Вандали напали зграду хришћанског културног центра у Јерусалиму 
 26. фебруара. ПРАВМИР. Ујутро 26. фебруара, вандали су запалили зграду хришћанског културног центра, у власништву грчке православне цркве.   На једном зиду је такође пронађен графит мржње против Господа Исуса Христа. Ватра је угашена. Полиција истражује инцидент, али све указује да је злочин почињен на основу вјерске мржње. 

У Федерацији БиХ има 18 православних црквених општина, али наших верника је све мање. Повратника има само један одсто, а продаја кућа и имања учестала
Повратак православних верника на предратна огњишта у Федерацији БиХ скоро је занемарљив и износи свега један одсто од броја предратног православног становништа на том простору, наводи се у извештају Епархијског управног одбора Епархије дабробосанске.
У извештају који је достављен Патријаршијском управном одбору и Светом архијерејском сабору Српске православне цркве упозорава се да православни верници који сада живе у ФБиХ претежно продају своје станове, куће и имања и селе се на територију Републике Српске и Србије.
Готово у свих 18 црквених општина Епархије дабробосанске на подручју ФБиХ остало је мало српског православног народа, али им је СПЦ обезбедила свештенике који их обилазе и омогућавају испољавање верских потреба.
У извештају се истиче да је посебно забрињавајуће да у парохијама на територији ФБиХ има мали број крштења, венчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних и даље је несразмерно велики у односу на број верника.
Ови подаци говоре да на том простору претежно живи старачка популација, без редовних материјалних примања, која није у стању да издржава свештеника.
ПОРАЖАВАЈУЋЕ БРОЈКЕ 
Прошле године је на подручју Епархије било 1.230 крштења, 460 венчања и 1.882 опела. Одобрен је 21 помен самоубицама и дозвољено 25 венчања за време поста и у Црквом забрањено време. Православну веронауку у основним школама на подручју Епархије дабробосанске похађа око 8.500 ученика, а часове држи 27 вероучитеља.
- Обезбеђујемо средства за плате свештеника, јер је то једини начин да би они могли да опстану на тим просторима - наглашава се у извештају који је потписао епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије у својству заменика Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја. Основни извори прихода Епархије дабробосанске у прошлој години били су провизије од продаје свећа, календара, штампе, кандила, брикета, епархијског разреза и остале робе, јер Епархија дабробосанска нема никаквих обртних средстава да би могла набављати и плаћати робу. У извештају се наводи да се на простору ФБиХ, нажалост, често дешавају провале у православне храмове и скрнављења и рушења гробаља и надгробних споменика.

БАЊАЛУКА, 22. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Владика загребачко–љубљански Порфирије истакао је да у Загребу живи око 30.000 Срба, али да се многи плаше јавно декларисати.
 Владика Порфирије је нагласио да мало Срба редовно долази у Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, чиме није задовољан.
"Разлог томе је страх. То се нарочито види у приликама када постоји могућност да у храму буду снимљени камером неких од медија, јер се плаше да буду виђени и да могу имати проблеме", рекао је владика Порфирије за данашњи "Еуро блиц".
Он је нагласио да су проблеми са којима се сусрећу Срби у Хрватској различити, те се плаше да ће им бити угрожена права на нормалан живот. 
Владика Порфирије је оцијенио да је добро примљен у Хрватској, прије свега од Срба који живе у тој држави, али и од укупне јавности.

Владика Јован говори за "Новости" о својој петогодишњој голготи
ЈА сам цео свој живот посветио светлом и великом циљу - борби за јединство цркве. За такву идеју се вреди жртвовати. Енергију и време које улажем нисам узалуд потрошио. Затвор ме није променио, моја убеђења остала су чврста. Једино ми је страдало здравље.
Ово у ексклузивној исповести за "Новости" поручује владика охридски Јован, који је под бременом лажне оптужбе за проневеру новца провео пет тешких година у македонском затвору.
После голготе незабележене у модерној Европи, овај верски сужањ је од 2. фебруара, када је напустио казамат Идризово, блаженство пронашао у Санкт Петербургу. Позвао га је руски патријарх Кирил и Новодевичји манастир је његова привремена адреса. Ту вида ожиљке од тамновања, које му је нарушило здравље и подвргнут је детаљним прегледима.
Уверење да је на правом Христовом путу армирало је његов дух. И у његовом гласу препознајемо да није сломљен. Одлучан је, каже, да настави своју племениту мисију:
- Борим се за јединство цркве и вере и те високе вредности ми дају смисао животу - говори нам архиепископ охридски, који није хтео да приступи расколничкој Македонској православној цркви и за то је платио високу цену.
Зашто је понео тежак Христов крст?
- Живимо у времену кад многи нису у стању да разаберу шта су праве вредности. Журе да стекну материјално, а запостављају духовно. Немам дилему да само правилни систем вредности може да нам помогне да лекше живимо и пребродимо невоље на које наилазимо - у даху говори владика.
ДОЛАЗИ НА САБОР СПЦ
У МАЈУ је у Београду архијерски сабор свих епископа Српске православне цркве и ако Бог да здравља, обавезно ћу присуствовати - самоуверен је владика. - Верујем да ће ми се до тада стабилизовати здравље и да ћу наставити молитве за мир на нашим просторима и јединство цркве.
Током година заточеништва добио је шећер. Био је, каже, превелики шок за организам то што је ухапшен на правди бога. Веома му је повишен и крвни притисак и зато је под надзором руских лекара.
- Домаћини су ме братски примили и организовали ми здравствене прегледе код одличних стручњака у чије знање верујем. Руски лекари хоће да ме што пре опораве. Проверавају стање свих мојих виталних органа како би ималу праву слику. Траже узроке не само високог шећера и крвног притиска, већ гледају колико је болест оштетила остале делове тела. Верујем да ће уз Божју помоћ бити све боље.

Мисао неминовно залута у тешке затворске дане.
- Само психички јак човек, уверен да ће правда победити, може да издржи муку која ме је снашла. Толике године провео сам у затвору, а знам да сам невин! Најгоре је било у притвору, јер ми нису дали да користим свој апарат којим мерим шећер. Не знам разлог, можда то не дозвољавају затворски прописи због оних иглица на апарату. Морао сам да трчим и брзо ходам да би на тај начин побољшавао здравствено стање. Али шетње у затвору су само четрдесетак минута. Требало је све то издржати.

