Епископ бањалучки Јефрем данас је освештао храм Успења Пресвете Богородице у бањалучком насељу Кочићев вијенац. 
-Ово је значајно за наш град и наш вјерујући народ. Поносан сам када видим да се и данас, у овим изазовним временима, храмови и манастири граде и обнављају, поготово на подручју Бањалучке епархије. Част је била, да на дан када празнујемо светог апостола Луку и светог Петра Цетињског, присуствовати освећењу храма и молитви заједно са начим суграђанима – рекао је градоначелник Бањалуке који је присуствовао освећењу храма.

​Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача на Цетињу данас, 31. октобра, торжествено је прослављен празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, који је слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.
Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Преосвећене господе епископа: полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, марчанског Саве, викара Патријарха српског Порфирија, свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве и молитвено учешће вјерног народа.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, честитајући празник и славу, казао је да се и данас, када славимо успомену на Светога Петра Цетињскога, потврђују ријечи Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев, јер се Господ управо и може препознати само преко светих Божијих угодника, како у Старом тако и у Новом завјету.
“Јер је Бог увијек испитивао и срце и ум, и све оно што је човјек, да би га онда послао да буде слуга народа, као што је испитивао и Мојсија који се отимао и није хтио да прихвати службу. И сви свети пророци су нерадо прихватали да буду вође народне, тражили су увијек оправдање и изговор да не буду баш они ти који ће ићи испред свог народа. Господ који испитује, истражује срца људска, Он је препознао Светога оца нашега Петра још док је био дијете, док је био мали, и довео га је управо овдје у ову светињу да се  припрема, као некада Богородица у јерусалимском храму, да послужи Тајни спасења”, бесједио је Митрополит Хризостом, закључивши да је Свети Петар Цетињски Чудотворац дошао да се у овој светињи припреми да буде архипастир, светитељ, просветитељ.
Даље је објаснио да се Свети Петар припремао да буде онај који ће ићи испред свог народа у тешка времена борби против Турака, али и других који су атаковали да окупирају Црну Гору, која је у то вријеме била мала, да је отму и покоре те да је управо он служио да сачува остатак остатака српства:
“Ми знамо када су Османлије окупирале сав балкански простор, највећи отпор му је пружио Ђорђе Кастриотић у данашњој Албанији, а потом српски народ Црне Горе, који се борио и сачувао дио слободне српске земље тада, да је Османлије не окупирају. И то је био тај благословени остатак остатака наше слободе коју је Свети Петар морао да сачува”, казао је Митрополит дабробосански и објаснио да је требало да буде сачувана та светиња и тај квасац слободе који ће усквасати и довести до ослобођења. По његовим ријечима томе је требао да послужи не само Свети Петар већ сви прије и послије њега, да буду преводитељи свога народа, не само физички, не само материјално, већ прије свега да брину о спасењу нашег народа.
“И данас у црквеним пјесмама посвећеним Светом Петру чујемо прије свега, да он се бори за спасење свога народа у Христу Господу, да његов народ спозна Господа Христа и то је онда остварење Царства небеског. Нема другог царства осим Христа Господа, Он је то Царство небеско које требамо да нађемо, да освојимо и будемо једно са Њиме и Он са нама, и ми у Њему и Он у нама. То је оно за шта се Свети Петар борио, да своју паству, свој народ охристови, да буде Христово царство Божије”, рекао је владика Хризостом.
Објаснивши да се Свети Петар борио и за физичку слободу свог народа, али прије свега за духовну слободу, слободу мисли и срца, слободу бића свог народа, те да је све муке и патње свога народа носио, Високопреосвећени је нагласио да је духовна борба коју је светитељ носио много тежа од физичке коју је водио против непријатеља:
“Требало је да смири, уједини, сједини у Христу Господу узнемирена и несложна племена, људе ових простора. Господ му је дао снаге и мудрости да то колико-толико постигне. Зато данас када стојимо пред његовим моштимам будимо срећни и задовољни да нам је Господ дао таквог архијереја преко којега можемо да препознамо Господа који се брине о спасењу свога народа увијек и у свако вријеме.”Поучио је сабране да Господ када је најтеже пошаље слугу свога кога је изабрао да послужи народу, Цркви, и да се то десило и Св. Петру и свима послије њега до данашњега Митрополита Јоаникија, коме је пожелио да као и Свети Петар Цетињски води свој народ и Цркву ка јединству са Христом Господом. Поручио је да ако смо са Христом Господом једно, онда смо и међусобно једно, ако смо далеко од Бога онда смо далеко једни од других, јер Бог је тај који нас сједињује и уједињује са собом и у себи.
“Драги владико, нека буде срећно и благословено, нека Господ молитвама Светога Петра Цетињског Чудотворца благослови тебе, твоје сараднике, који ће заједно са тобом бити на истом дјелу Цркве Божије овдје у Црној Гори. Посебно желим да честитам нашим професорима и ученицима Цетињске богословије њихов дан, славу Светог Петра”, казао је Митропилит, истичући да мало ко у историји наше Цркве има ту привилегију као ученици Богословије Светог Петра Цетињског, да стоје сваки дан пред светитељем Божијим, цјеливају његове мошти и ту се уче страху Божијем.
“Нека Господ благослови све професоре и ученике и утврди их да се увијек угледају на Светог Петра и онда када је најтеже нека знају да је он побиједио сва искушења и да се показао побједником свих невоља зато што је био слуга Божији. И ми учећи се од њега требамо да ојачамо своју вјеру, труд, рад, молитву и подвиг. Нека буде срећна крсна слава, како ове свете обитељ,и тако цијеле Митрополије и Црне Горе, али и наше Богословије. Да буде срећно и благословено, да се радујемо и веселимо данас сви, јер је заиста велики дан и за ову светињу и за нашу Богословију и нашу Цркву”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом.
На крају Свете службе Божије освештани су славски приноси и пререзан славски колач. 
Прослава Светог Петра Цетињског, славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског, почела је синоћ, у навечерје празника, празничним бденијем у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, а биће настављена вечерас у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, у 19 часова, Духовном академијом у организацији Богословије Св. Петра Цетињског.
Извор: митрополија.цом /Весна Девић

​Преко 4.000 цркава у Русији тренутно је у запуштеном стању и ускоро би се могло потпуно срушити ако се не спасу, рекао је протојереј Леонид Калињин, предсједавајући Стручног савјета РПЦ за црквену умјетност, архитектуру и рестаурацију.
Говорећи на округлом столу у оквиру недавно завршеног ИX међународног фестивала „Вјера и ријеч“, отац Леонид је примијетио да је проблем оштећених цркава отежан чињеницом да се врло често налазе се у слабо насељеним или чак пустим, а такође и на тешко доступним мјестима, наводи прес-служба Синодалног одјељења за односе цркве са друштвом и медијима. Ипак, додао је свештеник, веома је важно уложити све напоре да се ове светиње очувају.

