио поглавар расколничке Украјинске аутокефалне православне цркве Макарије, за украјинско издање Апострофа. Интересантно је да УПЦ-КП још увијек није ликвидирана у државном регистру. Макарије то објашњава овако: “Објаснићу зашто. Неки владини званичници погрешно су говорили, јавно тврдећи да је Кијевска патријаршија ликвидирана. Чињеница је да часни патријарх Филарет даје само копије, а не оригиналне документе потребне за ликвидацију. Када су ме замолили да предам документе за ликвидацију, одговорио сам да док не видим оригинале са друге стране; Нећу се одрећи својих". Тако је у Украјини настала парадоксална ситуација. Уз досадашње "УПЦ-КП" и "УАПЦ" додата је још једна структура раздвајања - "ПЦУ". „Ово је прави скандал. Да, и ударац Константинопољу, који под свим угловима говори да је дао аутокефалност да ријеши питање црквеног раскола у Украјини. Испоставља се да Фанар није ништа ријешио, већ је само погоршао проблем. Сада у земљи не функционишу 2, већ 3 организације које су се одвојиле од православља. Све у свему, ситуација указује да виши кругови УАПЦ-а и УПЦ КП не вјерују у изгледе ПЦУ и желе да задрже пут да се повуку ако се нова структура сруши. О каквом се општем признању православних цркава може говорити ако чак и његови присташе не вјерују у "ПЦУ"? ", Изјавио је публициста Алекандер Јермоленко у ексклузивном коментару за
"Ортходоки.ру ". Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

О животињама и кућним љубимцима у православној традицији
           o.Стенли Харакас |свештеник Грчке Православне цркве у Америци

Да ли кућни љубимци одлазе у рај када умру? Ово је саосјећајно питање,  разумљиво, бар за  власника кућних љубимаца који воле своје псе и мачке и друге кућне љубимце. Ми који имамо кућне љубимце у својим домовима често постајемо везани за њих и осјећајамо одређени одговор који имају за нас, што ми тумачимо као љубав. Њихово понашање је често утјешно и пружа нам осјећаје који као да су "готово људски". Из ове врсте наклоности долази питање као што је ово: "Да ли кућни љубимци иду у рај?"
Кратка историја животиња и кућних љубимаца
За већи дио људске историје и за многа мјеста у свијету, до данас, животиње  нису сматране кућним љубимцима. Оне су, боље речено, сматране као помагала људском животу. Животиње су биле извор хране и одјеће и користиле су се као средства за помоћ људским бићима у њиховим разноврсним настојањима. На примјер, кокоши и стоку пољопривредници су узгајали за производњу меса и млијека. Исто тако, овце су давале вуну која је људима омогућила да праве одјећу и тканину. Пси су служили као ловци и за упозоравање странаца. Коњи су обезбјеђивали превоз за кретање појединаца, трговину и за војне сврхе.
​Св. Иларије из Поатјеа (315-367) изразио је став Цркве према животињама, када је написао да “не постоји ниједна животиња или биљка у којој Створитељ није уградио неку врсту енергије која би могла бити коришћена да задовољи људске потребе. Јер Онај који је све знао прије него што је био, видио је да ће у будућности човјек ићи напријед у снази своје воље, и да ће бити подвргнут покварености, и, према томе, Он је створио све ствари за своју сезонску употребу, као и оне у небеском своду и оне на земљи и оне у води.                                                 
Промјена у поштовању животиња
Са само неколико изузетака у изузетно богатим и размаженим класама у антици, то је била општа ситуација све док успон капитализма није обезбиједио довољно богатства, тако да су неки људи могли да приуште себи да узгајају, одржавају и брину о животињама у својим домовима као друговима и кућним љубимцима.
Тако у ранијим временима, животиње које сматрамо кућним љубимцима нису биле посебно високо цијењене. На примјер, у древна времена пси су сматрани стрвождерима; дивљом и опасном пријетњом људском животу. Дакле, они илуструју лоше и зле ствари. Слика која је била доминантна била је гомила дивљих паса која је угрожавала људски живот и друштво. Надаље, када би особа била названа "псом" била би то увреда.
Чак и Библија користи овакав језик. Ево само неколико примјера: “Не дајте светиње псима; нити мећите бисера својега пред свиње, да га не погазе ногама својима, и вративши се не растргну вас ”(Мт 7, 6); " Јер им се догоди истинита приповијест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу " (2 Петр 2, 22); “ Чувајте се од паса, чувајте се од злијех посленика, чувајте се од сијечења” (Филип 3, 2); " А напољу су пси и врачари и курвари и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и чини лаж" (Откр 22, 15).
Псалам који се тумачи као упућивање на Христово распеће је још један примјер: “ Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје”(Пс 22, 16-18).
Међутим, нова ситуација је да животиње свих врста нису само припитомљене, већ су постале наши сапутници и сматрају се члановима породице (У овом тренутку, док пишем ове редове, наш вољени и њежни пас Русти, склупчан је у мојим стопалима – и наша разметљива мачка Тафи ставља шапе на тастатуру, док сједим испред рачунара!).
Дакле, дошло је до неке врсте револуције у размишљању о кућним љубимцима. Као што смо већ примијетили, понекад још увијек користимо израз “пас” као увреду. Али често, ми приписујемо врлине оданости и вјерности нашим кућним љубимцима; и онда их поредимо са издајом, злобом и необичним карактером неких људских бића. Дакле, није ни чудо да се поставља питање: "Да ли кућни љубимци иду у рај?"