Владика нас подсећа и да је пуштен на условну слободу до 23. марта 2017. Питамо га, који су му то услов поставили:

- При пуштању из затвора једини услов је био да не поновим исто кривично дело због којег сам био осуђен. Али ја то кривично дело и не могу да поновим јер је оно било измишљено. Како сам могао да "перем паре" којих није било? Ни сада немам пара, па не могу да направим било какво кривично дело које се назива "прање новца"... Свима је сасвим јасно да је то био монтирани процес и да нисам ништа мућкао са било каквим новцем.
Над владиком у Санкт Петербургу бди и мајка Галена. Сваки Јованов дан у тамници урезивао се као сечиво у њену душу.
- Мајка је радосна што смо заједно. Од тренутка кад сам изашао из затвора она је као препорођена. Много је пропатила, јер је знала да сам невин ухапшен. Али није клонула духом. Подржавала ме је колико је могла.

НЕСУЂЕНИ ИНЖЕЊЕР

ВЛАДИКА Јован се до замонашења, фебруара 1998, звао Зоран Вранишковски. Рођен је у Битољу 28. фебруара 1966. Завршио је Грађевински факултет у Скопљу. Касније се посветио религији.

На годину и по дана затвора осуђен је 2004. због "подстрекивања на етничку и верску мржњу". Образложење је било да је у црквеном календару оклеветао МПЦ. Робијао је 220 дана. На две године осуђен је 2006, под оптужбом за проневеру 57.000 евра. У затвору је био 256 дана. Сличан је био процес у Велесу, где је такође оптужен за проневеру.


ЗАХВАЛНОСТ "НОВОСТИМА"

КОРИСТИМ прилику да захвалим руском патријарху Кирилу, али и свима другима који су ме подржавали и помогли да изађем на слободу и дођем на лечење у Санкт Петербург - поручује архиепископ Јован.

- Захваљујем и "Новостима", које су објективно писале о мојој тешкој ситуацији и објективно информисале јавност.

Бијељина: Представљена књига о патријарху Павлу
Књига "Патријарх Павле, светац којег смо познавали" новосадског новинара и публицисте Ђорђа Рандеља представљена је вечерас у бијељинском Центру за културу.
"Свима нам је познато да је човек, какав је био патријарх Павле, био тих, једноставан, приступачан, човек из народа, без комплекса величине или неког протокола", истакао је Рандељ.
Аутор књиге сматра да је "сигурна рука Господња њега поставила у најтежем периоду српске историје да као таква личност коју краси скромност, поштење и мудрост води народ, у грађанском рату, најгорем од свих".
"Патријарх Павле је успео да српском народу сачува оно најважније - образ. Није успео да Срби победе, јер у рату, по мени, нема победника. Сви су губитници и поражени су, осим оног ко покушава да остане човек, да се не свети, да буде благ, христољубив, какав је био наш патријарх Павле", рекао је Рандељ.
Аутор је објавио 25 књига, а како каже, књига о патријарху Павлу је његова најуспјелија.
"Ми смо поколења која су привилегована јер смо били савременици једном свецу, познавали смо човека достојног Светом Сави, иако је био 44. патријарх српски после њега", рекао је Рандељ.
Зоран Колунџија, уредник и оснивач издавачке куће "Прометеј" која је објавила ову књигу, истакао је да ова кућа непрестано води рачуна о његовању великих догађаја из историје и српских великана.
"Осим књига о Првом светском рату чији смо издавачи, обележава се и 100 година од рођења патријарха Павла", рекао је Колунџија на вечерашњој промоцији књиге.
Ђорђе Рандељ је краћу верзију књиге посвећене блаженопочившем патријарху Павлу написао прошле године по наруџбини недјељника "Нин", поводом стотину година од рођења Гојка Стојчевића, што је свјетовно име српског патријарха. Књига је исте године објављена и у проширеном облику, на 157 страна.
Патријарх српски Павле био је 44. поглавар Српске православне цркве у периоду од 1990. до 2009. године, у доба највеће кризе кроз коју је пролазила Србија.
Књижевник Матија Бећковић је за Рандељеву књигу раније рекао да је прилог канонизацији патријарха Павла.
"Нико у наше време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање, а да је рекао више, и нико у безочније доба није дуже гледао истини право у очи", рекао је Бећковић о патријарху Павлу.
Промоција књиге "Патријарх Павле, светац којег смо познавали" окупила је велики број посјетилаца, поштовалаца лика и дјела блаженопочившег патријарха Павла.

Провала у православну цркву у Карловцу, оскрнављен олтар
Непознати починиоци ноћас су уз употребу силе провалили у Саборни храм Светог Николаја у Карловцу.
Обијањем бочних врата на храму причињена је већа материјална штета, а непознати вандали оскрнавили су олтар, богослужбене предмете и књиге, те исте испретурали и побацали по храму.
Од црквеног инвентара из храма су однесени сви крстови, поломљене рипиде и оштећен прибор за крштење.
Овај догађај је пријављен полицији и обављен је увиђај. Ово није први пут да је нападнут Саборни храм у Карловцу.  | Извор: РТРС |

Вазнесењска црква у Београду и издавачка кућа „Чувари“ обрадовали децу и одрасле            

Са благословом протојереја Арсенија Арсенијевића, старешине цркве Вазнсесења Господњег у Београду, уочи великих празника Света Три Јерарха и Сретења Господњег светло дана  угледала је необична књига - илустровани стрип у боји -  на радост деце, а и одраслих. Тема овог првог православног стрипа је извучена из житија Преподобног Симеона Мироточивог.

Покретач ове идеје, отац Арсеније каже да је људима који живе у Србији испуњеним православном вером, потребно да и на овај начин доживе своју веру, дочарају лепоту наше вере и историје, и на тај начин и другима пренесу сведочанство вере и лепоте. Стрип се овде појавио као форма која није далеко од нашег православног доживљавања и преношења јеванђељских истина, истина које имамо у вери и житијима, јер и сами живописи  могу да кроз ликовну причу преносе библијске и светачке догађаје. Стрип о великом српском светитељу Симеону Мироточивом под  насловом „Уздизање“, израз је те вечне Истине о православној вери, о нама и нашем идентитету.