Патријарх Порфирије је након литургије заједно са оцем Миланом, настојником храма, у Парохијском дому Храма Светог Јована Владимира у насељу Медаковић, гдје је пункт Завода за трансфузију, дао крв да би, како је навео, "помогли лекарима, наследницима Светог апостола Луке да исцеле неку нашу сестру или брата".
​- Богу хвала отац Милан и ја смо здрави, па смо заједно прво служили свету Литургију у цркви Светог Луке на Кошутњаку и принели бескрвну жртву за живот света, а потом смо у Парохијском дому храма Светог Јована Владимира у насељу Медаковић, где је пункт Завода за трансфузију, дали крв да би помогли лекарима, наследницима Светог апостола Луке да исцеле неку нашу сестру или брата. ​
​Молитвама Светог Апостола и јеванђелисте Луке, Господе Исусе Христе помилуј нас - објавио је патријарх на Инстаграму.

Било какво маскирање у вампире, вјештице и духове, асоцијација је на смрт, изазива осјећај страха и нема никакву позитивну страну - каже за Телеграф психолог Љубица Богетић.
"Ноћ вештица" (Halloween) која "пада" посљедњег дана октобра је празник који припада западној култури, односно постојбина му је Ирска гдје је он на почетку представљао обележавање Дана мртвих. То је заправо дан налик празнику који се на нашим просторима зове Задушнице. Међутим, како су Ирци у великом броју насељавали Америку још од краја 18. вијека, овај празник је добио на значају у Америци, али и у цијелом свијету, гдје се у све више земаља обиљежава као нека врста светковине у којој се учесници маскирају у вампире, вјештице и духове. Овим поводом се приређују журке широм света.
Највише преко цртаних филмова и дечијих серија, овај тренд је стигао и на наше просторе, па су код нас под тај утицај највише потпала деца и тинејџери који се све чешће окупљају за "Ноћ вештица" и праве неку врсту журке са слаткишима, маскирани у застрашујуће костиме.
- Било какво маскирање у вампире, вештице и духове асоцијација је на смрт, изазива осећај страха и нема никакву позитивну страну - каже за Телеграф психолог Љубица Богетић. Она наводи да су маскенбали сасвим у реду и да буде креативност код дјеце, али не они у којима се одевају у вештице, духове и вампире и који само могу да подстичу агресију и негативне емоције.
- Исконски страх сваког човјека је страх од смрти и нарочито није добро подстицати га ко деце. На крају то и није наш празник и не знам зашто би посезали да га славимо на тај начин. Деци би требало објаснити да им изазивање страха код других не доноси никакву корист. А на страну то што се и ти који се маскирају плаше и што ће вероватно све то после сањати и имати додатне страхове - објашњава Богетић.

Маске вампира, духова и вештица изазивају страх
Саговорница Телеграфа истиче да би с децом требало разговарати о традиционалним вредностима и усмеравати их на тај начин.
- На дан када нека наша деца славе "Ноћ вештица" је и наш празник Свети Лука. Зашто онда ми у складу с тим, рецимо, не бисмо учили нашу децу да на тај празник или неки други јесењи прави маскенбал у знак поздрава јесени, где ће симболи бити позитивни - хаљине и шешири од лишћа,  могу и бундеве као симбол јесени… Не видим ништа добро за здрав развој деце у прихватању културних образаца који долазе са разних страна, а који носе негативну конотацију и подстичу страх и агресију - наглашава Богетић.
Она подсећа да у нашој култури постоје неки обичаји који би за децу могли да буду позитивно подстицајни, а који такође подсећају на нешто што је мистично.
- Рецимо, код нас имамо додоле које  призивају кишу, па се деца облаче у бело, могу да стављају венчиће од цвећа на главу и певају додолске песме, дозивајући кишу. То је много веселије и позитивније од маскирања у костиме који су свакако асоцијација на смрт, што на све нас, а на децу посебно лоше утиче у времену када имамо пандемију у којој се о болести и смрти стално прича - објашњава саговорница Телеграфа.
Она истиче да су маскенбали лепа забава за децу ако не шаљу негативне поруке и ако то они схватају као игру и уживање у слаткишима који њима значе.
- Међутим, то да ставе вампирске зубе, мажу се вештачком крвљу, носе маске костурских глава никако неће добро утицати на њихову психу. Да такве ствари подстичу агресију, говоре и вести из света где се прославе овог "празника" завршавају трагичним исходима. Код нас то још није узело толико маха, али је пожељно да то освестимо и објаснимо деци импликације - истиче саговорница Телеграфа.​
Учите децу да славе живот, а не смрт
Богетић наводи да живимо у времену и на просторима у којима се деца већ суочавају са довољно страхова, почевши од оних од болести која хара светом, па до оних егзистенцијалних, који настају док гледају уплашене родитеље да ли ће успети да "преживе месец и саставе крај с крајем". Зато је, додаје саговорница Телеграфа, потпуно непотребно потенцирати на новим страховима који изазивају нове стресове.
- Не живимо ми у потпуном благостању, тако да немамо ниједан проблем, па би, је ли, сада требало да се нађе нешто што ће децу да "продрма" и да их мало уплаши, јер не знају шта је страх и шта су проблеми. Наша деца нису уљушкана и животне ситуације их не мазе превише, па да их треба нечим тако старшним "пробудити" тек да виде да живот има и други страну. Напротив, код нас обележавање оваквих празника, који долазе из цивилизација које су постављене на другим моралним принципима и вредностима, не доноси ништа добро деци - истиче Богетић. Она саветује да родитељи деци објасне негативне стране маскирања у вампире, вештице и духове, да разговарају с њима о неким лепшим маскенбалима на којима се слави живот, радује и пева, уместо ових на којима се "славе" страхови и смрт и да им помогну да схвате да све што гледају у цртаћима и на интернету није добро за њих. Богетић указује и на то да би медији према оваквим стварима требало критички да се односе, а не да их промовишу, јер на тај начин помажу подстицању агресије у друштву, а нарочито међу децом. С друге стране, има родитеља који подржавају што њихови малишани могу да искажу креативност приликом прављења костима за Ноћ вештица. Они сматрају да је за децу то занимљив вид дружења и забаве ком се из године у годину радују.