​Зашто кућни љубимци не иду у рај?
У причи о стварању у Постанку, направљена је веома важна разлика између животиња и људских бића. Људска бића су створена не само из истог материјала који је створио животињски свијет, већ и од "даха Бога", "по слици и лику Божјем" (Пост 1-2). Шта је тачно разлика?
Можемо рећи да животиње имају душу, у смислу животне силе и основе перцепције, одговора, способности учења, инстинкта и тако даље. Оно што они немају је “слика Бога” у њима. Свети Јован Дамаскин (675-749.год), резимирајући вјеру Цркве, означава осебујни аспект људске природе као „разум“, говорећи: „људско биће је рационална и интелигентна животиња“. Друга ријеч коју он користи је “ум”. Ово ствара мјесто сусрета између људских бића и Бога; мјесто састанка које животиње немају. Дакле, када свети Јован Дамаскин говори о Христовом Оваплоћењу (Друго лице Свете Тројице узима људску природу), он супротставља људски ум као слику Бога, са “душом ирационалне животиње”каже у свом Излагању православне вјере: “Зато је Бог Ријеч, желећи да обнови оно што је било по његовој слици, постао човјек. Али шта је то што је било на Његову властиту слику, осим ума? Тако је Он одустао од бољег и преузео горе. Јер ум је гранична земља између Бога и тијела, јер он заиста пребива у заједништву са тијелом, и штавише, је слика Бога. Ум се, дакле, мијеша с умом, а ум држи мјесто на пола пута између чистоће Бога и густоће тијела. Јер ако је Господ преузео душу без ума, преузео је душу ирационалне животиње. 
Царство Божје је за људска бића
Небеско царство је, дакле, за људска бића. Ми немамо доказа нигдје у Светом писму или у црквеној традицији да подржимо идеју да су животиње, које немају “рационалну душу”, предодређене за небо - или, у том случају, за пакао. Само људска бића се суочавају са том двоструком потенцијалном судбином.
У међувремену, уживајмо у кућним љубимцима, али не на рачун наше одговорности према ближњима. Кућни љубимци и животиње су дио Божје креације, за коју имамо моралну и духовну одговорност. Стари завјет говори о правилној бризи о домаћим животињама (1 Цар 4, 31-34; 1 Цар 18, 5; 2. Цар 3, 17, само су три примјера). Христос прихвата потребу и исправну бригу о животињама (Лк 13, 15). Хумани третман животиња, укључујући и наше припитомљене љубимце, дио је наше хришћанске одговорности према нашој околини. Нека се то испуни и вјерујем да ће бити богоугодно. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор

У склопу свештеничке конференције у Букурешту и Илфову, румунски патријарх представио је низ конкретних приједлога за побољшање тренутне ситуације у румунским селима. Патријархови приједлози фокусирају се на различите активности и области:
1. Повезивање најбогатијих парохија у урбаним срединама са најсиромашнијим парохијама у сеоским срединама, како би се пружило братско и духовно охрабрење, као и материјална подршка (финансијска, прехрамбена, одјећа, грађевински материјал за цркву и парохијски дом и за друштвено-пасторалне активности).
2. Организовање библиотека кроз донирање књига.
3. Додјељивање стипендија паметним и вриједним студентима у селима, како би могли наставити школовање у руралним подручјима, и евентуално у урбаним срединама.
4. Куповина, реновирање и опремање сеоских кућа са баштом, урбаним парохијама, које ће се користити као центри за одмор, као и развој активности за села.
5. Подстицање и конкретна помоћ селима, да сачувају и поштују памћење предака, одржавањем гробља, крстова хероја, као и пружањем информација како би се писала монографија за свако румунско село.
6. Организовање омладинских кампова у селима, у погледу ходочашћа, културних, друштвених, добротворних и еколошких активности у руралним подручјима, у сарадњи са сеоским свештеницима и локалним властима.
7. Подстицање младих да развију атрактивне економске пројекте у руралним подручјима, као што су профитабилна породична газдинства (зоотехника, поврће, воће, пчеларство, итд.).
Радови двогодишње пасторалне мисионарске конференције свештенства Букурештанске архиепископије одржани су у контексту манифестације „2019. - Свечана година румунског села“. Њима је предсједавао румунски патријарх. Догађај се одржао у патријаршијској палати у главном граду, у присуству помоћника епископа Варлаама из Плоештија, Јеронима из Синаје и Тимотеја Прахова. Присуствовало је и више од 800 припадника свештенства из деканата главног града и Илфовог округа, укључујући капелане добротворних установа (болнице, друштвене установе), свештенике школа и војске и свештеници задужени за државна гробља.
Патријарх је у свом обраћању овом приликом говорио о духовности румунског села, као и о његовој тренутној ситуацији, “Данас је румунско село на одређени начин разапето између носталгичне идеализације и практичног напуштања, између традиционалног идентитета и несигурног опстанка. Рурална подручја покривају 87,1% територије земље, а око 45,7% становништва земље живи у руралним подручјима. Пољопривредни потенцијал Румуније је веома висок, али земља се не обрађује ефикасно. То је земља са богатом земљом, али са много сиромашних сељака! Постоји много пољопривредних земљишта, али су распршене. Постоји много наде, али мало начина да се ефикасно ради и да се у потпуности искористи жетва. . Нека села су веома депопулисана или чак напуштена, полако нестају са карте Румуније - закључио је патријарх са забринутошћу.
Услиједила су тематска предавања. На крају састанка приказан је документарни филм ТВ "Тринитас" о румунском селу.
Конференцији је претходила Божанска литургија и молебан, који је у новом храму Светог Спиридона служио патријархов помоћник епископ Варлаам из Плоештија, у присуству свештеника који су учествовали на конференцији. ​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Хор од 450 дјеце пјевао је патријархалну литургију у храму Христа Спаситеља
19. маја 2019. године, 4. недјеље Пасхе, патријарх московски Кирил служио је Божанску литургију у храму Христа Спаса у Москви.На патријархалну литургију позвана су многа дјеца: дјеца из великих породица, ученици из православних гимназија и недјељне школе. То је био четврти пут да се десила таква патријархална „дечија“ литургија.Патријарху су помагали архиепископ Матеје из Јегорјевска и епископ Сава из Зеленограда, канцелар Московске патријаршије, као и велики број свештеника.Ове године химне је извело 17 хорова дјеце, из Москве и других руских градова, укупно око 450 пјевача, које је водила гђа В. Волкова. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /извор

Патријарх александријски Теодор, у православном мисионарском центру у Кидамалију, одржао је саборно крштење 350 аутохтоних људи у покрајини Свете епархије Аруса и Централне Танзаније.

Јединствена изложба од преко 200 слика постављена на 90 панела отворена је у петак увече, 17. маја, у Културном центру Фондације Архиепископ Макарије III у Никозији у настојању да се споје двије европске земље - Кипар и Пољска. Изложба носи наслов „Православље у бојама - Кипар-Пољска “, а организовао ју је чувени Ортфото.нет сајт посвећен православној фотографији у сарадњи са Кипарским фотографским друштвом. Изложба "Боје православља" организована је уз благослов архиепископа Кипарског Хризостома и пољског митрополита Саве. Како је навео шеф Ортфото тима, Александер Василук, изложба има за циљ да промовише прави православни живот који су освојили талентовани фотографи, истичући религијске знаменитости и споменике на Кипру и Пољској, као и јачање веза између двије локалне православне цркве. "Срећни смо због ове изложбе јер преноси хиљаде позитивних порука у свим правцима, посебно у тешким временима у којима данас живимо", рекао је предсједник Кипарског фотографског друштва Константинос Харалампоус у уводном излагању. Владика Христофорос из Карпазије, као делегат Кипарског архиепископа, нагласио је да иако "Православље не значи боје", може послати "поруку наде, спасења, вјечности кроз боје". Оно што Бог жели од нас је да поштујемо наше постојање. Оно што чинимо у Цркви је да поштујемо своје постојање, ”рекао је Његово Преосвештенство владика Христофорос, истовремено захваливши организаторима и партнерима догађаја. Прије позивања присутних да посјете изложбу, организатори су наградили учеснике фото конкурса посвећеног острву Кипар. Полис Поливиоу је био међу фаворитима. Изложба ће бити доступна за посјету до 12. јуна 2019. године. Ортфото тим је 2013. године приказао неколико слика које приказују живот православне цркве у Пољској у Палати Патријаршије у Букурешту. Изложбу фотографија посјетио је Његова Светост патријарх Данијел. Фотографије љубазношћу Басилица.ро / Аурелиан Ифтимиу
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у манастиру Жичи и Београду од 9. до 18. маја 2019. године
Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је 9. маја у манастиру Жичи, првом седишту аутокефалне Српске Цркве, а 800-годишњицу те аутокефалије, пуне црквене самосталности, великог дара Божјег и великог дела Светога Саве, прослављамо ове године. После свете саборне архијерејске Литургије и призива Светога Духа у храму манастира Жиче одржане су, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прве саборске седнице у самом манастиру, 9. и 10. маја, да би Сабор наставио са радом у Патријашијском двору у Београду од 11. маја до завршетка овогодишњег заседања. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа западноевропског г. Луке.
На почетку прве саборске седнице Његова Светост Патријарх је присутним епископима упутио, по устаљеној пракси, приступну поздравну реч, у којој је указао на суштинска питања живота и мисије Српске Православне Цркве у савременом свету, препуном, с једне стране, великих духовних изазова и искушења, а са друге стране и отворених могућности за рад на духовној обнови нашег народа.
Већ на самом почетку свога рада Сабор је изузетну пажњу посветио богослужбеном прослављању и духовно-културном обележавању великог јубилеја, осамстогодишњице стицања аутекефалног статуса наше Цркве (1219 - 2019), како на нивоу читаве Цркве у манастиру Жичи и у Београду, у октобру, тако и по свим њеним епархијама. Поводом великог јубилеја, 800-годишњице аутокефалије наше Цркве, у саборској дискусији о начину стицања исте изнесен је једнодушан став свих присутних архијереја о апсолутно канонском карактеру светосавске аутокефалије. Ваља истаћи да ће прослава бити настављена и током читаве идуће, 2020. године, а одлучено је и да се те исте године молитвено и свечано обележи још један значајан јубилеј – стогодишњица уједињења покрајинских Цркава у једну јединствену Српску Православну Цркву и васпостављањa њеног статуса аутокефалне Патријаршије.
На позив Сабора, Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, али и шире, као и о напорима и неравноправној борби са моћницима за очување Косова и Метохије у саставу Србије и о подршци и свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији, и, паралелно, о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.
Током Сабора одржана је и седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару, са извештајем о свим досадашњим радовима, извршеним уз велику помоћ државе и прилозима побожног народа, нарочито о постављању мозаикâ од стране руских уметника, и најавом свечаног великог освећења Храма следеће године.
Као и сваке године, Сабор се позабавио и питањима црквене просвете и стварањем услова за нормално функционисање Патријаршијске библиотеке и Музеја и Архива Српске Православне Цркве. Изабран је нови вршилац дужности ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Карловцима, протојереј мр Јован Милановић. Расправљало се и о сарадњи Цркве са надлежним органима Србије у процесу ревитализације Сремских Карловаца и стварања условâ за његову нову - у ствари стару - улогу важне духовне, културне и образовне кошнице српског народа.
Измењен је датум празновања светог Пајсија, патријарха пећког: уместо 2/15. октобра његов спомен ће се вршити 3/16. октобра на основу новооткривеног записа на његовим светим моштима.