Прота Арсеније казује да имамо силне узоре из наше средњовековне књижевности, али и запажа:  „Наша средњовековна књижевност, која је изузетна по изражају и богословској дубини, по књижевној лепоти, запостављена је у српском народу, што је неправда; не знам колико је та неправда случајна, колико тенденциозна, али када у миру и тишини  ишчитавамо Житије Светог Симеона које је написао Свети Сава или Житије Светог Симеона које је написао Стефан Првовенчани, то је одлична подлога и основа за сценарио за овај стрип. И друга дела, као Теодосијево Житије Светог Саве или Светог Петра Коришког, изучавани су  приликом стварања стрипа, који обједињује неколико уметничких израза и спаја материјално са духовним, иконичним.

Видимо колико је узвишености било у писцима који су то и носили, у ликовима које су они описивали,  колико је узвишеног духовног у човеку оног времена, које данас људи често сматрају за време мрака, време незнања.

Кад се човек дубоко задуби у српску средњовековну књижевност,  пре свега, у житија,  схвати колико је такав суд велика неправда. И уколико је тај мрак средњег века негде и постојао, он свакако није био присутан у Србији која је сијала светлошћу Христовом, сијала лепотом, духовношћу, моралним узорима за живот...“

Познато је да се у нас мало читају књиге, да је медијска слика врло карактеристична и да мало оставља простора за младог човека, дете. Стрип о Симеону Мироточивом је покушај да се понуди нешто ново код нас и призову млади на даље истраживање о томе ко смо ми Срби.

Небојша Василић, аутор и цртач, говори нам како православна иконографија у себи садржи готово све елементе свих уметничких праваца, да се у њој може наћи подлога за уметничко стваралаштво из разних области, и казује шта је намера овог сочиненија:  "Жеља нам је да приближимо црквену историју, заинтересујемо данашњег човека за узвишену средњовековну културу српскога народа кроз лик праведног аскете, Божјег угодника, св. Симеона".

Аутор стрипа даље објашњава како се овакав стрип не може цртати по стереотипу, јер, сем ратника и владара Стефан Немања, он садржи дубоку побожност, и требало је изразити  његов већ изображени лик на фрескама, приказати тренутак реалистичног догађаја и осликати тај прелаз у свевремени иконични догађај. 

Како казује уредник издања Дејан Павловић, у име издавачке куће "Чувари",   свако ко је чуо само наслов стрипа, проговорио је, уз захвалност Господу – да, ето,  неко о томе и у нас мисли, јер проговорити и на овај начин о утемељивачу српске државе и нације никад није довољно. Ово је само још једна прилика за мисионарење, казао је г. Павловић из „Чувара“, чија су дела ушла у светску продајну мрежу књига. Лед је пробила књига Несвети а свети (аутор архимандрит Тихон Шевкунов). Књиге су показале да је свет гладан и жедан Бога, Православља  које приближава човеку суштину живљења по Јеванђељу и Божјим заповестима.

Стрип „Житије Светог Симеона Мироточивог“  је и одличан изазов за неко ново дело;  надамо  се да ће неки нови клинци радити нови и бољи стрип, цртани филм... проговорити о Православљу и кроз друге форме, као што су позоришне представе, краткометражни или већ дугометражни филм...

Стрип је представљен предпремијерно у Вазнесењској цркви, у среду 9. фебруара 2015. године.

Зорица Зец

На дан успомене Светитеља Саве, првог српског архиепископа и просветитеља, у маленом градићу Србцу, подно славне планине Мотајице, освећен је јединствени, у Српским земљама, кабинет Православне вјеронауке. Овај велики празник који се прославља у свим крајевима гдје живе духовни потомци Светог Саве био је одличан повод за освећење и отварање овог јединственог кабинета. Послије Свете Божанствене Литургије која је служена у свим храмовима наше Цркве, освећени су славски колач и жито, уз пригодан културно-умјетнички програм, у част овог дивног Светитеља по свим школама у србачкој општини. А најсвечаније је било у Основној Школи „Јован Јовановић Змај“ гдје је, настојатељ манастира Осовица јеромонах Теофил (Димитрић) уз саслужење свештеникá Славка Дебељака и Славише Топића обавио освећење новонасталог кабинета Православне вјеронауке, као и освећења славског жита и колача. На самом почетку свечаности, послије светосавске химне коју је отпјевао школски хор, присутнима се обратио директор школе Верољуб Малетић нагласивши да је кабинет рађен по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког господина Јефрема, а уз залагање бившег вјероучитеља јереја Далибора Поповића и великог броја добрих људи који су својим донацијама допринијели да кабинет буде опремљен најсавременијим училима, а опет да буде спона традиционалног и савременог. 
На свештене прозбе и возгласе одговарао је школски хор. А по освећењу кабинета и славског жита и колача великом броју присутних у бесједи о Светом Сави обратио се јеромонах Теофил, између осталог истакавши: да су многи народи у својој историји имали значејне принчеве, али да ниједан народ није имао принца захваљујући ком је једна краљевска породица постала монашка света обитеља. Принца који је утврдио Небеске и вјечне темеље православних Срба и постао вјечни владара Небеске Србије удионе кнежевине Царства Небеског...
У богатом програму који су извели ученице ове основне школе у сарадњи са својим наставницима уживали су представници културног, политичког и привредног живота Општине Србац, те инспектор и просветни савјетник за вјеронауку Републичког педагошког завода мр Славољуб Лукић и многи други. 
На празничном ручку, који је уприличен у просторијама школе присутнима су се обратили директор школе Верољуб Малетић, јеромонах Теофил (Димитрић), представници општине и свештеник Славко Дебељак. 