​Благословом Епископа милешевског г. Атанасија, у суботу 30. октобра 2021. године, а у част осамстогодишњег јубилеја манастира Милешеве, постављен је Часни Крст Христов на врху Титеровац изнад манастира, на око 950 метара надморске висине. Овај изузетно тежак и сложен задатак извршили су припадници хеликоптерске ескадриле Ратног ваздухопловства војске Републике Србије хеликоптером МИ-17 уз свесрдну подршку и помоћ верног народа и чланова Одбора за подизање Крста. Висина Крста је 12,5 метара, а тежина 3.860 кг.
Честитајући припадницима Војске на успешно урађеном послу, Епископ Атанасије је рекао: – Сам Творац је направио ово брдо изнад манастира Милешеве, високо, тврдо, видно, као да је планирано да заиста ту буде Часни Крст Господњи. И вама је дато да управо ви, у овом тешком времену искушења, подигнете Крск. Верни народ Пријепоља је изразио добру вољу, али без ваше помоћи не би могли то урадити. Но ви нама нисте потребни само у обављању посла, ми имамо потребу да вас видимо са нама заједно овде и хвала Богу, пре свега за то да смо заједно. А ви сте своје присуство допунили тиме што сте уздигли Часни Крст Господњи горе, и Он ће благосиљати овај простор, овај ваздух. Верујем да ће овоме народу срећа сада поћи на боље, сада када је благословен овим Часним Крстом Господњим, истакао је Епископ Атанасије.
За делатну љубав према Српској Православној Цркви показану посебно при подизању Часног Крста, Епископ је Команданту РВ и ПВО Војске Србије генерал-потпуковнику Душку Жарковићу уручио високо одликовање Епархије милешевске, Орден Белог Анђела Првог степена, док је 890. мешовитој хеликоптерској ескадрили Пегази РВ и ПВО Војске Србије доделио Орден Белог Анђела другог степена.
Сви припадници војске, учесници у овом посебном подухвату, добили су пригодне поклоне у знак сећања на њихов боравак у нашој средини.
Генерал Жарковић се захвалио на одликовању које је добио: – За мене као хришћанина, ово је изузетна част и задовољство, али и велика обавеза. Али, не само за мене већ и за Ратно ваздухопловство. Војска је увек била уз наш народ, саставни део народа. И заиста, да ли има нешто лепше него овако учествовати у једном заједничком подухвату, Цркве, војске и народа.
Заменик команданта ескадриле и члан посаде која је извела данашњи подухват захвалио се у име свих својих колега: – За све нас ово је био никад тежи и никад сложенији задатак али у исто време и никад часнији и никад лепши, поготово сад кад смо све завршили. Црква и војска су увек уживали највеће поверење народа и нама је циљ да тако и остане. Драго нам је што смо на овај начин сарађивали са вама и надамо се некој будућој доброј сарадњи. Преосвећени Епископ Атанасије је на крају додао: – Овај Часни Крст, што је најбитније за нас, биће извор снаге и истрајности, али и подсетник да је наш живот подвижнички и да ми немамо другог избора него да идемо у подвиг. Овај Крст ће нас подсећати на праву природу нашег пута, нашег живота.
– Док год има храбрости у човеку да носи Часни Крст нама има наде, има будућности. Поносни смо овим што смо урадили заједно, јер смо нешто доградили оном делу Светих Немањића. Они нас позивају на сарадњу и биће најзадовољнији кад смо им сарадници. И данас смо се показали да смо им сарадници и да идемо њиховим путем, нагласио је Епископ Атанасије.Извор: Епархија милешевска

Године 2021. монаси манастира Светог Макарија Великог у Нитријској пустињи  (коптска црква, Египат) дошли су до изузетног открића. Приликом истраживања и дигитализације рукописа који се чувају у манастирској библиотеци откривена су два, до сада непозната, античка рукописа на коптском језику, који се данас званично воде у библиотечком каталогу манастира као „Рукопис бр. 383“ и „Рукопис бр. 384“.
Ријеч је о два дијела истог текста, писаног отрпилике 1630 година раније, што се практично поклапа са 391. годином, када је према предању умро први игуман манастира и један од оснивача египатског монаштва – преподобни Макарије Велики.
Текстуална анализа урађена уз учешће стручњака Института за коптске студије у Каиру показала је да ови рукописи нису ништа друго до посљедње у животу изговорене духовне поуке преподобног Макарија, које су забиљежили његови ученици. Зато је текст назван „Посљедња бесједа преподобног Макарија Великог“, што у овом контексту значи обраћање светитеља својим ученицима.
Уз благослов Његове Светости Папе александријског и коптског патријарха Тавадроса II, у оквиру рада Комисије за дијалог Руске православне цркве и Коптске цркве урађен је превод новооткривеног споменика на руски језик.  Садржај ових рукописа, чини у суштини сажетак основа благочестивог хришћанског живота, који задивљује својом једноставношћу и истовремено дубином мисли, садржи никад застарјеле духовне савјете и несумњиво ће у њима уживати  широк круг читалаца. Извор: вјеронаука.нет

У суботу, 30. октобра 2021. године, Русија обиљежава Дан сјећања на жртве политичке репресије . Овај дан сјећања установљен је у вези са два догађаја која су се десила истог датума – 30. октобра. Прво су 30. октобра 1974. политички затвореници у логорима Мордовије и Перма штрајковали глађу у знак протеста против репресија из политичких разлога у СССР-у. Друга важна прекретница - 30. октобра 1991. године, одлуком Врховног совјета РСФСР-а (Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република), земља је први пут званично прославила Дан сјећања на жртве политичке репресије.
Осим тога, 30. октобра 2021. године, по први пут се у Русији одржавају парастоси за све православне хришћане који су невино убијени или невино затворени у годинама совјетске власти. Парастоси се одржавају у складу са одлуком Светог Синода Руске Православне Цркве од 23-24. септембра 2021. године. Дакле, у  Саборном храму Христа Спаситеља биће служени Литургија и панихида. Литургија и опело служиће се и у храму на полигону Бутово, који је један од центара за очување сећања како на новомученике и исповједнике Руске Цркве, тако и на све невино страдале или невино затворене.По благослову Патријарха Кирила, патријаршијски викар, епископ зеленоградски Сава предводиће парастос у Храму Новомученика и Исповједника Руских на полигону Бутово.
Током година совјетске власти, милиони људи били су подвргнути масовним репресијама, а то није увијек било повезано са политиком, јер били су прогањани и због својих вјерских ставова. Стаљин је 1937. године покренуо кампању против свих које је сматрао пријетњом свом режиму. Били су то његови политички противници, али и интелектуалци, писци и свештеници. Многе су, за стварну или измишљену издају, озлоглашеној тајној полицији НКВД пријављивали њихови лични непријатељи. Само у периоду од 1937. до 1938. године у земљи је осуђено 1,3 милиона људи, више од 680 хиљада њих је стријељано. Од средине 1940-их спроводе се етничке репресије. Посебно мјесто сјећања на овај дан је некадашња стрељана НКВД-а у Бутову, гдје су само за вријеме „Великог терора“, од августа 1937. до октобра 1938. године, у вријеме владавине совјетског диктатора Јосифа Висарионовича Стаљина, стријељано 20.762 људи– углавном становника Москве и Московске области, људи различитих религије и политичких ставова.иУ Бутову је стјрељано око 1000 људи због исповијједања православне вере, више од 300 њих је већ прослављено као новомученици.