Са жалошћу је констатовано деловање разних расколника и секташа.

Саслушани су и анализирани извештаји о раду Светог Архијерејског Синода и епархијских архијереја, као и добротворне фондације „Човекољубље” и других фондација и служби Српске Православне Цркве у протеклом периоду.

Извршена је арондација појединих епархија тако што је Епархија бањалучка уступила један број црквених општина, односно парохија, Епархији бихаћко-петровачкој, а Епархија зворничко-тузланска Епархији дабробосанској.

Сабор је једногласно доделио орден Светог Саве првог степена др Димитрију (Тракателису), донедавно архиепископу америчком у јурисдикцији Цариградске Патријаршије, за његову љубав и доброчинства учињена епархијама наше Цркве у Америци.

Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда - у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно потврђен антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим нацртом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда - и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде - има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и за решење проблема на аутентично канонској основи.

Поводом јавних ставова за обавезну вакцинацију деце или против ње, Сабор сматра да треба уважити разлоге научне медицине, али и бојазан родитељâ од њеног примања.

Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.

Сабор по ко зна који пут изражава своју запрепашћеност и огорченост услед неканонских упада епископâ и свештеникâ Румунске Православне Цркве у епархије Српске Православне Цркве у Источној Србији.

Односи са Римокатоличком Црквом и са Црквама Реформације у Србији, као и са Исламском заједницом Србије, традиционално су добри и коректни, што се, нажалост, не може рећи за односе са одређеним круговима Римокатоличке Цркве у Хрватској и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини.

Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су митрополит дабробосански Хризостом и епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован и крушевачки Давид.