На промоцији монографије "Хришћанско насљеђе Косова и Метохије: историјско и духовно средиште српског народа" у америчком Конгресу, учесници су апеловали да се заустави уништавање храмова на Косово.
 - 
У америчком Конгресу представљена је монографија "Хришћанско насљеђе Косова и Метохије: историјско и духовно средиште српског народа", проширено и допуњено издање књиге "Задужбине Косова", на енглеском језику, а неколико излагача апеловало је да се заустави уништавање и скрнављење храмова на Косову и да се заштите манастири и цркве, саопштила је вечерас Српска православна црква.
Књига је представљена у библиотеци Конгреса САД у Вашингтону, на свечаности на којој је управник одјељења за Европску књигу, Харис Грант, рекао да је библиотека почаствована што има тако ријетку умјетничку и историјску монографију.
Епископ херцеговачки Атанасије, говорећи о књизи, истакао је да духовно, културно и умјетничко благо Косова и Метохије, 1.400 цркава и манастира и посебно десетине великих светиња од 12. до 14. вијека, спада међу највећа достигнућа хришћанске цивилизације.
Нажалост, умјесто да буду препознати као богатство свјетске баштине, ови православни и српски споменици, изузев неколицине, изложени су демолирању и девастацији, наводи се у саопштењу. Зато је, како се истиче, СПЦ дубоко забринута за судбину српског народа на Косову и његових светиња, од којих је 150 срушених од 1999. до 2003. године и још 35 у погрому 2004. године.
Епископ Атанасије позвао је на скупу, одржаном 10. фебруара, на заштиту основних људских права и вјерских слобода, наводи се у саопштењу у којем је посебно указано на несхватљиво спречавање повратка избјеглих Срба и посјете преосталим светињама и гробљима.
Епископ западноамерички Максим указао је да је књига плод рада више десетина аутора, међу њима и историчара Душана Батаковића, директора Балканолошког института САНУ.
Пензионисани професор Националног универзитета за безбједност и бивши помоћни директор за Балкан Стивен Мајер је указао на различите политичке аспекте косовског питања и подсјетио на неопходност много опрезнијег и истанчанијег приступа угроженом српском насљеђу на Косову и Метохији.
Књига у тврдом повезу на 1.008 страница, илустрована је са више од 900 колорних репродукција свих важнијих историјских личности, градова, манастира, цркава, фресака, икона и умјетничких дјела, а посебно је презентована српска баштина под заштитом УНЕСКО.
Монографија садржи и текстове историчара, теолога, публициста, умјетник, као и и преводе историјских докумената и повеља.
Књига ће бити представљена и у Бостону, Њујорку, Чикагу, Финиксу, Лос Анђелесу и Сан Франциску.

Министар просвјете Грчке намјерава да одвоји Цркву од државе
11. фебруар. ПРАВМИР.Нови министар просвјете Грчке Аристидис Балтас је, у Скупштини, рекао да  хоће да одвоји Цркву од државе.
Министар је већ формулисао програм Владе по питању односа између Цркве и државе, саошштава Водич  кроз Свету Гору , позивајући се на грчки портал Ромфеа.гр. "Црква мора бити одвојена од државе, али то је дуг и компликован процес," - рекао је Аристидис Балтас. Он је такође нагласио да " први кораци ка одвојености цркве и државе могу бити предузети у блиској будућности."
Такође, влада смањује количину плата свештеника и самих свештеника. Према новом закону, умјесто десет пензионисаних или умрлих, само један нови свештеник ће добити плату од државе. У удаљеним областима у земљи након новог закона дошло је смањења броја свештеника. Истовремено, грчки манастири имају моралну и материјалну подршку народа Грчке погођеног економском кризом.

Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске даровао је један телевизор,плазма,кабинету вјеронауке у ОШ "Свети Сава"у Бијељини.Осим тога,кабинет је богатији и за књиге,иконе и географске карте.Донацију је уручио координатор за вјеронауку о.Синиша Шаренац,10.фебруара 2015.Директор школе Ђорђе Мирковић захвалио је на вриједној донацији.Кабинет вјеронауке је један од најопремљенијих у ОШ "Св.Сава",што омогућава примјену савремених технологија у реализацији наставних садржаја.
                                                вјероучитељица  Милена Миловановић

Удружење “Српско-руски мост” недавно је са Благословом Преосвећеног Eпископа бањалучког Господина Јефрема  издало нову књигу са двд-ијем под називом Духовно благо (пуни колор и преко 40 слика у боји), аутора Мире Лолић Мочевић, познате новинарке и публицисте. По Благослову Епископа бањалучког Јефрема рецензију је урадио јереј мр Драган Грујић.
У књизи и на двд-ију (чији су снимци подвучени неким од најљепших руских духовних пјесама) су приказани сви манастири и најзначајније цркве у свих пет eпархија Српске православне цркве у Републици Српкој и БиХ као симбола духовног, културног и историјског блага нашег народа. Духовно благо је промовисано у Москви, Београду и Бањалуци. Ова књига, у цјелини гледано, може послужити као одлично наставно средство у настави Православне вјеронауке, за шта је добила позитивно мишљење од Републичког педагошког завода.
Промоција књиге изазвала је велико интересовање јавности, а промовисана је у Москви, Београду и Бањалуци.

Удружење “Српско-руски мост”

За све детаље који Вас интересују можете се обратити на контакте 
- Удружења 
[email protected]
телефони 051 281 222
                 066 453 940
- аутора Мира Лолић Мочевић 
                   065 443 643 или
[email protected]                                                                                          

Jединствен музеј - Ризница у селу Вранић надомак Београда приказује хиљаде година историје тог краја. Изложени мамутови зуби, винчански идоли, римски мач, књиге из 17. века...
ХИЉАДЕ година људске цивилизације могу се видети у јединственом музеју-ризници у порти Цркве Светог Илије у селу Вранић надомак Београда. У пространом двоспратном здању изложени су мамутови зуби и винчански идоли, римски мач и средњовековни српски надгробни споменици, новац Немањића и деспота Стефана. На зидовима су старе иконе, у витринама драгоцене књиге с почетка 17. века, али и писма Карађорђа и совјетника, крај одликовања солунаца су дневници сужања из аустроугарских логора...
Необична ризница плод је неуморног рада протојереја ставрофора Радивоја Митровића, који је 40 година био парох у Вранићу. Прота открива да је највећи део изложених археолошких налаза открио у - црквеној порти!
- Копајући бунар наишао сам на огњиште и камену секиру за које се показало да припадају страчевачкој култури од пре 8.000 година - каже прота Митровић. - Током реконструкције цркве брвнаре на дубини од 70 центиметара нашли смо темељ куће с огњиштем, овог пута из винчанске културе, старе 6.500 година. У дворишту сам нашао келтски, римски и византијски новац, мач гладио, фибуле и античке водоводне цеви. Показало се да је у 4. веку овде било античко насеље са црквом.

Вранић је с околином ушао у састав српске државе у 10. веку за време кнеза Часлава. Да је ту било српско насеље сведоче карактеристичне надгробне плоче у дворишту цркве, крај којих лежи и маховином покривен споменик неког крсташа који је ту скончао током похода у Свету земљу. У 13. веку ово је северни део Србије којим влада краљ Драгутин из двора у оближњем Дебрцу, а много трагова је оставио деспот Стефан Лазаревић.