Поводом прве годишњице упокојења блаженог спомена Митрополита Амфилохија Даница Црногорчевић је снимила, његову омиљену пјесму, косовску, ,,Јечам жњела Косовка дјевојка“.
,,Пјесма ,,Јечам жњела“ има заиста посебно мјесто у мом срцу јер је изводим дуги низ година, слободно могу рећи још из дјетињства. За ову пјесму ми је блаженог спомена Митрополит Амфилохије, за свог живота, више пута дао благослов да је снимим студијски. Напокон је дошао и тај тренутак, а повод објављивања пјесме је управо годишњица његовог упокојења“- каже наша дивна Даница Црногорчевић.
Даница додаје да јој је посебно задовољство што је заједно са њом пјевала и њена етно група ,,Горица“ која је основана са благословом Митрополита Амфилохија прошле године. У споту се појављује само један дио, док цијела група коју Даница води броји око стотину чланица. Текст пјесме ,,Јечам жњела“, који датира из 1492. године, записан на ,,Призренском Јеванђељу“ пјевао се све до краја другог свјетског рата и доласка комуниста на власт, подсјећа Даница.
,,Наши блаженог спомена Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије су додали неколико строфа у тај текст и преуредили га. Ипак, увијек су додавали нове и нове строфе у зависности гдје се пјесма пјевала и каква је свечаност била у питању. Због тога и не постоји права верзија Митрополитове пјесме осим оне коју је написао у својој књизи ,,Косово је глава Лазерева“ која је издата 2011. године и коју сам одабрала да отпјевам, поред толико много верзија које сам годинама изводила. Ето, само су се ређале строфе“- каже Даница. Наша Даница додаје да је све припремила Фондација ,,Весели се српски роде“ чији су оснивачи Даница и њен супруг ђакон Иван Црногорчевић.
,,Овај посебан аранжман за пјесму је радио Александар Ђорђевић. За снимање спота ангажовали смо екипу младих академских умјетника из Бања Луке, који иза себе имају престижна признања из ове области. Они су радили и спот за пјесму о Јасеновцу која носи назив ,,Рано моја“ коју смо недавно објавили. Режију потписује Бошко Крљаш, камеру Зоран Пилиповић а монтажу Горан Пузић. У споту су глумила и два Митрополитова кумчета Стефан Радоњић и Ристо Ђукановић. Подржао нас је и КУД ,,Ђурђевданско коло“ а велику захвалност дугујем и Љубици Давидовић, кореографу КУД-а ,,Свети Јован Владимир“ из Бара која нам је позајмила толики број ношњи. Спот је сниман на више локација у околини Подгорице а хаљину коју сам носила радио је СИНТЕКС креативни тим који чине Наташа Краљ-Мастиловић и Тијана Терзић. Детаљи на костиму представљају модификовану верзију упечатљивих детаља са косовско-метохијске народне ношње“- каже Даница. Дивна мајка и супруга Даница Црногорчевић додаје да би она, са троје дјеце, тешко успјела да све реализује, изражавајући посебну захвалност свом супругу оцу ђакону Ивану који је апсолутно све сам организовао, што није било ни мало лако јер је заиста огроман број учесника био укључен у реализацију пројекта који ће дуго година радовати душе свих оних који је буду слушали у славу нашег Ђеда који је пјесму ,,Јечам жњела“ радо запјевао у свакој прилици. Извор: Радио Светигора

У петак 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског, у 8:20 часова, у Клиничком центру Црне Горе, послије примања Свете тајне причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светога трона пећкога г. Амфилохије (Радовић). Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Од петка 30. октобра, када су његови земни остаци са пуно емоција испраћени од стране медицинских радника из Клиничког центра Црне Горе, до недјеље 1. новембра, десетине хиљада вјерних се опраштало у молитвеном ходу од свог духовног оца, који је 30 година био на трону Светог Петра Цетињског.  У помијешаним осјећањима туге због физичкога одласка и радости због новог молитвеника и заступника пред престолом Свевишњега, вјерни су у молитвеној тишини прилазили одру блаженопочившег Митрополита у Цетињском манастиру и Храму Христовог васкрсења, узимајући последњи благослов и узносећи молитве за вољеног Владику.
Свог Ђеда на пут у живот вјечни вјерни народ је испратио са великим поштовањем у тродневој литији око његовог одра, а ковчег са земним остацима дуж цијелог пута од Цетиња до Подгорице је дочекивао на кољенима, онако како је само у новије вријеме, 1996. године, дочекао мошти Светог Василија Острошког током његовог похода Херцеговини и Никшићу.
По сопственој жељи, Митрополит је сахрањен у гробу који је припремљен за његовог живота у крипти Саборног храма у Подгорици. Иако је величанствена подгоричка светиња саграђена првенствено његовом љубављу и жртвом па је њему као истинском ктитору припадало мјесто у централом дијелу храма, онако како се сахрањују велики и значајни људи, његова жеља је била другачија. Сахрањен је у најзабаченијем дијелу храма, који захваљујући њему постаје најпосећенији, и ново мјесто ходочашћа. Протојереј-ставрофор Драган Митровић, старешина храма, вајар и аутор готово све орнаментике на Саборном храму, планирао је да уради један саркофаг, међутим Митрополит је желио да то буде скроман монашки гроб. И тако је отац Драган одрадио нацрт за гробну плочу, вајар Милија Стојановић све остало, а сам Митрополит од своје пензије је платио све трошкове. На гробној плочи су, осим имена и титула, у горњем дијелу, три розете – диоклијска, превлачка, одакле је и успостављена Зетска епископија, и морачка, као симбол мјеста духовног рођења Митрополита Амфилохија и манастира Мораче. У доњем дијелу су једноглави орао – симбол епископског достојанства – који раширеним крилима, кријепи и чува, повјерени му народ. У најдоњем дијелу гробне плоче је слика Небеског града Јерусалима, кога је Митрополит проповиједао, за кога је живио и за који је спремао и себе и упућивао све који су слушали његову ријеч – није битно у којем граду живимо него да се сви спремамо, да постанемо прави истински становници Небеског града Јерусалима.
Иако је гроб био озидан, Митрополит је рекао да у њему мора да буде земља  – „земља сам и у земљу ћу да идем”. Тако је по његовој жељи земља из родне Мораче насута у гробницу, а ковчег посут земљом са Косова и Метохије – Газиместана и Призрена – и из Јасеновца. 
Својом бесједом на дан увођења у Трон цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године у Цетињском манастиру, Митрополит Амфилохије је предочио све оно што ће наредних тридесет година бити његова мисија, а он ДОСТОЈАН свога звања и призвања.
“Ево, и у ове наше дане, у ово вријеме када је по пјеснику, а моме претходнику, луди вјетар хтио поново да угаси – свету лампу, Цетињска митрополија је наставила да буде, иако можда у најтежим условима у својој историји, чуварка и носилац те непролазне свјетлости и светиње… Оно што је потребно сваком народу и свакој земљи, то је да – вјечна свјетлост засија, да се љубав зацари, да истина Божја обасја људске умове и људска срца, да братске ране зацијеле праштањем и узајамним мирењем. Нарочито је то потребно мојој браћи Црногорцима, јер нигдје се није толико зла испртило… Много је и притајене мржње, из тог и таквог братоубиства рођене и проливене братске крви – “ране наопаке”, бремените новим омразама, диобама и непочинствима…
Не говорим све ово освете ради, јер освета је моја, говори Господ, већ – освећења ради свих нас, мирењем и узајамним праштањем. Освета значи умножење зла, а ја позивам на братско праштање и братско мирење, умножењем добра и братољубља. Призивам на то оне који ме чују и оне који ме не чују, и то ћу чинити до последњег мога даха. Крајње је вријеме да брат пољуби ране брата свога!
Мој претходник, велики пјесник, Владика Раде, испуштајући своју душу на страмцу свога светога стрица Петра I, изговорио је своје посљедње ријечи: Света Тројице и Мајко Божја, предајем Ти у аманет Црну Гору! Пресветој Тројици, Богу нашем, тросунчаној свјетлости Тројединога Бога љубави, и ја предајем у аманет и под окриље свакога Црногорца и свакога нашег саплеменика, у ма којем дијелу српских земаља живио, и сваког човјека на земљи рођенога! Са молитвом, да свјетлост Свете Тројице обасја сваког човјека који се рађа и на свијет долази; да Љубав вјечна искоријени мржњу из људских срдаца, да се Божји мир у људе усели и зацари у свим свјетовима, у вјекове вјекова. Амин!”
Као и у својој првој бесједи са трона цетињских митрополита, 30. децембра 1990. године, тако и у своме последњем јавном обраћању 9. октобра 2020. године из Клиничког центра ЦГ, Митрополит је позвао на љубав, братољубље и богољубље и подсјетио на скрнављење ловћенске светиње, као и на проклетство које је оставио Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац: Проклети били ако ме не сахраните у овој цркви коју сам ја овдје саградио:
“Митрополит црногорско-приморски, носећи свој крст, дужан је да скине то проклетство са Црне Горе, да се исцијелимо од тог духа окупаторског који је завладао од времена окупације Аустроугарске, да би се зацарио Дух Божији, Дух слободе, Дух Христовог васкрсења… То је оно чега је свједочанство било и треба да остане Црква Светог Петра на Ловћену. Прослављајући Бога живога, прослављајући Црну Гору и овај народ овдје који се вратио Богу и Цркви Божијој послије осамдесетогодишњега лутања њивама глади и безбожнштва, њивама братоубилаштва и богоубилаштва, вријеме је да се поново вратимо Богу и кроз Бога да се вратимо једни другима, а враћајући се Богу и једни другима, враћамо се, ако Бог да, и оним светињама које су уградили преци наши у нас и у наше историјско биће. У то име благослов Божији свима, на многаја и многаја благаја љета!”
Опраштајући се на сахрани од свог пријатеља Митрополита Амфилохија, академик Матија Бећковић је казао да је Митрополит Амфилохије гоњен безумно од првог па до последњег дана и да је тако исписано његово житије: “Кад је хиротонисан на Цетињу, ја сам му рекао ако жели бити свет, нема бољег места ни земље за такву прилику и улогу. Кажу да Бог свакога држи на земљи док уради оно због чега се родио. То је потврдио својим животом и Митрополит Амфилохије. Господ га је позвао у прави час, баш кад је требало. Позвао га је на небо где ће сам моћи више да учини за свој народ и своју Цркву, него да је остао на земљи. Где је учинио све због чега се родио и због чега га је Бог створио. Нова препорођена Црна Гора почиње од А зато смрт никоме није пала лакше него њему, зато је на одру овако блажен и спокојан. Зато ми плачемо, а он и небо се радују.”
О Митрополитовој праведној кончини јеромонах Јустин Мреновић, који је био уз Митрополитову болничку постељу последњих дана његовог овоземаљског живота свеједочи: “Дошло је време да Митрополит почине од трудова својих и Господ је решио да каже своме слузи: Добар си рат ратовао, трку си завршио, веру си сачувао, уђи у радост господара свога. Упокојио се, а да нисмо знали кад, иако смо га пажљиво гледали. Нити је било уздаха, нити је било грча на лицу, макар неки од мишића или живаца да му се померио, нити оног самртног ропца, ништа под милим Богом. Само је одлепршао као птичица ка Господу.” Приредила: Весна Девић /​извор: митрополија.цом ирадио Светигора