Доставља: епископ бачки Иринеј, 
портпарол Српске Православне Цркве

Извор:​http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_4

У посљедње вријеме, на подручју Митрополије Ђирокастре (Ђирокастра, Саранде, Воре и Химара), а у прошлости и у другим областима, тзв."Унификациона црква"Сун Мјунг Муна (1920-2012), почела је да врбује људе. Митрополит Ђирокастра Димитрије, свјестан опасности од ове јереси, обавјештава свештенике и заједницу и позива их да немају никаквог контакта са тзв."Унификационом црквом". Користећи као мамац пропаганду за мир, социјалност и хуманизам, и на многе индиректне начине (подршка онима у потреби итд.), Чланови овог покрета, користећи заваравајући назив „Амбасадори мира“, вабе не само грађане већ и научнике , чак и православне свештенике. Митрополит Димитрије карактеристично каже да тзв. "Мир" о којем говоре, нема везе са миром који је Христос донио свијету. Наводни “мир” ове јереси је празна порука за њихове сопствене сврхе.Није случајно да је контроверзна "Унификациона црква" била ангажована у различитим пословним активностима, од изградње до масовних медија и од сектора хране до аутомобилске индустрије. По Митрополитовим инструкцијама, у парохијама горе поменутог подручја, окупљају се многе жене и мушкарци, који су информисани о конкретном питању како би се борили против незнања. Напомена преводиоца: Ђирокастра је град у јужној Албанији на 40°04′N 20°08′E са око 30.000 становника, ​Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена је нова арондација епарије Зворничко-тузланске у корист митрополије Дабро-босанске. Наиме, на заједнички приједлог Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија и Митрополита дабробосанског Господина Хризостома Свети архијерејски сабор је на својој сједници од 15. маја донио, а 16. маја потврдио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво Сребреничко-подринско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва Тузланског  у епархији Зворничко-тузланској припадне митрополији Дабро-босанској. У питању су: а) парохија 13; б) манастира 4 + метох 1; в) парохијских храмова 13; филијалних храмова  29. Овим је не потпуно враћено стање Митрополије прије њеног арондирања у корист епархије Зворничко-тузланске, 1. јануара 1914. године. Наиме, блажене успомене митрополит дабробосански Николај Мандић је наведеног датума пописао декрет којим је дио Митрополије до ушћа ријеке Дрињаче у Дрину припојио епархији Зворничко-тузланској. Уважавајући ту историјску, као и чињеницу прекомјерног помјерања Српског православног народа из Сарајева и централне Босне - углавном из митрополије Дабробосанске, а услијед рата 1992-1995. године, те на основу одлуке Светог арх. сабора  АСбр.94/зап.219 од 09. маја 2018. године предложена је и усвојена ова арондација епархија Зворничко-тузланске у корист митрополије Дабро-босанске. У састав митрополије Дабро-босанске ушле су цјеловите политичке општине и то: Сребреница, Братунац, Милићи, Власеница, Хан Пијесак и Олово.
За митрополију Дабро-босанску, како за самог Господина митрополита Хризостома, свештенство и благочестиви народ ово је велика радост и задовољство. Радост је утолико већа што је ово учињено у години великих јубилеја 800-годишњице аутокефалности СПЦ и оснивања епархије Дабарске (данас Дабробосанске) чиме је наша Црква почаствовала историјску митрополију Дабро-босанску и њен значај за Српски народ како у Републици Српској тако исто и у Федерацији БиХ. извор:митрополија.орг

Еп. Силвестер (Стојчев), ректор Кијевске теолошке академије, о значењу мистериозног Гога и Магога.

Ова два имена спомињу се у Откривењу Светог апостола Јована Богослова: „И кад се наврши хиљада година биће пуштен сатана из тамнице своје, И изићи ће да вара народе што су на четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи за битку, чији је број као пијесак морски”(Откр 20, 7-8). Иста имена се могу наћи у књизи пророка Језекиља у 38 и 39 глави: “ Сине човјечји, окрени лице своје према Гогу у земљи Магогу, кнезу и глави у Месеху и Тувалу, и пророкуј на њ (Јез 38, 2); "А кад дође Гог на земљу Израиљеву, говори Господ Господ, онда ће се подигнути јарост моја у гневу мом“ (Јез 38, 18).
Морамо указати на одређену потешкоћу егзегезе есхатолошких текстова (тј. оних који се баве посљедњим данима људске историје) Светог писма. Осим тога, постоји неколико примјера таквих егзегетских напора које су подузели Свети Оци. Од познатих теолога 20. вијека могло се очекивати да ће тумачити књигу Апокалипсе, но они су је често игнорисали Флоровски, Лоски, Мајендорф итд. посвећивали су мало пажње егзегези Апокалипсе и апокалиптичкој теологији уопште”, наводи савремени истраживач. (Напомена: У ствари, постојали су аутори који су проучавали Апокалипсу у 19. и 20. вијеку, нпр. Архимандрит Теодор (Студије у Апокалипси) или протојереј Сергије Булгаков (Апокалипса Јована: Покушај догматског коментара). Међутим, многи истраживачи не третирају њихове радове као ауторитативне изворе због низа особитих личних мишљења које садрже).
Међутим, још увијек можемо говорити о признатом објашњењу горе споменутих стихова Светог писма. Пасус из књиге пророка Језекиља (38.глава, 2 стих) наводи нас да претпоставимо да је Гог вођа или краљ нација које желе освојити Јерусалим, док је Магог име његовог краљевства. Алтернативно, Гог је име народа, док је Магог име земље у којој ти људи живе. Неки тумачи Светог писма покушали су да “идентификују” непријатељског краља и његово племе. Претпоставили су да ти људи или Скити или Варвари: “Неки мисле да су Гог и Магог најудаљенија скитска племена која живе далеко на сјеверу… они су најзаступљенији и најбројнији од свих народа. Само захваљујући Божанској моћи они остају у залазу док се ђаво не ослободи, у том тренутку они ће освојити читав свемир”, пише свети Андрej Кесаријски у свом познатом коментару о Апокалипси. Свети оци рутински су тумачили имена Гог и Магог алегоријски, као безбожне народе који ће се устати против Христове цркве у посљедња времена. Већина аутора (укључујући и Блаженог Аугустина, Јеронима и др.) одбацује идеју да су Гог и Магог историјски народи. „За ове нације које он назива Гог и Магог не треба разумјети неке варварске нације у неком дијелу свијета, било да су то Гети и Масагети, као што неки закључују из почетних писама, или неки други страни народи који нису под римском владом. , пише Блажени Августин Хипонски у свом Граду Божјем. Они схватају Гога и Магога као колективни израз за све људе који ће, на крају времена, формирати непријатељско племе (некакву анти-цркву, да тако кажем) вођену њиховом мржњом према Христу и његовој Цркви, са циљем да се елиминишу сви хришћани. Средњевјековни тумачи видјели су та имена не само као колективни израз за све анти-хришћане: користили су име Магог да опишу све анти-хришћане и име Гог да означе њиховог безбожног вођу - Антихриста. Према томе, Гог и Магог су људске масе које су подређене Антихристу и устаће у крајњим временима против Господа и његове Цркве само да буду поражене од нашег Спаситеља Исуса Христа. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / извор