* Римски мач (у средини) међу "новијим" бајонетима / Хаџи Рувимов крст

- Име Вранић се први пут појављује у писаним документима 1528. кад је имао три српске куће и четири одрасле мушке главе - каже прота Митровић. - Број домова и становника се често мењао, због миграција и ратних пустошења. Овуда је водио пут збегова ка обали Саве и јужној Угарској. Велика сеоба Срба захватила је и овај крај с пролећа 1690. кад је становништво Вранића прешло Саву, а бегунци који у томе нису успели населили су опустелу земљу.

Аустријско-турски ратови у 18. веку доносе Вранићу и околини нова страдања али и ново становништво, из Пипера, Драгачева и Груже. У то време Турци спаљују и најстарију забележену цркву брвнару овог места, која се налазила неколико стотина метара даље од данашње. Она је обновљена 1823, а уз њу је 1878, у години кад је Србија коначно постала права независна држава, подигнут велики храм Светог Илије.

Како се и где модерна српска државност стварала, сведочи управо црква брвнара у Вранићу где су српски завереници из овог краја током 18. века храбрили народ, ковали планове о ослобођењу и мобилисали добровољце "фрајкоре" које су слали у Аустрију на војну обуку. Тако је створена српска војна организација и официрски кор који је водио устанке од 1804. године. Књиге из ризнице, међу којима је најстарија 1604. штампана у Кијеву, сведоче о тајној монашкој устаничко-дипломатској мрежи која се гранала између Србије, Аустрије и Русије. Бечки војни архиви откривају да су образовани српски монаси и свештеници били најважнији аустријски обавештајци пред ратове с Турцима и љути ратници у борбама за слободу.

Архиепископ охридски и митрополит скопски Јован отпутовао је данас у Русију на позив патријарха московског и цијеле Русије Кирила.
Митрополит Јован током боравка у Русији биће званичан гост руском патријарху, саопштено је данас из Православне охридске архиепископије Српске православне цркве.
Током посјете Русији митрополит Јован боравиће и у Санкт Петербургу.
Раније су Руска и Српска православна црква поздравиле ослобађање архиепископа Јована из затвора Идризово, у којем је провео три године.
Раније је из Српске православне цркве саопштено да ће митрополит Јован отпутовати у Русију на лијечење.

ТРЕБИЊЕ, 8. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени епископ Атанасије јутрос су у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу служили свету архијерејску литуригију, којој је присуствовао велики број вјерника.
 Литургија је служена поводом славе Епархије - Пренос моштију Светог Игњатија Богоносца. 
Епископ Атанасије је, честитајући славу епископу Григорију, пожелио да Бог да свима да се нађу у царству небеском. 
"Тако ће и бити ако будемо сложни и не будемо мрзовољни и завидни", рекао је епископ Атанасије.
Након литургије, вјерници су приступили Светој тајни причешћа.
У оквиру обиљежавања славе Епархије, у Требињу је протекла два дана организован симпозијум под називом "Теологија у јавној сфери", који је одржан у форми четири панел-дискусије, у којима су учествовали стручњаци из различитих области, освјетљавајући тему из више перспектива.

У априлу, у престоници Пољске, Варшави почеће изградња православног храма, саопштава PoloNews.
За посљедњих сто година у пољској престоници нису подигли ниједну нову цркву.
Православни храм биће подигнут на парцели од пола хектара. Архитектонски пројекат цркве изгледаће као саборни храм Свете Софије.
Са руског: М. Ж.   Извор: Православие.ру

БEOГРAД - Mитрополиjа црногорско-приморска Српске православе цркве (СПЦ) позвала jе данас црногорске власти да одустану од, како се истиче, даље злоупотребе власти и политичког прогона подгоричког пароха СПЦ Велибора Џомића.

Mинистарство унутрашњих послова Црне Горе донело jе у петак решење о протеривању Џомића због тога што, како jе оцењено, представља претњу за националну безбедност.

Mитрополиjа црногорско-приморска СПЦ наводи у саопштењу да jе црногорски MУП "поново насрнуо на свештенство СПЦ у Црноj Гори што jе под исконструисаним безбедносним изговорима" нарушавање основних људска и верских права пре свих парохиjских свештеника.
"После вишегодишњих неуспелих покушаjа истог министарства да протоjереjу-ставрофору др Велибору Џомићу ускрате боравак у Црноj Гори, свих изреда оспорених одлукама Управног суда Црне Горе, поменуто Mинистарство донело jе извршно решење да до сутра вече, у недељу 8. фебруара 2015. године, отац Велибор мора да напусти териториjу Црне Горе", наводи се у саопштењу обjављеном jе саjту митрополиjе и оцењуjе да jе наjскандалозниjи сам чин уручења решења коjу jе спровела црногорска полициjа, а по наредби министра унутрашњих послова Рашка Kоњевића.

"Mимо законом предвиђеног поступка и добрих људских обичаjа, полициjа се у петак ноћу 6. фебруара 2015. усудила да дође на сама врата стана проте Велибора и, оставивши позив на вратима, покушала да га тако примора да током викенда (у нерадне дане) дође у полициjу и ургентно прими позив и приступи извршењу наложенога", наводи митрополиjа СПЦ.

У саопштењу се наводи да се Џомић, коjи већ 22 године непрекидно живи и службуjе у Црноj Гори, оптужуjе да jе "jедан од организатора протеста поводом посете вицепремиjера Kосова Хашима Tачиjа Црноj Гори (што представља ноторну лаж)", да "нарушава међуверски склад", да jе "пре седам година подстицао демонстранте да током протеста опозициjе против признања Kосова запале Скупштину (што jе такође доказано као лаж)", као и да се "бори против одлуке Владе Црне Горе да призна Kосово".
"Oвим и оваквим политикантским флоскулама и оценама, у случаjу оца Велибора Џомића, MУП у суштини покушава да инкриминише оно иза чега стоjимо и ми, његова сабраћа свештеници и монаштво и верни народ целе наше Mитрополиjе - љубав према истини и правди, верност заветном косовском наслеђу Петра ИИ Петровића Његоша и краља Николе И", наводи се у саопштењу.