​Митрополит црногорско-приморски Јоаникије казао је за ТВ Адриа да се нада да ће доћи до потписивања Темељног уговора.
Подсјетио је да је СПЦ једина црква која нема потписан уговор са државом, те да ово питање обававезује како би све цркве биле доведене у равноправан положај.
“Уопште нисам нестрпљив, нека се он усаглашава ако има још неких проблематичних ствари. Ја колико знам то је врло близу усаглашења, наравно требаће да се договори и датум и мјесто потписивања, и око тога треба да се људи договоре, то је сада наравно на Влади Црне Горе и на Светом Архијерејском Синоду, ми смо учинили све што смо могли, може бити да ће се појавити потреба да се састанемо још који пут и са члановима Светога Архијерејскога Синода кад буде коначна ријеч закључна око тог споразума и то би био један дуг Владе Црне Горе и СПЦ да се то питање разријеши односно да се регулише на најбољи могући начин”, казао је он. Извор:​ИН4С

​Зборник седме међународне конференција о Јасеновцу и Зборник о злочинима Независне Државе Хрватске (НДХ) у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу имају драгоцјену документарну вриједност, јер су базирани на свједочењима преживјелих логораша и потомака жртава, истакнуто је на данашњој промоцији у Београду коју је организовало Удружење "Јасеновац - Доња Градина".
Промоцији у Дому Војске присуствовали су Његово преосвештенство епископ Јустин као изасланик Његове светости патријарха српског Порфирија и представник Амбасаде Русије у Београду Андреј Буваров. Говорећи о зборницима, оснивач и почасни предсједник Удружења "Јасеновац - Доња Градина" Владимир Лукић оцијенио је да је аутентичност грађе њихова основна вриједност, али и да је веома важно што су њима обухваћени радови изузетних стручњака.
"Зборнике смо штампали на српском и енглеском језику, што је значајно јер свијет треба да зна истину о страдањима Срба у НДХ и о свим стратиштима која не смију да буду заборављена, нити измјештена, за шта се неки залажу", рекао је Лукић, који је својевремено био премијер Републике Српске. Он је истакао да свако стратиште мора бити обиљежено и снимљено и на сваком треба истаћи ко је убијен и ко је побио невине људе.
"То је једини пут до истине за коју се наше удружење бори од оснивања. Не смијемо упадати у замке, јер и људи из српског народа који су на одговорним функцијама умањују број жртава. То је работа против свог народа и мученика који су страдали", указао је Лукић.
Предсједник Удружења "Јасеновац - Доња Градина" Саша Аћић објаснио је да зборник радова са седме међународне конференције о Јасеновцу садржи више од 30 научних радова људи који су свој стручни и радни вијек посветили феномену Јасеновца и Доње Градине.
 "Ту се налазе и свједочења преживјелих логораша и њихових потомака. Суштина овога је истина о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату који је починила НДХ, али и у развијању културе сјећања нашег народа о ономе што се десило прије скоро 80 година", рекао је Аћић.
 Говорећи о зборнику радова са првог округлог стола о злочинима НДХ на простору Гламоча, Грахова, Ливна, Дувна и Купреса, Аћић је истакао да свједочења, саопштења и документи о тим злодјелима показују да су злочини почињени и на просторима који раније нису били експонирани.
"У жељи да расвијетлимо злочине НДХ у тим општинама ми смо организовали округли сто. Окупили смо стручне људе, а они су прикупили свједочења и објавили радове у нашем зборнику који је допринио ширењу истине о злочинима на простору Гламоча, Грахова, Ливна, Дувна и Купреса", рекао је Аћић.
Удружење је промовисало и брошуру "Демографски проблеми Републике Српске" о којој је говорио потпредсједник удружења Славољуб Лукић.
Данашњој промоцији издања Удружења "Јасеновац- ДоњаГрадина" присуствовали су и некадашњи премијер Србије Никола Шаиновић и бивши министар спољних послова СР Југославије Владислав Јовановић.  Извор: Срна и РТРС

Руски патријарх Кирил је одликовао Никиту Михалкова, једног од најпознатијих руских филмских режисера и глумаца. црквеним орденом Серафима Саровског I степена. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил је истакао позитиван утицај који Никита Михалков има на људе, укључујући и младе. Патријарх Кирил је 28. октобра 2021. године у Даниловом манастиру у Москви, у знак признања за допринос очувању културног наслијеђа Русије и поводом 75. годишњице његовог рођења,  одликовао је народног умјетника Русије Никиту Михалкова. орденом преподобног Серафима Саровског, I степена, пиш на патриархиа.ру. „Поред личних добрих односа, веома цијеним допринос који дајете животу наше земље, нашој култури, утицај који својим телевизијским програмима имате на људе, укључујући и младе“, рекао је патријарх Кирил уручујући Никити Михалкову орден.
„Мало је гласова који, користећи телевизију, заиста могу да утичу на свијест, на душе људи. Ваш глас је један од најјачих. Зато нека вам Господ помогне да и даље вршите своју службу за добро нашег народа, Руске Православне Цркве и цијеле наше Отаџбине!“ – додао је патријарх Кирил.