Мисија Фондације и Руске Православне Цркве на Тајланду планира да, ако добије благослов патријарха,  уз десет већ постојећих цркава и парохија Руске православне цркве, изгради двије нове православне цркве, саопштио је, у сриједу у Бангкоку, шеф представништва Руске православне цркве на Тајланду архимандрит Олег (Черепанин). «Сада имамо заједницу која расте. Већ имамо акутни проблем потребе другог храма на Пукету, јер се острво Пукет простире на 50 километара, а због обиља саобраћаја постоје сталне саобраћајне гужве. Врло је тешко доћи до храма и налази се у округу Таланг, близу аеродрома, који се налази на самом рубу острва, и од 50 километара до другог региона », - рекао је новинарима руски отац Олег. 
«Црква је јерархијска. Појединачне заједнице не могу саме доносити одлуке, јер тридесет девето правило Светих апостола, једно од основних животних правила Цркве, каже: «Презвитер, ђакон да не ради ништа без резоновања епископа.», морамо затражити благослов од патријарха московског и цијеле Русије Кирила. И када добијемо благослов за одређени подухват од Његове Светости Патријарха Кирила, можемо да урадимо нешто”, рекао је шеф представништва Руске православне цркве. Он је додао да је представник Руске православне цркве на Тајланду размотрио изградњу још једног храма у Бангкоку у будућности, али то је повезано са великим материјалним улагањима и ресурсима. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  /извор

Хиљаде ходочасника хрлило ка манастиру: Река верника до острошке светиње
На велики празник у манастиру Острог, хиљаде људи са разних страна света хрлиле да се поклоне светом Василију Острошком Чудотворцу и узму благослов 
Чудесно је било данас у острошкој пустињи према којој данима хрле у дугој молитвеној колони хиљаде верника са разних страна света. Река људи сливала се ка ћивоту Светог Василија Острошког Чудотворца, а међу њима Руси, Украјинци, Румуни, па чак и Кинези! Било је и Хрвата из Загреба, али највише Срба са Космета, Србије и из целог региона. Старо и младо, здраво и болесно, неки и босоноги, корачали су ка пећини и са страхом божјим приступали свецу и од њега узимали благослов. Сви су они тражили спас својих душа од исцелитеља. Племеници Чудотворца су међу првима стигли у светињу – Тврдошани, Требињци, Билећани, Гачани, али и Мостарци. Никшићани су ту даноноћно.
– Ја сам из Мостара, али сам се придружио пријатељима из Гацка. Нас 29 превалило је стотину километара како бисмо узели благослов од нашег духовног заштитника. У тој дугој колони нашле су се и четири даме које су успеле да издрже и лоше време и дуг пут – прича, за „Новости“, Радован Ћорић, коме је ово шеснаесто ходочашће по реду, а двадесето које су Гачани организовали. – Управо су ови момци и девојке први озваничили ходочашће до острошке светиње. Касније су нам се прикључили други, а надамо се да ће их бити још више.​
И управо тако. Из Сокоца је минулог понедељка после литургије кренула дружина од 27 одважних, међу којима и 13 дама, који су пешице прошли 230 километара! Није било лако, признаје за наш лист Миланко Крстајић, али је, како каже, вредело. Ту је и Драгана Мутабџија, која је први пут део овог друштва.
– Издржала сам јер нас је окрепљивао Свети Василије. Ишли смо његовим путевима и стигли до светиње која нас је надахнула и озарила. Киша нас је пратила уз пут, спирала са нас грехове како бисмо чисти приступили светитељу – каже Мутабџија.
Из села Суваја код Варварина пред острошком светињом затекли смо Радосава Радосавовића, који је имао много животних проблема.
– Вратио сам се у живот захваљујући Светом Василију Острошком. Баш онда када сам помислио да се из понора нећу извући, он ми је пружио руку. Дуго сам имао проблем са несаницом. Нисам могао да нађем лека, родитељи су ме водили код врачара, али ништа није помогло. Међутим, једног дана једна девојка ми каже да ћу проблем решити ако приступим острошком Чудотворцу. Послушао сам је, приступио свецу, казао монасима и свештеницима о чему се ради, и све је решено истог дана. Од тада ми се живот променио и ја сам срећан човек – додаје Радосавовић.
Први пут да дође у острошке греде, и то у осмој деценији, десило се Јову Јовановићу из Лакташа.
– Никад није касно. Све оно што сам овде доживео, само сам могао да сањам.
Прилази нам његова ћерка Недељка Митровић.
– У овој светињи крстила сам троје своје деце и од тада нам је Свети Василије прислава. Живим у Тиролу и није ми било проблем да преко Лакташа дођем овде и узмем благослов од светитеља – каже Недељка.
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило (Бојовић) подсетио је како је чобанче из Поповог поља постало светитељем православне васељене.
– Свети Василије Острошки је један од дивних сведока Христовог васкресења и ми треба да идемо његовим путевима, а не онима које нам ствара модерна технологија – мобилни телефони, компјутери, кабловска ТВ, који нам одвлаче пажњу од свега вредног и исконског. У овој пустињи острошкој, Свети Василије је дотакао небеске висине – казао је епископ Кирило.
Пакрачко-славонски епископ Јован запитао се – како је могуће људском бићу да постане Свети Василије, око кога се окупљају десетине хиљада људи.
– Он мења небо и земљу, и душе људске.
ЈАЈЕ
Митрополит кијевски Онуфрије поклонио је митрополиту црногорско–приморском Амфилохију икону Св. Јова Почајевског, као и васкршње јаје. Дарове је предао епископ Сергије.
– Чуваћемо чистоћу вере православне, чак и кад нам расколници покушавају отети храмове. Кроз страдања наше цркве и народа схватили смо и ваше страдање кроз које сте пролазили и још увек пролазите. Митрополит Амфилохије је непобедиви војник Христов – рекао је епископ тернопољски.
Извор: Новости