Mитрополиjа црногорско-приморска додаjе да су свештеници СПЦ устали у одбрану људских и професионалних права Џомића и његове породице уз позивање одговорних да одустану од даље злоупотребе власти и политичког прогона Џомића.

Џомић jе jуче, реагуjући на одлуку MУП-а Црне Горе, поручио да jе министар унутрашњих послова Рашко Kоњевић злоупотребио jавна овлашћења и да о њему пласира неистине у jавности, позиваjући га да "обузда своjе распламсале страсти." Извор: http://www.tanjug.rs/

Народ да би опстао једино се може бранити знањем и тврдом вјером, речено је данас на панел дискусији о теми "Хришћанство и економска правда у /нео/либералном капитализму" која се одржава у Требињу, у оквиру симпозијума "Теологија у јавној сфери".
Економиста Миодраг Зец сматра да су Срби као народ пред великим питањем, који не може ићи на механичку масу и раст, те да не може опстати ако нема врхунско знање као богатство које му даје гаранцију.
- Ми смо жртве једног омасовљавања и падања квалитета. Младим образованим људима треба дати шансу да не би одлазили из своје земље - рекао је Зец и додао да је на том путу духовна снага врло битна.
Он истиче да је основа напретка и - смисао, наводећи да велики постотак људи сматра да нема смисла ништа радити, ни учити. Као класичну грешку у размишљању, Зец сматра што се увијек очекује спас од других, истичући да се треба вратити на почетак, у смислу "да има смисла уопште и радити". Према његовим ријечима, недостају државници и политичари, јер "има много политиканата, а врло мало политичара, а скоро ниједног државника". 
О теми "Хришћанство и економска правда у /нео/либералном капитализму", чији је модератор био Растко Јовић, учествовали су и Предраг Драгутиновић, Саша Радуловић и Ико Скоко. Ова тема изазвала је велику пажњу, што се могло закључити по броју окупљених у сали, али и по многобројним питањима учесника.
Вечерас ће бити одржана и четврта панел дискусија о теми "Од фрејма до иконе: литургија и филм", модератор је Емир Кустурица, а учесници у дискусији су Небојша Дугалић, Ненад Илић и Стаматис Склирис. Након дискусије, дводневни симпозијум "Теологија у јавној сфери" вечерас ће бити свечано затворен.

ТРЕБИЊЕ, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је у Требињу да је један од главних циљева симпозијума "Теологија у јавној сфери" слобода говора, али и стварање одговарајућег амбијента у коме ће доћи до размјене, али и судара различитих мишљења. 
 Владика Григорије рекао је да је намјера организатора да такве сусрете његује и обнавља, непрестано их унапређујући и обогаћујући.
На синоћњој промоцији зборника радова са првог годишњег скупа, одржаног од 8. до 10. фебруара прошле године, владика Григорије истакао је да је један од првих корака на том путу био зборник, за који је истакао да није велика и дебела књига, али да је садржајна због броја људи, чије су мисли сублимиране. 

Он је додао да овај скуп узраста до истинског дијалога и сусрета, изњедривши мноштво нових идеја чије остваривање тек предстоји.

"Специфична концепција, избор излагача и слобода која им је остављена у креирању излагања, али и разноврстан аудиторијум у великој мјери утичу на обраду подтема и њихову презентацију што се види у завршном облику и садржају текстова заступљених у зборнику", рекао је епсикоп Григорије на промоцији у Музеју Херцеговине.

Он је истакао да је један такав догађај у свјетлу преиспитаних и размијењених мишљења у оквиру разговора био користан не само за излагаче и научну јавност већ и за град и епархију у којој се одвијао.

Владика Григорије навео је да су излагачи бирани првенствено по свом доприносу у областима којима се баве, те да је заступљеност различитих конфесија посебно ишла у прилог цјелокупној концепцији. Он је напоменуо да је веома важно да су у раду симпозијума учествовали људи других вјера и нација, што је један од циљева скупа.

"Раме уз раме са старијим колегама стали су и млађи излагачи чија су енергија и ентузијазам нарочито допринијели динамици скупа", рекао је владика Григорије.

Он је истакао да је у контексту непрекидног преиспитивања и трагања за мјестом, смислом и улогом коју теологија има у нашем времену, те начинима на које успоставља везу са другим, сазрела потреба за академским, културним и духовним сабрањем у склопу којег би се реактуелизовала и претресла битна питања.

"Иако се на први поглед чинило да је посриједи још један у низу сличних научних скупова, симпозијум је донекле помјерио устаљене академске оквире самим тим што је измјештен у нови амбијент, изван академских институција, нашавши се тако и пред разноврснијом, а самим тим и захтјевнијом публиком", истакао је владика Грогорије.

Владика Григорије посебно је истакао заслуге теолога Анреја Јефтића и Радета Кисића.

Парох дубровачки Владан Перишић, говорећи о зборнику, рекао је да су у њему радови који теологију уводе у дијалог са друштвом, политиком, културом, науком, наводећи да на овогодишњем симпозијуму она трага за својим мјестом и улогом у расправи са политиком, књижевношћу, економијом и филмом.

"Имајући све ово у виду, као и да је овакав покушај зачет у православном миљеу, православној култури, чини се да православна теологија мора већ једном схватити да се њена улога ни издалека не исцрпљује у поштовању и дивљењу према светим оцима", рекао је Перишић.

Он је нагласио да се оваквим скуповима жели показати да теологија и може и треба да ступи у плодан дијалог са савременим свијетом и његовим изазовима у свим областима, а да притом нема улогу чувара фосилизоване беживотне традиције него да свом слободом и одговорношћу може играти улогу достојног саговорника, који умије да слуша, али има и шта да каже.

"Организатор /Епархија захумско-херцеговачка и приморска/ очекује подршку овој несвакидашњој и нетипичној мисији и ми је својим учешћем и пружамо", рекао је Перишић.

Теолог Раде Кисић истакао је да би приликом организације скупа било много лакше да су се окупили само теолози, који се одлично разумију и имају исте теме, али да је изазов био искорачење из сопствених оквира, што захтијева велики креативни потенцијал.

"Због тога је неопходно да теологија узме на себе део овога времена, а не да буде изолована", рекао је Кисић.

Теолог Андреј Јефтић представио је детаљније зборник, наводећи да су обрађене четири теме које су скицирале оно што ће се покушати разрадити кроз наредне скупове.