Катихетски одбор Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине донирао је лед телевизор подручној школи у Бранешцима.
​
На фејсбук страници ЈУ ОШ "Др Младен Стојановић" Јошавка написано је сљедеће:
"Катихетски одбор Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине донирао је лед телевизор нашој подручној школи у Бранешцима. 💁🧑‍🏫Нашим ученицима, као и наставницима биће од велике користи у наставном процесу.
👉Посебну захвалност упућујемо инспектору, просвјетном савјетнику за предметну наставу Православне вјеронауке др Славољубу Лукићу".

Уставни суд Бугарске: у документима могу само да буду назначени биолошки пол, али не и род. Бугарски уставни суд је пресудио да појам "пол" у Уставу треба разумјети само у његовом биолошком смислу и да не предвиђа појам рода. По одлуци Суда Бугарске институције не могу бити обавезне да прихвате самоопредјељење грађана на пол који је другачији од њиховог биолошког.  Суд сматра да се правни статус трансродних особа може ријешити измјенама и допунама закона. Овај Суд је испитао противријечност између члана 8. Европске конвенције о људским правима и бугарског Устава, који признаје пол, али не познаје род. За је гласало 11 чланова суда, а против је био један.
Дебата о полу и роду у бугарском друштву ескалирала је прије три године када је тада владајућа партија ГЕРБ (Грађани за европски развој Бугарске) одбила да прогура Истанбулску конвенцију за ратификацију у парламенту. Истанбулска конвенција поставља основне стандарде за заштиту жртава насиља у породици, посебно жена. У марту ове године Врховни суд је затражио од Уставног суда тумачење појма „пол/род“. Уставни суд тврди да је у бугарском уставу биолошки пол "жене" повезан са друштвеном улогом мајке. „Устав не утврђује род независно од биолошког пола“, саопштио је Уставни суд. Ово је велики пораз либералних снага у Бугарској, које модерну Европу све више фарбају у дугине боје. Истовремено, уз пакет финансијске помоћи земљама источне Европе, све више се намећу трансродне дефиниције и закони. Претходно је Уставни суд Бугарске, 2018. године одбио ратификацију Истанбулске конвенције због непризнавања појма „род“ од стране земље.
​Да подсјетимо, Бугарска je земља са претежно православним становништвом, од којих 82% исповijеда библијску дефиницију породице, врijедности људског живота и пола.

Од 27. октобра, по благослову Његове Светости Митрополита софијског и бугарског Патријарха Неофита, дочеком и освећењем иконе Светог Краља Стефана Милутина и литијом, почеле су свечаности поводом 700 година од смрти Св. Краља. чије мошти почивају у Цркви Свете Недјеље у Софији. Краљ Милутин умро је 29. октобра, ове године обележава се 700 година од његове смрти, а годишњица ће бити обележена и 29. октобра, када тај датум обележава Бугарска, и 12. новембра када га обележава Српска православна црква.
Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић за Тањуг каже да се сваке године у Софији 29. октобра одржава свечана архијерејска литургија и традиционално пресвлачење мошти краља Милутина.
Овог пута се, каже, Амбасада Србије у Софији укључила како би заједно са Митрополијом софијском обележила тај датум, а низ манифестација почиње већ данас. Тако је 27.октобра, испред Цркве Свете недеље у Софији освештана икона, која је стигла из Србије, док је  28. октобра, одржан свечани концерт црквеног појања. У петак, 29. октобра услиједиће архијерејска литургија са традиционалним чином пресвлачења одежде.
„Ове године биће одржана и литија, првобитно планирана по централним улицама Софије, али ће због епидемиолошке ситуације, она ипак ићи око цркве”, додао је Јовић. Увече ће уследити вечерња служба у част светог краља Милутина. Према речима амбасадора, 2. новембра биће одржана свештеничка конференција у Софијској митрополији.
„По први пут обележавамо овај датум по оба календара. Тако ће и 7. новембра уследити вечерња служба у Храму светих Ћирила и Методија, у Горњој бањи. Тај храм назива се и Манастир светог краља, јер је по једном историјском извору Милутин 20 година боравио у њему. Затим ће, 10. новембра бити служена архијерејска литургија у Манастиру свете Петке у Владаји, јер се тамо налази један од кивота у ком су чуване мошти краља”, рекао је Јовић.
Затим ће 11. новембра бити служена вечерња служба и опело, а дан касније, када СПЦ обележава упокојење краља Милутина, биће служена света архијерејска литургија. Амбасадор истиче да је низ манифестација прави начин да се покуша да се обележи све оно што је краљ Милутин урадио за живота, да се покаже начин на који се он још поштује у српском и бугарском народу. „Да ми, као амбасада, осветлимо улогу краља Милутина као споне која може да служи за даљи подстрек у развоју односа српског и бугарског народа, да у таквим стварима тражимо заједнички пут, на корист две државе и целог региона”, рекао је Јовић, преноси Тањуг. Он је додао да ће ове године изостати веће присуство верника, поштовалаца краља Милутина, због епидемиолошке ситуације, али ће свакако бити обележен дан упокојења краља Милутина, у сећање на њега и значај које његове мошти и данас имају. Извори:Политика, сајт Бугарске патријаршије и вјеронаука.нет