​Кампала, Уганда, 9. мај 2019
Предсједник Уганде Јовери Мусевени присуствовао је свечаном полагању камена темељца за будући храм Агија Софије у Кампали, недалеко од језера Викторија. Саборни храм, који је требало да буде реплика чувене Агија Софије у Истанбулу, имаће капацитет од 2.500 и предвиђа се да ће коштати 4,5 милиона долара (17 милијарди угандских шилинга). Од ових трошкова, предсједник је обећао 79,525 долара (300 милиона шилинга), од којих је већ платио 7.950 долара (30 милиона шилинга), преноси угандски медијски центар.Мусевени је, такође, дао додатну гаранцију за 21,200 долара (80 милиона шилинга) за Комисију за изградњу православне цркве и још 5.300 долара (20 милиона шилинга) за свештенике - укупно обећаних 106.000 долара (400 милиона шилинга). Предсједник је, такође, искористио прилику да честита представницима Православне цркве у Уганди, коју предводи Његово Високопреосвештенство Митрополит Јона (Лванга), стогодишњицу присуства Цркве у нацији. Полагање камена темељца за храм покренуто је поводом свечаности стогодишњице. У Уганди има 1,4 милиона православних хришћана. Историја њиховог присуства у Уганди може се прочитати на сајту Православне цркве Уганде.Шеф државе је рекао и да ће мобилисати ресурсе како би се осигурало да се изградња храма заврши: "Користићу дипломатске канале да мобилишем ресурсе за ову Цркву из братских православних цркава, посебно српске, руске, етиопске, еритрејске и египатске. Као што сам учинио са муслиманском заједницом, када сам успио да мобилишем финансије из арапских земаља које су омогућиле изградњу Исламског универзитета у Уганди у Мбалеу и краља Фахд Плазе у Граду Кампали. Под сличним аранжманом позваћу их да помогну у изградњи пројектоване Лубјијске катедрале. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

 У суботу, 11. маја 2019. године, у ЈУОШ “П.П. Његош” у Теслићу, ОДРЖАНО је 9. РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ из Православне вјеронауке. На такмичењу је учествовало 14 ученика 6.разреда. Област из Православне вјеронауке, из које су се ученици такмичили, била је ""Свети Сава и самосталност Српске Цркве". Поздравне ријечи на отварању такмичења упутили је :начелник општине др Милан Миличевић, који је рекао:"Данас је право задовољство бити домаћин републичког такмичења из вјеронауке и част угостити све ове младе људе који су из других градова дошли код нас на такмичење. Велика захвалност и свима онима који су учествовали у организацији такмичења. Најважније је да су се сви они окупили на једном мјесту вођени истом духовнон идејом и сви они су на неки начин побједници али увијек постоје најбољи којима честитам још једном".

