Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() Jединствен музеј - Ризница у селу Вранић надомак Београда приказује хиљаде година историје тог краја. Изложени мамутови зуби, винчански идоли, римски мач, књиге из 17. века... ХИЉАДЕ година људске цивилизације могу се видети у јединственом музеју-ризници у порти Цркве Светог Илије у селу Вранић надомак Београда. У пространом двоспратном здању изложени су мамутови зуби и винчански идоли, римски мач и средњовековни српски надгробни споменици, новац Немањића и деспота Стефана. На зидовима су старе иконе, у витринама драгоцене књиге с почетка 17. века, али и писма Карађорђа и совјетника, крај одликовања солунаца су дневници сужања из аустроугарских логора... Необична ризница плод је неуморног рада протојереја ставрофора Радивоја Митровића, који је 40 година био парох у Вранићу. Прота открива да је највећи део изложених археолошких налаза открио у - црквеној порти! - Копајући бунар наишао сам на огњиште и камену секиру за које се показало да припадају страчевачкој култури од пре 8.000 година - каже прота Митровић. - Током реконструкције цркве брвнаре на дубини од 70 центиметара нашли смо темељ куће с огњиштем, овог пута из винчанске културе, старе 6.500 година. У дворишту сам нашао келтски, римски и византијски новац, мач гладио, фибуле и античке водоводне цеви. Показало се да је у 4. веку овде било античко насеље са црквом. Вранић је с околином ушао у састав српске државе у 10. веку за време кнеза Часлава. Да је ту било српско насеље сведоче карактеристичне надгробне плоче у дворишту цркве, крај којих лежи и маховином покривен споменик неког крсташа који је ту скончао током похода у Свету земљу. У 13. веку ово је северни део Србије којим влада краљ Драгутин из двора у оближњем Дебрцу, а много трагова је оставио деспот Стефан Лазаревић. * Римски мач (у средини) међу "новијим" бајонетима / Хаџи Рувимов крст - Име Вранић се први пут појављује у писаним документима 1528. кад је имао три српске куће и четири одрасле мушке главе - каже прота Митровић. - Број домова и становника се често мењао, због миграција и ратних пустошења. Овуда је водио пут збегова ка обали Саве и јужној Угарској. Велика сеоба Срба захватила је и овај крај с пролећа 1690. кад је становништво Вранића прешло Саву, а бегунци који у томе нису успели населили су опустелу земљу. Аустријско-турски ратови у 18. веку доносе Вранићу и околини нова страдања али и ново становништво, из Пипера, Драгачева и Груже. У то време Турци спаљују и најстарију забележену цркву брвнару овог места, која се налазила неколико стотина метара даље од данашње. Она је обновљена 1823, а уз њу је 1878, у години кад је Србија коначно постала права независна држава, подигнут велики храм Светог Илије. Како се и где модерна српска државност стварала, сведочи управо црква брвнара у Вранићу где су српски завереници из овог краја током 18. века храбрили народ, ковали планове о ослобођењу и мобилисали добровољце "фрајкоре" које су слали у Аустрију на војну обуку. Тако је створена српска војна организација и официрски кор који је водио устанке од 1804. године. Књиге из ризнице, међу којима је најстарија 1604. штампана у Кијеву, сведоче о тајној монашкој устаничко-дипломатској мрежи која се гранала између Србије, Аустрије и Русије. Бечки војни архиви откривају да су образовани српски монаси и свештеници били најважнији аустријски обавештајци пред ратове с Турцима и љути ратници у борбама за слободу. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|