У крипти саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас је отворена духовно-културна манифестација “Дани Митрополита Амфилохија”, коју Митрополија црногорско-приморска организује поводом годишњице његовог упокојења.
Отварајући манифестацију његов наследник на трону цетињских митрополита Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је рекао да су вечерас сабрани у крипти подгоричког саборног храма, али и многи у Црној Гори и шире живјели у данима и годинама Митрополита Амфилохија.
“Он је обиљежио ово протекло вријеме и његово дјело је свима видљиво, сигурно не баш у цјелини. Такве личности имају ту судбину да их савременици, поред све њихове монументалности и видљивости, не могу нити видјети нити схватити у потпуности. Протоком времена поједине ријечи великих људи, а нарочито после њиховог упокојења, добијају посебан значај. И покољења откривају значај и њихових дјела, и њихових ријечи и завјештања”, казао је Владика Јоаникије.
Додао је да је такав таленат и такав дар може само Господ својом промислом и својом љубављу да дарује народу, као што је несумњиво Господ дао Митрополита Амфилохија Црној Гори.
“Да је обнови, да је врати Његошу, Светом Сави, Светом Петру Цетињском. Да је врати оним вриједностима које је она кроз сву своју историју његовала, за које је живјела и с којима је она постала позната”, казао је он. Најавио је да ће поводом годишњице упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија започети ове његове дане, који ће се за ову годину завршити 5. новембра, када ће у манастиру Стањевићи бити промовисан пројекат његове библиотеке и истраживачко-научног центра, који ће бити везан за овај манастир коме је он и завјештао своју библиотеку. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије се, додао је Владика Јоаникије, показао као велика личност, као велики дух у више праваца и дјелатности. 
“Прије свега као теолог, као пастир, као мудрац, као књижевник, као градитељ, као обновитељ. Али смо се за ову прилику углавном усмјерили на то да се каже по која ријеч, а о томе ће се говорити и убудуће, о њему као теологу, као философу… А пошто је био човјек изузетних дарова и божанског надахнућа, и стваралац у правом смислу ријечи, о њему ће имати шта да кажу и наши књижевници, с којима је такође био близак”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Рекао је да ова манифестација нема амбицију да исцрпи све што се може рећи о Митрополиту Амфилохију.
“Јер смо увјерени да ће се о њему говорити, како пролази вријеме као што се говорило и о његовим претходницима Светом Петру Цетињском и Владици Раду. А није ни случајно, – то смо више пута и чули од многих, – што се он упокојио уочи Светога Петра Цетињскога, па имамо у Цркви три дана помена; штосе он, дакле, уочи упокојења Светог Петра Цетињског упокојио, па онда Његош. Тако имамо три дана један за другим посвећена великим јерарсима, митрополитима Црне Горе у које се убројао у наше дане и Митрополит Амфилохије, заједно са Светим Петром Цетињским и заједно са Светим Петром Другим Ловћенским Тајновидцем”, нагласио је Владика Јоаникије. Подсјетио је да се Митрополит Амфилохије и једним и другим бавио најозбиљније, а посебно Његошем у последњој деценији свога овоземаљског живота.
“Желим пуни успјех ове, веома значајне духовне и културне манифестације, која ће, ако што већ имамо назнаке бити један заиста велики културни догађај. И надам се да ће се она наставити и наредних година. Како ћемо стално доживљавати нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који јесте са нама својим дјелом, али и својим духом”, закључио је Митрополит Јоаникије. У оквиру вечерашњег програма о блаженопочившем Митрополиту Амфилохију говорили су теолози: проф др Драгомир Сандо са Богословског факултета у Београду, др Андреј Јефтић, такође с  Богословског факултета у Београду и проф. др Микоња Кнежевић с Филозофског факултета у Приштини. Медијатор програма био је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински. извор: радио Светигора/Радосав Рајо Војиновић /Фото: Лазар Шћекић

Цариградском васељенском патријарху, Његовој Светости Вартоломеју I, у четвртак 28.октобра 2021.године, уручено је звање почасног доктора права на реномираном Универзитету Нотр Дам, у Индијани, САД. 
Васељенски патријарх је ове недјеље на широкој апостолској турнеји по Сједињеним Државама, након што су га већ примили амерички предсједник Џо Бајден у Бијелој кући, државни секретар Ентони Блинкен у Стејт департменту и лидери Конгреса на Капитол Хилу.

У понедјељак, 25. октобра 2021. године, у дворани биоскопа Arena Cineplex у Новом Саду, приказан је филм „Божји човјекˮ. Приказивању филма су присуствовали Преосвећена господа епископи бачки Иринеј, осечкопољски и барањски Херувим и мохачки Дамаскин, свештенство и монаштво Епархије бачке и многобројни народ. Филм „Божји човјекˮ, посвећен животу светог Нектарија Егинског, премијерно је приказан 14. октобра 2021. године, у Комбанк дворани у Београду. Премијери су присуствовали  Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, Преосвећена господа епископи ваљевски Исихије и топлички Јеротеј, свештенство, као и многобројни народ.
Поменути филм је посвећен стогодишњици од упокојења светог Нектарија, а у његовој продукцији су учествовали и манастир Ватопед са Свете Горе Атонске, Грчки институт „Светог Максимаˮ, као и Митрополија Месогејe и Лавреотике. У овом уметничком остварењу играју многи међународно признати уметници, попут руског глумца Александра Петрова, грчког Ариса Серваталиса и америчког Мики Рурка. Извор: Епархија бачка

​Ученици карловачке Богословије „Свети Арсеније Сремац“ са својим ректором протојерејем Јованом Милановићем , професорима и особљем Богословије, имали су велико задовољство да у новосадском биоскопу „Арена“ одгледају филм "БОЖИЈИ ЧОВЕК". Извор: Епархија Сремска

Његово Преосвештенство архиепископ бељцко-фалешцки Руске Православне Цркве Г. Маркел из Молдавије забранио је 18. октобра 2021. године причешће политичарима Молдавије који су гласали за ратификацију Истанбулске конвенције, преноси сајт епархије.
Архипископ Маркел је у обраћању свештенству и лаицима епархије написао је да поједине клаузуле међународног споразума против насиља над женама и насиља у породици пропагирају неморал и противриjече хришћанским вриједностима:
„Ова конвенција је носилац гриjеха, разарач душе. Она угрожава праведност, а посебно дјечју душу. Реч је о такозваном слободном избору дјеце за промјену пола.
„На наше изненађење, са закашњењем увиђамо да већина наших народних посланика не схвата свој позив и дужност да олакшају живот људима, а услов за то је посебан однос и повећана пажња према млађој генерацији, која је посебно угрожена током свог формирања“, написао је епископ.
Према ријечима архијереја, историја свједочи о многим случајевима када дијете случајно падне у воду и одрасли, без оклијевања, похрле да га спасу, ризикујући сопствени живот. Али, пише епископ, „неке молдавске „слуге народа“ одбијају акцију спасавања и додјељују себи улогу сличну злочиначкој – да гурну дијете које пада са стрме обале у суманути вихор грешних искушења“.
Написао је и да сами бирачи називају посланике „безбожним људима“ јер „варварски руше оно што гради Света Црква, а то је људску душу, пристојност, стид, поштовање божанске творевине, праведно названу вијенцем творевине Божије."
С тим у вези, архиепископ Маркел је изопштио све који су гласали за ратификацију Истанбулске конвенције прије Педесетнице 2022. године од причешћа у црквама епархије бељцко-фалешцке. Парламент Молдавије је 14. октобра у коначном читању гласао за ратификацију Истанбулске конвенције. Предсједничка администрација саопштила је да не коментарише поступке свештенства. Молдавија је потписала Истанбулску конвенцију 2017. године, али ју је тек сада ратификовала. Истанбулску конвенцију није ратификовало шест чланица Европске уније: Бугарска, Мађарска, Чешка, Летонија, Литванија и Словачка. Пољска је предузела кораке да се повуче из Конвенције, мотивишући своје поступке покушајима ЛГБТ заједнице да наметне своје идеје о роду цијелом друштву.