Затим су се учесницима такмичења обратили: директор школе Горан Зарић и савјетник, у Рпз-у, за Православну вјеронауку, др Славољуб Лукић. Након тога, ученици су, наредних 90 минута, радили тест. Услиједило је вредновање тестова и проглашавање побједника уручивањем награда, признања и захвалница. Овогодишње такмичење завршило је свечаним ручком у парохијској сали храма "Пресвете Тројице", чијој љепоти су се учесници такмичења, са својим вјероучитељима и вјероучитељицама, дивили, саслушавши говор протојереја-ставрофора Вукана Субића, о историјату храма. За све ученике, овог такмичења, обезбијеђен је камп у манастиру Озрен, док је за три најбоља обезбијеђено и четрнаестодневно путовање на острво Крф (Грчка).

ЗВАНИЧНИ РЕЗУЛТАТИ У ВОРДУ

РЕЗУЛТАТИ:
1. мјесто АЛЕКСА МИХАЈЛОВИЋ, "ДРУГА ОСНОВНА ШКОЛА" БРЧКО (о. ђакон ДРАГАН ПОПОВИЋ) са освојених 98 бодова.
2.мјесто ФИЛИП ГРУЈИЧИЋ, "​ПРВА ОСНОВНА ШКОЛА" СРЕБРЕНИЦА
(о. Александар Млађеновић) са освојених 94 бода,
3. мјесто, са 91 бодом, ПОДИЈЕЛИЛИ су: БРАНКО ИВАНИЋ, ЈУОШ “П.П. Његош” Теслић (о.ђакон Тадија Никчевић) и ЈОВАНА ГАТАРИЋ ЈУОШ "Свети Сава" Бањалука (вјероучитељ Владимир Лончар),
4.мјесто са 88 бодова ПОДИЈЕЛИЛИ су:ЈУСТИН ТЕОФИЛОВИЋ, ЈУОШ "СВЕТИ САВА" БРОД, (о. ђакон Горан Марјановић) и ТАЊА КНЕЖЕВИЋ, ЈУОШ "Десанка Максимовић" Трн (вјероучитељ о. Александар Павичар),
5. мјесто са 87 бодова освојила је ЛАНА ГРАНОЛИЋ, ЈУОШ "Бранко Радичевић" Бања Лука,(вјероучитељ Драган Ђурић)
6. мјесто и 86 освојених бодова ВАСИЛИЈЕ ШУПИЋ, ЈУОШ "Његош" Берковићи,
7. мјесто са 84 бода заузела је ГЕОРГИНА КОВАЧ, ЈУОШ "Алекса Шантић" Војковићи,
8. мјесто БОЈАН ЧИВЧИЈА, ЈУОШ "Вук Караџић" Мркоњић-Град,
9. МИЛАНА ЂЕНАДИЈА, ЈУОШ "Данило Борковић" Градишка, 82 бода,
10. АНДРЕА ПОПОВИЋ, ЈУОШ" Соколац" Соколац, 80 бодова,
11. НЕМАЊА ЂУРИЋ, ЈУОШ "Дворови" Дворови, 76 бодова,
​12.ДАНИЦА АЛЕКСИЋ, ЈУОШ "Бранко Ћопић" Бања Лука.

Васкуларни хирург и уважени професор-емеритус Атинског универзитета Панајотис Димакакос  замонашио се у манастиру Ватопед. 
Професор Димакакос, поред научног рада и стручности у операционој сали, остао је упамћен по томе што је његовим залагањем очувана болничка соба у којој се упокојио Свети Нектарије Егински. Доктор Панајотис Димакакос је током своје каријере често говорио о Божијим интервенцијама у операционој сали, које је он лично видео. У једном интервју је изјавио: "Када ставим хируршку маску увек се помолим три пута: Слатки Исусе, пружи руке и руководи моје прсте." Његове колеге сведоче да се професор у болничкој капели увек молио за своје пацијенте, док би за теже случајеве остајао у болничкој капели колико му је то дозвољавало време између две операције. Током своје каријере увек је говорио против абортуса, говорећи да Грчка нестаје убијајући сваког дана око 1000 своје нерођене деце, што је на годишњем нивоу 350.000 док се годишње роди свега 100.000 деце.
Извор

Становници Солуна су са чашћу и поштовањем дочекали чудесну десну руку Светог Нектарија, епископа Пентаполиса, Чудотворца, у четвртак поподне, 2. маја 2019. године. Протојереј отац Емануил Поулакис из Свете митрополије Хидре и Егине донио је руку Светог Нектарија (1846-1920) из истоимене цркве која се налази поред женског манастира Свете (основао га Св. Нектарије) Тројице, коју је примио аморионски владика Никифор, заједно са свештенством и вјерним народом који је  напунио улице око цркве Панагије Лаодигитрије, у Ано Поли у Солуну. Свети Нектарије Егински најпознатији је грчки светитељ. Канонизован је 1961. године од стране Цариградске патријаршије. Над његовом моштима догодила су се бројна чуда исцјељења. Поклоници долазе из цијелог свијета да му се поклоне, затраже благослов или исцјељење.