Под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, а уз благослов Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Хризостома, у Бијељини ће данас бити одржан Светосавски бал, који представља централну прославу празника Светог Саве на нивоу Српске.
бал - 
бал
Овогодишњи Светосавски бал одржава се у знак сјећања на 200 година од Другог српског устанка, а, према ријечима предсједника Организационог одбора ове манифестације свештеника Мирана Гавриловића, очекује се долазак око 400 званица.
- Светосавски бал је традиционална манифестација која у духу нашег народа означава круну светосавских свечаности, у славу и част нашег родоначелника - Светог Оца Саве. Радује нас што је у српском народу обновљена традиција одржавања Светосавског бала, јер је ово прелијепа манифестација која чува и његује племените идеале српске културе и стваралаштва", рекао је Гавриловић.
Светосавску бесједу говориће глумац Тихомир Станић, а у умјетничком дијелу програма, у трајању од 70 минута, наступиће и Јелена Томашевић, Василиса, "Васил Хаџиманов бенд", Народно позориште Републике Српске, Централно културно-умјетничко друштво младих "Веселин Маслеша", Хор "Србадија" и други.
Главни организатор свечаности је Светосавска омладинска заједница Епархије зворничко-тузланске.
Гавриловић, који је и координатор СОЗ-а, рекао је да ће Светосавски бал емитовати уживо Радио-телевизија Републике Српске, медијски покровитељ.
Ово је четврти Светосавски бал од када је обновљена традиција одржавања ове манифестације у Бијељини.
Свечаност, која се традиционално одржава у свечаној дворани "Москва", у оквиру комплекса Етно-село "Станишићи" у Бијељини, почеће у 20.00 часова. | Извор: СРНА |

 На дан Светога Сава у просторијама ЈУ Центар за образовање и васпитање и рехабилитацију слушања и говора Бања Лука обављено је освећење славског колача и веома садржајна приредба.
        Пошто је вјеронаука од ове школске године уведена за дјецу са посебним потребама сви ученици Центра су добили пакетиће које су по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Г. Јефрема, а у организацији инспектора-просвјетног савјетника за вјеронауку Славољуба Лукића, обезбједили: Храм Христа Спаситеља, Богојављенски храм, Храм Светог Василија Острошког и црквене општине Куљани, Лазарево, Кочићев Вијенац и Мотике.
        Учесници приредбе су била дјеца из предшколске групе, драмско-ритмичка секција нашег Центра и КУД из Борковића и Залужана. Том приликом су уручене и Светосавске награде за ученика основне школе Радована Митреканића и ученицу средње школе Ану Петровић.
        Гости који су се одазвали позиву да увеличају ову свечаност били су представници Министарства просвјете и културе Републике Српске, Републичког педагошког завода, Фонда здравственог осигурања, Нове банке Бања Лука, Завода „Мирослав Зотовић“ као и чланови школског одбора. Приредби су присуствовали ученици нашег Центра у пратњи родитеља и хранитеља.
                                                                       Директорица, Биљана Зебић, мастер дефектолог

Новости онлине | 03. фебруар 2015. 16:58 | Коментара: 0
Ово откриће коначно је доказало да су тачне локалне легенде о постојању велике историјске цркве из четвртог века посвећене светом апостолу Петру
На изненађење истраживача и становника историјског византијског малоазијског града Изника (некадашње Никеје) у турској провинцији Бурси, испод површине језера појавио се темељ некада очигледно величанствене византијске Грчке православне цркве, старе 1.500 година.

Ово откриће коначно је доказало да су тачне локалне легенде о постојању велике историјске цркве из четвртог века посвећене светом апостолу Петру. Заправо, сматра се да је то био један од првих великих храмова који су красили ондашњу свегрчку православну Малу Азију.

Професор Мустафа Сахин са Одсека за археологију Универзитета Улудаг у Бурси каже да су темељи изронили на два метара дубине неких 20-так метара од обале. Он каже да историјски подаци говоре да је изградња цркве започета 313. године, а да је завршена највероватније 500. године. 

Професор Сахин наводи и да би на истом месту требало да леже и темељи локалног парламента из римског доба. Поред римског здања била је изграђена и величанствена црква, која је вероватно је доминирала читавим регионом.

Овај значајни догађај означава почетак изградње и других велелепних храмова уздуж и попреко по Малој Азији, у свим градовима где је живела хришћанска популација и у свим римским провинцијама. Претпоставља се, да је црква након великог земљотреса који је 740 године после Христа погодио регију, потонула у језеро, да би се поново појавила после 1.500 година.

(Дефенценет.гр)

О недељи фарисеја и цариника, 1. фебруара 2015. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Светопреображенском храму у Загребу.
Уз свештенство загребачког Саборног храма, митрополиту Порфирију су на овонедељном евхаристијском сабрању саслуживали презвитер Драган Максимовић и ђакон Радојица Жагран из Епархије бањалучке. Свечаности и љепоти литургијског сусрета допринијели су предивним, анђеоским појањем чланови Српског пјевачког друштва Јединство из Бања Луке, предвођени диригентом проф. Немањом Савићем. Четрдесетак чланова, сјајних вокала, који су допутовали у Загреб тек су дио мјешовитог хора који пјева на недељним и празничним богослужењима при Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци.
Такођер, за пјевницом загребачког храма су били чланови Византијског хора из Новог Сада који су претходно вече наступили на хуманитарном концерту у Сиску.
Окупљеним вјерницима, међу којима су били гђа Боса Продановић, отправница послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, проф. др Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа, г. Чедомир Вишњић, предсједник СКД Просвјета, и г. Бранко Сукара, савјетник при Амбасади Босне и Херцеговине, бесједом се обратио митрополит Порфирије тумачећи и приближавајући смисао прочитаног јеванђелског текста о молитви фарисеја и цариника и указујући да нас Црква, недељама литургијског календара кроз које управо пролазимо, припрема за долазећи Велики пост.
- Прошла недеља је била посвећена Закхеју и подсећала нас на то да је за сусрет са Богом потребна жеља, и тамо где постоји истрајна и упорна жеља Бог се засигурно открива. Цариник и фарисеј су у доба Новог Завета Христовог били два модела постојања у друштву. Фарисеји су били у јеврејском народу виши слој друштва, у исто време и имућнији, који су споља закон држали до детаља. Цариници су били порезници, често неправедни у односу на оне које су опорезивали и као такви омражени...Фарисеј, по свој прилици, све што је чинио чинио је да би био похваљен, да би му се дивили, да би му говорили како је бољи од других. Споља, он је показивао благочешће, а изнутра је заправо имао охолост, ароганцију и презир у односу на друге. Заправо, имао је осећање да му Бог није ни потребан, да је довољно то што он споља, формално испуњава закон и правила Светог Писма. А цариник, потпуно свестан својих слабости, свога греха, знајући да нема чиме пред Богом да се похвали само је молио милост и израз љубави Божје у односу на себе. Зато Бог оправда њега. Охолост, самољубље и потреба да будемо хваљени кад то не засужујемо не само да нас одваја од Бога него нас одваја и од ближњих, рекао је Митрополит и нагласио да је смиреност коју носи и свједочи цариник порука коју јеванђеље доноси нама данас, да у смирењу и смиреноумљу чинимо све што чинимо и да знамо да, ако смо пред Богом искрени, онда смо увијек Његови.
Истакавши да смо данас имали велики благослов и част да се заједно са нама моле браћа и сестре из Републике Српске и Србије, богочуваних Епархија бањалучке и бачке, Митрополит је захвалио хористима што су нас све обрадовали својим појањем.