Манифестација "Дани краља Драгутина" почела је у Теслићу изложбом православних икона "Молитва, сјећање, васкрсење" Милице Мишић, а трајаће до 14. новембра. Ови догађаји одржавају се по благослову Његовог преосвештенства епископа зворничко-тузланског Фотија.
Свештеник Тадија Никчевић рекао је да тема изложбе није лака и да говори о страдању дјеце, са мотивима и представама, између осталих, бацања дјеце у јаму у Јасеновцу, страдање Витлејемских мученика.
"Ауторка већ на почетку поставке, то је представа Каина и Авеља, скреће пажњу гдје је коријен тог најнижег од свих људских гријехова - дјецеубиство, који лежи у братоубиству односно Богоубиству", објаснио је Никчевић, које тумачи немогућношћу човјека који је поробљен својим егом да види образ Божји у дјетету свога брата. Према његовим ријечима, свака икона мора да има историјски, реалан догађај, али је њихово тежиште у есхатолошком и васкрсењу.
"Оно што морамо да понесемо са ове изложбе је радост Царства небеског и мученика Божјих у њему. Умјесто да замукнемо и заћутимо над овим злочинима, да то буде молитва. Да умјесто злопамћења, буде сјећање и да преобрази наше очи да умјесто смрти на иконама видимо Васкрсење", поручио је Никчевић.
Ауторка Милица Мишић рекла је да као ликовна техника доминира јајчана темпера на свили, инспирисана традиционалном кинеском техником која се не везује за традиционалну средњовјековну црквену умјетност. Она је рекла да је изложба "Молитва, сјећање, васкрсење" премијерно приказана у Београду. Директор Културног центра Теслић Жељка Драганић Вуковић рекла је да се четврта по реду манифестација "Дани краља Драгутина" организује у сарадњи са Мисијским фондом епархије зворничко-тузланске и свештенства парохија теслићких, у сарадњи са Светосавском омладинском заједницом, СПКД "Просвјета", Културним центром, Туристичком организацијом и Народном билиботеком "Данило Киш". Након изложбе, која је одржана синоћ у великој сали Дома "Просвјете", организовано је вече духовне поезије епископа зворничко-тузланског Фотија. Програмом манифестације "Дани краља Драгутина" предвиђено је да се у четвртак, 4. новембра, одржи предавање "Твртко први - потомак краља Драгутина", професора Дејана Дошлића.
Промоција књиге "Биографија и библиографија свештеника Вукашина Сировине", аутора Дамира Кљајића биће организована 7. новембра, а наредног дана биће представљена књига "Српско срце Јоханово", аутора Веселина Џелетовића. Мошти Светог краља Драгутина биће пренесене у Храм Пресвете Тројице у Теслићу 11. новембра, и служен молебан. Филм "Свети Василије Острошки", аутора Бранислава Илића, биће приказан 13. новембра. Програм се завршава 14. новембра, парастосом патријарсима Павлу и Иринеју у Храму Пресвете Тројице у Теслићу, након којег ће бити одржана промоција књиге "Во човека", аутора протођакона Љубомира Ранковића. Извор: Срна

​Његова светост патријарх српски Г. Порфирије објавио је на свом Инстаграм налогу видео са историјом звоника старе Саборне цркве у Београду:
"Звоник старе београдске Саборне цркве већ пуних сто осамдесет година крстоносно краси и благосиља наш престони град Београд. Ако сте се питали какви су то загонетни позлаћени украси и символи на високој куполи овог звоника, захваљујући савременим техничким могућностима снимања, сада их можемо видети и изблиза.
На северној страни представљен је грб Београдске митрополије, а на источној укрштени кнежевски скиптар и архијерејско жезло, симболи српске световне и духовне власти.
Док је на јужној страни представљен грб Кнежевине Србије, на западној је разлистали Крст победе у облацима, какав се указао Светом Цару Константину. Сваки од ових символа је овенчан ловоровим венцем, који символише Славу Божју" написано је на патријарховом инстаграм налогу.

​Са бденија у манастиру Високи Дечани. Полијелејни псалам.

Московске улице обложене су плакатима филма о Светом Нектарију Егинском. Преведен на руски, филм „Божији човјек“ са великим успјехом приказује се у биоскопима 27 градова Русије. Извор

Велики међународни интердисциплинарни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: историја, књижевност, културно наслеђе” онлајн везом 24.октобра 2021.године, у Скопљу почео је с благословом и обраћањима патријарха српског Порфирија, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, затим директора Управе за образовање заједница у Влади Сјеверне Македоније Милутина Станчића, декана Православног богословског факултета у Београду Зорана Ранковића и Јасмине С. Ћирић.
Уочи тродневне међународне конференције објављена је тројезична књига резимеа – на српском, македонском и енглеском, 78 научних радова учесника из читавог света.
У поздравном обраћању патријарх српски Порфирије је истакао велики значај међународног скупа посвећеног 700. годишњици од упокојења светог краља Милутина.
​Обраћање патријарха српског Порфирија:
– Упркос томе што је био строг, правичан и неретко оштар на пољу делатности, као световни владар, али ниада злобив, свагда је био, како нам сведочи његов животописац Данило, у великим и богоугодним подвизима које многи други незнађаху. А што је подразумевало ноћна бдења, топле сузе покајања, и његове неизрециве милостиње, знанима и незнанима. Благодарећи пре свега даровима вере, и љубави Христове, који су му штедро даровани, и које је истрајно умножавао током свог живота, остао је упамћен као најплодотворнији ктитор и приложеник бројних познатих и вероватно мање познатих хришћанских цркава и манастира, не само у источној, него и у западној цркви.Подижући, између осталог, цркву Богродице Љевишке у Призрену, цркву светог Георгија Нагоричанског у Старом Нагоричану, манастире Трескавац код Прилепа, Грачаницу и Бањску, цркву Богородице Тројеручице и још две цркве у Скопљу, Саборну цркву каталикон манастира Хиландара, малу цркву светих богородитеља Јоакима и Ане у манастиру Студеници, потом цркву светог Јована претече са болницом и странопримницом у Цариграду, две цркве у Солуну и место за боравак ходочасника у светој земљи, овај свети краљ оставиће благочестивом и христољубивом роду српском али и васцелом хришћанском роду у наслеђе најлепше и уникатне бисере хришћанскее уметности и културе, рекао је патријарх Порфирије.

​Јасмина С. Ћирић је у име Организационог и научног одбора скупа истакла је да се у научним најквалитетнијим прилозима еминентних учесника говори – о историји, архитектури, сликарству или астрономији, на двору краља Милутина. Говори се о односу краља Милутина са Цароградским двором, Палеолозима као и бројним другим темама које су од изузетног значаја за дефинисање епохе. На крају биће и речи и о самом култу и нетрулежним моштима краља Милутина.

Она је уочи конференције потврдила да су поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action (19131), Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Коч Универзитет у Истанбулу, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије, Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља, уз благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, организовали скуп у Скопљу.

Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе, како наводи, окупљају се значајни мајстори, најбољи у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну снагу ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту.
Научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе”, објашњава др Ћирић,  „има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено-политичким условима. Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку“.
Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба.

На научном скупу у Скопљу посредством видео везе представља се 78 научних радова истраживача из више држава широм света из Србије, Русије, Уједињеног Краљевства, Аустралије, Италије, БиХ, С. Македоније, Кипра, Грчке, Канаде, САД, Француске, Шпаније, Турске, Румуније и Немачке.Вишедисциплинарним истраживачким приступом пружа заокружен одговор на доба краља Милутина и ромејских Палеолога, чије су судбинске споне нераскидиво везане кроз краљицу Симониду Палеологину Немањић и њен брак са  „Светим краљем” у престоном Скопљу. 
Научни скуп можете пратити на званичном "Ју-тјуб" каналу. Извор:Срби.орг.мк / М.С.