Након сусрета у Музеју Српске православне цркве чланови СПД Јединство обишли су Српску православну општу гимназију и Духовни центар у Загребу.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

ТРЕБИЊЕ, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У оквиру прославе епархијске славе, Светог Игњатија Богоносца, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска организује други годишњи скуп под називом "Теологија у јавној сфери", који ће бити одржан у Требињу 6. и 7. фебруара. 
 Представник Организационог одбора скупа Андреј Јефтић рекао је Срни да је намјера организатора да овим скуповима, кроз призму актуелних
тема, буде понуђено критичко промишљање мјеста хришћанске теологије у
савременом свијету. 
"Намјера нам је да окупимо учеснике који ће критички да вреднују актуелно мјесто теологије у нашем друштву и да покушају да поставе смјернице за будућност. Кроз теме које их спајају, испитује се однос теологије и политике, економије, науке, културе, умјетности...", истакао је Јефтић, који је асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. 

Он је навео да фокус скупа није само на питању: "Шта теологија може пружити савременом свијету?", него и на питању: "Шта свијет, односно јавна сфера, може пружити теологији?", будући да истинско богословље, иако се надахњује из вјечности, никада није аисторично и ванконтекстуално. 

Према његовим ријечима, дводневни скуп, који ће бити одржан у амфитеатру зграде предузећа Хидроелектране на Требишњици, одвијаће се у форми четири панел дискусије. 

У свакој од дискусија учествоваће стручњаци из различитих дисциплина, освјетљавајући тему из више перспектива. 

Према програму, симпозијум ће свечано бити отворен у петак, 6. фебруара у 10.00 часова, а у 10.30 биће одржана прва панел дискусија о теми "Украјинска криза: вјера и политика".

Јефтић је навео да се испоставља да је криза у Украјини била прекретница којом је свијет ушао у ново доба међународних односа, које многи карактеришу као нову фазу хладног рата између Истока и Запада. 

Учесници у расправи имају за циљ да на овом примјеру испитају улогу вјере, а нарочито православља, у генерисању националних идентитета, промоцији политичких циљева и геополитичких стратегија, и успостављању мировних рјешења. 

Модератор је Богољуб Шијаковић, а учесници Дарко Ђого, Александар Раковић, Дарко Спасојевић и Никола Танасић. 

Друга панел дискусија о теми "Вјера Књиге: хришћанство и књижевност", биће одржана истог дана са почетком у 16.00 часова. 

Хришћанска вјера одувијек је била везана за литерарну културу, имајући за свој основ Свето писмо. 

"Тематизујући историју преплитања вјере и књижевности, учесници у расправи ће такође покушати да промисле и будућност књижевности и литерарног израза хришћанства у свијету којим доминирају нови технолошки облици писмености", навео је Јефтић. 

Модератор ове дискусије је Олег Солдат, а учесници Влахо Богишић, Ромило Кнежевић, Родољуб Кубат и Дуња Кустурица. 

У 19.00 часова у Музеју Херцеговине биће промовисан зборника радова првог годишњег скупа "Теологија у јавној сфери", одржаног од 8. до 10. фебруара прошле године. 

Другог дана симпозијума, у суботу, 7. фебруара, од 10.00 до 12.00 часова биће одржана панел дискусија о теми "Хришћанство и економска правда у (нео)либералном капитализму". 

"У вријеме када улазимо у седму годину свјетске економске кризе, учесници у дискусији испитаће концепт правде у хришћанству и његове социјалне реперкусије, с једне, и структурално устројство (нео)либералног капитализма, с друге стране.

Учесници ће настојати да пруже одговоре на питања: Који су духовни узроци и димензије свјетске економске кризе? Да ли капитализам може бити праведан? На који начин хришћанска вера треба/може да допринесе (ре)структуирању економског поретка на глобалном нивоу...", појаснио је Јефтић.

Модератор ове дискусије биће Растко Јовић, а у њој учествују Предраг Драгутиновић, Миодраг Зец, Саша Радуловић и Ико Скоко.

Од 17.30 до 19.30 часова биће одржана четврта панел дискусија о теми 
"Од фрејма до иконе: литургија и филм", а модератор је Емир Кустурица. Учесници у овој панел дискусији су Небојша Дугалић, Ненад Илић и Стаматис Склирис.

Јефтић је навео да би се могло тврдити да је свака умјетничка форма, од театра, преко музике до сликарства, нашла свој израз у литургији Цркве, а да једини изузетак представља филм који, на начин сличан литургијском чину, у себи обједињује цијели спектар умјетничких форми. 
"Током расправе учесници ће настојати да тематизују, како из теоријског, тако и из практичног угла, литургијске и јеванђељске димензије седме умјетности, и филмске потенцијале литургијске вјере", истакао је Јефтић.
Свечано затварање дводневног симпозијума "Теологија у јавној сфери" планирано је у суботу у 19.30 часова.
Јефтић је најавио да ће у недјељу, 8. фебруара у 9.00 часова, служењем Свете архијерејске литургије бити обиљежена слава Епархије захумско-херцеговачке и приморске – Пренос моштију Светог Игњатија Богоносца.